Jump to content

Beograd vodi na listi najzagađenijih gradova na svetu


Препоручена порука

Xink9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b

 

Opet se teško diše - Beograd se posle nekoliko dana vetra i nešto kvalitetnijeg vazduha danas opet popeo na neslavno prvo mesto po zagađenosti. Naš glavni grad meri neverovatnih 253 PM čestica i skoro ceo dan drži "postolje".

 

"Veoma nezdravo" - to je oznaka koja stoji uz našu prestonicu, a sve promene u zagađenju možete pratiti na "Blicovom" vidžetu "Zagađenje vazduha".

Beograd je ljubičast, ali ni drugi gradovi u Srbiji nisu ništa bolji i gotovo svi gradovi koji imaju problem sa zagađenjem i danas su crveni i u kotegoriji "nezdravo". Tu se trenutno nalaze i Valjevo i Kosjerić, ali i Pančevo, Beočin, ali i Subotica, Niš i Smederevo.

Među prvih deset na svetu po zagađenosti vazduha nalazi se i Sarajevo na šestoj poziciji, Sofija je na sedmoj, a Skoplje na devetom mestu.

Da li su ove alarmantne brojke zagađenja vazduha u našoj zemlji i okolini razlog da se proglasi vanredno stanje? Ili ćemo, kao po običaju da se molimo da košava učini svoje.

 

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/opet-smo-neslavno-prvi-beograd-vodi-na-listi-najzagadenijih-gradova-na-svetu/wwtnze5

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kako je sistem finansiranja zaštite životne sredine UPROPAŠĆEN U ČETIRI KORAKA

Oko trećine stanovnika u Srbiji izloženo je prekomernom zagađenju vazduha - zaštita od aerozagađenja jedna je od najzapuštenijih oblasti u zaštiti životne sredine, jer je decenijama zanemarivana.

 

Loš kvalitet vazduha predstavlja najveći zdravstveni rizik koji potiče iz životne sredine i procenjuje se da svake godine prevremeno odnese preko 400.000 života u Evropi. Kao rezultat višedecenijskog zanemarivanja problema zagađivanja vazduha, u Srbiji je danas najmanje dva i po miliona ljudi izloženo vazduhu koji se može smatrati opasnim po zdravlje, uglavnom stanovnici većih gradova.

Produžena tranzicija privrede, loše poslovanje državnih preduzeća i generalno nizak nivo ekološke svesti u zemlji odložili su uvođenje čistije proizvodnje i širu primenu tehnologija za prečišćavanje dimnih gasova.

 

- Početkom ovog veka, Srbija je bila na nivou proseka zemalja Centralne Evrope po ukupnim emisijama zagađujućih supstanci u vazduhu uzimajući u obzir broj stanovnika, ali smo sada negativni rekorderi, jer je u međuvremenu na polju zaštite vazduha urađeno malo ili nimalo. Posledično, građani Srbije su među najugroženijima u regionu i procenjuje se da godišnje najmanje 10.000 ljudi ne doživi očekivanu starosnu dob usled prekomerno zagađenog vazduha. A to je samo deo cene koju plaćamo - upozorio je u svom godišnjem izveštaju Fiskalni savet.

 

so4k9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bFOTO: SHUTTERSTOCK

Zagađen vazduh je opasan, ali često "nevidljiv" problem te stručnjaci upozoravaju da je od presudne važnosti da država uspostavi pouzdano praćenje izvora zagađujućih supstanci i njihovog prisustva u vazduhu. U ovom trenutku, podaci su oskudni, nepotpuni, a često i nepouzdani, te samim tim ne pružaju dobru informacionu osnovu za otkrivanje problema i njegovo rešavanje.

 

- Otklanjanje svih uočenih sistemskih nedostataka koji su u prethodnom periodu bili prepreka većem napretku koštalo bi budžet ugrubo 50-100 miliona evra u srednjem roku. Smatramo da to nije veliki trošak za uspostavljanje sistema koji bi omogućio veći stepen zaštite vazduha i stvorio preduslove za smanjenje rizika kojim su građani trenutno izloženi.

Bez dosledne primene

No, kada su poznate činjenice kakvo je stanje i kolike su naše potrebe u životnoj sredini, nameće se pitanje - kakav sistem finansiranja imamo i da li se sa postojećim može unaprediti stanje?

- U jednoj rečenici stanje finansiranja zaštite životne sredine u Srbiji može se opisati na sledeći način - naše potrebe su mnogo veće od novca koji prihodujemo od eko-naknada, ali ni to što se prihoduje ne koristi se u potpunosti jer se planiraju manji rashodi od prihoda, još manje od planiranog se zaista potroši, a i od toga što se potroši dobar deo ide za programe koji nisu u vezi sa zaštitom životne sredine - objasnio je za "Blic" Dejan Maksimović iz Ekološkog centra "Stanište".

Sistem finansiranja zaštite životne sredine u Srbiji, međutim, nikada nije uspostavljen na pravi način - postojeća rešenja nisu dosledno primenjivana, a svaka vlast ga je unazađivala, nadređujući kratkoročne političke interese dugoročnim ciljevima.

 

- U ovoj situaciji lakih i brzih rešenja nema. Potrebno je da Vlada prvo predloži skupštini izmene Zakona o budžetskom sistemu kojim bi se vratio namenski karakter ekološkim naknadama. Zatim je potrebno pooštriti finansijsku disciplinu i primeniti kaznene odredbe za one organe vlasti koji krše finansijske odredbe zakona. Time bi se obezbedilo da se ono što se od građana i privrede naplati kroz ekološke naknade zaista i koristi za ublažavanje posledica zagađenja. Kada se ove osnovne stvari urade, onda se može razmišljati o daljim merama, na primer o povećanju ulaganja u životnu sredinu, o sufinansiranju zajedno sa lokalnim samoupravama projekata tehnološkog unapređenja grejanja ili javnog prevoza. Zatim treba dosledno primeniti zakone i naterati zagađivače da ulože sredstva u tehnološko unapređenje proizvodnje, kako bi se smanjilo zagađenje vazduha - smatra Maksimović.

No, u retkim situacijama kada je ovaj ekološki problem uopšte u fokusu, obično mu se pristupa iz ugla obaveza koje će Srbija morati da ispuni tokom pregovora u članstvu u EU, dok ogroman značaj njegovog rešavanja za poboljšanje kvaliteta života građana najčešće ostaje u drugom planu...

Kako do rešenja

- Prvi korak u rešavanju problema zagađenosti vazduha u Srbiji jeste uspostavljanje efikasnijeg državnog sistema za upravljanje kvalitetom vazduha. Od zagađivača vazduha (privrede, javnih ustanova i domaćinstava) očekuje se da samostalno investiraju u smanjenje emisija zagađujućih supstanci u vazduh. Usled nedostatka finansijskih sredstava, odsustva ekološke svesti ili drugih prioriteta, to se po pravilu ne dešava u dovoljnoj meri. Zbog toga je primarna uloga države da uspostavi efikasan sistem zaštite vazduha i tako spreči negativne posledice zagađenja po zdravlje građana i životnu sredinu - podvučeno je u izveštaju Fiskalnog saveta.

To, dodaju, podrazumeva pouzdan monitoring kvaliteta vazduha, propisivanje jasnih obaveza za zagađivače i izgradnju jakih institucija koje bi čvrsto kontrolisale sprovođenje tih obaveza.

- Premda je Srbija u poslednjih 10-15 godina postavila temelje takvog sistema, zbog manjka institucionalnih i administrativnih kapaciteta i nedovršenog zakonodavnog okvira nije bilo većih rezultata u smanjivanju zagađenosti vazduha - istakli su iz Fiskalnog saveta.

Bez preciznih podataka

Monitoring kvaliteta vazduha vrši se u okviru nacionalne mreže u nadležnosti Agencije za zaštitu životne sredine, koju čini 45 fiksnih automatskih mernih stanica, i lokalne mreže kojom uglavnom upravljaju gradski zavodi za javno zdravlje. Međutim, postoji nekoliko razloga zbog kojih postojeći informacioni sistem o kvalitetu vazduha često ne prikazuje realno stanje, niti pruža dobru osnovu za njegovo poboljšanje.

- Monitoring kvaliteta vazduha u državnoj mreži se praktično od njenog uspostavljanja 2011. godine odvija uz velike probleme, jer iz budžeta nisu odvajana neophodna sredstva za održavanje i servisiranje instalirane opreme. Posledično, raspoloživost validnih podataka koje je moguće koristiti za zvanično ocenjivanje kvaliteta vazduha je u konstantnom padu - sa 94 odsto u 2011. na svega 23 odsto u 2016. godini. S druge strane, rezultati merenja koji se dobijaju iz lokalne mreže za monitoring najčešće nisu ni relevantni jer se vrše manuelnim metodama - objasnili su iz Fiskalnog saveta.

 

A krajnji domet manuelno prikupljenih podataka jeste da pruži indikaciju o tome da li je vazuh zagađen ili ne, ali se u zvaničnim podacima koriste isključivo oni podaci koji su dobijeni sa automatskih mernih stanica.

- Na taj način dolazimo do apsurdnih situacija da indikativna merenja ukazuju na veliku zagađenost vazduha u pojedinim gradovima, ali da vazduh u njima zvanično ipak bude ocenjen najboljom kategorijom - dodali su iz Fiskalnog saveta.

Nenamenski potrošene pare

Ekološki centar "Stanište" od 2010. godine istražuje stanje u finansiranju životne sredine, a rezultati najnovijeg pokazali su da, na svim nivoima vlasti, postoji praksa da se deo prihoda od ekoloških naknada koristi nenamenski.

- Sredstva od eko-naknada bila su do kraja 2015. namenska i morala su se trošiti kroz Zeleni fond Republike Srbije, a na lokalnom nivou kroz budžetski fond za zaštitu životne sredine. Ovo je bilo propisano odredbama više ekoloških zakona – o zaštiti životne sredine, upravljanju otpadom, ambalažnom otpadu, zaštiti prirode, o vodama i o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda. I pored ove obaveze, značajni iznosi prihoda od eko-naknada su bez posledica trošeni nenamenski, na potrebe koje nisu u vezi sa zaštitom životne sredine - upozoravaju iz "Staništa".

Od kraja 2015. godine, izmenama Zakona o budžetskom sistemu, ova sredstva više nisu namenska i mogu se koristiti u bilo koju drugu svrhu. To je ozbiljno ugrozilo sistem finansiranja zaštite životne sredine. Obesmišljene su odredbe ekoloških zakona, a vlasti na svim nivoima podstaknute su da slobodno, u još većim iznosima, nastave sa prenamenom ovih sredstava, ali sada ne kršeći propise.

- Od početka perioda, na svim nivoima vlasti zbirni rashodi u fondovima bili su manji od tekućih prihoda od eko-naknada. Ovakva praksa bila je zabeležena gotovo svake godine i to u oko 80 odsto opština i gradova. Za 9 godina, oko 11,5 milijardi dinara je zbirno manje potrošeno kroz fondove, nego što je prihodovano od naknada. Neutrošena sredstva preneta iz prethodnih godina najčešće nisu uključivana u ukupne prihode za tekuću godinu, iako je tako propisano zakonom. U programima fonda za 2015. i 2016. godinu samo 23 lokalne samouprave su preneta sredstva iskazivale u punom iznosu, dok je samo njih 7, odnosno 8 to činilo u 2018. i 2019. godini. Sa druge strane, broj opština i gradova koji uopšte ne računaju preneta sredstva, iako su ih imali, porastao je sa 50 na 70. To ukazuje da su eko-naknade još u fazi planiranja svesno i sistematski raspoređivane za druge namene - podvučeno je u opsežnom istraživanju "Staništa".

Na republičkom nivou, nažalost, stanje je još nepovoljnije, naročito posle ukidanja Fonda za zaštitu životne sredine u septembru 2012. godine (obnovljen tek 2017. godine kao Zeleni fond). Za devet godina, prihodi su bili oko 48 milijardi dinara, a rashodi Fonda samo oko 14 milijardi dinara, tako da je drugu namenu dobilo 34 milijarde dinara.

- Računajući u evrima, do kraja 2018. godine, nenamenski i mimo fondova za zaštitu životne sredine potrošeno je zbirno oko 387 miliona evra i to oko 288 miliona evra u republičkom budžetu, dok u budžetima opština i gradova oko 99 miliona evra - istakli su autori istraživanja.

Pored novca koji je potrošen mimo fondova, u oko 60 odsto fondova planirani i trošeni su značajni iznosi u svrhe koje nisu u vezi sa zaštitom životne sredine. Na taj način je od 2010. godine potrošeno još oko 100 miliona evra (do 1,5 milijardi dinara godišnje).

- Kada se sve sabere, od 2010. godine je ukupno je izgubljeno oko 487 miliona evra naplaćenih od građana i privrede - navodi se u izveštaju "Staništa".

Trivan: Srbija nije izuzetak

Vazduh nije svuda loš, već se meri na mestima gde je zagađenje najgore, pa nemamo uvid u prosek, izjavio je juče, gostujući na TV Prva, ministar za životnu sredinu Goran Trivan.

- Podaci govore da smo u Beogradu od 2010. do danas u istom kvalitetu vazduha. U 2011. godini broj dana sa prekoračenjima je bio 133, a u 2018. 59 dana - rekao je Trivan.

Ministar je kao glavne zagađivače naveo termoelektrane, elektroenergetske kapacitete i kaže da je tako svuda, a ne samo kod nas.

- Srbija nije izuzetak u regionu što se tiče velikih zagađivača. Naših 16 termoelektrana u regionu zagađuje više nego 250 elektrana u Evropskoj uniji - rekao je on.

Kako zagađen vazduh šteti našem zdravlju

Ključne zagađujuće materije koje najčešće uzrokuju prekomerno zagađenje vazduha u Srbiji su čestice PM, azot-dioksid i sumpor-dioksid.

Čestice (PM)

Male čestice u vazduhu. Broj pored skraćenice PM označava veličinu čestice: PM10 je 10 mikrometara ili manje, PM2,5 je 2,5 mikrometra ili manje. Kada se udahnu, čestice putuju u krvotok i izazivaju štetu našim plućima i srcu. One mogu da izazovu moždani udar i dovedu do prerane smrti. Nove studije takođe povezuju čestice sa štetnim dejstvom na zdrav razvoj dece i bolesti kao što su gojaznost i Alchajmerova bolest.

Sumpor dioksid (SO2)

Klasifikovan kao veoma toksičan za ljude prilikom udisanja. On može da izazove jaku iritaciju nosa i grla. Visoke koncentracije mogu prouzrokovati životno opasno nagomilavanje tečnosti u plućima (plućni edem). Simptomi mogu da obuhvate kašalj, nedostatak daha, otežano disanje i stezanje u grudima. Samo jedno izlaganje visokoj koncentraciji može izazvati dugotrajno stanje poput astme. SO2 može da reaguje u atmosferi formirajući PM, nazvane "sekundarne PM".

Azotni oksidi (NOx)

Ovo su gasovi koji izazivaju upalu disajnih puteva. Oni su oksidanti što znači da izazivaju oksidacioni stres, koji može da poremeti normalne stanične ćelijske mehanizme i da nanese oštećenje tkivu, smanjujući imunološke sposobnosti organizma. Mogu da reaguju u atmosferi formirajući PM, nazvane "sekundarne PM".

Kako je upropašćen sistem finansiranja zaštite životne sredine

1. Centralizacija prihoda

Težnja ka smanjenju prihoda lokalne samouprave u korist povećanja prihoda budžeta Republike. To se obično dešava uporedo sa izmenama zakona koje proširuju nadležnosti i obaveze opština i gradova, što kao posledicu ima povećanje lokalnih poreza i naknada. Tako Republika, za nužno povećanje nameta, odgovornost sa sebe prebacuje na lokalne samouprave.

2. Prevođenje namenskih prihoda u opšte

Težnja da se određenim prihodima oduzme namenski karakter, kako bi se mogli koristiti u bilo koju svrhu i rasporediti na bilo koje budžetske korisnike.

3. Neplansko odlučivanje

Praksa donošenja odluka u nekom pojedinačnom, a ne strateškom cilju, bez detaljnog poznavanja stanja, bez šire slike i plana, bez svesti o posledicama takvih odluka, u potpunosti bez konsultacija sa stručnom i širom javnošću, često u suprotnosti sa strateškim dokumentima.

4. Prilagođavanje bezakonju

Umesto da se doslednom primenom propisa nepovoljno stanje promeni nabolje, praksa je da se propisi prilagođavaju nepovoljnom stanju. Usled nemoći države da primeni vlastite propise, traže se načini za uprošćavanje i uopštavanje normi, za spuštanje standarda, za „ozakonjenje bezakonja“.

Deca će za 20 godina biti hronični bolesnici

Svi mi, a posebno deca u godinama pred nama, svakodnevnim zagađenjem, udisanjem štetnih materija, u roku od 20 godina, ako se ništa konkretno ne promeni, mogli bismo da se suočimo sa zaista ozbiljnim zdravstvenim posledicama.

- Ako ostane ovako, mnogo ljudi će se porazboljevati, a naravno i deca. Za 20 godina svi ćemo trošiti novac na lečenje astme, hroničnog bronhitisa, ili ne daj Bože karcinoma. Ogromnu količinu novca - upozorava pulmolog Branimir Nestorović i dodaje da time što sada "štedimo" tako što ne stavljamo filtere i nismo uradili gasifikaiciju, za 20 godina plaćaćemo kroz lečenje pacijenta i ono što je najgore, ti ljudi će biti hronični bolesnici...

Posledice zagađenja, prema rečima pulmologa, prvo će osetiti osetljive grupe i oni koji već boluju od neke bolesti organa za disanje, ali na dugoročnom planu od zagađenog vazduha mogli bi da trpe konsekvence i oni koji su zdravi.

- U grupu bolesti koje bi se mogle razviti kod ljudi vremenom od lošeg vazduha ubrajaju se prvenstveno bronhijalna astma i hronična opstruktivna bolest pluća koja svojim razvojem dovodi do toga da oboleli mora da koristi kiseonik. Nažalost, ne iskuljučuje se mogućnost razvoja karcinoma pluća kao najozbiljnije posledice - priča za "Blic" pulmolog dr Tanja Radosavljević i ističe da se u tu grupu ubrajaju i srčane smetnje, a da mnoga istraživanja pokazuju da se razvija i Alchajmerova bolest.

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/ko-nam-je-ukrao-cist-vazduh-kako-je-sistem-finansiranja-zastite-zivotne-sredine/7ng2c53

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zagađenje vazduha kritično, Beograd drugi u svetu, u Boru upozorenje na OPASAN VAZDUH

  •  
  •  
 

BorFOTO: RAS SRBIJA

Zagađenje vazduha danas je dostiglo alarmante razine u Srbiji, pa dok je naša prestonica označena kao drugi najzagađeniji grad planete, u Boru je proglašen najviši nivo zagađenosti vazduha.

 

Naime, prema podacima koji su dostupni i na "Blic" vidžetu, stepen zagađenja u Boru je dostigao 324, čime je vazduh svrstan u najkritičniju poslednju kategoriju i izuzetno je opasan.

 

v0Xk9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bFOTO: AIR VISUAL / SCREENSHOT

 

"Zdravstveni alarm, svi mogu da osete ozbiljne posledice po zdravlje. Svi treba da izbegavaju svaki boravak na otvorenom. Naročito izbegavati sve fizičke aktivnosti na otvorenom, maksimalno skratiti boravak na otvorenom ili ne izlazititi bez preke potrebe napolje, sve što možete preusmerite na rad u zatvorenom prostoru", navedeno je u slučaju da zagađenje dostigne taj nivo.

 

BG zagađenje vazduhaFOTO: AIR VISUAL / SCREENSHOT BG zagađenje vazduha

Istovremeno, Beograd je danas druga prestonica sveta po zagađenju i na snazi je ljubičasti alarm.

 
 

Cask9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bFOTO: SEPA / SCREENSHOT

U zavisnosti od dela grada, stepen zagađenja varira, pa dok je na teritoriji Starog grada vazduh veoma nezdrav sa merenjima od 224, Novi Beograd meri 223, a isti broj je registrovan i na području Mostarske petlje.

 

Srbija je prva u Evropi po smrtnosti od posledica aerozagađenjaFOTO: PREDRAG VUJANAC / RAS SRBIJA

Srbija je prva u Evropi po smrtnosti od posledica aerozagađenja

Metorolozi su objasnili da je prošle nedelje jugoistočni vetar "oduvao" maglu pa smo mogli lakše da dišemo. Međutim, kako su meteorolozi i najavili, vetar je počeo da slabi pa samim tim je i nivo zagađenja počeo da raste.

Podsetimo, koliko juče, Beograd se posle nekoliko dana vetra i nešto kvalitetnijeg vazduha opet popeo na neslavno prvo mesto po zagađenosti. Naš glavni grad je merio 253 PM čestica i skoro ceo dan držao tu nezavidnu titulu najzagađenijeg grada.

 

"Veoma nezdravo" - je oznaka koja je, dakle, i juče stajala uz našu prestonicu, a sve promene u zagađenju možete pratiti na "Blicovom" vidžetu "Zagađenje vazduha".

"Nivo zdravstvenog upozorenja na vanredne uslove. Čitava populacija će verovatno biti pogođena, odnosno svi mogu da osete zdravstvene tegobe", stoji uz objašnjenje ljubičaste kategorije zagađenja.

Beograd u smoguFOTO: MLADEN ŠURJANAC / RAS SRBIJA
Beograd u smogu
 

Navedene mere opreza variraju od samog stepena, a pri klasifikaciji "veoma nezdravo" navodi se da aktivna deca i odrasli, te ljudi sa srčanim i respiratornim oboljenjima poput astme treba da izbegavaju svaki boravak na otvorenom.

Ujedno, svi ostali, posebno deca, treba maksimalno da ograniče boravak na otvorenom, a sve aktivnosti potrebno je preusmeriti na zatvoren prostor.

"Potrebno je maksimalno smanjiti ili potpuno izbegavati naporne aktivnosti na otvorenom koje su praćene ubrzanim i dubokim disanjem", navedeno je u okviru ljubičastog upozorenja.

Dakle, Beograd je i danas ljubičast, ali ni drugi gradovi u Srbiji nisu ništa bolji s tim da je Bor danas ubedljivo najkritičniji grad Srbije. No, situacija nije drastično bolja ni u drugim mestima, pa se gotovo svi bore sa velikim stepenom zagađenja.

 

Jedna od najzapuštenijih oblasti u zaštiti životne sredine

Podsećanja radi, oko trećine stanovnika u Srbiji izloženo je prekomernom zagađenju vazduha - zaštita od aerozagađenja jedna je od najzapuštenijih oblasti u zaštiti životne sredine, jer je decenijama zanemarivana.

 

VoVk9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bFOTO: NENAD MIHAJLOVIĆ / RAS SRBIJA

Kako je "Blic" pisao, loš kvalitet vazduha predstavlja najveći zdravstveni rizik koji potiče iz životne sredine i procenjuje se da svake godine prevremeno odnese preko 400.000 života u Evropi. Kao rezultat višedecenijskog zanemarivanja problema zagađivanja vazduha, u Srbiji je danas najmanje dva i po miliona ljudi izloženo vazduhu koji se može smatrati opasnim po zdravlje, uglavnom stanovnici većih gradova.

- Početkom ovog veka, Srbija je bila na nivou proseka zemalja Centralne Evrope po ukupnim emisijama zagađujućih supstanci u vazduhu uzimajući u obzir broj stanovnika, ali smo sada negativni rekorderi, jer je u međuvremenu na polju zaštite vazduha urađeno malo ili nimalo. Posledično, građani Srbije su među najugroženijima u regionu i procenjuje se da godišnje najmanje 10.000 ljudi ne doživi očekivanu starosnu dob usled prekomerno zagađenog vazduha. A to je samo deo cene koju plaćamo - upozorio je u svom godišnjem izveštaju Fiskalni savet.

Mere zaštite koje svi mogu da preduzmu

Dok gradovi Srbije dostižu neverovatne nivoe aerozagađenja, postavljeno je pitanje šta je to što svi mogu da preduzmu, odnosno koji tip zaštite je realan. Svojevremeno je pulmolog dr Tanja Radosavljević ispričala da ranjive grupe kao što su deca, trudnice i starije osoba nikako ne bi trebalo da izlaze napolje u periodima visokog zagađenja, pa objasnila da posledice nikako nisu odmah osetne.

 

Nano maske kao vid zaštite od zagađenog vazduhaFOTO: MITAR MITROVIĆ / RAS SRBIJA

Nano maske kao vid zaštite od zagađenog vazduha

- Od aerozagađenja se ne umire akutno. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije godišnje 6.000 ljudi umre od bolesti izazvane aerozagađenjem i njihovih komplikacija, a u svetu 7 miliona ljudi godišnje umre od tih bolesti - rekla je dr Radosavljević, pa dodala da jedini način da se zaista zaštitimo od najsitnijih štetnih čestica nisu hiruške, već nano maske: "Kada je Peking bio najzagađeniji grad na planeteti svi su nosili nano maske, međutim kod nas je mentalitet takav da korišćenje takvih masti predstavlja nešto što je neuobičajeno"

Objasnila je i da ideja da nam pri zagađenju mogu pomoći praktične stvari kao što su vlažne maramice ili provetravanje prostorija, prema rečima pulmologa nisu nešto što ide u dobrom smeru.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Gostilje, selo koje je od centra Zlatibora udaljeno oko 25 km, poznato je po vodopadu na toku Gostiljske reke, ali i vilama koje su baš ovaj dragulj prirode, kako legenda kaže, odabrale za svoju igru. Ovo selo, zbog svojih prirodnih lepota, čija kruna je upravo gostiljski vodopada, ušlo je u izbor za najlepše turističko selo sveta. Zajedno sa Mokrom Gorom i Tršićem, Turistička organizacija Srbije ga je kandidovalo kod Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija.
      Gostiljski vodopad je vekovima bio tu gde jeste, ali do pre dvadesetak godina, sem meštana, malo ko je znao za njegovu lepotu, pogotovo za činjenicu da baš on može biti zamajac za razvoj turizma u ovom selu. Danas je postao neizbežna lokacija koju obilaze turisti Zlatibora, mesto divljenja, uživanja i klanjanja prirodi. Vodopad visok oko 20 metra, gde sa krečnjačke litice pada Gostiljska reka na 1.400. metru svog toka, pruža zadivljujuću sliku koja ostavlja bez daha. Do sliva u reku Katušnicu, Gostiljska reka se spušta slapovima, virovima i manjim vodopadima na dužini od oko 350 metara. Upravo taj deo toka reke, zajedno sa vodopadom, predstavlja izuzetno hidrološko bogatstvo u netaknutoj prirodi i lokaciju zbog koje desetune hiljada turista, a svake godine sve više, dolazi da okom ugleda i svim čulima doživi tu bajku prirode.
      Foto:Slavica Panić/Nova.rs Poseban doživljaj je u letnjim mesecima kada posetioci dolaze da osete svežinu kapljica koje vodopad raspršuje ali i da se uređenom stazom spuste niz dalji tok reke. Priroda je čarobna duž svakog metra, tok koji je voda odabrala, krivudav i slapovit, samo je priroda mogla da osmisli i uredi. Sem onoga što priroda nudi, u ovom delu toka Gostiljske reke, nema nikakvih dodatnih sadržaja a sve što bi i promenila ljudska ruka bio bi zločin. Na svu sreću to nije ni moguće jer ovaj prostor, od vodopada pa dalje tokom, pripada Parku prirode Zlatibor.
      Ono što neizostavno prati prirodnu lepotu gostuljsku, jeste i legenda o vilama koje se igraju oko vodopada i o kojima se vekovima raspredaju priče. Nema Gostiljca koji od svojih predaka nije čuo priču o vilama ali nismo čuli za onog ko ih je zaista i video. Ako vile postoje, onda je sasvim sigurno da to i može biti njihova teritorija, nestvarno lepa kao što legenda kaže da i vile jesu.
      Foto:Slavica Panić/Nova.rs „Postoji legenda da se noću pod vodopadom kupaju vile, čije čini večno vežu zaljubljene. Ako momak i devojka prođu iza vodopada, pričaju Gostiljci, pratiće ih ljubav i cvetaće do kraja života. Pričali su o tome stari meštani, legenda se prenosila sa kolena na koleno, oni najhrabriji bi noću dolazili da se u legendu uvere ali novih iskustava sa vilama odavno nema. Ipak zaljubljeni sa verom dolaze da svoju ljubav učvreste baš ovde, verujući da vile postoje, što niko sa sigurnošću ne negira. Mi smo zbog toga pored vodopada napravili i platformu, jer ovo je mesto veridbi i venčanja koja su sve češća pored vodopada“, priča za Nova.rs Ljubiša Todosijević iz turističkog udruženja Gostilje.
    • Од obi-wan,
      U Grckoj veliki pozari na vise mesta.
      ...
      Attica Fires Ravage Greece
      WWW.FACEBOOK.COM HELP: https://www.gofundme.com/help-evia-greece The massive Attica fires have approached the towns of Afidnes and Krioneri near Athens in Greece,...  
    • Од JESSY,
      Na godišnjoj konferenciji Evropske asocijacije organizatora prajdova (EPOA) Beograd Prajd je osvojio titulu grada domaćina i organizatora evropske manifestacije EuroPrajd 2022. godine, pobedivši ostale kandidate, Barselonu, Lisabon i Dablin.
             Ilustracija Foto: Pixabay/Gagnonm1993 EuroPrajd se dodeljuje gradovima kao domaćinima u organizaciji događaja još od 1992. godine i Beograd je jedinstven po tome što će se EuroPrajd 2022 događaj prvi put organizovati izvan Evropskog ekonomskog prostora (EEA), saopštila je organizacija Beograd Prajd.
      „Jako sam ponosan. Organizacija EuroPrajd 2022 u Beogradu nam pruža mogućnost da LGBT+ zajednicu sa Zapadnog Balkana osnažimo, reafirmišemo promociju evropskih vrednosti i ljudskih prava u Srbiji i predstavimo Beograd kao nezaobilaznu turističku destinaciju, bezbednu i otvorenu za sve. Verujemo da će EuroPrajd približiti regionalnoj i evropskoj javnosti pitanja od posebne važnosti za LGBT+ zajednicu u Srbiji i regionu, kao što su pravno regulisanje istopolnih zajednica“, kazao je Goran Miletić, direktor za Evropu organizacije Civil RightsDefenders i član organizacionog odbora Beograd Prajda.
      On je dodao da je siguran da će EuroPrajd biti važan faktor u afirmaciji šireg društvenog konsenzusa i uvažavanja različitosti i sloboda.
      „Želeo bih da se zahvalim svim organizacijama zaljudska prava sa Zapadnog Balkana koji su bili i ostali naši glavni saveznici, aktivistima i volonterima okupljenim oko Beograd Prajdakao i Turističkoj organizaciji Srbije na celokupnoj i svesrdnoj podršci“, dodao je Miletić.
      Marko Mihailović, koordinator Beograd Prajda kazao je da je Izbor Beograda kao grada domaćina EuroPrajd 2022 velika potvrda njihovog rada i cilja koji su postavili kada smo počeli da organizuju Beograd Prajd.
      „Ovu pobedu posvećujemo svim našim volonterima, aktivistima i ljudima koji su nas sve ove godine podržavali. EuroPrajd 2022 u Beogradu nam daje priliku da Evropi i svetu pokažemo i pozitivne strane Balkana, ali najvažnije od svega je da ovim događajem želimo da ukažemo na duboke razlike koje imamo u društvu kao i na ozbiljan i sistematski problem diskriminacije i nejednakosti sa kojima se suočava LGBT+ zajednica na Zapadnom Balkanu“, istakao je Mihailović.
       
      https://www.danas.rs/drustvo/beograd-domacin-europrajda-2022-godine/
       
    • Од Милан Ракић,
      Dobrila, beloglavi sup poreklom iz Srbije, letela je na nekoliko puta većoj visini nego obično 12. aprila ove godine kada je inicijativom kompanije Turkish Airlines i njene podružnice Turkish Cargo vraćena u matični vazdušni prostor.
      Priča o epopeji ptice sa zvanično najvećim rasponom krila u Srbiji nije toliko herojska ni srceparajuća. Dobrila, budući da spada u visokoperformansne letače sposobne za međunarodne letove, jednostavno je letela dok je mogla na svojoj redovnoj migracionoj ruti skoro 1600 kilometara. Prizemljila se u decembru prošle godine na granici Turske i Sirije i budući da je bila legalna za let odmah je ustanovljeno odakle je. Možda je i mogla da se vrati kući nakon rehabilitacije ali ju je, prema nekim tumačenjima, jednostavno mrzelo.
      „Dobrila čarter“ prilikom opsluživanja u Beogradu / Foto: Turkish Airlines Kompanija Turkish Airlines preuzela je inicijativu. Besplatno je preletela Dobrilu u jednom od svojih A330-200F i svet je saznao za nju.
      Juče je premijerno na YouTube kanalu turske nacionalne avio-kompanije prikazan video ove simpatične vazduhoplovne priče. Samo nekoliko nedelja nakon što su marketing Turkish Airlinesa i njegova video produkcija ponovo postali popularni na društvenim mrežama u Srbiji.

    • Од Милан Ракић,
      Slučajnost ili ne, ali knjiga "Izgužvane misli", Branka Golubovića - Goluba, frontmena šabačkih Goblina pojavila se u vreme kad Beogradom ponovno kolaju ulični protesti kontra aktuelne vlasti, a jedna od nosećih pjesama na tim protestima je upravo himna protestnih devedesetih u izvođenju Goblina - "Ima nas". Da li su se devedesete vratile? Teško. Preciznije bi bilo reći da nikad nisu ni odlazile jer, evo, 20 i kusur godina posle, ponovo se prebrojavamo. Pročitamo li, međutim, Golubovu knjigu videćemo ipak da smo malo odmakli. 

      Da, reč je o biografiji ali ne običnoj. Neko neće verovati u kom i kakvom se to vremenu živelo, ali bez obzira na to Golubu treba verovati jer, verujte nam, brutalno je iskren, a ta iskrenost vidljiva je u samoj knjizi. Golub se već godinama nalazi u raznim humanitarnim misijama po dalekom istoku, a dolasci u Srbiju su retki. 
      "Način na koji funkcionišem je specifičan. Nalazim se na drugim kontinentima i koristim svaku priliku da dođem ovde. Sad sam zakačio šest dana što je iskorišteno za rad na novom materijalu i albumu ali i da se radi na promovisanju knjige", kaže nam Golub na samom početku razgovora.

      Branko Golubović Goblin (FOTO: Facebook/Goblini/Wood)
      Kad si počeo da radiš na knjizi? 
      - Počeo sam da pišem 2011. godine. Ljudi koji pročitaju knjigu će znati ko je Steva Berlinac, koji je zadužen za najveće hitove sa albume "U magnovenju". On je i napisao tekst za tu pesmu, za "Ona misli da zna" ... Krenulo je od njega, prenelo se na Vladu Kokotovića, na basistu, a onda se priključio i Vladimir Đurđević, dragi prijatelj benda. Oni su mi ubacili crv u mozak i vršili pritisak. Njima je dozvoljeno da vrše pritisak na mene i da me dovedu dotle da počnem da skupljam priče, skice, stvari koje su nam se dešavale, a onda i da krenem razmišljati kako stvari da povežem u celinu, u roman. To se desilo 2015. godine kad sam shvatio na koji način to da uradim i onda je počelo pravo pisanje knjige. I trebalo je vremena za to, zbog posla, dece ...
      Spomenuo si da je reč o romanu. Zaista ima elemenata jer nije reč samo o običnoj biografiji. Postoje delovi u kojima si ti narator, ali ne učesnik.
      - Mi smo bend koji ovisi o komunikaciji i sve je komunikacija kod nas. Kad to zamre onda nastaje problem. Tad je bend u krizi, ali ne samo bend nego i prijatelji oko nas. Nije mi bilo teško da dođem do tih ličnih zapažanja, ideja ljudi u vezi sa nekim određenim događajem i emocija koje su u tom trenutku bile proizvedene jer sam od njih dobijao te informacije. To mi je dalo šansu da izađem iz tradicionalnih, standardnih okvira spisateljstva, da ne moram da se držim osnovne logičke linije kao "ja pripovedač", ili sveznajući pripovedač nego da kombinujem te dve stvari. Nešto što nisam ja izmislio. Time su se bavili Wim Wenders i Peter Handke kad su radili na scenariju za određene filmove. To je najinteresantniji način da se ova knjiga ispriča. I pored toga što se postavljam u ulogu pripovedača imam slobodu i da malo više uđem u priče gde se ne očekuje od mene da ulazim, da opišem šta ljudi rade. Zašto to onda ne bih podelio sa čitaocima? 
      S obzirom na dužinu i specifičnost knjige da li si imao problema sa pronalaskom izdavača? 
      - Nisam. Više sam imao problem sa odlukom koji će biti najbolji izdavač za ovu knjigu. Krenuli smo sa idejom da knjiga ide kroz standardne izdavače međutim pojavio se problem vezan za obim knjige. To je jedino gde je trebalo da se pregovara sa određenim izdavačima. Tražili su da nađemo neki kompromis. Ali, nakon svih godina rada na knjizi i iz nekog emotivnog aspekta koji postoji kod mene, a radi se o nečemu što je deo mog života, nisam bio spreman da napravim kompromis. Onda se pojavio Pera Janjatović koji je rekao da ne vadimo ni stranicu. To me kupilo, a na sve to sa Janjatovićem, čovekom koji stoji iza Dallasa ovde, imamo dugu saradnju preko 20 godina. Postoji i poverenje i prijateljstvo. Nijednog trenutka se nisam pokajao što je ova knjiga izašla za Dallas Records. 

      "Moja odluka je bila da neke stvari ostanu samo naše, jer su tako slađe" (FOTO: Lupiga.Com)
      Izgleda mi kao album, kad pogledam naslovnu, ali znajući kakvog sadržaja ima primećujem da nedostaje napomena: Explicit Lyrics. 
      - Nemamo mi mnogo toga, a? Kad malo razmislim o Goblinima mnoge stvari su rečene, ali ne u direktnoj formi. Mi smo ipak deca koja dolaze iz nekih normalnih porodica. Nije to kao visoka klasa. To su porodice u kojima su naši očevi i majke imali ulogu nekog ko te uzgaja, ko te odgaja i ko vodi računa o tome da dođeš do neke osnovne kulture i da je preneseš na druge. Toga kod nas nije bilo u toj meri. Ima tu dosta pesama gde ti je sve jasno, kao npr. "Bolje soko u ruci". A što se tiče teksta u knjizi, ima tu dosta toga rečenog, ali postoje stvari gde sam povukao granicu. Koliko god ljudi rekli da je ovo knjiga gde se pisac ogolio, to ipak nije tako jer nisam smeo da se ogolim do te mere nego sam smatrao da neke stvari ipak treba da ostanu između nas pet ili deset, u zavisnosti ko je bio sudeonik. Moja odluka je bila da neke stvari ostanu samo naše, jer su tako slađe. Eto, to je jedina razlika u celoj toj priči. 
      Da li bi se složio sa tim da bi možda najbolje bilo opisati ovu knjigu sa: "Ne pokušavajte ovo kod kuće"? 
      - Ili: "pokušajte ovo kod kuće". Knjiga ima dve strane. Sa jedne strane si u pravu jer postoji mnogo toga što ne bi trebalo pokušavati i u startu sam se čak ogradio od njih. Jednostavno se dese u životu. Treba biti pametan pa da to ostane samo epizoda. Nije nam bio cilj da mlađi čitaoci to shvate kao poziv da bi trebalo da konzumiraju narkotike. Ne ponosim se time i verujem da smo više imali sreće nego pameti. Ali postoje stvari za koje tvrdim da treba pokušati kod kuće. Ako smo mi, četiri ludaka 1992. godine u Šapcu, odlučili da napravimo rock and roll bend i u tome uspeli, progurali i proturili svoju priču, a Šabac je u to vreme bio poznat po svemu i svačemu osim po rock and rollu, zašto onda neko drugi bilo gde da živi ne bi postao uspešan – glumac, pevač, slikar, autolimar, pekar ili profesor. Ne pričam da budeš poznat. Ne, nego budi uspešan u onome što želiš i voliš da radiš. Ne postoje granice. Sve je pitanje koliko želiš da zagrizeš i da li si spreman da ideš do kraja. 
      Kome je namenjena knjiga? Onima koji su rasli devedesetih ili novijoj generaciji? 
      - I jednima i drugima. Ovi prvi više sa setom posmatraju knjigu. Interesantna je bila prepiska sa onima koji su rođeni šezdesetih i sedamdesetih, koji su prošli kroz sve ovo i još uvek su im sveže rane po pitanju devedesetih. Oni sa setom na to gledaju. Ljudi su životinje koje imaju taj talenat da izbacuju iz glave loše stvari i da se sećaju samo dobrih, a u tim devedesetima je bilo i nekih dobrih stvari. Radilo se sve i svašta. Dok čitaju knjigu ujedno se i prisećaju toga, a za mlade je to interesantna priča možda čak na granici naučne fantastike, posebno stvari koje sam opisivao u vreme hiperinflacije. Njima je to više neka avanturistička priča i nadam se da veruju u njih, jer je teško poverovati u to da nemaš para da jedeš ceo dan u studiju. Koliko god i danas živeli u nekom siromaštvu, ali ipak jedeš. Mi smo imali dane kad nismo jeli. Mi smo bili momci iz porodica koje su radnička klasa i, da, bilo je dana kad se nije jelo. 

      Koliko su baš te devedesete definisale zvuk, izgled i poetiku Goblina? 
      - Da nije bilo devedesetih ne bi bilo ovakvih Goblina. Goblini su priča koja oslikava život devedesetih koji nije bio ni malo lak. Oslikava ekonomsku situaciju i, ukoliko imaš mozga u glavi, ta situacija te mora terati na neki bunt, a ako te već tera osnovna rock and roll forma bunta je punk-rock. Tu se ljudi povezuju slušajući muziku, a samim tim to formira i tvoju ličnost. Da nije bilo tako ne bi bilo razloga ni za taj bunt. Verovatno bi to bila neka rock and roll priča. Buntovnik, ali uz "sex, drogs and rock and roll". Postoje različite forme bunta, ali definitivno bi to bio zdrav rock and roll, ništa što bi izlazilo van tog okvira. 
      Može li rock and roll biti zdrav ako u njemu nema bunta? 
      - To je jedna od muzičkih formi i po meni nije obavezno da se bavi buntom. Postoji toliko dobrih bendova koji nemaju veze sa buntom, koje se bave temama koje su njima bitne i u kojima se ljudi pronalaze i koje te ne teraju da izađeš na ulicu, podižeš glas, menjaš sistem ili tako nešto. Verujem u to. Uvek sam govorio da je najsretnija zemlja na svetu zemlja u kojoj nema punk-rocka, u kojoj nema bunta, ali trenutno takva zemlja ne postoji. Ne postoji savršeni svet, savršeno uređenje i uvek će neko da bude potlačen – manje ili više. Mi trenutno živimo u nekom svetu gde je većina ljudi potlačena. 
      Kad pričamo o Goblinima pričamo i o Šapcu. U knjizi opisuješ dolazak Alena i Vlade, gitariste i basiste benda, i to iz Karlovca i kad sagledamo to, dolazak u Šabac, nastajanje Goblina je paradigma Srbije devedesetih godina. Prepuna izbeglica koji pokušavaju svoje živote nekako nastaviti. 
      - To je početak kraja. Meni je bilo interesantno da pokažem i predstavim ljudima koliko god da je to bio početak kraja i mnogo života i sudbina je tu uništeno, izmenjeno, da nije baš uvek moralo da stvari idu u nekom negativnom smeru. Dešava se da se iz tog nečega lošeg stvori i nešto dobro, neka nova mogućnost, neka nova opcija. Dok se ne zatvore jedna vrata, ne otvore se druga. Počneš novi život i stvari posmatraš malo drugačije i tražiš svoju šansu. To se desilo nama, a naročito Vladi i Alenu koji su došli iz kompletno neke druge priče, sa nekim drugim iskustvima, živeli u nekom drugom okruženju i družili se sa nekim drugim ljudima. To je meni najinteresantniji detalj. Završetak jedne priče nije nužno kraj već počinje kompletno neka nova epizoda koja će da krene u drugačijem, pa i pozitivnom pravcu. 

      Goblini na predstavljanju knjige (FOTO: Lupiga.Com)
      Imate to iskustvo funkcionisanja tokom devedesetih, ali i danas. Možeš li usporediti ta vremena? 
      - Ceo proces stvaranja je danas mnogo lakši. Sa jednim prosečnim kompjuterom, par softvera i malo opreme imaš studio koji po tehničkim kvalitetima može da se meri sa određenim brojem studija koje su smatrani vrhunskim studijima početkom 21. veka. Ali postoji druga strana priče. Taj krug: izdavač-bend-publika, pa opet izdavač je prekinut. Pojavilo se dosta elektronskih medija, internet je danas svakodnevica, a tu je i YouTube. Ljudi skidaju i slušaju muziku na taj način da ne osećaju potrebu i ne shvataju da kupovinom određenog produkta podržavaju celu priču. Ne podržavaju bend. Nije se od toga nikad mogla hraniti porodica, ali od prodatog CD-a novac se slivao i u kasu izdavačke kuće pa su te pare mogle da se ulože u nove bendove, vrtile se u krug. U jednom trenutku je to prekinuto. Nema više te prodaje. Mi posmatramo album kao kompletnu priču. Jedna pesma sa albuma ne predstavlja album nego mora da se sluša u kontekstu, po rasporedu koji je napravljen. Stojimo iza toga i u ovom trenutku upravo zbog toga što taj CD kao produkt nije shvaćen kao nešto što je vredno, ljudi to ne kupuju, a samim tim što ne kupuju suludo je da se otvara izdavačka kuća. Onda je tu cela priča prekinuta i bendovi imaju problem. Tokom devedesetih su uz izdavače bili mediji, a tu mislim na tri osnovna medija - TV, radio i novine - bez toga nema života. Oni danas imaju drugačiji pristup ljudima, imamo Instagram, Facebook, Twitter ... Tebe na instagramu prate oni koji te prate jer znaju ko si. Kad sam se ja pojavljivao na nekoj mainstream televiziji samim tim što sam na takvom mediju postojala je mogućnost da se zakači neko ko nema veze o tome ko su Goblini. Tako se gradila baza ljudi koji slušaju bend. Mi smo imali mogućnost da širimo tu bazu dok današnji bendovi nemaju takvu mogućnost. Imaju lakšu mogućnost da se predstave bazi, ali bazu predstavljaju oni koji već znaju taj bend i teško je da probiju tu barijeru. 
      Svjedoci smo i danas protesta Beogradom, ali i drugim gradovima. Vaša pesma je i dalje puštana. "Ima nas". Imponuje li to a koliko ukazuje na problem nedostatka bendova koji bi mogli nastaviti tu vrstu tradicije? 
      - Ima bendova izuzetno dobrih, koji su kvalitetni. "Ima nas" je pesma koja je za vreme devedesetih, pored "Ustani i kreni" bila okosnica te neke set liste koja se vrtela tokom protesta. To je pesma koja nosi i motiviše ljude da krenu na ulicu i da neke stvari menjaju. Imponuje mi, ali mi je draže što ljudi shvataju tu pesmu na takav način i što ona budi pozitivu i želju za promenama, pre nego što je to moja pesma. Nadam se da će se iskoristiti za dobre svrhe. Osećao bih se loše da znam da neki loši ljudi stoje iza svega toga. 
      Kako si se osećao nakon 5. oktobra? Da li si osećao da se koristila u dobre svrhe? 
      - Ti ljudi koji su koristili tu pesmu nisu iskoristili svoju politiku u najbolje svrhe. To boli. Imali smo velika očekivanja i smatrali smo, ne samo za rock and roll, nego umetnost uopšte, da će sa takvim ljudima doći bolje vreme. Nismo mi tražili ništa da nam se servira nego da ćemo samo dobiti dovoljno medijskog prostora da možemo takve stvari da plasiramo među našim ljudima jer je to najbitnije i jer odavde i crpimo inspiraciju. Očekivali smo da će ljudi početi da se vraćaju umetnosti, iskrenoj umetnosti. Mi znamo šta je danas mainstream. To je nešto čega smo se stidili i gadili osamdesetih. To smo očekivali da će se promeniti. Dakle, više medijskog prostora i da ćemo moći da pariramo tim ljudima. Desilo se nešto još gore. Strašno je reći, ali mi nikad nismo imali više medijskog prostora nego za vreme Miloševića. On nije shvatao koliko je to opasno, a onda kad smo sa te dve ANEM turneje ("Izađi na crtu" i "Upotrebi ga") poprilično doprineli da se promeni vlast onda su oni koje smo doveli na vlast shvatili koliko mi možemo da predstavljamo opasnost. Čitava ta urbana, reakcionarna strana populacije je onda odlučena da se uguši jer su oni drugi mnogo bezopasniji. Odvedi ih u rakija bar i pusti im cicu u miniću i bog da te vidi. Ko još razmišlja o izlasku na ulicu. 
      Dopustili ste da se baš "Ima nas" koristi i u Lupiginoj crowdfunding kampanji. Zanimljivo je da ste i vi sami imali kampanju prikupljanja novca za svoj drugi album, ali tada pojam "crowdfunding" nije bio ni izmišljen? 
      - Nas je oduvek odlikovala inventivnost. Oduvek smo bili ekipa koja, kad bi se našla pred problemom, tu ne bi stajala. Mi smo uvek gledali kako da rešimo taj problem i u tom trenutku je to bilo to. Shvatili smo da postoje neki ljudi koji su spremni da podrže tu neku priču i krenuli smo u kampanju. Probali smo i shvatili da to funkcioniše. Mislim da je to sjajna ideja. Danas je izuzetno bitno da oni koji imaju malo više u džepu, paricu koju će svakako potrošiti, a jedno pivo više mu ništa neće značiti, da ga uloži za nekoga kome bi te pare dobro došle. Verovatno ćeš i ti uživati i imati koristi od toga. To su izuzetno bitne stvari.
      Dejan KOŽUL

×
×
  • Креирај ново...