Jump to content

Пријави

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      „Природне силе, за разлику од људских бића, не бирају своје жртве, ни по њиховом социјалном статусу, ни по вероисповести”, Патријархове су речи које стоје у образложењу награде.

      На светски дан слободе медија, 3. маја 2021. године, Хрватско новинарско друштво доделило је годишње награде за најбоља новинарска остварења у 2020. години. Награду Никша Антонини за најбољу новинску фотографију добило је изванредно остварење Бориса Шчитара, фотографа Пиксела. Фотографија је настала 28. марта 2020. године, шест дана после разорног земљотреса који је погодио главни град Хрватске.
      Према образложењу жирија објављеном на интернет страници ХНД-а, фоторепортер агенције Пиксел Борис Шчитар зашао је у један од разрушених објеката, српску православну цркву Преображења Господњег на Цвјетном тргу и у њој „овјековјечио дојмљив тренутак – тадашњег митрополита загребачко-љубљанског Порфирија (Перића) како разгледа више од 300 квадратних метара оштећених фресака”.
      „Осим што је фотографија снимљена по композицијским и техничким правилима, уз поигравање дневним свјетлом и природно створеним сјенкама, она приказује големе размјере настале штете”. Образложење награде завршено је Патријарховом поруком коју је жири препознао и као поруку фотографије да „природне силе, за разлику од људских бића, не бирају своје жртве, како по њиховом социјалном статусу, тако ни по вјероисповијести”.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У радости празника Рођења Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа, поред Божићне посланице Српске Православне Цркве, доносимо Божићне поруке архијереја Српске Православне Цркве, о Божићу 2020. лета Господњег. 

       
      Божићна посланица Српске Православне Цркве, o Божићу 2020. лета Господњег
      Митрополит дабробосански Хризостом у Божићној поруци: Нека Живот и Радост живота побједе све бједе и невоље!
      Епископ шабачки Лаврентије у Божићној поруци: Хајдемо до Витлејема
      Епископ будимски Лукијан у Божићној поруци: Велика је и неизрецива Тајна Рођења Христовог
      Епископ Новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин у Божићној поруци: Оставимо иза нас искушења протекле године и отворимо наша срца Спаситељу – нашој јединој и истинитој нади и утехи
      Епископ канадски Митрофан у Божићној поруци: Ако не можемо за загрлимо једни друге, загрејмо срца љубављу и молитвом нашом Господу Исусу Христу
      Епископ шумадијски Јован у Божићној поруци: Ко разуме смисао Божића, наћи ће и добар разлог да буде срећан
      Епископ жички Јустин у Божићној поруци: Богомладенац је увек са нама
      Епископ браничевски Игнатије у Божићној поруци: Свет може постојати једино у заједници с Богом
      Епископ источноамерички Иринеј у Божићној поруци: Молимо се Богомладенцу да нас Божићне ноћи сакупи око Његових јасала љубави
      Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије у Божићној поруци: Одбацимо подјеле, нека се у наша срца усели љубав
      Епископ диселдорфски и немачки Григорије у Божићној поруци: Божић је празник добре воље и љубави
      Епископ аустралијско-новозеландски Силуан у Божићној поруци: Радост и свесмисао Божића никада није била потребнија човечанству
      Епископ Сергије: Предбожићно размишљање о Христу и нама!
       
      Божићне поруке Митрополита Порфирија (први део)
      Божићни интервју Епископа новосадског и бачког Иринеја "Печату"
      Владика Лукијан у Божићном интевјуу Варош ТВ: Рођењем Христовим све почиње – долази нова ера и открива нам се смисао постојања
      Епископ милешевски Атанасије: Божићни поздрав народу пљеваљског краја
      Божићни интервју Епископа Теодосија: Бог је постао човек да би нама отворио пут ка Богу, ка истинском вечном животу
      Божићни интервју Епископа осечкопољског и барањског Херувима Инфо-служби Епархије осечкопољске и барањске
       
        Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Српска Православна Црква својој духовној деци о БОЖИЋУ 2020. године
       
      СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
       
      са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав:
       
      МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
       
      Христос се рађа – прослављајте Га!
      Христос с неба – сусрећите Га!
      Христос на земљи – узвисите се!
      Певај Господу, сва земљо!

      Овим речима почео је своју божићну беседу свети Григорије Богослов и њих, од тада, већ шеснаест векова, певамо на нашем богослужењу. Певај Господу, сва земљо, јер се испунила радост коју су вековима наговештавали старозаветни пророци (Ис 2, 2-3; 9, 6; Јер 23, 5-6; Јез 34, 23; Мих 5, 2) и праведници (1Мој 12, 3; 1Мој 18, 15). Најтежи задатак човековог живота је да схвати како та најављена, па испуњена радост није ни налик било којој овоземаљској радости већ представља саму суштину живота и наше вере. Свака овоземаљска радост и весеље су ограничени временом и простором, а радост Божића је догађај који траје осмишљавајући све наше односе и сав наш живот, и то овде и сада. Та се радост показала, она је наступила, она нам је већ дата, по речима Христовим: „Радост вашу нико неће узети од вас” (Јн 16, 22).
      Рођење Христово нам открива Тајну бескрајне љубави Божје. Само је Бог, Који је Љубав (Јн 4, 8), могао себе понизити и родити се као истинити Човек, као Богочовек, не престајући бити истинити Бог и Спаситељ од греха као извора зла, трулежности и смрти. У Символу вере исповедамо да се Оваплоћење збило ради нас људи и ради нашега спасења, да „Син Божји постаде Син Човечји да би на крају и човек могао да постане син Божји”, како је говорио свети Иринеј Лионски. Божић је нарочито време, када Црква силно и моћно славослови ту Благу Вест речима: „Данас Бог на земљу дође, а човек на небеса узиђе. Слава и хвала на земљи Рођеноме, Који је обожио земаљско биће”. Рађајући се, Христос доноси богатство обожења, доноси неисказану радост у коју Црква позива и све људе и сву твар: Певај Господу, сва земљо!
      Богосиновство је највећи хришћански идеал, идеал који се мора непрестано остваривати и доказивати (1 Јн 3,1-3). На то нам указује целокупно Јеванђеље, почевши од родослова Господа Исуса Христа које нам сведочи да Син Божји, остајући оно што је био, постаје и оно што није био (Мт 1, 1-23). Остајући истинити Бог, постаје истинити Човек. Тиме је све људе који у Њега повероваше и у Њега се крстише учинио синовима Божјим. Јер, ако је могуће да Син Божји постане Син Човечји, онда је исто тако могуће да и синови човечји постану синови Божји по дару и кроз усиновљење. Наше богосиновство је директна последица Оваплоћења Сина Божјег и показује се као највиша пројава љубави Бога Оца према људском роду.
      Христово Рођење анђели су поздравили песмом: „Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља” (Лк 2, 14). Та анђеоска песма постаје животни мото вере и покреће нас на стваралаштво, на излазак из пасивности, јер су и славословље Богу и ширење мира на земљи дубоко и суштински стваралачке људске активности. Мир је један од најчешћих појмова који срећемо у Светом Писму (Мт 5, 9; Мк 5, 34; Јн 16, 33; Рм 15, 13). Миром све започиње и миром се све завршава. Господ је миром поздрављао и миром отпоздрављао. Са благословом мира се и растао од Својих ученика, рекавши им: „Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје. Нека се не збуњује срце ваше и нека се не боји! (Јн 14, 27-28)”. Апостол Павле сваку своју Посланицу започиње и завршава поздравом мира хришћанима појединих Цркава. Позивом на мир започињемо и служење свете Литургије. А мир је, драга наша браћо и сестре, стање срца и душе. Јеванђелски, Христов мир, како су то многи посведочили, препознали смо у животу и делима блажене успомене новопрестављеног првојерарха наше Цркве, патријарха Иринеја, као и у животима двојице врлих јерараха наше Цркве, митрополита Амфилохија и владике Милутина, који су се ове године преселили у Царство небеско. У свести људи и у памћењу Цркве они ће остати запамћени као људи мира и добре воље, заправо као они кроз које се у наше дане најбоље пројављивао Христов мир, мир првог и јединог Кнеза мира (Отк 1, 5).
      Порука данашњег празника Рођења Сина Божјег обавезује и нас да свуда око себе градимо мир. Сви ми знамо шта то значи када се немир усели у срце, када немир паралише разум, када човек почне да бежи од других и да се затвара у своју крхку тврђаву, изгубљен и немоћан за свако добро дело и сусрет са другим. Ми се данас, свакако не случајно, поздрављамо са: Мир Божји, Христос се роди! Не тражимо колебљиви, срачунати, често двосмислени људски мир, већ мир Христов који нас мири са Богом Оцем и једне са другима, мир у савести, оно истинско осећање пуноће као испуњење воље Божје. Насупрот томе, немир који захвата данашње људе последица је духовне празнине и живота лишеног радости Божје близине.
      Прослављање Рођења Сина Божјег је код нас празник препун обичаја који исказују богатство историјског постојања нашег народа. То посебно истичемо у години у којој обележавамо век откако је у Патријашијском двору у Сремским Карловцима Архијерејски Сабор уједињене Српске Цркве свечано прогласио васпостављање и обнову Српске Патријаршије. Ипак, неопходно је указати на то да се смисао Божића не исцрпљује у историјском сећању већ да је Догађај који прослављамо животно значајан за сваки нараштај и за сваког човека. Наши лепи обичаји јесу саставни део сваког празника, његов колорит, али је неопходно и да допремо до језгра око кога се обичаји плету, да они не би постали пуко механичко извршавање одређених радњи лишених разумевања. Догађа се да се због обичајâ животодавни смисао и самог овог Празника превиди или заборави. Рођење Сина Божјега треба да у сваком човеку пробуди жељу за покајањем и да га кроз покајање јасно усмери ка практичном хришћанском животу (Мк 1, 15). То конкретно значи наше усмерење ка врлинском животу и наше напредовање у врлини, да вера не би остала мртво слово на папиру и постала још једна у низу идеологијâ без животне снаге и силе. Православље је живот по Јеванђељу на основу кога људи треба да нас препознају (Мт 5, 16). Живећи врлинским и светотајинским животом, човек се охристовљује тако да његове речи и дела нађу испуњење у Личности Господа Исуса Христа. Из тог разлога је потребно да реч о врлинском животу почне баш на дан када Син Божји постаје Човек и када започиње наше спасење (Јн 1, 14). Божић је почетак нашег васпитавања за врлине. А њих је много и оне зависе од сваког конкретног човека и историјског тренутка. Ипак, све оне почивају на тријади свевремених и суштински важних врлина, а то су: вера, нада и љубав (1Кор 13, 13). Оне треба да буду темељ на коме се зида наше узрастање у меру раста пуноће Христове (Еф 4, 13).
      На том темељу љубави Христове која нас је данас обасјала позвани смо да и ми такву љубав имамо према свима, и то не љубав као добро расположење према некоме или нечему. Таква љубав не значи много. Ми говоримо о љубави као начину живота. Говоримо, штавише, о љубави која је начин Божјег постојања (1Јн 4, 16), а ми, будући боголики (1Мој 1, 27), позвани смо да такву љубав имамо једни према другима. Имати такву љубав значи да ако желимо живот, ако желимо постојање, онда то можемо имати само у заједници слободе и љубави са другим човеком. Видети у другом човеку Бога, то је Христов призив. Његове су речи да лаже онај ко говори да воли Бога, а притом не воли човека. Јер, „како можеш волети Бога кога не видиш ако не волиш човека кога видиш”? (1Јн 4, 20).
      Озарени том љубављу, и овог Божића смо заједно са нашом браћом и сестрама на Косову и Метохији, у колевци нашег народа. Њихови разорени домови су и наши домови, њихова спаљена огњишта су и наша огњишта, вековни храмови који су порушени наши су храмови. Зато се молимо Господу да њима и нама подари снаге, упућујући им речи охрабрења које је Христос упутио Својим ученицима: „Не бој се, мало стадо!” (Лк 12, 32).
      Витлејемски поздрав упућујемо и свој пуноћи нашег богољубивог народа широм света, поручујући му да чува своју православну веру, свој језик и своје писмо, ма на којем континенту и у којој земљи живео. Будите поносни и достојанствени! Ми смо древни хришћански народ, који је кроз крштење, кирило-методијевско наслеђе и светосавску просвету постао део културе свецелог хришћанског света.
      Испуњени том љубављу, овог Божића се сећамо и свих невољника и страдалника, свих људи којима је учињена било каква неправда, а посебно оних којих су у овим тешким данима услед последица опаке болести остали без својих милих и драгих. Њима пружамо речи утехе коју налазимо у Господу Исусу Христу, чије Рођење прослављамо, у Господу Који је постао човек ради нас и ради нашега спасења, Који је и Сâм прошао пут смрти тражећи од Оца да Га прослави, што Отац и чини васкрсавши га Духом Светим из мртвих (Јн 12, 28). Зато нам свима Господ и поручује да се не бојимо јер који су са Христом сједињени, ако и умру, живеће (Јн 11, 25).
      Љубав новорођенога Богомладенца подсећа нас и позива да у овим данима великих искушења заблагодаримо лекарима и свему медицинском особљу које се несебично труди да помогне сваком човеку, често и по цену сопственог живота. На овај начин, кроз своју несебичну жртву, они показују да су заиста деца Божја, спремна да чују и изврше реч Христову да нема веће љубави од ове да ко живот свој положи за ближње своје (Јн 15, 13).
      Та љубав и жртва обавезују да све вас, децо наша духовна, позовемо и замолимо да у овим данима, тешким за свеколики род људски, чувате своје здравље и свој живот, као и да чувате друге на начин како то препоручују здравствене службе наше матичне земље и земаља у којима живи наш народ, широм света. Тако чинећи, ви не показујете одсуство вере или маловерје већ сведочите да поштујете светињу живота, да волите ближње и да љубите Господа Који је Сами Живот.
      Славећи у таквој љубави Господа, зарадујмо се Богу и Божићу и прославимо Христа Богомладенца као једино ново под сунцем (2Кор 5, 17)! А ако нам је, можда, целе године туга притискала срце, нека се данас роди радост у њему јер славимо Рођење највеће Радости, Рођење Сина Божјег Исуса Христа! Ако су нам целе године мржња, гордост и злоба тровали срце, избацимо данас отров из њега јер славимо Рођење небеске Љубави, оваплоћене у људској природи!
      Нека овај Божић, децо наша духовна, унесе у ваше домове мир, љубав, слогу, радост и благослов у све дане вашег живота! Нека нам новорођени Младенац Христос подари покајање и спремност на праштање! Уколико међу вама и данас има оних који су у свађи, позивамо их да у божићној радости једни од других затраже опроштај, муж од жене, а жена од мужа, деца од родитељâ, а родитељи од деце, сусед од суседа. Морамо затражити опроштај једни од других ако хоћемо да будемо Божји и да нам Божић буде радостан, срећан и благословен, и ми у Њему.
      Са овим жељама и молитвама Богомладенцу Христу желимо вам свако истинско добро у Новој, 2021. години, поздрављајући вас радосним божићним поздравом који у себи носи слављење Бога на небу, на земљи мир, а међу људима добру вољу.
       
      Мир Божји, Христос се роди!
       
      Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2020. године.
       
      Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:
       
      Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ, председник Светог Архијерејског Синода и мјестобљуститељ трона патријараха српских
       
      Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
       
      Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
      Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
      Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
      Епископ будимски ЛУКИЈАН
      Епископ банатски НИКАНОР
      Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
      Епископ канадски МИТРОФАН
      Епископ бачки ИРИНЕЈ
      Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
      Епископ западноевропски ЛУКА
      Епископ жички ЈУСТИН
      Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
      Епископ шумадијски ЈОВАН
      Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
      Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
      Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
      Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
      Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ
      Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
      Епископ западноамерички МАКСИМ
      Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
      Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
      Епископ крушевачки ДАВИД
      Епископ славонски ЈОВАН
      Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
      Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
      Епископ тимочки ИЛАРИОН
      Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
      Епископ буеносаирески и јужноцентралноамерички КИРИЛО
      Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
      Епископ далматински НИКОДИМ
      Епископ осечкопољски и барањски ХЕРУВИМ
      Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ
       
      Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
      Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН
      Викарни Епископ мохачки ИСИХИЈЕ
      Викарни Епископ диоклијски МЕТОДИЈЕ
       
      ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
       
      Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
      Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
      Епископ брегалнички МАРКО
      Викарни Епископ стобијски ДАВИД
       
      *Икона Рождества Христовог, рад је Иконописачке радионице Манастира Васкрсења Христова: Света царица Теодора заштитница икона, Епархија бачка
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Прилог протођакона др Дамјана Божић и катихете Бранислава Илића о важним догађајима, текстовима и осталим садржајима који су у "Православљу" - новинама Српске Патријаршије, објављени у току 2020. године. Објављено у "Православљу" (бр. 1290. 15. децембар 2020). 

       
      ЈАНУАР
      -Божићна посланица Његове Светости Патријарха српског Иринеја и архијерејâ Српске Православне Цркве -  У нашем овогодишњем божићном обраћању, упућеном нашој верној светосавској деци, подсећамо да не смемо заборавити нашу Стару Србију (Косово и Метохију). Према тој светињи треба да се опходимо као према српској заветној мисли, речи и наслеђу – неодвојивим од нашег народног бића. Јер, управо су о томе својом крвљу сведочили хорови српских мученика и новомученика свих векова, наглашено је у наведеној посланици која је објављена у јануарском двоброју „Православљаˮ (бр. 1267-1268, 1-15. јануар 2020, стр. 2-4)
      -Божићни интервју са Његовим блаженством Архиепископом охридским и Митрополитом скопским г. Јованом - Када би човек усагласио смисао свог живота са смислом живота који је откривен оваплоћењем Сина Божијег, сигурно је да не би било таквих катастрофалних криза у његовом животу. Саме кризе могу бити мотиви за стицање нових вредности, боље речено за превредновање старих и погрешних вредности, истакао је блажењејши Владика Јован у божићном интевјуу за „Православљеˮ (бр. 1267-1268, 1-15. јануар 2020, стр. 8-11)
      -У Имену Божјем је суд и правда – Православље је донело извештај са Световасилијевске литије у граду под Требјесом, коју је предводио Митрополит Амфилохије, са браћом и архијерејима, свештенством, монаштвом и верним народом, а у знак неслагања са дискриминаторним законом о слободи вероисповести, „Православљеˮ (бр. 1267-1268, 1-15. јануар 2020, стр. 22-27)
       
      ФЕБРУАР
       
      -Нови Београд и Земун уз браћу у Црној Гори - Српски Патријарх је началствовао молебаном за спас СПЦ и народа у Црној Гори уз саслужење свештенства из свих храмова архијерејског намесништва земунско-новобеоградског. На овај свети васкршњи дан сабрали смо се пред храмом Светог Симеона Мироточивог који је целог себе посветио служби Богу и своме народу. Њему прибегавамо данас као што су и наши преци прилазили светима, истакао је тада Патријарх српски Иринеј. „Православљеˮ (бр. 1269, 1. фебруар 2020, стр. 12-13)
      -Обележена 78-годишњица Новосадске рације - Леденог јануара, пре 78 година, Нови Сад завијен је у црно – од 21. до 23. јануара 1942. године мађарски окупатори побили су и под лед Дунава бацили више хиљада Новосађана. На новосадском Кеју жртава рације, 23. јануара 2020. године, обележена је 78-годишњица од овог трагичног догађаја. „Православљеˮ (бр. 1269, 1. фебруар 2020, стр. 16-17)
      -Долгоденствуј, Свјатјејши Владико, на многаја љета! - Српска Православна Црква обележава велике јубилеје Његове Светости Патријарха српског Иринеја: 60 година монашке, 45 година епископске и 10 година патријарашке службе Богу и роду српском. „Православљеˮ (бр. 1269, 1. фебруар 2020, стр. 23-26)
       
      МАРТ
       
      -Аманско братско сабрање православних предстојатеља и делегата - Поводом иницијативе за дијалог и помирење коју је у новембру 2019. најавила Јерусалимска Патријаршија и Патријарх Теофило III, Аманско братско сабрање одржано је 26. фебруара 2020. у главном граду Јордана, а присуствовали су му предстојатељи и делегације из више помесних Православних Цркава. Сврха скупа била је обнова дијалога и неговање јединства сабраће у православном заједништву. „Православљеˮ (бр. 1271, 1. март 2020, стр. 24-25)
      -Први пут у историји прослављен Патрон Епархије тимочке - Саборни храм Рождества Пресвете Богородице у Зајечару, на празник Сретење Господње, 15. фебруара овог лета Господњег, био је место сабрања и пројављене хришћанске љубави васколиког свештенства, монаштва и верних предвођених предстојатељем Цркве Божије у Епархији тимочкој – Његовим Преосвештенством Епископом Иларионом. „Православљеˮ (бр. 1271, 1. март 2020, стр. 26-27)
      -Поводом тридесет и девет година од спаљивања Пећке Патријаршије - Мати Февронија, сведок века, Игуманија Пећке патријаршије о непознатим догађајима из живота светиње и свом монашком путу. Албанци подметнули пожар. Мени су говорили: Потпиши да сте се саме запалиле. „Православљеˮ (бр. 1272, 15. март 2020, стр. 4-5)
      -Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј у Сједињеним Америчким Државама - преглед посете. „Православљеˮ (бр. 1272, 15. март 2020, стр. 24-25)
       
      АПРИЛ
       
      -Упокојио се у Господу Епископ ваљевски Милутин - Епископ Милутин (Кнежевић) је уснуо у Господу у ноћи између 29. и 30. марта 2020. године у КБЦ „Драгиша Мишовић“ у Београду после краће болести изазване корона вирусом. „Православљеˮ (бр. 1273, 1. април 2020, стр. 4-5)
      -Земљотрес у Загребу - Никада једно искушење не долази само. У овом тренуту када се читав свет хвата у коштац са корона вирусом, Загреб је доживео и земљотрес. Колико је мени до сада познато нема пострадалих међу нашим верницима, али свакако постоје велика оштећења на зградама које поседује наша Митрополија, изјавио је Митрополит загребачко-љубљански Порфирије. „Православљеˮ (бр. 1273, 1. април 2020, стр. 5)
      -Осамдесет година заједнице у Тезеу - јединственог места молитве и созерцања – У Парохијском дому Храма Светог Саве у Београду у понедељак 16. марта 2020. године брат Ришар из Тезеа одржао је предавање о историји, духовности и мисији овог међухришћанског места молитве, сусрета и дружења. „Православљеˮ (бр. 1273, 1. април 2020, стр. 39-41)
      -Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2020. године - Овогодишњи Васкрс дочекујемо и славимо у тешким условима, у невољама у каквима смо га ретко кад у прошлости дочекивали и славили, наведено је у Васкршњој посланици. „Православљеˮ (бр. 1274, 15. април 2020, стр. 2-4)
      -Привођење Митрополита Амфилохија и свештеника је још један у низу атака на нашу Цркву - Црногорска полиција је 12. априла 2020, на велики православни празник Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвијети привела на информативни разговор Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, који је Свету Архијерејску Литургију служио у манастиру Златица. „Православљеˮ (бр. 1274, 15. април 2020, стр. 6-7)
       
      МАЈ
       
      -Да ли ће Црква Свете Софије поново бити џамија? - Ова одлука представља преседан за споменике хришћанског порекла у Турској, нарочито за Свету Софију. „Православљеˮ (бр. 1276, 15. мај 2020, стр. 20-22)
      -Васкрсавање душе народа - Иако одржавање Световасилијевске литије првобитно није било планирано, она је 12. маја 2020, одржана на захтев хиљада верних који су се спонтано сабрали око 18 часова испред никшићког Саборног храма. Литију су предводили Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Владика будимљанско-никшићки Јоаникије. „Православљеˮ (бр. 1276, 15. мај 2020, стр. 23-26)
      -25 година од операције „Бљесак“ - У култури сећања српског народа од 1995. године 1. мај је добио сасвим ново значење. „Православљеˮ (бр. 1276, 15. мај 2020, стр. 27-29)
       
      ЈУН
       
      -30 година од хиротоније Епископа бачког Г. Иринеја - У среду, 20. маја 2020. године, навршило се 30 година од хиротоније Епископа бачког Г. Иринеја. „Православљеˮ (бр. 1277, 1. јун 2020, стр. 10)
      -Тридесет година Епархије бихаћко-петровачке - Навршило се тридесет година откако је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, 19. маја 1990. године, на свом редовном засједању у Београду донио одлуку о оснивању Епархије бихаћко-петровачке, са сједиштем у Босанском Петровцу. „Православљеˮ (бр. 1277, 1. јун 2020, стр. 29)
      -Сто година од уједињења покрајинских цркава и васпостављања Патријаршије српске (1920–2020) - Кроз уједињење српских црквених области које су живеле под различитим режимима страних држава кроз неколико векова показала се јака национална свест српског православног народа. „Православљеˮ (бр. 1277, 1. јун 2020, стр. 38-41)
      -Епископ Јефрем четрдесет година на трону Епархије бањалучке - На празник Светог и богоносног оца нашег Стефана Пиперског. 2. јуна 2020. лета Господњег, навршило се четрдесет година од устоличења Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког Г. Јефрема, у трон многострадалне, али увек васкрсавајуће Богом чуване Епархије бањалучке. „Православљеˮ (бр. 1278, 15. јун 2020, стр. 6)
      -Сто година рада Православног богословског факултета Универзитета у Београду - Ове године се навршава десет деценија рада Богословског факултета у Београду, највише просветне установе Српске Православне Цркве. „Православљеˮ (бр. 1278, 15. јун 2020, стр. 23-25)
       
      ЈУЛ
       
      -950. година манастира Светог Прохора Пчинског - Година 2020. је година више јубилеја, 100 година од успостављања Српске Патријаршије, али и 950 година од постојања манастира Свети Прохор Пчињски. „Православљеˮ (бр. 1279, 1. јул 2020, стр. 10-13)
      -Седамдесет година од упокојења патријарха Гаврила (Дожића) (1950 – 2020) - Патријарх Гаврило (Дожић) био је трећи патријарх у обновљеној Патријаршији. Ради се о изузетном архијереју, који је на патријарашком трону провео дванаест година и оставио дубоког трага на време у коме је живео и делао. „Православљеˮ (бр. 1280, 15. јул 2020, стр. 25-27)
       
      АВГУСТ
       
      -Архиепископ Макарије: Црква у Црној Гори пролази кроз Голготу; Васкрсао је народ и Црква се пројавила у својој слави и сили! - Интервју са Његовим Високопреосвештенством Архиепископом катарским Г. Макаријем (Јерусалимска Патријаршија), са којим је разговарао катихета Бранислав Илић, сарадник Новина Српске Патријаршије. „Православљеˮ (бр. 1281-1282, 1-15. август 2020, стр. 10-12)
      -Судбина Свете Софије: Симбол Православља под оштрим ударом - Света Софија у Цариграду је и сада православна црква. Посебно за Грке, Србе и Русе, Света Софија може бити само наша црква. Њену тренутну намену можемо посматрати као привремено стање које неће бити кратко. Верујемо да ће се једнога дана у Светој Софији поново служити православна Литургија. „Православљеˮ (бр. 1281-1282, 1-15. август 2020, стр. 18-22)
      -Деведесет година од упокојења Патријарха Димитрија Павловића (1846–1930) - У судбоносном времену за српски народ, државу и Цркву, у освит XX века, Патријарх Димитрије светоотачком мудрошћу је управљао бродом Српске Цркве. „Православљеˮ (бр. 1281-1282, 1-15. август 2020, стр. 29-32)
       
      СЕПТЕМБАР
       
      -Сто година од упокојења Архиепископа цетињског и Митрополита црногорског Митрофана Бана (1885–1920) - Митрофан Бан је после Првог светског рата у својим рукама чврсто држао светлећу бакљу, запаљену помоћу никада угашеног пламена из кандила насилно укинуте Пећке Патријаршије 1766. године. „Православљеˮ (бр. 1283, 1. септембар 2020, стр. 39)
       
      ОКТОБАР
       
      -Међународни научни скуп „Преподобни Прохор Пчински – 950 година у српском народуˮ - извештај са Међународног научног скупа Преподобни Прохор Пчињски – 950 година у српском народу. „Православљеˮ (бр. 1285, 1. октобар 2020, стр. 10-11)
      -Јубиларни пети Фестивал хришћанске културе у светлу педесетогодишњице упокојења Владике Емилијана - Благословом предстојатеља Цркве Божје у Епархији тимочкој – Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона, од 9. до 13. септембра 2020. године одржан је пети Фестивал хришћанске културе, чији је садржај био у светлу педесетогодишњице упокојења знаметог Епископа тимочког Емилијана (Пиперковића). „Православљеˮ (бр. 1285, 1. октобар 2020, стр. 32-33)
      -Обнављање Немањићких задужбина - Манастир Светог Николе смештен је на брду изнад Куршумлије са кога се пружа поглед на град који је, због белих кровова светиња у средњевековној Србији, носио име Беле Цркве. Први је немањићки манастир који је имао свој типик. „Православљеˮ (бр. 1286, 15. октобар 2020, стр. 8-9)
       
      НОВЕМБАР
       
      -190 година од престављења Светог Петра Ⅰ, митрополита и чудотворца Цетињског - Будући да се овог 2020. лета доброте Господње навршава 190. година од престављења Светог Петра Ⅰ, митрополита и чудотворца Цетињског, било је угодно да се опет и опет подсетимо на значај овог угодника Божјег из рода нашега. „Православљеˮ (бр. 1287, 1. новембар 2020, стр. 24-26)
      -Под Покровом Богородице – О Свечаностима поводом славе храма Покрова Пресвете Богородице у Бачкој Паланци. „Православљеˮ (бр. 1287, 1. новембар 2020, стр. 28-29) 
      -Упокојио се у Господу Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (1938-2020) - У петак 30. октобра 2020 године у 8:20 часова, у Клиничко Болничком Центру Црне Горе, после примања Свете Тајне Причешћа, упокојио се у Господу Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-Приморски и Егзарх светога трона Пећкога г. Амфилохије. „Православљеˮ (бр. 1288, 15. новембар 2020, стр. 2-3; 6-13)
       
      ДЕЦЕМБАР
       
      -Упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Иринеј (1930-2020) - У петак, 20. новембра 2020. године у 7:07 часова у Војној ковид болници „Kарабурма“ у Београду упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић). „Православљеˮ (бр. 1289, 1. децембар 2020, стр. 4-6)
       
      Приредили:
      Протођакон др Дамјан С. Божић, главни и одговорни Уредник „Православљаˮ
      и 
      катихета Бранислав Илић, сарадник новина Српске Патријаршије
       
       
       
       
       
       
      Извор: Православље
    • Од Поуке.орг - инфо,
      После свете Литургије у Свето-Успенској Кијево-Печерској лаври поводом тридесетогодишњице архијерејске хиротоније Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија, 9. децембра 2020. године, у резиденцији Предстојатеља Украјинске Православне Цркве одржано је заседање Светог Синода.

       
      Свети Синод је изразио свој став поводом изјаве Васељенског Патријарха Вартоломеја о статусу Украјинске Православне Цркве. Чланови Синода су констатовали да је таква изјава опасна по очување верског мира у Украјини и да продубљује кризу у православном свету. Синод је и овај пут истакао да су потези Васељенског Патријарха са циљем легализације украјинских расколника и покушај да се они представе као канонска Црква незаконити и антиканонски. Управо Украјинска Православна Црква има прејемство од Кијевске митрополије основане 988. године док су “УАПЦ” („Украјинска Аутокефална Православна Црква”) и “УПЦ КП” („Украјинска Православна Црква Кијевске Патријаршије”), од којих је потом настала “ПЦУ” („Православна Црква Украјине”) новоформиране структуре које су се одвојиле од Украјинске Православне Цркве.
      С тим у вези, Свети Синод је истакао да Васељенски Патријарх нема никаквог основа да даје било какве изјаве које се тичу Предстојатеља Украјинске Православне Цркве. Блажењејши Митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије никада није био под јурисдикцијом Васељенске Патријаршије. Стога одлуке те Цркве које се тичу Митрополита немају никаквих канонских основа. Ниједан законити црквени суд није одстранио Његово Блаженство митрополита Онуфрија са дужности поглавара Кијевске митрополије и Украјинске Православне Цркве. Стога не постоји никакав основ да се говори о томе да је он лишен овлашћењâ канонски изабраног и устоличеног Митрополита кијевског и све Украјине.
      Чланови Синода сматрају да покушај патријарха Вартоломеја да диктира своју вољу осталим помесним Православним Црквама није у складу са православном еклисиологијом. Његове амбиције, антицрквени потези и њихове последице изискују дискусију и принципијелну оцену на свеправославном нивоу.
      Током заседања Синода резимирана је делатност Украјинске Православне Цркве за 2020. годину. За ову годину наша Црква је обележила неколико важних догађаја: 400 година од васпостављања православне црквене јерархије у Украјини, 75 година од победе у Другом светском рату, 30 година од добијања грамате блаженопочившег Патријарха московског и све Русије Алексија II о независности и самосталности УПЦ у унутрашњем управљању и 85 година од рођења блаженопочившег митрополита кијевског и све Украјине Владимира. Данас смо обележили тридесет година од епископске хиротоније Предстојатеља Украјинске Православне Цркве.
      После проглашења пандемије у марту 2020. године услед ширења вируса корона и увођења ограничењâ и карантина, Украјинска Православна Црква се активно придружила државним мерама за сузбијање епидемије. Док је на снази карантин, у епархијама Украјинске Православне Цркве се наставља прикупљање и предаја средстава медицинским установама. Купује се, усавршава и предаје медицинска опрема. Обезбеђује се заштитна опрема. Епархије помажу медицинским радницима, многочланим породицама, породицама са ниским примањима и старијим особама.
      Ограничења услед карантина прилично су утицала на рад, али нису прекинула делатност синодалних одсека Украјинске Православне Цркве. Тако је Социјално-хуманитарни одсек за координацију са епархијама Украјинске Православне Цркве финансијски и материјално помогао медицинским установама и становништву са преко 2,5 милиона гривни. Прикупљени су пакети намирница, средства за хигијену и неопходне ствари и уручени онима којима су неопходни. Већ је уручено више од 413 тона намирница и 62 тоне потребних ствари.
      И поред тешке епидемиолошке ситуације, наша Црква је имала блиску сарадњу са помесним Православним Црквама. Тако је на заседању Синода Украјинске Православне Цркве 17. августа донета одлука да се у епархијама Украјинске Православне Цркве прикупе средства за помоћ сестринској Антиохијској Православној Цркви, чији верници и храмови су веома пострадали услед експлозије у луци у Бејруту. За три месеца било је прикупљено преко два милиона гривни. Прикупљена средства су већ уручена Антиохијској Цркви.
      Ову, 2020. годину Украјинска Православна Црква приводи крају са позитивним статистичким подацима: повећао се број манастира, парохија, духовних богословских школских установа, епископа, свештеника и студената богословља.
      Синод је прихватио обновљени састав Синодалног одсека за канонизацију светих.
      После извештаја Черновицко-буковинске епархије одобрен је избор намесника Јовано-Богословског Крешчатског мушког манастира.
      Као одговор на молбу Черкаске епархије, одобрено је ново издање Устава Покровског Красногорског женског манастира.
      У црквени календар Украјинске Православне Цркве у петак Светле седмице додат је празник иконе Мајке Божје “Владимирска-Десетина”. Уз то, 29. децембар, по новом календару, биће дан молитвеног сећања на блаженог Јована Босог, Христа ради јуродивог, који се прослављао на нивоу Кијевске епархије.
      Одговарајући на извештаје Сумске и Александријске епархије, Свети Синод је благословио празновање, на нивоу епархије, петорице подвижника пострадалих за Православље: преподобномученика архимандрита Аристарха (Ситала) и свештеномученикâ презвитерâ Василија Слотвинског, Теодора Статкевича, Александра Балануци и Јакова Иличевског.
      Синод је такође одобрио за богослужбену употребу текст службе Луганској икони Мајке Божје.
      На крају је Свети Синод донео одлуку да се клирик Николајевске епархије архимандрит Варнава (Гладун) постави за епископа Новобугског, викара Николајевске епархије.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...