Jump to content
JESSY

Тема о КОРОНАВИРУСУ... све на једном месту

Recommended Posts

пре 34 минута, Дејан рече

Аха, тата га родио па може и да га убије?

Ово ти је већ други пут у задњих неколико дана да причаш људима какви су родитељи и да им учитаваш овакве лудачке ставове.

Ајде води ти рачуна о својој породици а друге остави на миру.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 37 минута, Ćiriličar рече

Zašto Holandija ili Švedska nisu uveli obaveznu valcinaciju? Ima li neko spisak zemalja u Evropi koje imaju obaveznu vakcinaciju osim Srbije? Ima li takav spisak?

Зато што 95% родитеља свакако вакцинише децу, што до скора ни у једној земљи није било упитно.

Као што сам детаљно описао у претходном посту, мене не брине ако вакцинација није обавезна и при том су људи информисани, те је крајњи ефекат имунитет.

Брини ме комбинација антивакцерског покрета на једној страни и залагање за слободу избора на другој. Немам ништа против да прихватим слободу избора и заједничку интелектуалну борбу против антивакцера. Али да се истовремено залажем за слободу избора и за антивакцерско лудило и браним Новака и екипу јер је то у складу са слободом избора, то тешко. 

Иначе, ево једне скорашње табеле и мапе, па нек свако изведе закључке (ово нису оне богиње које смо ”сви прележали”). Мени је дозлогрдило више.

8mDLetE.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Вилер Текс рече

Ово ти је већ други пут у задњих неколико дана да причаш људима какви су родитељи и да им учитаваш овакве лудачке ставове.

Ајде води ти рачуна о својој породици а друге остави на миру.

Pričam u globalu, a svako tumači kakmo mu duhovno status u tom  trenutku nalaže. Svaka kriza je i sud.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Juanito рече

Брини ме комбинација антивакцерског покрета на једној страни и залагање за слободу избора на другој

Мене брине што се свакоме ко сумња људе калибра др. Кона одмах прогласите за људе који се никада не би ничим вакцинисали.

Овде се ради о оправданој сумњи из милион и једног разлога. Ако ни један од тих разлога невидиш ти пријатељу не видиш прст пред носом.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Дејан рече

Pričam u globalu, a svako tumači kakmo mu duhovno status u tom  trenutku nalaže. Svaka kriza je i sud.

 

 

Да. Размисли зашто онда скачеш када неко посумња у тоталитаристе типа Др. Кон и "струка"

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Дејан рече

Pričam u globalu, a svako tumači kakmo mu duhovno status u tom  trenutku nalaže. Svaka kriza je i sud.

 

 

Да. Размисли зашто онда скачеш када неко посумња у тоталитаристе типа Др. Кон и "струка"

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Juanito рече

Мени су убедљиво најнесхватљивији они који:

To je taj paradoks, kao i ovi

Protiv restriktivnih mjera opravdano bi protestovao samo onaj ko ima jake i opšte prihvaćene dokaze u vezi korone i njenog djelovanja.

Ali protestovati i tvrditi da je to zato što korona ne postoji...isto kao i ovi što podržavaju antivaksere, a zalažu se za slobodu izbora. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Вилер Текс рече

Да. Размисли зашто онда скачеш када неко посумња у тоталитаристе типа Др. Кон и "струка"

Nema potrebe da razmislim, meni je sve jasno

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Juanito Lajovao sam (ko da je nekome do lajka, sem jutjuberima koji zgrcu lovu).

Vidi brate, ne znam imaš li decu, ali stvar nije jednostavna. U nekim kratkim komentarima mozda zvucim radikalno i neko verujuci u zavere...ali nisam. Stvar je nogo komleksna. Nema tu crno belo. Da ti znaš šta se radi sa medikamentima u psihijatriji - recimo u SAD kompanija placa milijarde odstete, a u Evropi isti medikamenti se propisuju i sl.

Nema uopšte javne rasprave o problematici, tek sporadicno, a svari se usvajaju negde na visini i narod slepo veruje u ""nauku". Samo ovaj virus, nepoznat je, ali bilo je 10-tine kontradiktornih izjava vodecih svetskih strucnjaka. Onaj Jevrejin sto je doktorirao na karolinskoj kaze: nije korona vestacki, a Francuz, nobelovac, virusolog, kaze da jese vestacki. I druge price.

NEosporno je jedno: farmakoindustrija (naravno ne sva) radi jako prljave stvari danas, jer jeprofit u pitanju. Ima, naravno, oybiljnih kompanija. Glevni probel je sto je to van kontrole drzave u vecini slucajeva. Mi danas znamo da su lekovi i vakcine koji su istrazivani u institutima pod plastom drzava mnogo kvalitetniji - uzmi Kubu, racimo, siromasnu, a lider u medikamentima i sl.

Uzmi cuvenu be-se-že vakcinu rusku, a ima naznaka da je suzbijala i koronu, to jest da stiti i od ovog virusa....ne treba biti prorok tu.

Nauka je u mnogim grancicama nekih grana izasla, dano, iz sfere etike, i prsla u cist profit. Koji Bil Gejts, covece ne da ti da uklonis svoj nalog, svoj skajp. Ili ti sakrije, gotovo je nemoguce naci, pod milion podklikova, ne mozeš da iskljucis karticu bankovnu sa kojom si placao....jedan pogresan klik (a nastimaju da pogresis lako) i skida ti automatski pare, i da pogines da iskljucis...dakle pricamo o stvarima koje su VAN nauke, koje su profit.

Bil Gejts je u svim komjuterima sveta. Pa onda hoce GM hranu, da se seme od njeg akupuje, pa onda hoce da nas sprica....pa bre, je li on jedini na planeti?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Justin Waters рече

.isto kao i ovi što podržavaju antivaksere

Који бре антиваксери? 

Овде говоримо о једној конкретној вакцини. Читава прича је поприлично сумњива. Човек је рекао да ће размислити да ли да прими вакцину јер има извесне сумње и одмах крећу комуњарски нападаи на њега. Искаче из шаблона, мора да је антивксер, равноземљаш и секташ. Ајде леба ти.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Дејан рече

Nema potrebe da razmislim, meni je sve jasno

Ово је музика за уши за оне који воле стару  али и даље нажалост живу песму "Ко друкчије каже клевеће и лаже"

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Вилер Текс рече

Који бре антиваксери? 

Овде говоримо о једној конкретној вакцини. Читава прича је поприлично сумњива. Човек је рекао да ће размислити да ли да прими вакцину јер има извесне сумње и одмах крећу комуњарски нападаи на њега. Искаче из шаблона, мора да је антивксер, равноземљаш и секташ. Ајде леба ти.

Čovjek je prvo rekao "Protiv sam vakcina"...a onda razmisliću ako bude obavezna. Znači on je protiv vakcina generalno, ali kada je u pitanju korona on je ne bi primao, jer ako bude obavezna razmisliće šta će...nije to rekao vjerovatno misleći na svoje zdravlje nego na koji način će se to odraziti na njegovo učešće na turnirima

Izvini brate, ali on je ovdje jasno proturio stav "da je protiv vakcina", a drugo još ni blizu nemamo vakcinu za koronu i nije uopšte imao potrebe da se javlja dok stvari oko te vakcine ne bude jasne, i da daje svoje mišljenje...ali baš zato što je antivakser zato se i oglasio. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Вилер Текс рече

Ово је музика за уши за оне који воле стару  али и даље нажалост живу песму "Ко друкчије каже клевеће и лаже"

Sve je po meri duhovnog rasta, pa i zaključak

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Вилер Текс рече

Ово је музика за уши за оне који воле стару  али и даље живу песму "Ко друкчије каже клевеће и лаже"

Ne se sekiraš, Deki sam sebe blamira, nisu ljudi glupi kako on misli...udarila mu vlast u glavu :))

@Дејан  Len si da pišeš, a dosadno ti, a oš da pametuješ :) Tri u jedno(j)....men's čini da ti nisi oženje, a imaš jaku zaleđinu, oca Ivana :) ...pa ku'š gore....nasekiro si mi Teksa, i ne popuštatš...hitno čitaj večernju, ima tamo ono "ako koga ožalostih..." 

@Вилер Текс E moj brale, vidiš ti ove omladine današnje....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нисам приметио да неко овде подржава ”антиваксере” нити се ”удружује” са њима, ма шта то значило. Можда има неки ког нисам приметио, а и не трудим се много да пратим сваког. Већина само тврди да би требало да буде добровољно.

Око овог вируса се дигла ненормална паника и направила катастрофа без икаквог реалног оправдања... Неизмерно је већа опасност за свет овај гмизави фашизам који је промолио своју љигаву главу из ове кризе него пар будала које не капирају вакцине.

Хапсе бре људе који су изашли да прошетају...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Milan Nikolic
      U više desetina američkih gradova buknuli su protesti nakon što je policajac u Mineapolisu ubio crnca Džordža Flojda prilikom privođenja. U neredima koji traju danima uz suzavac i dimne bombe, ima i poginulih i povređenih, a u 25 gradova uveden je policijski čas.
      Da li je rasno pitanje samo povod za nemire? Zašto je predsednik Donald Tramp optužio pokret Antifa da stoji iza protesta? Klizi li Amerika u haos i kako će se to odraziti na američku predsedničku trku? Gosti u našem studiju su sociolog dr Slobodan Reljić i politikolog Aleksandar Pavić. Pozvaćemo i Vašington, odakle će se specijalno za Sputnjik uključiti politički analitičar Obrad Kesić.
      Emisiju uređuje i vodi Tanja Trikić
       
    • By Драгана Милошевић
      Profesor Univerziteta Pitsburg u SAD ubijen je iz vatrenog oružja, javili su danas svetski mediji.
       
      Profesor Bing Liu (37) je navodno bio na pragu "veoma značajnih otkrića" o korona virusu.
      Njegovo izrešetano telo nađeno je u njegovoj kući u mestu Ros Taunšip.
      Imao je prostrelne rane na glavi, vratu, ramenima i drugim delovima tela.
       
      Prema pisanju američkih medija, nakon sat vremena od ubistva u jednom automobilu pored profesorove kuće nađen je još jedan leš.
      Policija sumnja da je osoba koja je nađena mrtva u vozilu usmrtila profesora, a potom izvršila samoubistvo.
      Polcija navodi da su se njih dvojica najverovatnije poznavala, a istragom će biti utvrđen motiv zločina.
       
       
       
      Članovi Medicinske škole Univerziteta u Pitsburgu u Pensilvaniji, SAD, opisali su svog kolegu kao izvanrednog istraživača i mentora.
      Oni su rekli da je Bing bio na pragu veoma značajnih nalaza ka razumevanju ćelijskih mehanizama koji stoje u osnovi SARS-CoV-2 infekcije.
      Obećali su da dovršiti njegovo istraživanje i da će mu tako odati počast.
       
      Ubijen profesor koji je istraživao korona virus, izrešetan u svojoj kući
      MONDO.RS Profesor Univerziteta Pitsburg u SAD ubijen je iz vatrenog oružja, javili su danas svetski mediji.
    • By Zoran Đurović
      Biskup Ivan Šaško o euharistiji u vrijeme pandemije koronavirusa

       
      U jeku pandemije COVID-19 ima puno primjerenih i neprimjerenih stavova pojedinaca i skupina. Među njima me, zbog opasnosti koju u sebi kriju, privuklo i nekoliko onih koji se tiču Crkve, a izravno se odnose na pitanja o liturgiji i poglavito euharistiji, stoji u tekstu mons. Ivana Šaška, pomoćnog biskupa zagrebačkog i član BK HBK za liturgiju, a koji nam je u subotu 14. ožujka dostavio TU Zagrebačke nadbiskupije.
        Naime, neki vjernici, a među njima i klerici, vjerojatno želeći istaknuti svoju “stamenu” vjeru i posvemašnje pouzdanje u Boga, „sve koji pozivaju na oprez i primjenu mjere za zaštitu vlastitoga života i života drugih prozivaju nevjernicima i luđacima, jer smatraju da se ne može zaraziti blagoslovljenom vodom, pričešću na jezik niti pružanjem ruke u znak mira“. Sve to iznose uz popratno prozivanje Crkve, jer je „napravila kompromis i popustila pred svjetovnim uputama o očuvanju zdravlja“, dodajući rečenicu koja zvuči i više nego uvjerljivo: “Bog odlučuje tko će umrijeti a tko živjeti.” Tko se od vjernika s time ne bi složio?

      Dobro je da postoji čvrsta vjera, posebno ona koja je sposobna činiti dobro bližnjima; koja jača poštivanje i brigu za druge te plodonosno i radosno vodi prolaznim životom prema vječnosti. Takvo svjedočanstvo vjere, življeno u prvome licu, ne ugrožavajući nego spašavajući druge, oduvijek je resilo kršćansku zajednicu. Znamo dobro da trebamo biti spremni i za smrt, ali ta spremnost u kršćanstvu ne obescjenjuje dar života.
      Na tragu euharistijske brižnosti svetoga Pavla
      Neke su Crkve, pred valom epidemije, odlučile ograničiti ili čak obustaviti euharistijska slavlja s narodom, da bi se izbjeglo širenje zaraze. Svaka takva odluka, kao i sve drugo u životu kršćana, treba biti vođena ljubavlju, poglavito ljubavlju prema Crkvi, Kristovu Tijelu.
      Sjetimo se samo kojom je gorljivošću apostol Pavao bdio nad jedinstvom Crkve i kako je oštro prozivao najteži grijeh protiv Crkve – nejedinstvo i razdor, dijeljenje Kristova Tijela, to jest neprimjereno slavljenje euharistije (usp. 1Kor 11, gdje se nalazi izravni Pavlov tekst o euharistiji). Taj grijeh razdora nije u nevjerovanju u stvarnu Kristovu prisutnost u euharistiji (što tada nitko nije ni izdaleka dovodio u pitanje), nego u sebičnosti, u nebrizi za bližnje. Dakle, neki su sudjelovali u slavlju euharistije, to jest bili su dionici, pričesnici, ne brinući se za svoju najsiromašniju i najslabiju braću i sestre koji su se – nezbrinuti – razboljeli i umirali. Pričest ne znači samo blagovati komadić, dio posvećenoga kruha i vina te se diviti tomu čudu; to znači „razlikovati Tijelo“, prepoznati Kristovo Tijelo, Crkvu, što je – prema klasičnoj teologiji stvarnost euharistije.
      Ta ista stvarnost i danas vodi pastire da se brinu o svojim vjernicima pred kušnjom zarazne bolesti. Ista vjera i ljubav traže najbolji način u brizi za povjerenu zajednicu da se izbjegne izlaganje bližnjih, poglavito najslabijih, opasnosti obolijevanja ili čak i smrti. Pritom se ne smije zaboraviti, nego cijeniti spremnost i žrtva, znanje i predanost medicinskoga osoblja koje izlaže svoje živote radi drugih.
      Stoga je pripisivanje “praktičnoga ateizma”, “popuštanja mentalitetu svijeta” pastirima koji – vođeni brižnošću i ljubavlju – donose odluku o ograničavanju ili obustavi slavlja s narodom, potpuno neprimjereno. Jer, takve odluke nisu rođene iz smatranja najsvetijih stvarnosti pukim znakovima bez sadržaja, nego iz iskrene ljubavi prema euharistiji, prema onomu što ona jest: Crkva sastavljena od lica, povijesti, osjećaja osoba koje Gospodin pritjelovljuje sebi, da bi bile njegovo Tijelo.
      Teološke okosnice
      No, kušnje na koje nailazimo ujedno su i prilika za produbljivanje i obnovu, pa tako i za naglašavanje katoličkoga nauka o euharistiji. U svakome vremenu se raspravlja o euharistiji. Kako i ne bi, kad je upravo ona srce naše vjere i življenja? Neka pitanja u sadašnjosti prizivaju iskustva i odgovore iz prošlosti. Iz povijesti euharistije posebno je značajno ono vrijeme u kojemu kršćanstvo prihvaćaju narodi sa svojom kulturom oblikovanom izvan židovsko-grčko-rimske baštine. Tako se, posebice od 9. stoljeća, razvija i zahtjevna i vrijedna rasprava s puno pitanja i odgovora koji nam, u nekim aspektima, mogu pomoći i danas. Ponajprije ne zaboravimo da je to bistrenje pojmova i nauka iznjedrilo, na primjer, tekst Ave verum corpus i vodilo prema bogatijoj teologiji i novoj snazi.
      Kada se danas, u suočenosti s koronavirusom, govori na način optuživanja koji sam istaknuo, teško je izbjeći sličnost s pitanjima ponekoga srednjovjekovnog viteza: „Ako je euharistija pravi i živi Krist, bio bi znak nevjere smatrati da se po euharistiji (misleći pritom na posvećen kruh i vino) mogu širiti bolesti i zaraze.“
      Hipostatska unija Druge božanske osobe Presvetoga Trojstva s ljudskom naravi nije imunizirala tu narav od bolesti i slabosti (što je najvidljivije u otajstvu Kristove muke koje posebnom ljubavlju razmatramo i živimo u Velikome tjednu, a sadržano je u svakoj euharistiji svakome liturgijskom slavlju). Na to se može prigovoriti da, nakon Uskrsnuća, Kristovo čovještvo postoji (subsistit) u proslavljenome obliku i potpuno je lišeno bilo kakve propadljivosti. Ako je to istina, ništa manje nije istina da sakramentalni znakovi našim osjetilima ne daju svoj supstancijalni sadržaj (ono što tomistička teologija naziva res), nego nepromijenjene elemente u svemu što ih se tiče materijalno (sacramentum).
      Kada je Tridentski koncil odlučio usvojiti pojam i značenje transupstancijacije, učinio je to da bi vjernici imali određeno sredstvo za nadvladavanje manje ili više skrivenih usko fizičkih poimanja, od kojih je jedno izraženo u gore navedenoj tipiziranoj rečenici srednjovjekovnoga viteza i stavova o pričesti kao o izravnome tjelesnom lijeku za sve, kakvih ni danas ne nedostaje.
      Jedan je sažetak o tome iznio o. Th. Michelet: Sakrament je milost u osjetilnome obliku znaka. Sve dok postoji znak, sve dok potpuno nije uništen, on ostaje sakramentalnim znakom. Hostija uronjena u otrov može istodobno biti posvećena hostija, to jest duši donijeti milost, i otrovana, to jest sposobna ubiti tijelo. Usko fizičko poimanje posvećenoga kruha dovodi do netočnih zaključka da se materija hostije ne može izmijeniti (na primjer, upljesniviti). To je iskustveno višestruko dokazano. Bog nam je darovao i izvanredne znakove svoga djelovanja u kojima vidimo da se ta materija ne ponaša po očekivanim zakonima fizike. No, to promatramo kao iznimku, izvanredno Božje djelo koje vodi prema poštivanju od Boga stvorene stvarnosti i njene redovitosti.
      Uostalom, znamo dobro da Bog svoju milost nije ograničio na sakramentalnu milost (to također susrećemo u učenju sv. Tome Akvinskoga), odnosno: znamo da nam je on darovao Crkvu i sakramente kao darove spasenja, ali je On uvijek slobodan milost darivati na druge načine.

      Opravdanost ograničenja
      Dakle: Može li se koronavirus prenijeti posvećenom hostijom? Najprije treba reći da se u našim trenutnim okolnostima radi o prijenosu virusa pri dijeljenju, između primatelja, pričesnika i pričestitelja. Zbog toga su donesene odluke o ograničenjima, odnosno o nekorištenju oblika pričešćivanja na jezik.
      Ovdje je poglavito pitanje širenja virusa putem kapljica i njihove povezanosti s očima, nosom i ustima. Mjere ograničenja koje su biskupi donijeli tiču se tih oblika prenošenja, zbog čega je istaknuto pričešćivanje u kojemu se hostija daje u ruke vjernika, da bi sami hostiju prinijeli svojim ustima.
      Tamo gdje je opasnost prenošenja, o kojoj govore odgovorne medicinski stručne osobe, prevelika, pastoralna ljubav može ordinariju dati pravo da dodatno ograniči okolnosti moguće zaraze, obustavljajući na određeno ili neodređeno vrijeme euharistijska slavlja s narodom (misse cum populo), s time da se svete mise koje slave svećenici u prisutnosti jednoga ili nekoliko vjernika ne prestaju slaviti i da Crkva i dalje od njih živi.
      U svezi dubljega pitanja o samoj hostiji, dostupne spoznaje nam ne potvrđuju da bi virus živio u hrani, ali se može prenijeti pri dijeljenju pričesti, a svakako je dobro imati na pameti značenje sakramentalnosti i nijanse odnosa u nauku o transupstancijaciji.
      S druge strane: Što s mogućnostima koje predviđa Zakonik kanonskoga prava, a još više s primjerima iz povijesti Crkve koji jasno i životno svjedoče o takvim postupcima?
      Primjer iz prošlosti Crkve u Lombardiji
      Navodim primjer koji dolazi upravo sa sjevera Italije, iz kraja koji je danas viđen kao jedno od najvećih žarišta bolesti Covid-19, primjer o kojemu se podrobnije može pročitati u članku na internetskoj stranici: Una penna spuntata. Sažimam i djelomično preuzimam tamo napisano. U 19. stoljeću stanovništvo, pa tako i vjernici biskupije Pavia, bilo je suočeno s kolerom, s tom, kako su ju zvali, „čudnom, do tada neviđenom zvijeri“. Liječnici su ju poznavali od ranije, iz nekih drugih krajeva, ali kao nešto što ne bi trebalo doprijeti do europskih zemalja. Ipak je doprla.
      Godina je 1830. Liječnici tapkaju u mraku ne shvaćajući kako se zaraza širi. Upoznao ju je i Beč 1831. Na sjeveru Italije se stvaraju sanitarni kordoni. U prvi mah je Lombardija očuvana, ali s vremenom, čini se zbog oklijevanja kuće Savoia, 1835., u samo nekoliko mjeseci kolera je zahvatila i Lombardiju. Pavia je također bila na udaru.
      Tadašnji biskup Pavije Luigi Tosi (između ostaloga i duhovnik slavnoga pisca Alessandra Manzonija) osjeća kušnju; čita u njoj i Božji gnjev. On, uz duhovni poziv na povratak ljudi k Bogu, poziva vlasnike tvornica, radnji i trgovina da ne uskraćuju plaću i ne guraju ljude u neishranjenost, da ih tako ne bi dodatno oslabili u borbi s bolešću. Ujedno daje poseban oprost zdravstvenomu osoblju koje se brine za oboljele od kolere, budući da su neki liječnici bježali pred zarazom. Osim toga, dan je poseban oprost i onima koji su financijski podupirali liječnike u njihovim naporima za koje su bila potrebna i sredstva (danas bismo rekli, na primjer, za istraživanja).
      Ta je odredba bila samo djelomice zdravstvene naravi (premda je bilo itekako opasno doći u dodir s ustima vjernika, zaraženih bolešću koja se prenosi slinom), dok je više bila povezana s vjerom. Bilo je problematično to što se Crkva bojala dati pričest bolesniku koji je često i obilato povraćao pa je i posvećena hostija bila izložena opasnosti da završi u povraćenome sadržaju.
      Kako to samo zvuči neprimjereno i okrutno: da se umirućima uskraćivala mogućnost posljednje svete pričesti! No, postojala je suglasnost o činjenici da zahtjev bolesnika za popudbinom nije mogao biti iznad dužnosti čuvanja razboritosti u odnosu prema Presvetomu.
      Znači li to da su u smrtnome času ti ljudi ostavljeni bez sakramentalne milosti? Nipošto. Bili su ispovijeđeni i dano im je posljednje (bolesničko) pomazanje, ali ne i popudbina.
      Biskup Tosi također je odredio da se slavlje svete mise previše ne oduži; da se prostor crkava prozrači i da se uporabe sredstva koja predlaže medicinska skrb za pročišćavanje zraka. Bile su zabranjeni drugi obredi i službe, velike procesije koje biskup nije odobrio, osobito ako se radi o manjim crkvama. Nadalje, biskup je ublažio odredbe o postu, koje su u ono vrijeme bile stroge, određujući da se vjernici klone posebnih trapljenja omogućujući blagovanje mesa, što je bilo uvelike smanjeno. Te su odredbe bile na tragu onoga što je činila i Sveta Stolica dajući dispenze (oslobađajući) od odredaba o postu u onim biskupijama koje su bile zahvaćene epidemijom ili gdje su ljudi bili slaba zdravlja.
      Putem koji je zacrtao biskup Tosi (nipošto tada jedini u Europi) išao je i njegov nasljednik, biskup Pavije, danas sluga Božji Angelo Ramazzotti (u tijeku je proces za proglašenje blaženim pa je i to određeni pokazatelj njegove vjere i života), pri drugome valu kolere. Pričest se i dalje nije dijelila oboljelima od kolere; mise nisu bile dokinute, ali se pazilo da u crkvama ne bude zagušljivo, zbog pretrpanosti mnoštva; izvanredna okupljanja i pobožnosti bile su dokinute; pazilo se na ishranu.
      Biskup je upozoravao da kršćanska razboritost savjetuje primijeniti one mjere čistoće i higijene koje propisuje i mjerodavna vlast.
      U svim tim poteškoćama i kušnjama nije zabilježena neka pobuna, prosvjedi ili negodovanje. To ne znači da nije bilo i protivnih mišljenja, ali su vjernici razumjeli da se te odluke donose radi dobra, a ne radi hira; iz vjere, a ne iz nevjere ili popuštanja mondenosti.
      Zaključak nam je poznat
      Nešto što u prvi mah izgleda kao vrhunska pobožnost, čistoća vjere, junačka krjepost, može u sebi nositi pokazatelje neznanja, klice bolesti nevjere ili krivovjerja, fanatizma ili besmislenoga iskušavanja Gospodina.
      Svaka stvarnost, pa tako i bolest, dana nam je da bismo s Gospodinom snažnije živjeli ljubav, sigurni da Bog „u svemu surađuje na dobro s onima koji ga ljube“ (Rim 8, 28). Život sa svim svojim kušnjama dan nam je da bi se proslavio Bog i očitovala ljubav – po nama, a Krist je došao da bismo imali život u izobilju; došao je trpjeti, sebe je ograničio, radi bezgraničnosti ljubavi. U tome nam je duhu živjeti s pouzdanjem i vjerom.
    • By АлександраВ
      Pijaca u kineskom gradu Vuhanu je bila poznata po zabranjenoj trgovini divljim životinjama, koje su se prodavale kao hrana ili kao lek, sve dok čitava pokrajina nije bila stavljena pod karantin.
      Kina je najveći potrošač životinjskih proizvoda, i legalnih i ilegalnih.
      Kina tradicionalno koristi proizvode od divljih životinja. Neke životinje se jedu zbog njihovog ukusa kao poslastice, dok se druge konzumiraju kao narodni lek.
      Restorani u nekoliko kineskih regiona poznati su po tome da služe jela kao što su supa od slepih miševa (sa čitavim slepim mišem u njoj), supa od tigrovih testisa ili delovi tela cibetke.
      Pržena kobra, kuvana medveđa šapa, vino pravljeno uz pomoć tigrovih kostiju takođe se nalaze na jelovniku luksuznih restorana.
      Pijace sa divljim životinjama u siromašnijim oblastima nude pacove, mačke, pse, zmije i mnoge vrste ptica, uključujući i one koje su ozbiljno ugrožene.

      Zbog trgovine divljom faunom u Kini, neke vrste ptica su na ivici izumiranja
      „Ideja 'jeveija' (bukvalan prevod sa kineskog je 'divlji ukusi') odomaćena je širom Kine, i kulturološki označava mešavinu avanture, smelosti, radoznalosti, kao i privilegije", rekao je istraživač jedne velike međunarodne agencije koja je sprovela više istraga o trgovini divljim životinjama u Kini.
      Proizvodi od divljih životinja koriste se u mnogim kineskim narodnim lekovima prvenstveno iz uverenja da imaju takva svojstva da mogu da izleče razne bolesti, kao što su artritis i giht.
      Potražnja za ljuskavcima zbog takvih lekova skoro je istrebila ovu životinju iz Kine.
      Upotreba nosorogovog roga za narodne kineske lekove još je jedan primer kako je ova praksa pretvorila ovu životinju u ugroženu vrstu.
      Sve se ovo dešava dok se procenjuje da više od 70% novih infekcija kod ljudi potiče od životinja, naročito divljih.
      Aktuelna epidemija je ponovo ukazala na trgovinu divljim životinjama u Kini, koja se već našla na meti kritika zato što su dovele veliki broj vrsta na ivicu istrebljenja.
      Posle izbijanja ove poslednje epidemije, kineske vlasti su stavile privremenu zabranu na trgovinu divljim životinjama u pokušaju da zaustave širenje virusa.
      Ali mnogi koriste ovu priliku i zahtevaju trajnu zabranu.

      Može li ova epidemija da se pokaže kao prekretnica u svetskim naporima da se okonča ilegalna trgovina divljim životinjama a ujedno i zaštiti javno zdravlje?
      Eksperti kažu da je to ogroman izazov, ali da se možda ipak ne radi o nemogućoj misiji.
      Smatra se da su virusi koji izazivaju SARS i MERS potekli od slepih miševa, ali su na ljude skočili preko cibetki i kamila (prema SZO).
      „Dolazimo u kontakt sa vrstama divljih životinja i njihovim staništima sa kojima nismo nikad ranije", kaže za BBC doktor Ben Embarek iz Odeljenja za ishranu i bezbednost hrane pri SZO.
      „Stoga imamo veliki broj novih bolesti povezanih sa novim kontaktima između ljudi i prethodno nepoznatih virusa, bakterija i parazita."
      Skorašnja analiza je pokazala da se više od 5.500 vrsta sisara, ptica, reptila i vodozemaca kupuje i prodaje na svetskom tržištu, legalno ili ilegalno.
      Procenjuje se da ilegalna trgovina divljim životinjama iznosi oko 20 milijardi dolara i smatra se da je to četvrta najveća ilegalna trgovina, posle krijumčarenja droga, ljudi i falsifikovanja.
      „Ova zdravstvena kriza mora da posluži kao poziv na buđenje", saopštila je Svetska fondacije za prirodu, „radi potrebe okončanja neodržive upotrebe ugroženih životinja, kao i egzotičnih ljubimaca, za ishranu i njihovo pretpostavljeno medicinsko svojstvo."
      Kineska vlada je, međutim, jasno stavila do znanja da će zabrana biti samo privremena.
      „Odgoj, transport ili prodaja svih divljih životinjskih vrsta zabranjeni su od datuma ovog saopštenja sve dok se stanje nacionalne epidemije ne okonča", rečeno je u direktivi koju su zajednički izdale tri vladine agencije.
      Peking je izdao sličnu zabranu još tokom epidemije SARS-a 2002. godine.
      Ipak, mnoge organizacije tvrde da su, nekoliko meseci posle zabrane, vlasti postale popustljivije i da je tržište divljih životinja u Kini ponovo zaživelo.
      U septembru ove godine Peking će biti domaćin velikog globalnog sastanka o prirodnim i biološkim resursima, Konvencije o biološkom diverzitetu.
      Prema izveštaju objavljenom prošle godine, od istrebljenja je ugroženo milion vrsta — više nego ikad pre u ljudskoj istoriji.
      Posle izbijanja epidemije ovog virusa, dnevne novine pod kineskom državnom kontrolom negirale su postojanje nekontrolisanog tržišta divljih životinja u zemlji.

      „Vidimo ovo kao priliku za trajni korak ka okončanju držanja i korišćenja divljih životinja, ne samo radi ishrane već i u svrhu narodne medicine", izjavila je Debi Benks iz londonske Agencije za istraživanje životne sredine, koja je izvršila brojna istraživanja divljih životinja u Kini.
      Eksperti kažu da je epidemija ptičjeg gripa pomogla u očuvanju mnogih vrsta ptica u divljini.
      Oni ističu i uspeh zabrane koju je Kina uvela na uvoz slonovače - posle mnogo godina međunarodnog pritiska da se spasu slonovi od istrebljenja.
      Međutim, naglašavaju i da zabrana i regulacija proizvoda od divljih životinja moraju da budu globalni - ne samo u Kini.
      „Ali kao najveće tržište proizvoda od divljih životinja, Kina svakako može da povede u toj inicijativi", kažu oni.
      Kako bi epidemija korona virusa mogla da bude blagoslov za divlje životinje
      WWW.BBC.COM Ako privremena zabrana trgovine divljim životinjama u Kini postane stalna, ugrožene vrste bi možda bile zaštićenije, a doprinelo bi...  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...