Jump to content

Тема о КОРОНАВИРУСУ... све на једном месту


Препоручена порука

пре 11 минута, Срђан Шијакињић рече

Значи ти људи би страдали не јер су свесно одобрали мрачну страну, него јер нису уложили довољно пажње да се упознају са околностима и са избором који је пред њима, па су дозволили да буду обманути... А то што је обмана савршено камуфлирана и обликована им се неће узети као олакшавајућа околност, иако ће вероватно бити супер тешко за просечног човека да сконта шта се дешава.

Боме кад погледам мало како људи гласају и какве изборе праве у разноразним областима живота, сумњам да би претекло људи на нивоу статистичке грешке :D Шта ће црни Кинези и Индијци толики, они ни не знају за Христа, па да могу да упореде, а аХ ће бити ваљда глобални играч... 

Да не мислиш Боки да се зезам са тобом, није ми то намера, него је Апокалипса једна од оних ствари из Писма које колико год покушавам да будем отвореног ума успевам да схватим само метафорично или културно-историјски-случајно залутало у текст, никако дословно...

Ok, znam da se ne zezas.

Ali, zaboravio si da je o zadnjim vremenima i sam Isus pricao i objasnjavao apostolima sta i kako,.... pa su onda i apostoli u svojim poslanicama pisali o tome, .... i jos o tome imamo zapisano i kod proroka SZ, narocito p.Danila.

I, na kraju na sve to se nadovezuje i Apokalipsa sa svojim specificnim jezikom i izrazom i prorostvom o zadnjim vremenima.

I, onda kako savetuju svetitelji, kada se raspravlja o Apokalipsisu, najbolje je to ciniti u korelaciji sa svim ostalim mestima u Pismu u kojima se prica o tome. I, one delove u Apokalipsisu koji su bas teski za rastumacenje, ostaviti po strani, i oni ce se sami od sebe rastumaciti u dobu kada i treba da se pojavi Antihrist. :!:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 9.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Sve ok, al ajde, ćaskanje prija, znači da sam dobro. Dobili smo dečaka, sve je kako treba.

Не наседај на ову причу. Наш народ није уопште мање дисциплинован од других. Ево, погледај шта се радило и шта се још увек ради у нпр. Великој Британији. Влада препоручи свима да максимално избегавају

Постоване слике

пре 2 минута, Bokisd рече

onda kako savetuju svetitelji, kada se raspravlja o Apokalipsisu, najbolje je to ciniti u korelaciji sa svim ostalim mestima u Pismu u kojima se prica o tome. I, one delove u Apokalipsisu koji su bas teski za rastumacenje, ostaviti po strani, i oni ce se sami od sebe rastumaciti u dobu kada i treba da se pojavi Antihrist. :!:

Da ne idemo u of previše. 

Antihrista ne pominja ni apokalipsa, kao ni Isus u Jevanđelju. Tamo se pominju zveri koje simbolišu carstva i države, a ne konkretnu osobu. 

Antihrista pominje apostol Pavle, kao "sina pogiblog koji zadržava dolazak Hrista". Niko još ni od najsvetijih otaca nije rasrumačio o kome se radi i da li je uopšte riječ o jednoj osobi i potpuno globalnom događaju (cijela planeta zahvaćena). 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Bokisd рече

Ok, znam da se ne zezas.

Ali, zaboravio si da je o zadnjim vremenima i sam Isus pricao i objasnjavao apostolima sta i kako,.... pa su onda i apostoli u svojim poslanicama pisali o tome, .... i jos o tome imamo zapisano i kod proroka SZ, narocito p.Danila.

I, na kraju na sve to se nadovezuje i Apokalipsa sa svojim specificnim jezikom i izrazom i prorostvom o zadnjim vremenima.

I, onda kako savetuju svetitelji, kada se raspravlja o Apokalipsisu, najbolje je to ciniti u korelaciji sa svim ostalim mestima u Pismu u kojima se prica o tome. I, one delove u Apokalipsisu koji su bas teski za rastumacenje, ostaviti po strani, i oni ce se sami od sebe rastumaciti u dobu kada i treba da pojavi Antihrist. :!:

Хм, заиста не може да се спори да је Христос писао да ће доћи задња времена... Мени су само неки детаљи Откровења толико нелогични, ако се схвате буквално, као жиг звери нпр., да ми је много боље објашњење да је Апостол Јован писао или о прогонима пре Константина, или да се ради о метафорама.

Инче, мислим да сам чуо и неки предлог тумачења (не питај ме где, не знам, мислим да није отачки) да Христос последњим временима назива све време од Њега до његовог другог доласка, јер у сваком времену имамо невоље и лажне пророке и у сваком времену на неки начин хришћани страдају (па и хришћанским државама) и то је тако још од времена непосредно након Христа. То ми лично има смисла, јер сваки наш живот је последње време у малом, у коме нешто трпимо и чекамо избављење.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 20 минута, Justin Waters рече

Da ne idemo u of previše. 

Antihrista ne pominja ni apokalipsa, kao ni Isus u Jevanđelju. Tamo se pominju zveri koje simbolišu carstva i države, a ne konkretnu osobu. 

Antihrista pominje apostol Pavle, kao "sina pogiblog koji zadržava dolazak Hrista". Niko još ni od najsvetijih otaca nije rasrumačio o kome se radi i da li je uopšte riječ o jednoj osobi i potpuno globalnom događaju (cijela planeta zahvaćena). 

Samo kratko, ima o Antihristu i u Apokalipsi i pominje ga i Isus u Jevandjelju i ap.Pavle i proroci, sad da li konkretna osoba ili kroz carstvo i drzavu pitanje je, u principu mnogi svetitelji tumace kao konkretnu osobu, videcemo..... mozda ako dozivimo 100 i neku godinu ... :D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 40 минута, Justin Waters рече

Da ne idemo u of previše. 

Antihrista ne pominja ni apokalipsa, kao ni Isus u Jevanđelju. Tamo se pominju zveri koje simbolišu carstva i države, a ne konkretnu osobu. 

Antihrista pominje apostol Pavle, kao "sina pogiblog koji zadržava dolazak Hrista". Niko još ni od najsvetijih otaca nije rasrumačio o kome se radi i da li je uopšte riječ o jednoj osobi i potpuno globalnom događaju (cijela planeta zahvaćena). 

Biblija govori o skrivnostnem liku, imenovanem Antikrist, lažni Kristus, človek nezakonitosti ali zver. Pismi ne omenjajo posebej Antikrista, ampak nam ponujajo več namigov, kako bo. Če pogledamo različna imena Antikrista v Svetem pismu, dobimo boljše razumevanje vrste osebe.

Lastnosti Antikrista, opisane v Svetem pismu
Pameten: Razodetje 13:18; Danijel 7: 8.
Karizmatični govornik: Daniel 7: 8 Razodetje 13: 5.
Pameten politik: Daniel 9:27; Razodetje 17:12, 13, 17.
Ločen fizični vidik: Daniel 7:20.
Vojaški genij: Razodetje 4; 17:14; 19:19
Ekonomski genij: Daniel 11:38.
Bogokletje: Razodetje 13: 6.
Popolnoma brezpravni: 2 Solunjanki 2: 8.
Sebični in ambiciozni egomanijaki: Daniel 11:36, 37; 2 Solunjanima 2: 4.
Pohlepni materialist: Daniel 11:38.
Preveri: Daniel 7:25.
Ponosni in navdušujoči nad Bogom in vsem: Daniel 11:36; 2 Solunjani. 2: 4.
Antikrist
Ime "Antikrist" najdemo le v 1. Janezu 2:18, 2:22, 4: 3 in 2. Janezu 7. Apostol Janez je bil edini svetopisemski pisatelj, ki je uporabljal ime Antikrist. S preučevanjem teh verzov izvemo, da se bo med prvim in drugim Kristusovim prihodom pojavilo veliko antikristov (lažnih učiteljev), vendar bo obstajal velik antikrist, ki se bo v končnih časih povzpel na oblast ali "zadnja ura", kot jo izrazi 1 Janez. .

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 44 минута, Срђан Шијакињић рече

Хм, заиста не може да се спори да је Христос писао да ће доћи задња времена... Мени су само неки детаљи Откровења толико нелогични, ако се схвате буквално, као жиг звери нпр., да ми је много боље објашњење да је Апостол Јован писао или о прогонима пре Константина, или да се ради о метафорама.

Инче, мислим да сам чуо и неки предлог тумачења (не питај ме где, не знам, мислим да није отачки) да Христос последњим временима назива све време од Њега до његовог другог доласка, јер у сваком времену имамо невоље и лажне пророке и у сваком времену на неки начин хришћани страдају (па и хришћанским државама) и то је тако још од времена непосредно након Христа. То ми лично има смисла, јер сваки наш живот је последње време у малом, у коме нешто трпимо и чекамо избављење.

Pa, ako je Hristos pomenuo da ce doci Antihrist u zadnja vremena, onda na tome zasnivamo sve ostalo i Srdjo,..... posebno je Hristos pominjao zadnja vremena kao specificnu situaciju u odnosu na sva ostala vremena i situacije.

itd,... ima dosta svetootacke literature o tome.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Tumaralo. рече

Pa koliko ih je?

Jel isto, bolje ili gore u odnosu na ranije?

Не знам и апсолутно сам престао да пратим и не могу да пратим. Једноставно, не могу да будем новинар уместо новинара. Једино верујем на реч да је ситуација довољно озбиљна да треба да будемо на опрезу и да се придржавамо мера, и то и чиним, а огуглао сам више на све и престало је да ме дотиче да ли се неко други придржава мера или не.

Код статистике волим да је прецизна и релевантна, а ја нажалост не могу да у свом процесору категоришем податак да је у једном дану умрло 20 људи, као битан или небитан. Јесте тих двадесет више од два, али ако ја не знам колики је болнички капацитет у Србији и колико је тог истог дана у болници умрло људи од канцера, кардиоваскуларних проблема, упале плућа или грипа, не знам где да сместим тај податак. Ако знам да је 120 пацијената на респираторима, волео бих да тај број упоредим и са бројем хоспитализованих пацијената на онкологији. Као и проценти - 2% људи може бити мизеран број, ако је укупан број 100. Али 2% Београђана, то је 30.000 људи, 2% становништва Србије је 150.000 људи, а 2% људи на планети је 140 милиона. Фали ми контекст, а овде ми се чини да је ситуација боља или иста него раније, а опет се приказује као гора.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 часа, Тражитељ рече

Као и проценти - 2% људи може бити мизеран број, ако је укупан број 100. Али 2% Београђана, то је 30.000 људи, 2% становништва Србије је 150.000 људи, а 2% људи на планети је 140 милиона. Фали ми контекст, а овде ми се чини да је ситуација боља или иста него раније, а опет се приказује као гора.

 

CFR(smrtnost od virusa) u Srbiji je spao sa 2% na 1%.

image.thumb.png.a1cc6a3829f3da75c14992f157fdb06e.png
U Sloveniji gde su testirali kompletnu populaciju i nasli sve slucajeve (i asimptomatske) cfr je 0.3%.

Dakle smrtnost ovoga nije 2 % vec je 0.3% ( a verovatno i manje)
I to sve pod uslovima da se svi zaraze. 

Slobodno mozes da bacis u vodu tu brojku o 2 % smrtnosti. 

Što se više testira, to se više slučajeva blage ili asimptomatične korone pronalazi, i CFR spada. 


 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ako dozvolite, u doba Korone, ovo su, vrste testiranja koje se rade rutinski. Pošto ljudi pitaju da li PCR pokazuje upalu, da li su antigenski i PCR isto jer se rade iz bris, vredi li raditi serološke i sl...

1. PCR test. Zlatni standard dijagnostike, ne samo korone, već i drugih virusa (HPV, npr). Određuje virusnu DNK ili RNK, u zavisnosti koju ima (Corona je RNK virus). Kako je to vrlo precizno određivanje (poput očinstva), specifičnost je vrlo visoka. Tu je SARS CoV2, SARS CoV2, a ne bilo koja upala, bakterija, virus. Čak ni bilo koji corona virus. Upravo uzročnik Covida19.
Prilikom testiranja se virusna RNK umnožava, tako da se iz minimalne količine virusnih čestica može dobiti pozitivan rezultat. To znači visoku osetljivost, zato jeste zlatni standard.
Uzorak za test je s onog mesta gde virus ulazi, boravi i razmnožava se, što su za respiratorne viruse nos i usta. Dakle, bris. Eventualno sputum (ispljuvak), ako se virus spustio u pluća, pa ga nema u nosu. U krvi će ga teško biti, te se odatle sam virus ne određuje.

Obrtno vreme - 24h.

2. Antigenski test. Brzi test koji određuje antigene virusa (antigeni su delovi mikroorganizma ili drugih stranih čestica na koje reaguje naše telo i stvara antitela), u ovom slučaju protein iz kapsida (omotača). Kao i PCR, određuje prisustvo samog virusa, ali ga ne umnožava, tako da mora biti dovoljno da bi rezultat bio pozitivan. Dakle, i u idealnim uslovima, premala količina daje negativan rezultat, ali osetljivost bi trebalo da bude preko 90%, inače sumnjam da bi bio odobren. Specifičnost je vrlo visoka, jer reakcija antigen-antitelo je ekvivalentna ključu i bravi.
Kako određuje sam virus, uzorak je sa mesta na kome se nalazi virus. Bris nosa, grla.

Obrtno vreme - 30 minuta.

3. Serološki test na antitela. Za razliku od prethodna dva, ne detektuje virus, već reakciju tela na isti - produkciju antitela. Specifičnost vrlo visoka, osetljivost takođe. U većini rutinskih analiza antigenski testovi su manje pouzdani od seroloških (npr, Helicobacter pylori - serološki je osetljiviji), ali imaju jednu značajnu manu - antitelima treba vremena da se stvore.
Postoje frakcije koje se određuju, IgM i IgG. Ugrubo, IgM at treba oko nedelju dana da počnu sa produkcijom, a IgG i do tri, četiri. IgM su pokazatelj trenutne infekcije, a IgG trajnog imuniteta (memorije).
Za dijagnostiku Covida (za razliku od nekih hroničnijih bolesti poput Hepa C), praktično su beskorisni, jer hvataju tek poodmaklu infekciju, jer su pacijenti najzarazniji na početku bolesti. Imaju svoju svrhu, da se prati tok infekcije, i naravno - da se vidi da li je osoba preležala, pa samim tim i bila imuna barem neko vreme.
Ovde se određuju izlučena antitela, koja se u uglavnom nalaze u krvi (postoje i IgA antitela, koja se nalaze na sluznicama, ali i ona se određuju iz krvi, samo ne znam da li i za Covid19), tako da je uzorak izbora - krv.

Obrtno vreme - 8-12h.

4. Brzi test na antitela. Iskreno, koristila ga je (po mojim saznanjima) uglavnom država, hiljade ih je proizvedeno na svetu, skeptici su tvrdili da je pouzdanost negde 50-70%. Ako ukombinujemo slabiju osetljivost svih brzih testova sa tim da antitela nisu dijagnostički značajni, ovi testovi služe da mažu oči, da bi izgledalo da ipak nešto čini. Jeftiniji, traže manje od kapi krvi, pa su tako zgodni.

Obrtno vreme - 30 minuta.

Osim četvrte solucije, svi testovi imaju svoju svrhu i primenu, ali ograničenja. Čak i PCR detektuje mrtvi virus na površinama, a ne može da detektuje virus koji se spustio u pluća, a uzme se bris nosa.

KKS i CRP, kao česte analize za infekcije, su u ovom slučaju korisni za praćenje stanja, ali ne baš u dijagnostičke svrhe (mogu da identifikuju verovatnu bakteriološku infekciju, doduše). Ta dva parametra u stvari i pokazuju BILO KOJU UPALU. C-reaktivni protein (CRP) i jeste osnovni marker upale, a diferencijalna KS može da razlikuje bakterijsku od virusne. Ali ne mora da znači, a može i potpuno da bude mirna. Bilo je kod mene nekoliko Covid pacijenata kojima KKS jedva da je pomerena ili nimalo.

Samo ne mešajte PCR i CRP. Čak iako neki lekari to umeju učiniti.
 
 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 Лично сам чула да је аспирин од 500 , веома добро укључити у терапију , мада званични став СЗО  се више базира на кардиопирину и фраксипирину за разређивање крви.Аспирин допрема кисеоник у крв и  и спречава тромбозу плућа.

Ово је искуство проверено, више пацијената уз осталу прописану терапију .

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Мало прелиставамо данашње новине:

Цитат

Trenutna epidemiološka situacija u Beogradu je veoma ozbiljna, budući da je u nedelju registrovano 1.876 Beograđana koji su pozitivni na virus korona, što je 37 odsto u odnosu na ukupni broj pozitivnih u Srbiji, rekao je gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić i najavio za danas sednicu beogradskog Kriznog štaba o mogućim novim merama.

Цитат

Epidemiolog Predrag Kon je rekao da se uočava usporavanje koronavirusa, posebno u Beogradu i istakao da će se za dva, tri dana videti da li će doći do potpunog zaravnjenja krive. Do usporavanja je došlo zahvaljujući merama koje su već uvedene, naveo je.

:)

И онда се неко чуди што су људи прсли тотално кад гледају и слушају ово сваки дан...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Danijela,
      Foto: EPA-EFE/BIEL ALINO Dr Miloš Babić, neurobiolog i molekularni biolog iz San Dijega, napisao je tekst koji nam veoma detaljno objašnjava imunitet na koronavirus, kao i način na koji funkcionišu vakcine - ali pre svega ruši brojne teorije zavere koje prate pandemiju. Njegova predviđanja bude nadu.
      Dr Babić je precizno, pozivajući se na objavljena načuna istraživanja, pojasnio zašto ne treba previše da strahujemo od reinfekcija, zašto će vakcine delovati i na mutacije koronavirusa, kao i zašto su neke zemlje bolje savladale pandemiju od drugih.
      Takođe daje savete šta da radimo dok ne stigne vakcina, ali i zašto ne treba da verujemo pseudonaučnim stručnjacima koji lek protiv kovida 19 povezuju sa čipovanjem i velikom svetskom zaverom.
      Njegov tekst prenosimo u celosti.
      Imunitet je trajan u većini slučajeva
      Kao što većina ljudi zna, slučajevi reinfekcije su proizveli strah da ovaj novi koronavirus ne proizvodi dugotrajnu otpornost. Takođe, neki ljudi “vuku” infekciju dugo vremena, što takođe nije dobar znak. Kod mnogo ljudi ove vesti su proizvele fatalizam – eto, nema nam spasa, moraćemo svi da preležimo ovaj virus na kraju. Što bi bila ogromna zdravstvena katastrofa (smrti na stranu, dugoročne posledice kod preživelih bi nas gazile decenijama).
      Na sreću, naučni podaci ne podržavaju ove strahove. Više objavljenih studija je primetilo da je imuni odgovor na samu bolest visoko varijabilan, i da neki ljudi imaju vrlo slabe imune odgovore. Tako da nije iznenađujuće što ima slučajeva u kojima ljudi brzo izgube i imunitet. Ali kako stvari stoje kod većine?
      Jedna studija je merila pet različitih aspekata imuniteta (IgA antitela, IgG antitela, memorijske B-ćelije koje prepoznaju kritični “RBD” deo “šiljka” virusa; i T-ćelije dve različite vrste, CD4+ i CD8+, koje prepoznaju specifično baš ovaj virus). Među prethodno obolelim ljudima, pet meseci nakon infekcije, 96% je imalo više nego dovoljan imunitet u tri različite grupe istovremeno. Što je posebno važno, nivoi memorijskih B-ćelija, koje omogućavaju imunom sistemu da brzo reaguje na ponovnu infekciju, su se povećali tokom tri do pet meseci nakon infekcije.
      Foto: EPA-EFE/Jesus Diges Pomen T-ćelija je bitan ovde, jer dotične imaju posebno snažan uticaj na dužinu i težinu bolesti kod ovog virusa. Za ljude koji nisu imunolozi, naš imuni sistem ima više grana. Jednu od njih čine B-ćelije, koje proizvode antitela, proteine koji se vezuju za virus, ometaju ga u radu, i omogućavaju organizmu da prepozna i direktno uništi virusne čestice. Druga grana su T-ćelije, koje prepoznaju kada virus već inficira neku od drugih ćelija u telu – i koje tu zaraženu ćeliju onda unište. Ovo je uprošćenje; imuni sistem je vrlo komplikovan, i ne može se objasniti u jednom paragrafu; ali ovo vam daje generalnu ideju.
      Jedan uzrok zabrinutosti povodom imuniteta je što nivoi antitela kod nekih bolesnika vrlo brzo opadaju nakon oporavka. Međutim, u preko 40% takvih slučajeva, nađene su T-ćelije koje specifično prepoznaju virus, i koje su slične po tipu memorijskim B-ćelija (trebalo bi da traju dugo vremena, možda doživotno). Ista studija je takođe analizirala uzorke krvi koje su ljudi dali pre nego što je virus nastao. Oko 28% je imalo T-ćelije koje su ciljale druge koronaviruse, ali koje su takođe usput delimično bile efikasne protiv novog SARS-CoV-2 virusa. Ovo objašnjava zašto je jedan deo populacije naizgled vrlo otporan prema infekciji.
      Zatim, iz Arizone imamo još jednu studiju (jedan od autora je naš čuveni imunolog Janko Nikolić-Žugić), koja daje dodatan kontekst. Naime, mnogi serološki testovi mere količinu antitela protiv svih virusnih proteina ukupno. Ta ukupna količina onda opada brzo u toku par meseci nakon bolesti. Međutim, ova studija je urađena mnogo preciznije i pažljivije, koristeći više različitih metoda, i prateći ljude mesecima nakon ozdravljenja. Ona pokazuje da ona najbitnija “neutralizujuća antitela” ostaju stabilna minimalno mesecima nakon oporavka. Ovo su antitela koja se vezuju za virus na način ili mesto koje zatim sprečava virus da uspešno inficira ljudske ćelije.
      Ono što opada su antitela protiv takozvanog N proteina. Autori studije ističu da su ova anti-N antitela u stvari veoma unakrsno reaktivna protiv raznih koronavirusa. Moguće je da ona predstavljaju pokušaj imunog sistema da izvuče “najbližu stvar” novom virusu iz sećanja na prethodne infekcije drugim koronavirusima, i da to baci protiv napadača. Onda nakon oporavka, ta antitela takođe brzo nestaju – što testovima koji mere sve ukupno izgleda kao ukupan pad nivoa. A u stvari, ona važna neutrališuća antitela ostaju stabilna.
      Nije posebno verovatno da će mutacije imati uticaja na efikasnost vakcina
      Koronavirusi nisu kao grip, i ne mogu da prosto “rearanžiraju” svoje genome. U suprotnom, četiri ljudska koronavirusa koji su već decenijama u opticaju bi imali različite efekte od godine do godine. Ali koronavirusi svakako mogu da mutiraju, uključujući tu i nove mutacije unutar “šiljka” koji je glavna meta za neutralizujuća antitela.
      U stvari, prva tri dokumentovana slučaja reinfekcije su ovde napravila veliku uzbunu. Sva tri čoveka su bili inficirani, oporavili se, i onda su se ponovo inficirali – ali u vrlo različitim regionima (jedan u Hong Kongu, drugi u Ekvadoru, treći u Belgiji). Sva tri su imala različite sojeve virusa tokom prve infekcije, pa onda opet različite tokom reinfekcije. Ali su svi imali jednu zajedničku tačku: soj koji je izazvao reinfekciju je nosio jednu specifičnu mutaciju u “šiljku,” takozvanu D614G.
      No, imamo dobrih vesti i na tom frontu. Antitela koja proizvode vakcine su se pokazala kao dovoljno jaka i raznovrsna da mogu da prepoznaju i neutrališu kako i nemutirani “šiljak,” tako i D614G mutant . Takođe, u toku ove godine smo skupili dosta informacija po pitanju brzine evolucije i mutacija kod ovog novog virusa, i vidimo da dotični mutira dosta sporo (bar na skali koja važi za viruse). Niko ne može da zna da virus NEĆE mutirati u neki oblik koji može da zaobiđe vakcinu; ali svi podaci koje trenutno imamo ukazuju da je tako nešto malo verovatno.
      Foto: EPA-EFE/IAN LANGSDON Šta možemo očekivati od vakcina?
      Moj lični savet za praktično sve je da vakcinu treba primiti, osim ako vam vaš doktor ne savetuje da je preskočite iz nekog za vas specifičnog razloga (recimo, ako imate urođene probleme sa mitohondrijama).
      Dve vakcine su trenutno u procesu potvrde (Pfizer/BioNTech, i Moderna), i obe imaju slične mere efikasnosti i sigurnosti. Pfizer ima velike već proizvedene zalihe vakcine (prihvatili su veliki rizik da im sve to propadne), ali ima problem da to dostavi jer vakcina zahteva transport na -70°C. Iz tog razloga, verujem da će malo dotične stići do nas. Moderna će morati tek da počne da zaista proizvodi, plus je njihova vakcina skupa, tako da će verovatno proći dosta vremena pre nego što to stigne u naše vode.
      Treća vakcina (AstraZeneca/Oxford) bi trebalo da uskoro izađe sa podacima, i ona je najverovatniji kandidat za prvu Evropsku vakcinu koja bi mogla stići do nas. Kineske SinoVac vakcine su takođe na vidiku, ali njihova efikasnost još nije jasna, kao ni profil nuzefekata; ali podaci se očekuju uskoro.
      Foto: EPA-EFE/DAN HIMBRECHTS Ruska Sputnik vakcina je nešto što mora da prođe još mnogo provera. Iako je navodno “potvrđena” u Avgustu, to istraživanje je rađeno na samo sedamdesetak ljudi; uporedite to sa više od 60 hiljada ljudi u testiranju ukupno za one dve pomenute na početku ovog paragrafa. Svaki čitalac ovog teksta može da odluči sam za sebe, ali ja trenutno ne mogu da preporučim Sputnik, sa čisto naučne tačke gledišta.
      Koja god vakcina da bude prva, za očekivati je da će prvi primaoci biti ljudi u medicini koji su izloženi virusu, i zatim osetljive populacije (stari, imunokompromitovani, itd.). Zatim će se ići odatle u ostatak populacije. Ali ovo zavisi od proizvodnje i tačke u kojoj cela stvar dođe do nas.
      Takođe, svi treba da se pripremimo za još više urlanja na društvenim mrežama, i na mesece dodatnih karantina. Normala se vraća tek kada broj vakcinisanih plus broj onih koji su preležali i stekli trajni imunitet dođe do cifre od oko 80%. Što manje vakcinacije, to se duže čeka da se ovaj broj postigne kroz infekcije.
      Problem je statistika i nerazumevanje iste. Ako vi, čitalac ovog teksta, pošaljete jedan e-mail deset miliona ljudi, desetine primalaca te vaše poruke će umreti sutradan. Stotine će se razboleti i umreti tokom sledećih par nedelja. Hiljade će se razboleti i pomreti od raznih bolesti tokom mesec ili dva nakon vaše poruke. Ovo uključuje i decu, mlade, i prethodno zdrave ljude. Ovo je prosto statistika: ako uradite BILO ŠTA sa deset miliona ljudi, desiće se isto, jer u tolikom broju ima onih koji su bolesni a ne znaju, ili koji će se prosto slučajno uskoro razboleti, bez obzira šta bilo ko radio. Niko normalan ne bi rekao da su ti ljudi pomrli ZATO što ste im vi poslali e-mail.
      Ali upravo takva “logika” vlada kada su vakcine u pitanju. Svaka koincidentalna bolest ili smrt se razglasi kao dokaz opasnosti. Podaci se iskrivljavaju ili prosto izmišljaju. Priče tipa “brat od sestre mog zeta je primio vakcinu i onda je pao i umro dva dana kasnije” su već na sve strane.
      Na to dodajte priče o Bilu Gejtsu (koji sa vakcinama nema ama baš nikakve veze), “tečnim čipovima” (koji ne postoje, to je kao da pričate o vampirima u vakcini), lečenju hidroksihlorokvinom (koji nema nikakvog efekta protiv virusa), i spiskovima užasnih sastojaka koji se navodno dodaju u te bočice (potpuno izmišljenih od strane nekog paranoika na Jutjubu koji o vakcinama i medicini zna manje nego prosečan srednjoškolac) – i masa naroda će da odbije da primi vakcinu. Što kao što rekoh iznad, znači da će duže morati da se čeka imunitet krda i povratak u normalu.
      Foto:EPA-EFE/Andrea Fasani Mi koji radimo u medicini i nauci ćemo pokušati da se protiv ovoga borimo koliko možemo. Od vas drugih se nadamo da ćete nam pomoći.
      Šta treba da radimo dok čekamo da vakcina dođe?
      Jedna od najpredvidljivijih priča u toku ove pandemije se bavi brodovima za krstarenja. Ovi brodovi su čak i u normalnim periodima jako osetljivi na viruse; svake godine se desi da negde neki mora da se hitno vraća u luku, zato što je na brodu izbila nekakva epidemija. Gusto napakovani ljudi u prostorijama koje dele ventilaciju i koje moraju da budu zatvorene kada je napolju vetar i kiša – pa, to je savršeno za širenje raznih virusa.
      Otud, niko se nije iznenadio kada su ovi brodovi odmah na početku epidemije postali centri zaraze. Zbog lakog prenosa, velika većina putnika i posade je dobila virus, i većina je imala dosta tešku bolest, u proseku težu nego na kopnu. Samo oko 20% zaraženih ljudi nije imalo simptome.
      Cela industrija je naravno hitno zatvorena, i države su ušle u karantin. Ali onda je neko u Americi imao briljantnu ideju: okej, zaravnili smo krivu, i sada možemo da uz mere bezbednosti opet počnemo sa krstarenjima. Ovo je i urađeno, protiv svih saveta svih epidemiologa, i završilo se u roku od nekoliko dana kada su na ovim brodovima odmah izbile ponovo epidemije. Opet je bila zaražena velika većina svih putnika. Ali ovaj put, čitavih 80% zaraženih ljudi je imalo samo blagu ili čak asimptomatičnu bolest.
      Foto: EPA-EFE/LUCA ZENNARO Razlog za ovo su maske. Maska ne zaustavlja virus. Ali maska zaustavlja velike kapljice iz usta, koje nose veliki broj virusnih čestica. Takođe, maske smanjuju brzinu vazduha koji izlazi iz pluća, i time i domet “virusnog oblaka” koji okružuje zaražene osobe. Ovo ukupno znači da ljudi koji budu izloženi zarazi dobiju manji inokulum, tj. manji broj virusnih čestica im uđe u telo.
      Mada čak i jedan virus može teorijski da izazove bolest, u proseku važi pravilo da više virusnih čestica znači teže oboljenje. Kada virusa ima više, oni zaraze više ćelija istovremeno, i onda proizvedu više virusa druge generacije koji se onda brzo šire kroz organizam. Naš imuni sistem u toj situaciji nema vremena da se pripremi da i počne da se zahuktava prema napadaču. Ali ako je broj virusnih čestica mali, imuni sistem ima više vremena da proizvede odgovor na napad pre nego što se virus široko proširi kroz telo. Otud, manje virusnih čestica – u proseku lakša bolest.
      Tako da je odgovor: nosite maske. Insistirajte da drugi nose maske. Nemojte ići na okupljanja gde se nalazi veliki broj ljudi. Naši medicinari su pred tačkom sloma; nemojte im nabacivati još posla, i pritom rizikovati svoj i tuđi život. Držite distancu, perite ruke. Treba nam samo još malo strpljenja.
      Okej, Miloše, strpljenje. Ali koga ja treba da krivim za ovo. Ko je sve ovo napravio?
      Rećiću nešto što će biti nepopularno kod mnogih mojih kolega: ja zaista razumem ljude koji misle da je sve ovo izmišljeno ili nekakva zavera. Oni gledaju oko sebe i vide silu izgubljenih poslova, ekonomsku krizu, mere koje se uvode pa prekidaju bez razumljive logike. Pošto je virus kod nas još uvek relativno redak, mnogi ljudi ne znaju nikoga ko je zaražen ili imao ozbiljnu bolest, pa im sve to izgleda prenaduvano. Iz te perspektive, sasvim razumno je razmišljati ko tu profitira, pa onda pokušavati da se razluči ko je tu možda sve to nekako isplanirao ili uradio. Gledajući situaciju u Americi, većini Evrope, kamoli u našim krajevima – zaista izgleda kao da su ludaci izveli revoluciju i preuzeli ludnicu. A onda se na to ubace profiteri i lešinari sa Jutjuba i sličnih sajtova, i počne haos.
      Ali kao što je često u životu slučaj, istina je mnogo… pa, manje impresivna, tužnija. I u njoj ima manje zavera i legendarnog zla, a mnogo više proste nesigurnosti i nesposobnosti.
      Ovaj virus NIJE bio nikakvo iznenađenje. Mi smo imali dva nova smrtonosna koronavirusa koji su se pojavili u toku zadnjih 20 godina. Bila je epidemija SARS-1 virusa, vrlo srodnog ovom sada, koji je izbio 2003-će, i bio još zarazniji i DALEKO smrtonosniji. Ali je zaustavljen brzom reakcijom, karantinima, i teškim merama koje su uvedene u Kini, Hong Kongu, i Kanadi.
      Zatim smo imali virus po imenu MERS, takođe koronavirus, koji je sa kamila prešao na ljude u nekoliko Arapskih država. Dotični ima 35% smrtnost, i za sada je pod kontrolom samo zato što se slabo prenosi od čoveka do čoveka.

      A nisu tu u pitanju ni samo koronavirusi. Bile su dve velike epidemije Ebole u tom periodu, koje su zaustavljene herojskim radom virologa i lekara u Africi. Imali smo skok Zika virusa u novu populaciju, sa jezivim posledicama na žene koje su imale nesreću da budu trudne u tom trenutku. Imali smo nervozne virologe koji su nas upozoravali da se doseg čikungunja i denge virusa povećava. Imali smo masu upozorenja.
      Povrh toga, tu su i promene u strukturi sveta. U prošlim vekovima, novi virusi i bolesti bi izazvali lokalne epidemije, koje bi opustošile neki grad ili neku malu oblast, i onda nestale kada se tamo lokalno stvori imunitet. Danas, novi virus može da obleti oko sveta od aerodroma do aerodroma u roku od par dana. Takođe, danas ljudi uništavaju sve veći i veći deo preostale divljine, i dolaze sve više u direktan kontakt sa preostalim divljim životinjama – što povećava šansu da se neki od njihovih virusa prenese na nas.
      ZNALO SE da će pre ili kasnije neki virus skočiti na ljude, oteti se kontroli, i početi da žari i pali. Potpuno očekivana stvar, upozoravana, ali u mnogim državama je slabo ko slušao.
      Mi nismo uradili ništa u odgovor na ovo upozorenje. Nama se može i donekle oprostiti – Balkan, siromašne države, malo resursa, malo naučnih kapaciteta. Ali za ostatak Evrope, i za Ameriku, to je već teže progutati. Ni oni se nisu dobro spremili, i dobili su sada ovu situaciju u kojoj se svi nalazimo.
      Ali znate ko nije u istoj rupi? Kina. Tajvan. Vjetnam. Japan. Južna Koreja. Novi Zeland. Australija. Kako to? Možemo da smišljamo objašnjenja za Tajvan i Novi Zeland (ostrvo, lako kontrolisati granice), ili za Južnu Koreju (veliko ali vrlo koncentrisano i organizovano stanovništvo). Ali Vijetnam? Ili Kina? Država sa milijardu i po ljudi, gušće naseljena nego bilo koje mesto u Evropi, plus mesto sa koga je počeo virus? Kako su oni to doveli u kontrolu? Nekim tajnim vakcinacijama?
      Ne. Oni su reagovali kada su videli SARS-1 i MERS, i spremili su se. Napravili su snažnu državnu epidemiološku infrastrukturu, koja je odmah čim je virus prepoznat kao opasnost skočila u dejstvo.
      Prvo su uveli masivno zatvaranje i karantine. Zatvaranje granica, svog javnog saobraćaja (i lokalno i državno), zatvaranje aerodroma. Ali umesto da to rade samo dok je politički zgodno, oni su to radili sve do tačke na kojoj su njihovi epidemiolozi mogli da podnesu broj novih slučajeva.
      U mestima sa najvećom zarazom, zatvaranje je trajalo punih 76 dana. Država je prihvatila ekonomsku štetu, i dala pomoć ljudima i kompanijama eda bi iste preživele taj početni period. Preko četrnaest hiljada novih zdravstvenih kontrolnih mesta je otvoreno da bi se garantovala kontrola nad kretanjem i zdravstvenom slikom ljudi, sa teškim kaznama za prekršioce karantina. U roku od nekoliko dana, uspostavljen je sistem za praćenje kontakata, i sistem za testiranje koji je u roku od dve nedelje testirao DEVET MILIONA ljudi.
      Foto: Profimedia.rs Zatim, umesto da se žure da se “vraćaju u normalu” i “spašavaju ekonomiju,” nastavili su da guraju krivu do nule. Ništa “zaravnjavanje,” već nula. Praćenje kontakata bez izvinjenja, sa kaznama za ljude koji lažu sa kime su se sreli i gde su bili. Dalje testiranja na masivnom nivou: hiljade i desetine hiljada testova oko svake tačke na kojoj se virus vidi, obavezni karantini za izložene. Plus, masivna produkcija maski, rukavica, i drugih potrepština, i čvrsta pravila o njihovom korišćenju na nacionalnom nivou.
      Ispostavilo se da je ovo bolje i za ekonomiju. Umesto da se mesecima država polako guši, tu su dva meseca teškog života nakon čega… pa, virusa efektivno više nema.
      Sve je to moglo da se uradi i u Evropi i Americi sigurno. A mnogo toga je moglo i kod nas mnogo bolje da se uradi, bez obzira na siromaštvo. Ali nije urađeno bolje, i sada smo tu gde smo. I sad čekamo da imunitet dođe do 80% i da se prenos uspori do tačke na kojoj možemo da se vratimo u normalu bez da to zatrpa bolnice.
      Ali ovde ima jedna važna lekcija: šta ćemo uraditi u budućnosti? Da li ćemo se spremiti, ili ćemo da se svađamo oko teorija zavere? Jer ako ne naučimo lekciju, i ako ne shvatimo da su epidemije nešto što možemo da očekujemo opet u budućnosti, prirodno, bez da ih prave neki milijarderi ili nekakve mračne sile… pa, za pet, deset, ili petnaest godina, igraćemo isti ovaj ples ponovo.
       
      Tekst naučnika koji ruši sve zavere o koroni - i daje nadu
      NOVA.RS Dr Miloš Babić, neurobiolog i molekularni biolog iz San Dijega, napisao je tekst koji nam veoma detaljno objašnjava imunitet na koronavirus, kao i način na koji funkcionišu vakcine - ali pre svega...  
    • Од Иван Ц.,
      jedina osoba sa područja Balkana koja je primila test-vakcinu, sada već čuvenu "Oksford vakcinu", podelila je svoje iskustvo.
      IZVOR: YOUTUBE/СИТЕЛ ТЕЛЕВИЗИЈА Svet drži dah, vakcina protiv korona virusa u koju se najviše polaže nade, a koju razvija tim sa Oksforda, upravo je započela poslednju fazu testiranja.
      Vakcina AZD1222, popularno nazvana “Oksford vakcina” ušla je u poslednju, treću fazu ispitivanja i već u septembru bi trebalo da bude u upotrebi u Britaniji, SAD i nekoliko evropskih zemalja.
      Makedonac Borko Andreevski koji živi u Engleskoj, prva je osoba iz regiona Zapadnog Balkana koja je testirana na vakcinu protiv virusa korona. Tri meseca nakon što je primio vakcinu za kovid-19, preneo je svoje iskustvo.
      "U svakodnevnom životu i zdravlju nema promena. Nisam imao nikakvih nuspojava. Osećam se dobro i sigurno, jer znam da ne mogu da dobijem korona virus, niti da ga bilo kome prenesem. To je dobar osećaj. Prošao sam tri testiranja krvi i još jedno me čeka u novembru",  rekao je Andreevski u pisanoj izjavi za Sitel.
      Očekuje se da će vakcina, koju pravi farmaceutska kompanija "AstraZeneca", biti odobrena do kraja godine. Ova kompanija potpisala je licencirani ugovor za isporuku milijardu doza vakcine zemljama sa niskim i srednjim prihodima, pod uslovom da obezbedi 400 miliona doza do kraja 2020. godine.
      Sredinom prošlog meseca četiri članice Evropske unije – Nemačka, Francuska, Italija i Holandija - sklopile su ugovor sa "AstraZenecom" o kupoprodaji najmanje 300 miliona doza vakcine protiv kovida-19 koja se trenutno testira na Univerzitetu Oksford, piše Blic.
      Ispovest Makedonca koji je PRIMIO VAKCINU protiv KORONE: Osećam se SIGURNO
      MONDO.RS jedina osoba sa područja Balkana koja je primila test-vakcinu, sada već čuvenu "Oksford vakcinu", podelila je svoje...  
    • Од Sanja888,
      Pozdrav svima, 
      da li je mozda bila ova tema? 

      Kako se pricescivati ako imate autoimunu bolest - celijakiju? Da ne duzim o bolesti, organizam ima jaku autoimunu reakciju kada se u organizam unese psenica, raz, jecam, tj protein pod nazivom gluten... 
      Neki saveti, iskustva, bilo bi mi od pomoci 
    • Од Milan Nikolic,
      U više desetina američkih gradova buknuli su protesti nakon što je policajac u Mineapolisu ubio crnca Džordža Flojda prilikom privođenja. U neredima koji traju danima uz suzavac i dimne bombe, ima i poginulih i povređenih, a u 25 gradova uveden je policijski čas.
      Da li je rasno pitanje samo povod za nemire? Zašto je predsednik Donald Tramp optužio pokret Antifa da stoji iza protesta? Klizi li Amerika u haos i kako će se to odraziti na američku predsedničku trku? Gosti u našem studiju su sociolog dr Slobodan Reljić i politikolog Aleksandar Pavić. Pozvaćemo i Vašington, odakle će se specijalno za Sputnjik uključiti politički analitičar Obrad Kesić.
      Emisiju uređuje i vodi Tanja Trikić
       
    • Од Драгана Милошевић,
      Profesor Univerziteta Pitsburg u SAD ubijen je iz vatrenog oružja, javili su danas svetski mediji.
       
      Profesor Bing Liu (37) je navodno bio na pragu "veoma značajnih otkrića" o korona virusu.
      Njegovo izrešetano telo nađeno je u njegovoj kući u mestu Ros Taunšip.
      Imao je prostrelne rane na glavi, vratu, ramenima i drugim delovima tela.
       
      Prema pisanju američkih medija, nakon sat vremena od ubistva u jednom automobilu pored profesorove kuće nađen je još jedan leš.
      Policija sumnja da je osoba koja je nađena mrtva u vozilu usmrtila profesora, a potom izvršila samoubistvo.
      Polcija navodi da su se njih dvojica najverovatnije poznavala, a istragom će biti utvrđen motiv zločina.
       
       
       
      Članovi Medicinske škole Univerziteta u Pitsburgu u Pensilvaniji, SAD, opisali su svog kolegu kao izvanrednog istraživača i mentora.
      Oni su rekli da je Bing bio na pragu veoma značajnih nalaza ka razumevanju ćelijskih mehanizama koji stoje u osnovi SARS-CoV-2 infekcije.
      Obećali su da dovršiti njegovo istraživanje i da će mu tako odati počast.
       
      Ubijen profesor koji je istraživao korona virus, izrešetan u svojoj kući
      MONDO.RS Profesor Univerziteta Pitsburg u SAD ubijen je iz vatrenog oružja, javili su danas svetski mediji.

×
×
  • Креирај ново...