Jump to content
JESSY

Тема о КОРОНАВИРУСУ... све на једном месту

Recommended Posts

пре 9 минута, haveaniceday рече

Brate kako je gore, po kom kriterijumu  i dalje imamo manju smrtnost od italije...

Тебра, не буди толики буквалиста dobardecko Италију сам узео као пример због овога што се дешава у Новом Пазару и Тутину.

А ако се баш поредимо, испада да тренутно имамо скоро дупло више новозаражених дневно од Италије, која има 10 пута већу популацију од Србије. То је већ само по себи мало зезнуто.

Што се тиче узрока смрти, свакако да треба утврдити од чега умиру оволики људи тамо. Да ли само од вируса, или и колапс система игра неку улогу, ово што је Џастин поменуо.

А кад смо већ код тога, то јесте врло важно питање - по ком критеријуму се одређује да ли ће се лечити неко ко нема корону и да ли увек треба давати приоритет зараженима у односу на оне друге. Исто треба видети да ли је стварно због заразе здравство остало без капацитета за пријем пацијената. Не само код нас него свуда, пошто је то главни разлог локдауна замо где је увођен.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, GeniusAtWork рече

Тебра, не буди толики буквалиста dobardecko Италију сам узео као пример због овога што се дешава у Новом Пазару и Тутину.

А ако се баш поредимо, испада да тренутно имамо скоро дупло више новозаражених дневно од Италије, која има 10 пута већу популацију од Србије. То је већ само по себи мало зезнуто.

Што се тиче узрока смрти, свакако да треба утврдити од чега умиру оволики људи тамо. Да ли само од вируса, или и колапс система игра неку улогу, ово што је Џастин поменуо.

А кад смо већ код тога, то јесте врло важно питање - по ком критеријуму се одређује да ли ће се лечити неко ко нема корону и да ли увек треба давати приоритет зараженима у односу на оне друге. Исто треба видети да ли је стварно због заразе здравство остало без капацитета за пријем пацијената. Не само код нас него свуда, пошто је то главни разлог локдауна замо где је увођен.

Ok, izvini mislio sam da bukvalno mislis.

Imamo i znatno vise testova od italije, to ne zaboravi. Ovo u tutinu jeste strasno, ali sve sto sam video po clancima jeste tvrda neopremljenost bolnica tamo :(
Njima bre ljudi dolaze u najtezem stadijumu, prakticno ih i ne lece.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@GeniusAtWork izvini lupio sam, nemamo vise testova od italije, oni su bas razbili sa testiranjem, pricao sam napamet jer sam video da smo imali u jednom trenutku, iskreno Srbija je bas MNOGOOOO testirala.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Epidemiolog dr Branislav Tiodorović je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a rekao da je situacija u Vranju sa ocenom nepovoljna, ali sa tendencijom da sve mere koje se preduzimaju, vodi prema nesigurnoj, ali da je pod kontrolom.

Svi su u gradu nosili maske. Takođe, zdravstveni sistem se dobro organizovao.

Mislim da ovaj pik koji se pominje nije baš pravi pik. Mi ćemo pravi pik imati u celoj Srbiji, pa i u Nišu verovatno za pet, šest dana, iz prostog razloga što merimo šta se dešavalo, od utakmica, skupova koji su bili organizovani, dakle rođendana, svadbi, žurki, a toga je bilo mnogo. Onda morate da merite vreme inkubacije, najčešće od sedam do deset dana, i do maksimum 14 dana. Tek kad to prođe, a to ne možemo reći pre kraja nedelje, onda možemo da odahnemo. Na sreću nije bilo ničega, ali može biti pika ponovnog.

 

Значи неповољни и несигурни пик који је под контролом по подацима које ће имати крајем недеље или када прође 14 дана од свега што се дешавало осим избора и који ће стићи за 5-6 дана јер није било ничега али може бити поновни пик после пика.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 часа, GeniusAtWork рече

А кад смо већ код тога, то јесте врло важно питање - по ком критеријуму се одређује да ли ће се лечити неко ко нема корону и да ли увек треба давати приоритет зараженима у односу на оне друге. Исто треба видети да ли је стварно због заразе здравство остало без капацитета за пријем пацијената. Не само код нас него свуда, пошто је то главни разлог локдауна замо где је увођен.

Ево, управо о томе причам:

WWW.DANAS.RS

Veliki broj građana Niša, ali i iz cele jugoistočne Srbije, u kojoj živi oko 2,5 miliona ljudi, opet ne može da dobije neophodnu medicinsku pomoć u Kliničkom centru (KC) u Nišu, ako im stanje...

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Kako vi odlucujete kojim medijima da vjerujete po pitanju svega? 

Ja sam u pet zadnjih dana cula totalno oprecne price, a istinite su, ljudi koji su u direktim kontaktima su mi pricali. 

Jedna iz Bgda, samo ne znam koja je bolnica u pitanju, neka koju su skoro proglasili za kovid bolnicu. Kao napunila se preko noci i sve mladji svijet, i sto je najgore par smrtnih slucajeva, momci 90 i neko godiste...

A druga je iz Bosne, neki covjek umro od neke prirodne bolesti i iz bolnice zvali da dodju da potpisu papire da je imao koronu, kao pisu veci broj zbog nekih para koje se dobijaju iz Evrope negdje...

Sad je kao bolje dobiti koronu, a umiru mladi. Negdje kolaps sistema, a negdje povecavaju brojeve umrlih. Mjere su popustene da bi se stekao kolektivni imunitet, a ustvari od toga nema nista...meni nista nije jasno vise...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Juanito

Цитат

“Meni ovo deluje kao nova vrsta koronavirusa. Nekako je prošlo nezapaženo da ovaj virus napada mozak, bubrege, testise… Ovo je jedini respiratorni virus koji napada testise. Videćemo kako će ovi mladi ljudi koji su preležali virus regovati na to. Nikada nisam video ovakav virus”, rekao je Nestorović.

Линк

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Juanito рече

Ко зна, можда стварно напада мозак и можда је то објашњење за све ово остало што се дешава...

btw stvarno napada psihičko stanje, 16:00, :

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Coronavirus autopsies: A story of 38 brains, 87 lungs and 42 hearts

What we’ve learned from the dead that could help the living

https://www.washingtonpost.com/health/2020/07/01/coronavirus-autopsies-findings/?fbclid=IwAR2xuwJL0Wfmvu8ap-KVYUPxFUgAsYUyLV7liUGpj4U6y3pfe5H_y1E5QvM

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 41 минута, dragisa рече

btw stvarno napada psihičko stanje, 16:00, :

Звучи као типични симптоми анксиозности.

Мени је било јако тешко да расчивијам шта ми је дошло од короне, а шта од анксиозности. Оно што са високим степеном сигурности могу да тврдим да је ковид значајно погоршао у односу на анксиозност је ужасно јака главобоља једну или две ноћи (парацетамол помаже и омогућава да заспиш) и поприлично висока малаксалност неколико дана (ту не помаже ништа, чекаш да прође).

Занимљиво је да готово нисам ни имао респираторне симптоме.

Него, ајде у гајбу пива да ће наћи многе од ових ствари и код инфлуенце и многих других вируса, ако крену овако детаљно да копају?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ево:

Цитат

Lajić je, povodom vesti da je tročlana porodica u Tutinu preminula od kovida 19, rekao da mu se javio jedan član te porodice koji je laborant i koji ga je zamolio da demantuje tu vest.

Ministar je preneo da mu je taj čovek rekao da njegov otac, koji je imao 89 godina, nije preminuo od kovida, kao ni majka (76), koja je preminula od posledica infarkta.

Od kovida je preminula njegova sestra koja nije živela s njima i koja je bila u bolnici u Novom Pazaru.

Чим чујете овако невероватне весте, сумњајте, људи.

И опет, не поричим да је вирус озбиљан и да треба да се чувамо и нарочито да чувамо старије и слабије. Али опрезно, јако опрезно, са свим овим вестима. Не ширите их олако јер постоји озбиљна вероватноћа да су лажне или делимично лажне. Што је тврдња невероватнија, будите већи скептици и захтевајте веома јаке доказе пре прихватања тврдње.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Sanja888,
      Pozdrav svima, 
      da li je mozda bila ova tema? 

      Kako se pricescivati ako imate autoimunu bolest - celijakiju? Da ne duzim o bolesti, organizam ima jaku autoimunu reakciju kada se u organizam unese psenica, raz, jecam, tj protein pod nazivom gluten... 
      Neki saveti, iskustva, bilo bi mi od pomoci 
    • Од Milan Nikolic,
      U više desetina američkih gradova buknuli su protesti nakon što je policajac u Mineapolisu ubio crnca Džordža Flojda prilikom privođenja. U neredima koji traju danima uz suzavac i dimne bombe, ima i poginulih i povređenih, a u 25 gradova uveden je policijski čas.
      Da li je rasno pitanje samo povod za nemire? Zašto je predsednik Donald Tramp optužio pokret Antifa da stoji iza protesta? Klizi li Amerika u haos i kako će se to odraziti na američku predsedničku trku? Gosti u našem studiju su sociolog dr Slobodan Reljić i politikolog Aleksandar Pavić. Pozvaćemo i Vašington, odakle će se specijalno za Sputnjik uključiti politički analitičar Obrad Kesić.
      Emisiju uređuje i vodi Tanja Trikić
       
    • Од Драгана Милошевић,
      Profesor Univerziteta Pitsburg u SAD ubijen je iz vatrenog oružja, javili su danas svetski mediji.
       
      Profesor Bing Liu (37) je navodno bio na pragu "veoma značajnih otkrića" o korona virusu.
      Njegovo izrešetano telo nađeno je u njegovoj kući u mestu Ros Taunšip.
      Imao je prostrelne rane na glavi, vratu, ramenima i drugim delovima tela.
       
      Prema pisanju američkih medija, nakon sat vremena od ubistva u jednom automobilu pored profesorove kuće nađen je još jedan leš.
      Policija sumnja da je osoba koja je nađena mrtva u vozilu usmrtila profesora, a potom izvršila samoubistvo.
      Polcija navodi da su se njih dvojica najverovatnije poznavala, a istragom će biti utvrđen motiv zločina.
       
       
       
      Članovi Medicinske škole Univerziteta u Pitsburgu u Pensilvaniji, SAD, opisali su svog kolegu kao izvanrednog istraživača i mentora.
      Oni su rekli da je Bing bio na pragu veoma značajnih nalaza ka razumevanju ćelijskih mehanizama koji stoje u osnovi SARS-CoV-2 infekcije.
      Obećali su da dovršiti njegovo istraživanje i da će mu tako odati počast.
       
      Ubijen profesor koji je istraživao korona virus, izrešetan u svojoj kući
      MONDO.RS Profesor Univerziteta Pitsburg u SAD ubijen je iz vatrenog oružja, javili su danas svetski mediji.
    • Од Zoran Đurović,
      Biskup Ivan Šaško o euharistiji u vrijeme pandemije koronavirusa

       
      U jeku pandemije COVID-19 ima puno primjerenih i neprimjerenih stavova pojedinaca i skupina. Među njima me, zbog opasnosti koju u sebi kriju, privuklo i nekoliko onih koji se tiču Crkve, a izravno se odnose na pitanja o liturgiji i poglavito euharistiji, stoji u tekstu mons. Ivana Šaška, pomoćnog biskupa zagrebačkog i član BK HBK za liturgiju, a koji nam je u subotu 14. ožujka dostavio TU Zagrebačke nadbiskupije.
        Naime, neki vjernici, a među njima i klerici, vjerojatno želeći istaknuti svoju “stamenu” vjeru i posvemašnje pouzdanje u Boga, „sve koji pozivaju na oprez i primjenu mjere za zaštitu vlastitoga života i života drugih prozivaju nevjernicima i luđacima, jer smatraju da se ne može zaraziti blagoslovljenom vodom, pričešću na jezik niti pružanjem ruke u znak mira“. Sve to iznose uz popratno prozivanje Crkve, jer je „napravila kompromis i popustila pred svjetovnim uputama o očuvanju zdravlja“, dodajući rečenicu koja zvuči i više nego uvjerljivo: “Bog odlučuje tko će umrijeti a tko živjeti.” Tko se od vjernika s time ne bi složio?

      Dobro je da postoji čvrsta vjera, posebno ona koja je sposobna činiti dobro bližnjima; koja jača poštivanje i brigu za druge te plodonosno i radosno vodi prolaznim životom prema vječnosti. Takvo svjedočanstvo vjere, življeno u prvome licu, ne ugrožavajući nego spašavajući druge, oduvijek je resilo kršćansku zajednicu. Znamo dobro da trebamo biti spremni i za smrt, ali ta spremnost u kršćanstvu ne obescjenjuje dar života.
      Na tragu euharistijske brižnosti svetoga Pavla
      Neke su Crkve, pred valom epidemije, odlučile ograničiti ili čak obustaviti euharistijska slavlja s narodom, da bi se izbjeglo širenje zaraze. Svaka takva odluka, kao i sve drugo u životu kršćana, treba biti vođena ljubavlju, poglavito ljubavlju prema Crkvi, Kristovu Tijelu.
      Sjetimo se samo kojom je gorljivošću apostol Pavao bdio nad jedinstvom Crkve i kako je oštro prozivao najteži grijeh protiv Crkve – nejedinstvo i razdor, dijeljenje Kristova Tijela, to jest neprimjereno slavljenje euharistije (usp. 1Kor 11, gdje se nalazi izravni Pavlov tekst o euharistiji). Taj grijeh razdora nije u nevjerovanju u stvarnu Kristovu prisutnost u euharistiji (što tada nitko nije ni izdaleka dovodio u pitanje), nego u sebičnosti, u nebrizi za bližnje. Dakle, neki su sudjelovali u slavlju euharistije, to jest bili su dionici, pričesnici, ne brinući se za svoju najsiromašniju i najslabiju braću i sestre koji su se – nezbrinuti – razboljeli i umirali. Pričest ne znači samo blagovati komadić, dio posvećenoga kruha i vina te se diviti tomu čudu; to znači „razlikovati Tijelo“, prepoznati Kristovo Tijelo, Crkvu, što je – prema klasičnoj teologiji stvarnost euharistije.
      Ta ista stvarnost i danas vodi pastire da se brinu o svojim vjernicima pred kušnjom zarazne bolesti. Ista vjera i ljubav traže najbolji način u brizi za povjerenu zajednicu da se izbjegne izlaganje bližnjih, poglavito najslabijih, opasnosti obolijevanja ili čak i smrti. Pritom se ne smije zaboraviti, nego cijeniti spremnost i žrtva, znanje i predanost medicinskoga osoblja koje izlaže svoje živote radi drugih.
      Stoga je pripisivanje “praktičnoga ateizma”, “popuštanja mentalitetu svijeta” pastirima koji – vođeni brižnošću i ljubavlju – donose odluku o ograničavanju ili obustavi slavlja s narodom, potpuno neprimjereno. Jer, takve odluke nisu rođene iz smatranja najsvetijih stvarnosti pukim znakovima bez sadržaja, nego iz iskrene ljubavi prema euharistiji, prema onomu što ona jest: Crkva sastavljena od lica, povijesti, osjećaja osoba koje Gospodin pritjelovljuje sebi, da bi bile njegovo Tijelo.
      Teološke okosnice
      No, kušnje na koje nailazimo ujedno su i prilika za produbljivanje i obnovu, pa tako i za naglašavanje katoličkoga nauka o euharistiji. U svakome vremenu se raspravlja o euharistiji. Kako i ne bi, kad je upravo ona srce naše vjere i življenja? Neka pitanja u sadašnjosti prizivaju iskustva i odgovore iz prošlosti. Iz povijesti euharistije posebno je značajno ono vrijeme u kojemu kršćanstvo prihvaćaju narodi sa svojom kulturom oblikovanom izvan židovsko-grčko-rimske baštine. Tako se, posebice od 9. stoljeća, razvija i zahtjevna i vrijedna rasprava s puno pitanja i odgovora koji nam, u nekim aspektima, mogu pomoći i danas. Ponajprije ne zaboravimo da je to bistrenje pojmova i nauka iznjedrilo, na primjer, tekst Ave verum corpus i vodilo prema bogatijoj teologiji i novoj snazi.
      Kada se danas, u suočenosti s koronavirusom, govori na način optuživanja koji sam istaknuo, teško je izbjeći sličnost s pitanjima ponekoga srednjovjekovnog viteza: „Ako je euharistija pravi i živi Krist, bio bi znak nevjere smatrati da se po euharistiji (misleći pritom na posvećen kruh i vino) mogu širiti bolesti i zaraze.“
      Hipostatska unija Druge božanske osobe Presvetoga Trojstva s ljudskom naravi nije imunizirala tu narav od bolesti i slabosti (što je najvidljivije u otajstvu Kristove muke koje posebnom ljubavlju razmatramo i živimo u Velikome tjednu, a sadržano je u svakoj euharistiji svakome liturgijskom slavlju). Na to se može prigovoriti da, nakon Uskrsnuća, Kristovo čovještvo postoji (subsistit) u proslavljenome obliku i potpuno je lišeno bilo kakve propadljivosti. Ako je to istina, ništa manje nije istina da sakramentalni znakovi našim osjetilima ne daju svoj supstancijalni sadržaj (ono što tomistička teologija naziva res), nego nepromijenjene elemente u svemu što ih se tiče materijalno (sacramentum).
      Kada je Tridentski koncil odlučio usvojiti pojam i značenje transupstancijacije, učinio je to da bi vjernici imali određeno sredstvo za nadvladavanje manje ili više skrivenih usko fizičkih poimanja, od kojih je jedno izraženo u gore navedenoj tipiziranoj rečenici srednjovjekovnoga viteza i stavova o pričesti kao o izravnome tjelesnom lijeku za sve, kakvih ni danas ne nedostaje.
      Jedan je sažetak o tome iznio o. Th. Michelet: Sakrament je milost u osjetilnome obliku znaka. Sve dok postoji znak, sve dok potpuno nije uništen, on ostaje sakramentalnim znakom. Hostija uronjena u otrov može istodobno biti posvećena hostija, to jest duši donijeti milost, i otrovana, to jest sposobna ubiti tijelo. Usko fizičko poimanje posvećenoga kruha dovodi do netočnih zaključka da se materija hostije ne može izmijeniti (na primjer, upljesniviti). To je iskustveno višestruko dokazano. Bog nam je darovao i izvanredne znakove svoga djelovanja u kojima vidimo da se ta materija ne ponaša po očekivanim zakonima fizike. No, to promatramo kao iznimku, izvanredno Božje djelo koje vodi prema poštivanju od Boga stvorene stvarnosti i njene redovitosti.
      Uostalom, znamo dobro da Bog svoju milost nije ograničio na sakramentalnu milost (to također susrećemo u učenju sv. Tome Akvinskoga), odnosno: znamo da nam je on darovao Crkvu i sakramente kao darove spasenja, ali je On uvijek slobodan milost darivati na druge načine.

      Opravdanost ograničenja
      Dakle: Može li se koronavirus prenijeti posvećenom hostijom? Najprije treba reći da se u našim trenutnim okolnostima radi o prijenosu virusa pri dijeljenju, između primatelja, pričesnika i pričestitelja. Zbog toga su donesene odluke o ograničenjima, odnosno o nekorištenju oblika pričešćivanja na jezik.
      Ovdje je poglavito pitanje širenja virusa putem kapljica i njihove povezanosti s očima, nosom i ustima. Mjere ograničenja koje su biskupi donijeli tiču se tih oblika prenošenja, zbog čega je istaknuto pričešćivanje u kojemu se hostija daje u ruke vjernika, da bi sami hostiju prinijeli svojim ustima.
      Tamo gdje je opasnost prenošenja, o kojoj govore odgovorne medicinski stručne osobe, prevelika, pastoralna ljubav može ordinariju dati pravo da dodatno ograniči okolnosti moguće zaraze, obustavljajući na određeno ili neodređeno vrijeme euharistijska slavlja s narodom (misse cum populo), s time da se svete mise koje slave svećenici u prisutnosti jednoga ili nekoliko vjernika ne prestaju slaviti i da Crkva i dalje od njih živi.
      U svezi dubljega pitanja o samoj hostiji, dostupne spoznaje nam ne potvrđuju da bi virus živio u hrani, ali se može prenijeti pri dijeljenju pričesti, a svakako je dobro imati na pameti značenje sakramentalnosti i nijanse odnosa u nauku o transupstancijaciji.
      S druge strane: Što s mogućnostima koje predviđa Zakonik kanonskoga prava, a još više s primjerima iz povijesti Crkve koji jasno i životno svjedoče o takvim postupcima?
      Primjer iz prošlosti Crkve u Lombardiji
      Navodim primjer koji dolazi upravo sa sjevera Italije, iz kraja koji je danas viđen kao jedno od najvećih žarišta bolesti Covid-19, primjer o kojemu se podrobnije može pročitati u članku na internetskoj stranici: Una penna spuntata. Sažimam i djelomično preuzimam tamo napisano. U 19. stoljeću stanovništvo, pa tako i vjernici biskupije Pavia, bilo je suočeno s kolerom, s tom, kako su ju zvali, „čudnom, do tada neviđenom zvijeri“. Liječnici su ju poznavali od ranije, iz nekih drugih krajeva, ali kao nešto što ne bi trebalo doprijeti do europskih zemalja. Ipak je doprla.
      Godina je 1830. Liječnici tapkaju u mraku ne shvaćajući kako se zaraza širi. Upoznao ju je i Beč 1831. Na sjeveru Italije se stvaraju sanitarni kordoni. U prvi mah je Lombardija očuvana, ali s vremenom, čini se zbog oklijevanja kuće Savoia, 1835., u samo nekoliko mjeseci kolera je zahvatila i Lombardiju. Pavia je također bila na udaru.
      Tadašnji biskup Pavije Luigi Tosi (između ostaloga i duhovnik slavnoga pisca Alessandra Manzonija) osjeća kušnju; čita u njoj i Božji gnjev. On, uz duhovni poziv na povratak ljudi k Bogu, poziva vlasnike tvornica, radnji i trgovina da ne uskraćuju plaću i ne guraju ljude u neishranjenost, da ih tako ne bi dodatno oslabili u borbi s bolešću. Ujedno daje poseban oprost zdravstvenomu osoblju koje se brine za oboljele od kolere, budući da su neki liječnici bježali pred zarazom. Osim toga, dan je poseban oprost i onima koji su financijski podupirali liječnike u njihovim naporima za koje su bila potrebna i sredstva (danas bismo rekli, na primjer, za istraživanja).
      Ta je odredba bila samo djelomice zdravstvene naravi (premda je bilo itekako opasno doći u dodir s ustima vjernika, zaraženih bolešću koja se prenosi slinom), dok je više bila povezana s vjerom. Bilo je problematično to što se Crkva bojala dati pričest bolesniku koji je često i obilato povraćao pa je i posvećena hostija bila izložena opasnosti da završi u povraćenome sadržaju.
      Kako to samo zvuči neprimjereno i okrutno: da se umirućima uskraćivala mogućnost posljednje svete pričesti! No, postojala je suglasnost o činjenici da zahtjev bolesnika za popudbinom nije mogao biti iznad dužnosti čuvanja razboritosti u odnosu prema Presvetomu.
      Znači li to da su u smrtnome času ti ljudi ostavljeni bez sakramentalne milosti? Nipošto. Bili su ispovijeđeni i dano im je posljednje (bolesničko) pomazanje, ali ne i popudbina.
      Biskup Tosi također je odredio da se slavlje svete mise previše ne oduži; da se prostor crkava prozrači i da se uporabe sredstva koja predlaže medicinska skrb za pročišćavanje zraka. Bile su zabranjeni drugi obredi i službe, velike procesije koje biskup nije odobrio, osobito ako se radi o manjim crkvama. Nadalje, biskup je ublažio odredbe o postu, koje su u ono vrijeme bile stroge, određujući da se vjernici klone posebnih trapljenja omogućujući blagovanje mesa, što je bilo uvelike smanjeno. Te su odredbe bile na tragu onoga što je činila i Sveta Stolica dajući dispenze (oslobađajući) od odredaba o postu u onim biskupijama koje su bile zahvaćene epidemijom ili gdje su ljudi bili slaba zdravlja.
      Putem koji je zacrtao biskup Tosi (nipošto tada jedini u Europi) išao je i njegov nasljednik, biskup Pavije, danas sluga Božji Angelo Ramazzotti (u tijeku je proces za proglašenje blaženim pa je i to određeni pokazatelj njegove vjere i života), pri drugome valu kolere. Pričest se i dalje nije dijelila oboljelima od kolere; mise nisu bile dokinute, ali se pazilo da u crkvama ne bude zagušljivo, zbog pretrpanosti mnoštva; izvanredna okupljanja i pobožnosti bile su dokinute; pazilo se na ishranu.
      Biskup je upozoravao da kršćanska razboritost savjetuje primijeniti one mjere čistoće i higijene koje propisuje i mjerodavna vlast.
      U svim tim poteškoćama i kušnjama nije zabilježena neka pobuna, prosvjedi ili negodovanje. To ne znači da nije bilo i protivnih mišljenja, ali su vjernici razumjeli da se te odluke donose radi dobra, a ne radi hira; iz vjere, a ne iz nevjere ili popuštanja mondenosti.
      Zaključak nam je poznat
      Nešto što u prvi mah izgleda kao vrhunska pobožnost, čistoća vjere, junačka krjepost, može u sebi nositi pokazatelje neznanja, klice bolesti nevjere ili krivovjerja, fanatizma ili besmislenoga iskušavanja Gospodina.
      Svaka stvarnost, pa tako i bolest, dana nam je da bismo s Gospodinom snažnije živjeli ljubav, sigurni da Bog „u svemu surađuje na dobro s onima koji ga ljube“ (Rim 8, 28). Život sa svim svojim kušnjama dan nam je da bi se proslavio Bog i očitovala ljubav – po nama, a Krist je došao da bismo imali život u izobilju; došao je trpjeti, sebe je ograničio, radi bezgraničnosti ljubavi. U tome nam je duhu živjeti s pouzdanjem i vjerom.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...