Jump to content
  1. Благовесник

    Благовесник

  2. Rašo

    Rašo

  3. Ромејац

    Ромејац

  4. Дејан

    Дејан

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од PredragVId,
      Посета Светој Гори и промена након исповести
       
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Главни уредник Радија “Светигора” протојереј Никола Пејовић добитник је годишње награде Удружења новинара Црне Горе за најбољу репортажу, саопштено је данас из Удружења новинара Црне Горе.

       
      Награда му је припала за репортажу “Литије у Црној Гори”, која је награђена и на овогодишњем 25. Интерферу, интернационалном фестивалу репортаже и медија. Награда за најбољег фоторепортера припала је Николини Ковачевић из Никшића за изложбу фотографија „Хапшење владике Јоаникија“.
      Саопштење УН ЦГ о годишњим новинарским наградама објављујемо у цјелости:
      Жири Удружења новинара Црне Горе одржао је данас састанак на коме је донио долуку о додјели награда новинарима тог Удружења за 2020. годину. Жири је једногласно донио сљедеће одлуке.
      Награде за животно дјело добили су: Раде Вукићевић, дописник београдских медија“ из Црне Горе, Ранко Павићевић, бивши новинар Радија Црне Горе и дописник „Дана“ из Будве и Момчило Вуксановић, оснивач „Српских новина“, српске ТВ и радија.
      Жири је одлучио да годишње награде за 2020. годину припадну Мишу Вујовићу, новинар „ИН4С“, Перица Ђаковић, новинар и уредник Нови ТВ, Ива Бајковић, бивши новинар РТЦГ-а и бивши главни одговорни уредник РТВ Будва, Рајка Раичевић, уредник политичке рубрике у „Дану“.
      Награду за најбоље репортажу добио је директор Радио „Светигоре“ отац Никола Пејовић за репортажу „Литије“.
      Награда за колумну припала је колумнисти Михаилу Меденици за колумну „Тишина“.
      Награда за најбољег фоторепортера добила је Николина Ковачевић из Никшића за изложбу фотографија „Хапшење владике Јоаникија“.
      Награда за најбољи сајт и блог у 2020. години припала је Ивану Милошевићу, уреднику сајта „Српска24“ и блога „Српски одговор“.
      Жири УНЦГ у саставу Дражен Живковић, предсједник, Гојко Раичевић и Тихомир Бурзановић, чланови, одлуке је донио једногласно између 50 пристиглих предлога за награду.
      УНЦГ је поводом 150 година новинарства у Црној Гори и 75 година Удружења донио одлуку и да прву споменицу поводом ових значајнијих јубилеја додијели проф. др Здравку Кривокапићу, који би требало да буде и предсједник Организационог одбора академије поводом 150 година новинарства .
      Награде и признања биће додијељене 23. јануара на Дан новинара Црне Горе уз поштовање епидемиолошких мјера.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      “Ослободивши нас Митрополит Амфилохије нам је дао да осјетимо укус побједе који је најава нашег пута у будућности, а наш пут је да не дамо Светиње. И поред много наших непокајаних гријехова, велики гријех је управо онај зигурат на Ловћену на мјесту срушене Његошеве капеле.

       
      Звучни запис емисије
       
      Иако је то било прије него што сам се ја родио ипак смо ћутали када се није смјело ћутати. Пристали смо на ћутање а тиме на издају, у оном титоистичком режиму који је дубоко у својој основи и дјелима био антисрпски а што се види на маузолеју на Ловћену, и изразито националистички хрватски. То су традиције Аустроугарске на које смо ми пристали. Е, Сада је вријеме покајања.
      То је наш пут. Иако је за многе, који су мислили да је Црна Гора дубински атеизирана, то било неочекивано, покајање је, ипак, почело у Црној Гори и ако се овако настави сигуран сам да ће се вратити Његошева капела на Ловћен. Оно што је у Црној Гори почело литијама а настављено изборимо могао би да буде знак свеопште обнове српског народа.
      Дај Боже да та обнова, која је започела у малој али симболички огромној, за српски народ, Црној Гори буде знак једне шире и дубље обнове цијелог српског народа, која ће почевши покајањем, кроз једну одлучност, водити ка прије свега духовном али и политичком ослобођењу српског народа“-казао је историчар проф. др Милош Ковић ванредни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
      Наша Света Црква испратила у наручје Господње двојицу духовних стубова наше Цркве, наше духовне оце: Митрополита Амфилохија и Патријарха Иринеја док је на духовном плану наш народ добио и двојицу усрдних молитвеника пред престолом Божијим. Говорећи о овој двојици архијереја, који су постали монаси у вријеме када је јако тешко било носити мантију, и у вријеме тешких искушења, више од пола вијека, носити тежак крст Светосавске цркве, историчар Милош Ковић каже да је одласком, најприје, оца Момчила Кривокапића почео завршетак једне епохе која је коначно завршена одласком чврстих карика у осам вијекова дугом ланцу Српске цркве Митрополита Амфилохија и Патријарха Иринеја.
      Као средњошколац професор Ковић, памти Митрополита Амфилохија и онај духовни огањ који је покренуо на трибинама у Београду 80-их година прошлог вијека када је за собом покренуо читав талас младих интелектуалаца и људи жељних ријечи Божије у оно вријеме духовне пустоши коју је оставио комунизам. Тај благодатни талас, сјећа се др Ковић, изродио је велики број данашњих владика, игумана, монаштва, свештенства и вјерника.
      “На првом мјесту монах Митрополит Амфилохије, као човјек предања очувао је традицију Преподобног аве Јустина Ћелијског, Светог Владике Николаја и Његоша. Егзарх Светог Трона Пећког Митрополит Амфилохије био је чувар Косовског завјета“- каже проф. др Милош Ковић, истичући Митрополитову подршку Апелу за одбрану Косова и Метохије.
      “Та подршка и тај апел покренули су буђење јавног мњења у Београду које нас је учврстило у ставу да нема напуштања Косова и Метохије ни по коју цијену што се није допало нашим медијима, који очигледно нису наши, који су тада нападали нашег Митрополита који је био кључни стуб одбране Косова у нашој Цркви“- каже проф. др Ковић.
      Васкрснувши Црну Гору, својим 30-огодишњим трудом на Трону црногорско-приморских митрополита, Митрополит Амфилохије је ослободио народ Црне Горе оним величанственим литијама за одбрану вјере православне, оставивши нам у аманет јачање братске љубаве и слоге.
       
      Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Радосни празници породице као мале Цркве: Дјетињци, Материце, Оци и Божићни празници, којима се унапријед радујемо, ове године су у сјенци туге због одласка нашег Митрополита, без чијег присуства их први пут прослављамо. Без нашег духовног оца и архипастира, који се на Оце увијек дријешио својом очинском љубављу, ћемо прославити и Божић, који је и рођендан нашег Митрополита.

       
      Звучни запис емисије
       
      Отац Мирчета Шљиванчанин је на топао и потресан начин евоцирао своје успомене на нашег блаженопочившег Митрополита, кога је упознао на Жабљаку још као дијете и, како рече, све примио из његове руке: и крштење и рукоположење.
      “Митрополит Афилохије је вратио Црној Гори Христа а Црну Гору Христу“- каже отац Мирчета.
      ,,Набрајање предака нас веже за темељ и коријен као и чување људских вриједности“- казао је, између осталог, отац Мирчета Шљиванчанин парох подгорички тумачећи зачало из Светог Јеванђеља на тридесету недјељу по Педесеници, на почетку овонедјељног издања емисије ,,Питајте свештеника“.
      ,,Господ показује да је Спаситељ свих људи и да изабраност није дата рођењем већ су припадници Божијег народа сви који се одазову на Господњи позив, подсјећа отац Мирчета.
      Након уводног дијела емисије у коме је говорио о томе како православни Хришћани на најбољи начин да припреме своја срца да се у њима роди Богомладенац Христос и о лијепим Божићним, народним обичајима, отац Мирчета је одговарао на остала питања наших слушалаца. У овој емисији смо премијерно, на таласима Радија ,,Светигора”, чули и нову пјесму наше Данице Црногорчевић која носи назив ,,Кроз живот и смрт” са новог албума ,,Весели се српски роде” који је у припреми. Текст за пјесму написао је њен супруг ђакон Иван Црногорчевић, музику потписује Даница а аранжман Александар Ковачевић.
       
      Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Савез православних новинара (СПЖ) сумирајући дешавања из 2020. предложио је својим читаоцима оне догађаје који су били најважнији у протејклој години. Међу тим догађајима је рушење антицрквене власти у Црној Гори, повлачење спорног закона о слободи вјероисповијести и упокојење митрополита Амфилохија и патријарха Иринеја.

       
      Догађај број један је сусрет православних поглавара у Аману, који су се 26. фебруара, на иницијативу јерусалимског патријарха Теофила Трећег, састали ради рјешњења неких црквених питања. Састанку су присуствовали патријарх јерусалимски Теофило, патријарх Руске православне цркве Кирил, патријарх српски Иринеј, поглавар УПЦ митрополит Онуфрије, митрополит Чешких земаља и Словачке Ростислав, као и делегација Румунске православне цркве и делегација из Пољске православне цркве. На састанку је Његово блаженство Онуфрије одржао говор у којем се детаљно задржао на дјеловању цариградског патријарха у Украјини, уз напомену да се тим поступцима крше канони Цркве, и само уклањање тих кршења може довести до рјешења кризне ситуације. Учесници састанка усвојили су завршно саопштење у којем су: указали на потребу свеправославне дискусије о ситуацији у Украјини; позвали на рјешење црквене ситуације у Сјеверној Македонији кроз дијалог унутар Српске цркве уз свеправославну подршку; позвали власти Црне Горе, у којој је усвојен антицрквени закон, усмјерен на одузимање Српској православној цркви њене имовине, да поштују и уважи основна имовинска права; дошли до заједничког мишљења о потреби одржавања новог састанка за јачање братских односа.
      Други важан догађај је Васкрс током карантина.  Године 2020. године дио Великог поста и Васкра пао је у вријеме карантина због епидемије корона вируса. Било је ограничено окупљање људи, јавни превоз није функционисао, предузећа и установе су били затворени. Карантин је погодио и Цркву.
      Под бројем шест стављени су догађаји из Црне Горе – побједа присталица Цркве на парламентарним изборима у Црној Гори. СПЖ пише: Крајем децембра 2019. године, парламент Црне Горе усвојио је антицрквени закон, према којем је канонској Црногорско-приморској митрополији Српске православне цркве требало одузети имовину и, заправо, ставити је ван закона. Њено мјесто требало је да зауземе расколничка «Црногорска православна црква». Као одговор, Црква и народ Црне Горе изразили су одлучан протест у виду масовних литија, чији је број досезао 250 хиљада људи (цјелокупно становништво државе је 600 хиљада). Украјинска православна црква такође је изразила солидарност са браћом у Црној Гори.
      августа 2020. године, на парламентарним изборима у Црној Гори, народ је одбио да да повјерење владајућој странци која је водила антицрквену политику и подржао опозицију. Нова влада Црне Горе укинула је одредбе закона којима се крше права Цркве. Црква је побиједила, али су прогони које су подигле власти исцрпиле снагу двојице исповједника Српске цркве. 30. октобра 2020. године митрополит црногорско-приморски Амфилохије отпутовао је Господу, а 20. новембра преминуо је патријарх српски Иринеј.
       
      Превела и приредила Марија Живковић
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...