Jump to content

Što više napreduješ u duhovnom životu to više iskušenja i duhovnih grešaka ima u tebi


Препоручена порука

Danas, više nego ikada, je neophodno podsećati ljude da se izvor zla nalazi u duhovnom svetu nepomjanika. Duhovnost nije samo čistota i dobar moral. U najskrivenijem delu duha nalaze se dve suprotne strane, a to su svetla i mračna. O tome je pisao Ruski Teolog Vasilije Zenkovski (Problemi Prosvete u Svetlu Hrišćanske Antropologije, Pariz 1934, strana 110). Ovaj dualizam kada govorimo o duhu, nije uvek lako prepoznatljiv onima koji nisu u potpunosti upoznati sa duhovnim životom, već još uvek brinu o spoljašnjem plitkom životu. Ali, kako napredujete u duhovnom životu i kako bivate oslobođeni od spoljašnjeg života, to više iskušenja i duhovnih grešaka ima u vama. Sa većim duhovnim visinama, naše dobre namere se mešaju sa lošim namerama.

 

U većini slučajeva to zlo koje se nalazi pri vrhu ispliva na površinu. Sa pobedama nad standardnim telesnim grehovima, bivamo iskušavani da sebe hvalimo i smatramo da smo mnogo postigli. Što više dajemo pohvalu svojim moćima to se više udaljavamo od Boga. Ako je savršenstvo u samokontroli i odbacivanju telesnih grehova onda bi mnogi filozofi, pa čak i ateisti bili spaseni, jer bi to značilo da se spasenje može steći bez Božije pomoći. Čak, iako neko uspe da suzbije strasti, zaštita od duhovnog zla je nemoguća bez Boga, jer bez Boga mi ništa ne možemo.

 

Svetla strana duhovnosti je poniznost pred Bogom, a mračna strana su gordost i odbacivanje Boga. Tako da je savim jasno dok ne prihvatimo Boga i dok ne kleknemo pred Bogom i Njegovim veličanstvom i molimo za Njegovu pomoć, svetla strana u nama ne može da pobedi tamnu stranu. Što više poniznosti pred Bogom to manje gordosti u nama i tada svetla strana duhovnosti izbacuje napolje tamnu. Savršena poniznost znači apsolutno prihvatanje Boga, to je ubeđenje da šta god da postignemo je postignuto uz Božiju pomoć. Takođe znači apsolutno odbacivanje gordosti i ubeđenja da smo bolji  od drugih i odbacivanje ubeđenja da nam nije potrebna Božija pomoć i pomoć ljudi da nešto postignemo. Gordost znači odbacivanje Boga i ljudi i potpuna pobeda tamne strane nad svetlom unutar čoveka.

 

Poniznost je najproduktivnija vrlina koja donosi najviše duhovnih plodova svetloj strani duhovnosti i moralnoj lepoti. Poniznošću se stiče ljubav prema Bogu i ljudima, a izbacuju se iz nas veliki neprijatelje ljubavi, gordost i mržnja.

 

Poniznost i osećanja koja ona donosi nas podižu u sferu tajne pokajanja. Tada dolazi do veličanstvene pobede nad našom gordošću. Ali sve to zahteva veliku žrtvu, jer da bi naneli konačni udarac našoj gordosti potrebno je proći kroz bolnu i strašnu “operaciju” nakon koje naše ja više ne postoji i nakon koje je stari mrtvi čovek iz nas izbačen.   

 

Bitnost pokajanja je voama velika, jer tada dolazi do promene u našem razmišljanju i duhovnom stanju i jer tada dolazi do smrti gordosti, a do početka života čija je osnova poniznost. Tehnički, sagledavanje spoljašnjih grehova i priznavanje istih nema bitnost samo po sebi, već onda kada dođe do pokajanja i promene u nama koja potresa naše celo biće. Tako da je pokajanje potrebno i onima koji čine spoljašnje grehove, ali i onima koji smatraju sebe duhovnim i koji ne vide svoje pređašnje grehove. Baš u tim ljiudima je gordost progutala poniznost pa je njima potreban još veći potres njihovog bića. Onima koji sebe smatraju intelektualcima je takođe potrebno pokanje kao svakom drugom čoveku, jer je duhovno zlo više unutra u čoveku nego van čoveka.

 

Crkva nam dozvoljava da pristupimo novom dobu sveta, odnosno životu po Vaskrsenju, samo nakon pobede svelte strane duhovnosti.

 

http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=8586

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не бих се сложио са насловом, није нужно да човеку расту искушења. Негде раније сам прочитао да монаси ово тумаче као приближавање Божијим нествореним енергијама, близу чије светлости, човек види сваки свој грех као неку тамну мрљу.

На крају крајева, по ономе што сам ја читао, искушења су само деформисани нагони и помисли. Зато сам ја ипак присталица здравог барометра у глави (уређај који мери ваздушни притисак, тј. приближно надморску висину), јер неке духовне поуке, могу да буду превара осећаја човека о реалности и доведу до прелести да човек метафорички речено, верује да је на седмо небо, а заправо је доле. Или обратно.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, JESSY рече

Danas, više nego ikada, je neophodno podsećati ljude da se izvor zla nalazi u duhovnom svetu nepomjanika. Duhovnost nije samo čistota i dobar moral. U najskrivenijem delu duha nalaze se dve suprotne strane, a to su svetla i mračna. O tome je pisao Ruski Teolog Vasilije Zenkovski (Problemi Prosvete u Svetlu Hrišćanske Antropologije, Pariz 1934, strana 110). Ovaj dualizam kada govorimo o duhu, nije uvek lako prepoznatljiv onima koji nisu u potpunosti upoznati sa duhovnim životom, već još uvek brinu o spoljašnjem plitkom životu. Ali, kako napredujete u duhovnom životu i kako bivate oslobođeni od spoljašnjeg života, to više iskušenja i duhovnih grešaka ima u vama. Sa većim duhovnim visinama, naše dobre namere se mešaju sa lošim namerama.

 

U većini slučajeva to zlo koje se nalazi pri vrhu ispliva na površinu. Sa pobedama nad standardnim telesnim grehovima, bivamo iskušavani da sebe hvalimo i smatramo da smo mnogo postigli. Što više dajemo pohvalu svojim moćima to se više udaljavamo od Boga. Ako je savršenstvo u samokontroli i odbacivanju telesnih grehova onda bi mnogi filozofi, pa čak i ateisti bili spaseni, jer bi to značilo da se spasenje može steći bez Božije pomoći. Čak, iako neko uspe da suzbije strasti, zaštita od duhovnog zla je nemoguća bez Boga, jer bez Boga mi ništa ne možemo.

 

Svetla strana duhovnosti je poniznost pred Bogom, a mračna strana su gordost i odbacivanje Boga. Tako da je savim jasno dok ne prihvatimo Boga i dok ne kleknemo pred Bogom i Njegovim veličanstvom i molimo za Njegovu pomoć, svetla strana u nama ne može da pobedi tamnu stranu. Što više poniznosti pred Bogom to manje gordosti u nama i tada svetla strana duhovnosti izbacuje napolje tamnu. Savršena poniznost znači apsolutno prihvatanje Boga, to je ubeđenje da šta god da postignemo je postignuto uz Božiju pomoć. Takođe znači apsolutno odbacivanje gordosti i ubeđenja da smo bolji  od drugih i odbacivanje ubeđenja da nam nije potrebna Božija pomoć i pomoć ljudi da nešto postignemo. Gordost znači odbacivanje Boga i ljudi i potpuna pobeda tamne strane nad svetlom unutar čoveka.

 

Poniznost je najproduktivnija vrlina koja donosi najviše duhovnih plodova svetloj strani duhovnosti i moralnoj lepoti. Poniznošću se stiče ljubav prema Bogu i ljudima, a izbacuju se iz nas veliki neprijatelje ljubavi, gordost i mržnja.

 

Poniznost i osećanja koja ona donosi nas podižu u sferu tajne pokajanja. Tada dolazi do veličanstvene pobede nad našom gordošću. Ali sve to zahteva veliku žrtvu, jer da bi naneli konačni udarac našoj gordosti potrebno je proći kroz bolnu i strašnu “operaciju” nakon koje naše ja više ne postoji i nakon koje je stari mrtvi čovek iz nas izbačen.   

 

Bitnost pokajanja je voama velika, jer tada dolazi do promene u našem razmišljanju i duhovnom stanju i jer tada dolazi do smrti gordosti, a do početka života čija je osnova poniznost. Tehnički, sagledavanje spoljašnjih grehova i priznavanje istih nema bitnost samo po sebi, već onda kada dođe do pokajanja i promene u nama koja potresa naše celo biće. Tako da je pokajanje potrebno i onima koji čine spoljašnje grehove, ali i onima koji smatraju sebe duhovnim i koji ne vide svoje pređašnje grehove. Baš u tim ljiudima je gordost progutala poniznost pa je njima potreban još veći potres njihovog bića. Onima koji sebe smatraju intelektualcima je takođe potrebno pokanje kao svakom drugom čoveku, jer je duhovno zlo više unutra u čoveku nego van čoveka.

 

Crkva nam dozvoljava da pristupimo novom dobu sveta, odnosno životu po Vaskrsenju, samo nakon pobede svelte strane duhovnosti.

 

http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=8586

 

Sviđa mi se ovaj tekst..

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Аристарх рече

приближавање Божијим нествореним енергијама, близу чије светлости, човек види сваки свој грех као неку тамну мрљу.

да. и ја тако мислим....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      “Може изгледати да је разонода боља од живота јер нам она може пружити привид среће, макар за који трен. Покушај да се досада избегне уз помоћ разоноде исто је што и бекство од стварности, бекство од оног ништа што појединац јесте. Досада нема код Паскала никакву суштинску друштвену димензију, али треба је разумети као основну црту човека као човека. Без Бога човек је ништа, и досада је свест о томе ничему. Људи који се суоче са сопственом досадом имају зато далеко већи самоувид него они који једноставно побегну у забаву. У досади је човек потпуно препуштен самом себи, али то значи бити препуштен ништавилу јер не постоји однос према било чему другоме. Због тога је у извесном смислу можда од досаде боља патња, јер патња је барем нешто. Али с обзиром на то да смо толико привилеговани да не морамо да се предамо патњи, можемо се радије предати забави. Али онде нас опет чека досада, као незаобилазна чињеница. За Паскала је једини трајан лек против досаде, наиме, однос према Богу“.
       
        Лаш Свенсен
    • Од JESSY,
      Iako je objavljena sada davne 1997, pronašle smo da Trauma i oporavak – struktura traumatskog doživljaja Džudit Luis Herman i dalje postavlja prava pitanja i daje najbolje odgovore o seksualnoj traumi. Džudit Herman je godinama radila sa ženama i decom žrtvama porodičnog nasilja, a u jednom periodu je blisko sarađivala sa Beselom van der Kolkom (koga ne moramo posebno predstavljati), držala zajedno sa njim seminare o traumi i učestvovala u formiranju takozvane Bostonske grupe za proučavanje traume. Knjiga koju prikazujemo nastala je kao rezultat Džuditinog višedecenijskog istraživačkog i kliničkog rada, i sastoji se iz opisa brojnih (kako ona kaže, predvidivih) načina na koje se ljudi prilagođavaju na užasne događaje, ali i opisa procesa isceljenja, ilustrovanih autentičnim svedočenjima ljudi i žena koji su preživeli (u svakom smislu te reči) nasilje.
      Knjiga je pisana sa jasnim ciljem da se pojedinačna iskustva nasilja stave u širi društveni i politički konktekst, a pre svega da se preispita nejednakost moći, zbog koje zapravo i dolazi do nasilja. Međutim, kao i svi stručnjaci koji se bave traumom, Hermanova ima još jedan važan cilj, a to je da nas sve – i laičku i stručnu javnost – podseti na postojanje ljudske patnje i obespravljenosti koju bismo radije da zaboravimo.
    • Од cloudking,
      Aleksić uhapšen zbog sumnje da je seksualno napastvovao pet učenica
      Policija je saopštila da je nastavnik glume Miroslav Mika Aleksić uhapšen zbog sumnje da je seksualno napastvovao pet svojih učenica, od kojih su dve u vreme počinjenih dela bile maloletne.
      Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu uhapsili su M.A. (68) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela silovanje i nedozvoljene polne radnje, saopštio je MUP.
      Sumnja se da je on u vremenskom periodu od 2012-2020. godine u prostorijama škole glume u Beogradu, čiji je vlasnik, seksualno napastvovao pet svojih učenica, od kojih su dve za vreme izvršenja krivičnog dela bile maloletne.
      Osumnjičenom M.A. je određeno zadržavanje i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
      Pošto se sumnja da ima još osoba koje je osumnjičeni seksualno napastvovao, mogu to prijaviti u prostorijama Policijske uprave za grad Beograd, Bulevar despota Stefana 107, apelovala je policija.
      Mediji su ranije preneli da je Miroslav Mika Aleksić, čuveni vlasnik škole glume, sinoć priveden u stanicu policije, jer ga je više devojka prijavilo za silovanje ili seksualno uznemiravanje.
      Glumica Milena Radulović medijima je ispričala da je Aleksić dok je bila maloletna silovao i da se to dogodilo više puta.
      Radulović je zajedno sa još nekoliko devojaka, od kojih su neke maloletne, prijavila Aleksića za silovanje i seksualno uznemiravanje.
      Ona je rekla da je Mika Aleksić prvi put silovao početkom novembra 2012. godine, kada je ona imala 17 godina, a on 61. godinu.
      Miroslav Mika Aleksić je filmski reditelj, producent, glumac i čuveni pedagog kroz čije radionice je prošlo više od 3.000 mladih.
      Aleksić uhapšen zbog sumnje da je seksualno napastvovao pet učenica
      RS.N1INFO.COM Policija je saopštila da je nastavnik glume Miroslav Mika Aleksić uhapšen zbog sumnje da je seksualno napastvovao pet svojih učenica, od kojih su dve u vreme počinjenih dela bile maloletne.  
       
    • Од Danijela,
      Pulmolog i osnivač pokreta "Za sve moje ljude" dr Dejan Žujović i anesteziolog i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije dr Rade Panić kritikovali su u emisiji 360 stepeni epidemiloga Predraga Kona zbog izjave da su se lekari zaražavali u pauzama za kafu, i ocenili su da ga "oni ne smatraju više kolegom", kao i da on ne sme sa njima da se suoči u medijima, iako ga oni stalno pozivaju. "Sram ga bilo, i obećavam da će sigurno odgovarati za ovo", istakao je Panić.
       
       
       
      Žujović je naveo da je dobio svojevrsni odmor, jer u najvećoj improvizovanoj kovid bolnici u Beogradu „nije tolika gužva“.
      „U Areni ima prilično slobodnih mesta, svi pacijenti se nalaze u donjem delu i mislim da to ide ka zatvaranju lagano. Ja sam tamo radio par dana i juče sam dobio informaciju da više ne dolazim. Sa obrazloženjem da baš i nije tolika gužva i da mogu da odmorim. Recimo da sam dobio odmor“, naveo je Žujović.
      Panić navodi da je radio u crvenoj zoni od 6. novembra kada je u Kraljevu otvorena kovid bolnica, pa do do 31. decembra. On je rekao da je odnos preminulih doktora prema medicinskim sestrama i tehničarima dva prema jedan, kao i da je broj preminulih zdravstvenih radnika premašio 100.
      Komentarišući izjavu Predraga Kona o zaražavanju lekara tokom kafe pauza, Žujović je ironično prokomentarisao da on Kona „potpuno razume“, kao i da ima „beskrajnu ljubav prema njemu“.
      Žujović podseća da na početku epidemije mnogi lekari nisu ni imali zaštitnu opremu, kao i da je predsednik Aleksandar Vučić bez ikakve analize i saveta nabavljao respiratore, a da se prava cena nije do sada saznala.
      „Samo mora da bude svestan težine svake reči koje izgovori. U trenutku sam i ja veoma burno reagovao i nije mi bilo dobro kada sam to pročitao. A onda sam proverio celu priču, i novinarka koja je uradila intervju je veliki profesionalac, i sigurno se ne bi desilo da se objavi nešto što nije bilo rečeno u intervjuu. On je to rekao. Objavljen je i audio zapis i od reči do reči je to rekao. I to je možda posledica neznanja“, kaže on.
      Žujović smatra da je jedan od osnovinih problema našeg društva nekompetencija ljudi koji rade neke rukovodeće poslove, kao i da je izjava Kona odraz toga.
      „Da je kolega barem jednom ušao u crvenu zonu znao bi da ljudi koji su u skafanderima ne da ne piju ni kafu, već ne piju ni vodu. Ne jedu ništa, niti idu u toalet za to vreme koje su u crvenoj zoni. Mislim da je to poprilično maliciozno rečeno, ili da je u ovom sistemu jedino važno da se kaže da doktor nije zaražen iznad bolesničkog kreveta. To bi onda bio poraz za sistem, sistem bi pokazao svoju pogrešivost“, rekao je Žujović.
      „Ako dobro pogledate i analizirate, najvažnije je da se dokaže da lekar ili medicinska sestra nisu zaraženi na svom radnom mestu“, naglašava on.
      Izvor: N1 Pored toga, prema njegovim rečima, navodi i da se ne vodi kontrola kontakata. Kaže da je taj posao na početku pandemije, za vreme policisjkog časa u našoj zemlji, radila policija, dok sada nema dovoljno epidemiologa da bi se vodila takva provera.
      „Kada on (Kon) tako kaže mora da bude svestan da je sa nama lekarima raskrstio za ‘vijek vjekova’. On nije više naš kolega. On je naš bivši kolega“, istakao je Žujović i dodao da je Kon svojim izjavama uvredio njega i njegove kolege.
      Panić dodaje da je njegovo mišljenje da bi epidemiologa Kona trebalo staviti na „stolicu gde bi mu se sudilo“.
      „Ono što Sindikat lekara i farmaceuta priča od samog početka je da je organizacija potpuno zakazala. I ovo je posledica onoga što se dešavalo u poslednjih 20 godina sa zdravstvom. Mi smo još pre tri godine tražili ostavku ministra Lončara, a onda smo se obraćali onima iznad njega“, kaže Panić.
      On se slaže sa Žujevićem vezano za Kona, i objašnjava da su ga kolege pitale kako će od sada da se obraćaju čuvenom epidemiologu, jer „on više nije njihov kolega“.
      „Ja sam ga u prošlosti branio, i nailazio sam na osudu ostalih kolega… Mnogo je dr Kon rekao u toj svojoj izjavi. Ja sam je više puta slušao, hteo sam da vidim šta je bila zaista namera. U toj izjavi nema ništa što može da se pozove na epidemiološku nauku, na protokole, niti ima išta što je odbrana zdravstvenih radnika. Na našim viber grupama u poslednjih nekoliko nedelja se samo piše o kolegama koji su umrli. Dokle više“, zapitao je Panić.
      „Kon je u svojoj izjavi mnogo šta rekao, da su se lekari zaražavali van posla, pozivao i na crvene zone kao i da stomatolozi nisu u opasnosti, jer oni ne ulaze u crvene zone“, kaže on i dodaje da lekarima koji tako misle“ diplome ne vrede ni „pišljivog boba“, i pozvao je sve njih da ga tuže zbog toga.
      „Dešava se zaista humanitarna katastrofa, od one koja je bila u Novom Pazaru, do onoga da ćemo tek otkriti koliko je zaista bilo novoobolelih i preminulih, kako građana, tako i zdravstvenih radnika“, rekao je vidno potreseni Panić.
      On je rekao da su doktori koji su u penziji primorani da rade, kako bi mogli da prežive i obezbede egzistenciju.
      Objasnio je i da su stomatolozi veoma ugroženi, jer im je potrebno od sedam do deset minuta za pregled i da postoji velika šansa za zaražavanjem.
      „Šta doktor Kon ne zna? Zašto se pravi lud i na nacionalnim frekvencijama imamo stalno obmanjivanje i sve to moramo da demantujemo umesto da se bavimo svojim poslom“, upitao je Panić.
      On je obećao da će on i sindikat koji predstavlja raditi na tome da se dođe do tačnih brojki o obolelima i preminulima. Takođe, istakao je i da će se otkriti „zašto su stradali lekari, ali i građani“.
      Izvor: N1 „Doktor Kon već pet puta odbija da gostuje sa mnom u emisiji. On zna da raspolažem sa činjenicama i sa iskustvom, znam šta se dešava na terenu, a on to ne zna. Ispostaviće se da sve mere koje su doneli nisu na osnovu činjenica i na osnovu onoga što se dešava na terenu“, naglasio je predsednik Sindikata lekara i farmaceuta.
      On je napomenuo da dr Kon nije jedini krivac zbog ove situacije, kao i da je kriv kompletan Krizni štab.
      Žujović ocenjuje da nema dijaloga sa članovima Kriznog štaba jer „nema dijaloga u apsolutizmu“ i dodaje da je u takvom sistemu „dijalog odraz slabosti“.
      „Kakav dijalog, kakva razmena mišljenja, to ne postoji u njihovom koordinantnom sistemu. U apsolutizmu postoji samo jedna reč, jedna misao, i jedna istina. Mi smo kao društvo jednostavno još nezreli za demokratiju, za pravo da imaš svoje mišljenje. Mi smo deca apsolutizma“, smatra Žujović.
      Komentarišući da li će se nekada doći do istinitih podataka o mnogim cenama za vreme pandemije, Panić kaže da je očigledno da bi za nešto tako moralo doći do promene vlasti.
      „Od samog početka ova priča je bila biznis i politika, i ništa više. Balans između rejtinga i profita. Sve vidimo šta se dešava, i jednog dana ćemo podvući crtu kao u kafani i napraviti saldo. Nemojte misliti da to neće da se desi“, podvlači Žujović.
      Panić je govoreći o pravom razlogu zaražavanja lekara i medicinskog osoblja rekao da se to „iz aviona vidi“.
      „Pod jedan, nije bilo zaštitne opreme, morali smo da izlazimo i pregledamo pacijente zato što je neko govorio da ne postoji virus. U klinici Laza Lazarević je kažnjen psihijatar zato što je nosio svoju masku. Donosili smo ih od kuće da bi smo se zaštitili. Dalje, jedina smo zemlja koja je imala drugi talas. Naši radnici i lekari nisu imali pauzu. Pored toga, primali smo pacijente u zelenoj zoni, naše kolege nisu bile zaštićene… Mnogo toga nije bilo dobro. Mešali su se i ukrštali putevi crvene i čiste zone. Najbitnije je da je 13 do 15 odsto medicinskog osoblja falilo pre epidemije, a predlagali smo da se svi nezaposleni medicinski radnici sa Biroa za nezaposlene“, kaže Panić.
      On navodi i da su se u toku krize, neki pacijenti „veštački“ otpuštali da bi se napravila prazna mesta u bolnicama, kao i da su se testovi kojima su se građani testirali pokazali kao nepouzdani.
      Izvor: N1 „Zašto doktor Kon nije pomenuo, da uzmemo situaciju da su se zdravstveni radnici razboleli i van bolnice, razboleli su se zbog velikog broja koji se kretao oko njih. A doktor Kon se nije setio da su se kolege iz crvenih zona vraćale svojim kućama, svojim porodica, svojoj deci, svojim starima. Pa, sram ga bilo, i obećavam da će sigurno odgovarati za ovo, verujte. Sram ga bilo što se nije setio ničega što je epidemiološki“, emotivno je poručio Panić i ispričao kako je sam morao da pomogne svojoj majci, koja je, nažalost, preminula.
      „Meni je majka umrla. Tri sata sam proveo zbrinjavajući je, zato što nijedna Hitna pomoć nije mogla da dođe ni iz Čačka, ni iz Kraljeva. Sam sam je intubirao, zato što su kolege zauzete lečenjem pacijenata, jer nas nema dovoljno. Kako to niko ne razume? Zašto je 2300 lekara na Zavodu? Zašto ovog trenutka nisu primljeni svi? Za „Batajnicu“ su tražili 80 anesteziologa. Pa odakle 80 anesteziologa? Pa ne beru nas na krušci… Mnogo sam uzbuđen i mnogo sam ljut, jer ovo više nema smisla. Razumite, celo okruženje nema taj broj zaraženih i preminulih zdravstvenih radnika, a tek ćemo da saznamo koji je pravi broj“, uzbuđeno je napomenuo Panić.
      On je zatražio i da RTS omogući njemu ili nekom od njegovih kolega da se obrati javnosti kako bi ukazao na sve propuste.
      Žujović je ocenio da lekari koji su ponavljali stavove predstavnika vlasti nisu njegove kolege više, i nazvao ih je „slugama režima“. Naveo je i da će nakon preležane bolesti imati posledice do kraja života.
      „Ja sam truli amater u ovome svetu, ali su mi uvek birane reči. I posle meni da kaže neko da sam se zarazio dok sam pio kafu, neće moći. I jako vodim računa da njih ne povredim, jer to su moje sestre i moja braća. Jedemo isti hleb. Na šta mu liči da to tako govori? Sve ovo što nam se dešava je posledica nekompetencije ljudi. A nosim se mišlju da je njih baš i briga za takve podatke. Njih zanima gde su respiratori, i da li još nešto treba da se nabavi… Ja sam virus preležao, ja više nikada neću biti isti čovek. Moje srce sada sada radi na 30 odsto, onoga što bi trebalo da radi. Moja pluća imaju oštećenja na desnom plućnom krilu koja će ostati doživotno. Nikada se neću baviti sportom, i moram da menjam svoje modele ponašanja. Ograničen čovek u svakom pogledu“, otkrio je Žujović.
      Panić se osvrnuo i na preminulu kolegenicu Danijelu Gordić iz Kraljeva, koja je rođena 1974. godine.
      „Provela je ceo period radeći sa kovid pacijentima. Njena majka je Ružica Gordić, nefrolog. Objavila je na Fejsbuku poruku direktoru. Kada je to jutro Danijela Gordić primljena na plućno odeljenje, njen načelnik je zvo da se trasporutuje u višu ustanovu, da zahteva intenzivnije lečenje. Prethodnog dan je četiri pacijenta transportovano, pomogli su direktor i pomoćnik direktora. Tog jutra su odgovorili da nema mogućnosti da se koleginica transportuje dalje, da nemaju gde da je smeste. Nakon poziva kolega, ona je transportovana u KBC Drgaišu Mišović, gde je završila svoj život“ rekao je on.
      Panić je pročitao poruku koju je majka ostavila direktoru.
      „Sram te bilo. Ne zaslužuješ da te oslovim „kolega“, jer ti to nisi. Iza mog mrtvog deteta, stradalog od korone, stojim ja, njena tri mala deteta, suprug, rodbina i svi građani Kraljeva koje je lečila u ambulanti. Ne znam kako zoveš ambulantu, ali očigledno ti ne znaš kojim putem su išli zarazni, a kojim nezarazni pacijenti. Koliko je radio pulmolog i provodio dnevno sati na radnom mestu… Zato su ti sva tri lekara na pulmologiji zaražena, organizacija posla je na nuli, i zato ti predlažem da se povučeš sa tog radnog mesta, dok ti kolege i građani Kraljeva ne počnu suditi“, stoji u poruci koju je napisala majka preminule doktorke direktoru ZC „Studenica“ u Kraljevu.
      On je rekao da će zbog ovoga svi odgovarati, „uključujući onog glavnog, a svi znamo ko je to“.
       
       
      Panić i Žujović: Ne smatramo više Predraga Kona svojim kolegom Vesti
      RS.N1INFO.COM Pulmolog i osnivač pokreta "Za sve moje ljude" dr Dejan Žujović i anesteziolog i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije dr Rade Panić kritikovali su u emisiji 360 stepeni epidemiloga...  
    • Од JESSY,
      NAGRADA za životno delo "Dobričin prsten" otišla je ove godine na pravu "ruku" iako se na njoj, bez ikakve dileme, mogla naći i ranije.
      Petar Božović kalibar je dramskog umetnika za koga se, već na početku karijere, govorilo - glumčina.
      Igrao je na mnogim pozorišnim scenama. U Ateljeu 212, Beogradskom dramskom i Narodnom pozorištu, bio je član ansambla, ali je uvek ostajao svoj. Dug je spisak njegovih maestralnih uloga u teatru ("Apis", "Hamlet u selu Mrduša Donja", "Purpurno ostrvo", "Proleće u januaru", "Čegović", "Divlja patka", "Na čijoj strani", "Karolina Nojber"), ostavio je trajni pečat i na velikim filmskim ostvarenjima "Čudo neviđeno", "U ime naroda", "Tajvanska kanasta, "Lepota poroka", "Već viđeno", "Večernja zvona", "Braća po materi"...
      Umeo je da solira (u monodramama i poetskim kazivanjima), kao i da bude svakom timu pojačanje: tako se prvak Drame, posle dve i po decenije, ove godine vratio u ansambl nacionalnog teatra. Sve što radi "više je od igre", baš kao što se zvala i kultna serija u kojoj je tumačio jednu od glavnih uloga. Kako mu je pošlo za rukom da napravi tu plejadu neponovljivih likova?
×
×
  • Креирај ново...