Jump to content

Излагање мишљења о неким црквеним питањима

Оцени ову тему


Препоручена порука

Цитат

1.       ПРАВОСЛАВНА ХРИШЋАНСКА ЦРКВА – Црква није истинита зато што је православна, већ је православна зато што је истинита.

Фино речено, али још прецизније је рећи да је православље слуга и штит католичанства. Многи то заборављају, поготово јер су римојеретици злоупотребили тај појам за свој назив.

Иначе, питања су наврат нанос, са неким сумњивим тенденцијама. Мени личи да је то писао неко добро пијан.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, slovoA рече

Питања за разматрање.

Излагање мишљења.docx 16.97 kB · 8 downloads

Пробајте поставите цео текст, не само овако као фајл. Разумете?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Иван Ц. рече

Пробајте поставите цео текст, не само овако као фајл. Разумете?

Ја сам и мислио да ће тако изаћи, не сналазим се овде набоље. Можда можете ви помоћи?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

ИЗЛАГАЊЕ МИШЉЕЊА О НЕКИМ ЦРКВЕНИМ ПИТАЊИМА

 

Данас у свеколиком српству постоје озбиљне заблуде по неким црквеним питањима. Ово излагање мишљења представља смернице и покушај да се те заблуде рашчисте. Текст представља рад два верна сина Цркве и пре свега је подстицај да се та болна питања отворе.

 

  1. ПРАВОСЛАВНА ХРИШЋАНСКА ЦРКВА – Црква није истинита зато што је православна, већ је православна зато што је истинита.

  2. ПРАВОСЛАВЉЕ – Новоформирана религија, од делова предања које Црква није усвојила, паганских, атавистичких, менталитетних и културолошких натруха, са примесама обреда (ритуала) Православне цркве. Православље је хришћанство без Христа. Религија подложна човеколикости, уместо боголикости. Модерни култ национализма.

  3. ПРАВОСЛАВАЦ – припадник протестантске секте зване православље. За верника православне хришћанске Цркве исправан назив је првославни хришћанин. 

  4. СВЕТОСАВЉЕ = „НАША ЦРКВА“ – Псевдоцрквени принцип автоуподобљења човека и Бога (Његових светих) у човеколики идентитет и божанство по човековој суштини. Последица тога је мишљење да је Србима свети Сава основао цркву и као самобитни творац има статус оваплоћеног Бога. (Напомена. Видети под тезом православље.)

  5. СВЕТОСАВСКИ И ЛАЗАРЕВ ЗАВЕТ – Једино логосно и спасоносно као сауподобљење у Новом завету.

  6. ПРЕДАЊЕ И ТРАДИЦИЈА – Мада изгледају као синоними, суштински се разликују. Предање је традиција коју је усвојила Црква.

  7. НАША (СРПСКА) ЦРКВА – И пре признања автокефалности Србин је имао начина да се спасава у Цркви, јер се не спасава у автокефалности, већ у парохијској литургији, чија је суштина Свети канон евхаристије, са Светом тајном причешћа.

  8. INTERCOMMUNIO (ЗАЈЕДНИЧКА ПРИЧЕСТ СА ИНОСЛАВНИМ) – Православне помесне цркве одлучно одбијају заједничку причест без исповедања Никејско-цариградског символа вере.

  9. ЗАЈЕДНИЧКА МОЛИТВА СА ИНОСЛАВНИМ – Потребна и пожељна.

  10. ЕКУМЕНИЗАМ (ИКУМЕНА=ВАСЕЉЕНА) – Мисија православног екуменизма са додатком дубоко утемељене црквене пристојности.

  11. СТАРИ И НОВИ КАЛЕНДАР – Календар није канонско већ астрономско питање.

  12. САБОР ИЛИ ФАНАР – Ауторитет Сабора треба да буде и ауторитет Фанара.

  13. ГРЧКО И РУСКО БОГОСЛОВЉЕ – Иако је Црква једна и недељива, бословља се унеколико разликују и тиме једно богословље подупире друго, у циљу постизања пуноте учења Цркве. Некада је руско доминантније, некада грчко.

  14. ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ПИСМА – Свето писмо се тумачи следовањем тумачењу Св. Отаца Цркве (свети Атанасије Велики, свети Василије Велики, свети Григорије Богослов, свети Максим Исповедник, свети Теофилакт Бугарски...). Све остало, ван Отаца Цркве, нису тумачења већ само разјашњења (ерминевтика) појединих поглавља Светог писма.

  15. ДУХ СИНОВ – Дух исходи од Оца, али Отац је Сину предао Духа у домостроју спасења.

  16. СИЛАЗАК ДУХА СВЕТОГ – Икономијска благодат спасења човека и света је заједничко деловање све три ипостаси Божије, али се у Духу Светом, по својствима, идиомима Његове ипостаси, манифестују благодатни дарови спасења.

  17. ОТАЦ ПОЗНАЈЕ САМО СИНА СВОГ ЈЕДИНОРОДНОГ – Човек се спасава, тј. усиновљује Оцу, само и једино кроз васкрсло и обожено тело Исуса Христа које је Његово властито, али не и једносушно Њему (Логосу Божијем), односно, људи се спасавају као сателесници Његови и браћа Синова. Без братимљења са Сином и у Сину, у Цркви (Телу Христовом), нема ни усиновљења Оцу.

  18. БИБЛИЈСКИ БОГ КАО БОГ ОТКРОВЕЊА, А НЕ ТРАЖИТЕЉСТВА – Не тражи човек Бога, него Бог тражи човека („Адаме, гдје си?“).

  19. ПИТАЊЕ ЈЕДАН – Зашто је Адам постао свестан своје наготе тек кад је згрешио?

  20. ПИТАЊЕ ДВА – Зашто Богу није била угодна Каинова жртва, већ Авељева?

  21. ПИТАЊЕ ТРИ – Чији је Мојсијев закон?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Цитат

САБОР ИЛИ ФАНАР – Ауторитет Сабора треба да буде и ауторитет Фанара.

Šta podrazumjeva ovo? 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 39 минута, Justin Waters рече

Šta podrazumjeva ovo?

Да је ауторитет Сабора над ауторитетом Фанара.

Хвала, за помоћ.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Moram da kažem da ima dosta zanimljivih tema. 

пре 1 сат, Justin Waters рече
  • СВЕТОСАВСКИ И ЛАЗАРЕВ ЗАВЕТ – Једино логосно и спасоносно као сауподобљење у Новом завету.

Voleo bih nešto više da čujem o citiranoj tački. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 22.1.2020. at 1:54, Млађи Катон рече

Voleo bih nešto više da čujem o citiranoj tački.

СВЕТОСАВСКИ И ЛАЗАРЕВ ЗАВЕТ.docx

Оно што је логосно и спасоносно у светосавском завету је предање Светог Саве као предање Цркве. Као што се Свети Сава уподобио Христу, тако је сауподобљење светосавског у Новом завјету то исто уподобљавање Христу. А не традицији и идентитету у односу на нацију, на чему се данас инсистира. (Види догмат исповедања вере св.Саве и проповед на Спасовдан 1221. у Жичи.) Исто вреди за завет Светог кнеза Лазара. Нпр. многи се позивају на светосавље и Лазарев завет, а нису у Цркви. И Цркву мере аршинима човека, а не Бога. Али свети заветници Сава и Лазар су Свети Цркве Божије. Који не исповедају човеколикост, већ боголикост.

Сваки завет може наћи пуноту искључиво у Новом завету, једино спасоносном (Христом Богом!). Све друго су лажни завети и богови лажи, што воде у погибељ. Без Христа, Свети Сава не би ни стао пред народ, нити би верни пратили свога предстојатеља. Логосност није јавно мњење. Да човек ту намеће своје мишљење о вери и заклања Христа. Опет по истом принципу идентитета, односећи се, и према другом, и према својој родној нацији фарисејски: да стоји на вратима Цркве, и не дозвољава верном да се спасе. А сам неће да уђе.

 

Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као окречени гробови, који споља изгледају лијепи, а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте (Мт 23, 27.).

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 5 weeks later...

ИЗЛАГАЊЕ МИШЉЕЊА О НЕКИМ ЦРКВЕНИМ ПИТАЊИМА (други део)

 

1.       НАЦИЈА И ОБОЖЕЊЕ – Србовањем се не задобија Царство Небеско, а исто тако ни расрбљавањем.

2.       ПРЕЦИ И ХРИШЋАНСТВО – У последње време се често може чути да је хришћанство религија наших предака („духови предака“) и да су нас они обавезали да наставимо њиховим путем, што је заблуда. Наши преци су били и хришћани, али и пагани, тако да је то врло недоречена тврдња. Исто тако се и израз отаџбина везује за претке. У хришћанству се, међутим, Тројични Бог назива и „Богом отаца наших“, Авраама, Исака, и Јакова. И то су преци о којима православни катихизис поучава. (Чињеница је да Адам у Божијем Едену није имао претке, а пошто је његово послушање било да принесе природу (отаџбину) Богу Оцу, тако је и мисија наша, као верника, да принесемо нашу отаџбину Оцу небескоме, а не само да је сачувамо за потомке. То је једино спасоносно и једино веродостојно, остало је све лажна метафизика.)

3.       ДОБРО И ЗЛО – Заблуда је да су добро и зло два онтолошка принципа, као што их именују старе паганске религије (Ормузд и Ахриман), као и New age, спекулативне религије. По хришћанском учењу, добро јесте уведено у постојање, али зло не постоји, оно је у домену небића и не постоји у домену творења и деловања Божијег. Зло се појављује, по предању, као одсуство добра, исто као што је тама одсуство светлости.

4.       СВЕШТЕНИ КАНОНИ – За разлику од догмата, који се суштински не могу мењати (али се могу проширивати у циљу свеобухватности или прецизности, као што је у случају са Символом вере) свештени канони су привремени и променљиви и њихова дугорочност зависи од тежине и озбиљности питања на којем канон почива, као и испита времена у којем се проверава. Нпр. епитимијски канони Св. Василија Великог су замењени канонима Св. Јована Посника, канони Сардског помесног сабора (343. г.) су временом нестали и заменили су их канони Другог васељенског сабора у Цариграду 381. године итд.

5.       СЛОБОДА НИЈЕ СВЕТА – Слобода је утиснута у природу чином стварања, а не чином увођења у биће, и она сама по себи није света, већ је услов без кога се не може извршити чин спасења. Једино се правилном употребом слободе (опредељења за добро) човек може усиновити Богу (обожити). То је лични избор, јер је слобода у домену личности. Напомињемо, да израз добро користимо у библијском смислу, као енергију Божју, а не као морални акт (нпр. добар човек и сл.).

6.       БОГ И ДАРВИН – Не прејудицирајући исход сукоба између неких делова Цркве и Дарвинове теорије, морамо приметити да се у поимању вере код одређеног броја свештеника граница те вере утврђује самим помињањем Дарвина. Чак се идентитетски православна вера дефинише непризнавањем Дарвинове теорије, као јединим доказом веродостојности код хришћана. То је уско и круто поимање, што је у колизији с речима Светог писма, иштите; и даће вам се, тражите; и наћи ћете (Мт 7, 7; Лк 11, 9.), и подсећа на време инквизиције у Римокатоличкој цркви, као на неплодоносну и окамењену веру.

7.       ОВАПЛОЋЕЊЕ ИСУСА ХРИСТА У ЕДЕНУ – Код Св. Максима Исповедника појављује се тврдња о могућности оваплоћења Исуса Христа у Едену, и без Адамовог пада у грех. То доказује да се рођење Христа у Витлејему и оваплоћење (очовечење) није десило због наших грехова, већ због немогућности да се тварна природа приопшти Божјој нетварној природи. Предгрешни Адам је могао принети своју природу Оцу само кроз тело Логоса Божијег, без обзира да ли је био грешан, или не. Зато с правом Св. Јован Златоусти говори да пост и причест нису у вези, јер постимо због наших греха, а причешћујемо се због приношења природе Оцу нашем небеском, да би је он обожио и увео у вечни живот.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 минута, slovoA рече

То доказује да се рођење Христа у Витлејему и оваплоћење (очовечење) није десило због наших грехова, већ због немогућности да се тварна природа приопшти Божјој нетварној природи.

Ovo tehnicki nije tacno.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 14 минута, Bokisd рече

Ovo tehnicki nije tacno.

Покајање, и Адамово, и наше, Господ је могао да прими и без оваплоћења, али тиме се не би ријешио проблем приопштавања тварне природе Нетварној.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, slovoA рече

Покајање, и Адамово, и наше, Господ је могао да прими и без оваплоћења, али тиме се не би ријешио проблем приопштавања тварне природе нетварној.

Slazem se, priopstavanje tvarne prirode netvarnoj,.... ali ipak, posle pada i greha prvih ljudi, greh je taj koji stoji kao pregrada izmedju coveka i Boga....i morao je da dodje Hristos da ukloni tu grehovnu pregradu izmedju ljudske prirode i Boga.

U tom smislu, ono gore tehnicki nije tacno,.... ali je tacno da je Hristos omogucio da se nasa priroda priopsti netvarnoj prirodi.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 38 минута, slovoA рече

3.       ДОБРО И ЗЛО – Заблуда је да су добро и зло два онтолошка принципа, као што их именују старе паганске религије (Ормузд и Ахриман), као и New age, спекулативне религије. По хришћанском учењу, добро јесте уведено у постојање, али зло не постоји, оно је у домену небића и не постоји у домену творења и деловања Божијег. Зло се појављује, по предању, као одсуство добра, исто као што је тама одсуство светлости.

Ovo mi je u principu okey.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Bokisd рече

greh je taj koji stoji kao pregrada izmedju coveka i Boga

И без гријеха та преграда стоји, као непремостива за човјека (Адама). Једини начин (пут) да се та преграда превазиђе је Ипостас Логоса Божијег и зато Христос и јесте Пут. Али пут у Којем нема гријеха, то су само наши проблеми, а не и истина оваплоћења.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      ПОСЛАНИЦА МИТРОПОЛИТА МОРФСКОГ ЊЕГОВОЈ ПАСТВИ 
      ПОВОДОМ ВЛАДИНИХ МЕРА У ВЕЗИ СА ЦРКВЕНИМ БОГОСЛУЖЕЊИМА И СВЕШТЕНИМ ТАЈНАМА 
       
      СВИМ ХРИШЋАНИМА МИТРОПОЛИЈЕ МОРФСКЕ 
       
      Чеда у Христу возљубљена,
      Радујте се увек у Господу!
       
      ТЕМА: Вршење свештених богослужења и тајни у нашим храмовима након нових мера против вируса корона које је објавила кипарска Влада  

      Поводом нових ограничавајућих мера, које је наша Влада објавила данас 9.12.2020. због примећеног повећања оболелих од заразне болести изазване вирусом корона на Кипру, а које су биле οчекиване, желели бисмо да вам саопштимо следеће.  
        
      Јуче (8.12.2020.) у свом јавном обраћању Председнику и члановима кипарске Владе др Елпидофорос Сотириадис, редовни професор епидемиологије и јавног здравља на Отвореном универзитету Кипра, пише: „После осам месеци искуства са ширењем вируса корона међу становништвом Кипра и након доношења десетина разних мера контроле, налазимо се отприлике у истом стању. Дакле, видимо да се наставља ширење вируса корона међу становништвом, што се уосталом догађа у целом свету. Ова појава није необична јер, у суштини, какве год мере да предузмемо, вирус ће наставити да се шири међу становништвом, посебно сада у зимском периоду када временске прилике погодују његовом преношењу.“ Ово што примећује кипарски специјалиста епидемиолог, потврђују и други међународни научници специјализовани у тој области, као што је др Јоанис Јоанидис, професор на Универзитету Станфорд у Америци, који је пореклом из Грчке.      

      Ми смо у својим беседама и проповедима током ове „страшне године“ 2020. више пута понављали да су горе поменуте ограничавајуће мере предодређене да буду неуспешне да би се народ постепено довео до очајања, друштво увело у хаос, а да би систематски развијани страх прогнао веру. Све ово су усмеравали људи Новог светског поретка тако да народ доведу до тога да преклиње за „чудотворну вакцину“, коју су припремили исти они који су и створели цело ово стање. Међутим, многи научници из светске научне заједнице сугеришу нам да не примамао те вакцине које садрже вештачки генетски материјал јер њихова нежељена дејства, пре или касније, показаће се као трагична пошто нису испитане као остале вакцине за разне заразне болести. Други разлог зашто их не треба прихватити је тај што ће оне представљати „електронску личну карту“ – према дефиницији самих њихових проналазача из Новог светског поретка – која ће служити као средство за потпуну контролу целокупног живота вакцинисаних. На тај начин савремени човек постаје експериментална животиња Новог светског поретка, чији је циљ, између осталог, драстично смањење броја становника на земљи... Да бисмо јасније схватили, навешћемо и то да довитљиви Енглези одвраћају труднице као и све оне који желе да остваре потомство у будућности да не примају ове вакцине. С друге стране, недавно је на самиту Г20 председник Кине, који је напредни припадник Новог светског поретка, предложио увођење QR кодова као личног печата становника у његовој многољудној земљи са циљем олакшане директне и опште контроле над њима. 

      Пошто се усуђујемо да говоримо о овим темама, неки нас називају „теоретичарима завере“. Ако смо ми теоретичари завере, ко су онда завереници против слободе коју је Бог подарио својој икони – човеку?  
         
      Посебно смо затечени горе наведеним одлукама Владе којима се изједначава простор за православно богослужење са џамијама, баровима, кафанама, ресторанима и другим угоститељским објектима, где се забрањује приступ грађанима. Наравно да сматрамо да ће ове мере убрзати повећање незапослености, сиромаштва, додатно отежати психопатолошко стање грађана, а већ почиње да се назире пророкована несташица хране, основних производа и горива.     

      Није усвојено оно што су клир и верни народ у агонији предлагали, него нажалост сасвим супротно ономе што „црквеност“ подразумева у појмовном, богословском и еклисиолошком смислу – а то је сабирање за то специјализованог клира и верног народа да би се славословио Бог – сада се намеће да се обавља „без присуства верника“. Поврх свега, то се догађа у току поста када се верници нарочито духовно подвизавају и желе да буду у цркви и да се редовније причешћују Пречистим Тајнама. Тако остављамо душе да атрофирају ради спорне заштите телесног здравља, коју нису обезбедиле мере Владе и њених саветника епидемиолога. За такво наше понашање ћемо дати одговор Богу. Изабрали смо „хигијенску логику“ овога света, а оставили смо дела вере, Свете Црквене Тајне, да их исмејавају научници и новинари.     
      Да нагласимо и то да мрачне сатанске силе пошто не желе да свет буде духовно и телесно јак, за циљ напада су поставиле између осталог и Свету Тајну Евхаристије. Они не желе да се верници причешћују јер знају да духовна снага верника пар екселанс јесте у причешћивању животворним Христовим Телом и Крвљу.  

      Света Литургија, односно Света Тајна Литургије, али и свака друга Тајна Православне Цркве која се обавља уз сабирање верника у оквиру богослужења једином Истинитом Тројичном Богу, следећи Христову заповест: „Ово (Тајну Евхаристије) чините у мој спомен“ као и Црквену литургијску праксу одвајкада, не могу да се потцењују и сматрају обичним окупљањем људи. Божанско Причешће, односно Тело и Крв нашег Христа, које се тајинствено али стварно жртвује ради верника на свакој Светој Литургији, не само да није могуће да пренесе било коју заразну болест или епидемију, него онима који му прилазе са вером и одговарајућом припремом дарује здравље душе и тела и постаје „на отпуштење грехова и живот вечни“. Такође, наглашавамо очинске речи нашег Господа које су упућене болеснима и здравима, грешнима и праведнима: „Онога који долази мени нећу избацити напоље“ (Јн 6,37). Господ никога не изгони из своје Цркве, него прима све који му долазе. Ова реч Господња важи заувек за црквене пастире и наследнике Светих Апостола, а посебно за нас епископе Православне Цркве.
               
      Због свега горе наведеног, као надлежни Митрополит обавештавам да ће унутар граница Митрополије морфске наши свети храмови наставити да несметано богослуже и да се неће затварати на било који начин.   Другим речима, и Света Богослужења и Свете Литургије, као и Свете Тајне ће се обављати редовно. Неће бити обележавања столица тракама да би се на њима забранило седење, нити ће било који свештеник или председник црквеног одбора имати право да одређује број верника који улазе у храм, нити право да им забрањује улазак у време Богослужења.   

      Ако држава поставља законе ради чувања телесног здравља грађана, као што сматра да чини, Православна Црква има сопствено Свето Предање и сопствене законе и каноне већ две хиљаде година да би осигурала и сачувала психосоматско здравље верника. У том случају истичемо древни правни обичај азила у светим храмовима, богослужбеном простору, који се не може бити претворити у простор полицијског надзора над верницима, а нарочито зато што су ту светињу и азил поштовали вековима и иноверни, и неверници, и освајачи... Напомињемо и то да се овај азил у богослужбеном простору поштује у свим религијама. Утолико више треба да се поштује у православним храмовима једне државе која је Православна Хришћанска већ две хиљаде година.    
       
      Уколико се горе наведено неометано функционисање наших храмова буде сматрало као супротстављање одговарајућим Владиним наредбама, одговорност неће сносити нити свештеници, нити ђакони, нити председници црквених одбора, него у потпуности је преузимам, пред Богом и пред законом, лично ја, ваш Митрополит. Спреман сам да се зарад неометаног функционисања наших храмова и вршења наших Богослужења и Тајни појавим пред судовима овога света.
       
      Са очинском у Христу љубављу и Божићним благословима,
      Митрополит морфски Неофит  
        
      Епископија Евриху, 9. децембра 2020.
       
      Даје се на знање: Преосвећеном Архиепископу Кипра г. Хризостому другом и архијерејима-члановима Светог Синода Цркве Кипра.
       
      Извор:
      ΕΓΚΥΚΛΙΟΣ ΜΗΤΡΟΠΟΛΙΤΟΥ ΜΟΡΦΟΥ ΠΡΟΣ ΤΟ ΠΟΙΜΝΙΟ ΤΟΥ ΓΙΑ ΑΚΟΛΟΥΘΙΕΣ ΚΑΙ ΜΥΣΤΗΡΙΑ ΚΑΤΟΠΙΝ ΚΥΒΕΡΝΗΤΙΚΩΝ ΜΕΤΡΩΝ (09.12.2020)
      WWW.IMMORFOU.ORG.CY Ιερά Μητρόπολη Μόρφου  
      Са грчког превела: Валентина Аврамовић
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Митрополит бориспољски и броварски Антоније (Паканич), управитељ администрације и организације Украјинске Православне Цркве, о блаженопочившем Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију:

       
      Данас је Владика црногорско-приморски отишао Господу.
      За сваког хришћанина смрт није само прелазак у други свет. То је такође резимирање. И овде би се могло рећи пуно добрих ствари о покојном Владици.
      Али сада бих желео да нагласим можда најважнију особину Владике Амфилохија — оданост. Оданост Господу и Његовој Цркви. Оданост црквеним канонима. Оданост својоj пастви. И, коначно, оданост овој речи — особина која многим људима заиста недостаје у наше немирне дане.
      Данас се молимо за упокојење Владике Амфилохија и молимо Господа да га прими у своjу обитељ, где нема бола, ни туге, ни уздисања, но где је живот бесконачни. И такође се молимо за даривање снаге и стрпљења осиротелој црногорској пастви у овако тешком времену искушења.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг инфо,
      E Бр 48/20
      25. фебруар 2020
      Милтон – Торонто
       
      СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ
      СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
      Б Е О Г Р А Д
       
      Поводом објаве текста под насловом ’’У одбрану истине и јединства Српске Православне Цркве’’, који је објављен на званичној интернет страници Српске Православне Цркве за Северну, Средњу, и Јужну Америку, у понедељак
      24. фебруара т.г. желимо да изнесемо следеће примедбе:
      1. На службеној страници Српске Православне Цркве за Северну, Средњу, и Јужну Америку не смеју се објављивати овакви, и текстови који се директно тичу живота Цркве, без претходног саветовања са свим члановима Епископског
      Савета? Нама је познато да Епископ Кирило, као ни ми, нисмо консултовани у вези са истим. Добили смо информацију да ни Владика Лонгин није консултован.
      2. Исто тако у вези са писмом Епископског Савета Е.С. бр 1/20 од 15. фебруара т.г., такође објављеног на званичној интернет страници Српске Православне Цркве за Северну, Средњу, и Јужну Америку, најмање двојица од петорице
      Епископа нису консултовани.
      3. Свети Архијерејски Синод позивао је Епископе из САД да пониште све одлуке Сабора и да о томе обавесте Свети Архијерејски Синод, што није учињено све до седнице Епископског и Централног Савета, 30. новембра/1. децембра 2019. Намеће се питање зашто се чекало пола године да се Епископи из САД, и неки чланови Централног Савета, огласе директно јавности путем интернет страница сада пред сами ванредни Сабор, а не Светом Архијерејском Синоду са објашњењима благовремено?
      4. И поред прихватања одлука Светог Архијерејског Синода да се нови устав за Епархије у САД поништи, исти је месецима био на званичној интернет страници једне од Епархија у САД, све до пре две седмице. Већи проблем је у томе што руководство црквених тела у САД, по најновијим саопштењима, даје до знања да су у најгорем случају погрешили само у процедури, али да је суштина мењања устава у складу са одлуком Светог Архијерејског Сабора, па и наводним ранијим одлукама Епископског Савета из 2015, и 2017 године. Цитира се као ауторитативан текст пароха вашингтонског који убеђује читаоце у исправност непостојећег процеса – ’’арондације устава’’, па још на основу одлуке СА Сабора.
      5. Инсинуација да смо ми, док смо били Епископ источноамерички, у децембру 2015.године дали нашу сагласност за било какву реорганизацију Српске Православне Цркве за Северну, Средњу, и Јужну Америку, а камо ли по питању
      регистровања имовине је нетачна. У истом смислу, Његово Високопресвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, администратор Епархије буеносаjреске и јужноамеричке, као ни његов наследник Његово Преосвештенство Епископ Г. Кирило, нису учествовали у одлукама те природе.
      6. На против, 4. јануара 2017., тројица Епископа из САД су одржала седницу без нашег знања, као ни знања Митрополита Амфилохија, у Либертивилу где су донели одлуке у вези са регистрацијом нових корпорација. Одлуке те седнице су цитиране у свим формативним документима нових корпорација као одлуке Епископског Савета, а ми смо о том састанку сазнали из докумената корпорације тек у јесен 2019.
      7. Постојање тих једночланих корпорација, а поготово тзв. ’’Serbian Orthodox Dioceses in the USA’’ је сасвим случајно испливало на видело као последица конфузије која је настала после Црквеног сабора, јула 2019. Ако је то све било
      транспарентно, као што саопштења говоре, зашто се то није изнело ни пред Епископски савет, ни пред Централни савет, а камо ли пред Свети Архијерејски Синод раније?
      8. По нашим сазнањима од учесника, нови устав ’’Српских Православних Епархија у САД’’, подељен је појединим члановима Сабора уз образложење да је то коначна верзија. Тако смо чули и у записнику седнице Централног савета, која је одржана уочи јулског ’’крњег’’ Сабора. Опет напомињемо да је, у најмању руку, комплетно заобиђен чл.33 Устава Српске Православне Цркве за Северну и Јужну Америку, којим се налаже следеће: ’’одредбе овог Устава могу бити
      измењене и допуњене само на редовном или ванредном заседању Црквеног сабора, трочетвртинском већином гласова присутних делегата, уз сагласност Епископског Савета. Измене и допуне овог Устава потврђује Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве’’. Две Епархије, које чине кворум тога Сабора
      нису биле ни позване.
      9. Саопштења наводе да су сви ови подухвати, јавни попут јулског Сабора, или нетранспарентни попут правне реорганизације, имали за циљ да заштите Српску Православну Цркву од легалног ризика или одговорности. Ми, због
      непоштовања постојећих одредаба важећег Устава смо управо сада изложени већем ризику него икада пре.
      10. Конкретан пример тога да је Епархија канадска изложена ризику након ових немилих промена потврђује Статут Епархије канадске који гласи:’’ Српска православна епархија у Канади управља се на основу одредаба Устава СПЦ у
      Северној и Јужној Америци, одредаба 8.1 и одредаба овог Статута’’.
      11. У вези са радом ванредног Црквеног сабора ми смо већ упутили своје примедбе Председнику Епископског савета Његовом Преосвештенству Епископу новограчаничко-средњезападноамеричком Г. Лонгину. Усмено смо добили
      сагласност да се дневни ред може променити јер је додељено веома кратко време за сам рад ванредног Сабора, док ће већи део Сабора бити посвећен регистрацији, и оброцима, а не времену за дискусију.
      12. Овде морамо рећи и то да је и Епископски и Централни Савет у Чикагу 30. нов. - 1 дец. протекао у апологетским тоновима којима су наша браћа архијереји у САД образлагали исправност својих ставова и дејстава у вези ”новог устава за САД”. Тек на инсистирање епископа Митрофана и епископа Кирила а и уз смиреност и одлучност епископа Лонгина (као председавајућег Епископског савета) усвојен је став да се морају извршити све одлуке Светог Синода које су нам свима добро познате.
      13. Могуће је да преко интернет страница има злонамерних напада на нашу браћу архијереје из САД, који су последица још незацељених рана од претходних раскола, и које смо и ми осудили у саопштењу са Централног савета у децембру
      прошле године. Али то није разлог да се a priori одбацује свака критика њиховог рада, нарочито око ”крњег” Сабора у Чикагу у јулу месецу прошле године. Подсећамо браћу Архијереје из САД да је критика Сабора из јула прошле године
      дошла са највишег места - од Светог Синода наше Цркве (и од готово свих архијереја с којима смо имали прилике да разговарамо на ту тему), а не од неких како се каже у поменутом тексту злонамерних људи са неидентификованих
      интернет адреса.
      14. Из тог разлога испада помало парадоксално да су наша браћа Архијереји из САД пристала да се сазове Црквено-народни Сабор на Флориди, где треба да се пониште све њихове одлуке са ”крњег” Сабора из Чикага, од јула месеца прошле године, и истовремено да наступају на том Сабору са најновијим текстовима који су усмерени на потврду и оправдање њиховог досадашњег рада. Још је парадоксалније да се стално понавља тврдња да на ’’крњем’’ Сабору у Чикагу ”није донета никаква одлука”? Тиме се вређа основна интелектуална висина тела и архијереја наше Цркве као и еминентних стручњака из области права који су већ више пута образложили неуставну позадину ”крњег” сабора из Чикага од јула прошле године. По свему судећи показује се да наша браћа Архијереји из САД (изузев надамо се епископа Лонгина), не прихватају одлуке Светог Синода наше Цркве, а још мање уважавају мишљења епископа Митрофана и епископа Кирила и понашају се као посебно тело, као што један од браће рече у јучерашњем интервјуу у више наврата: неки ”епископски савет у САД” који нема благослов нити Светог Синода нити Светог Сабора наше Цркве! Питамо се: да ли се у свему овоме огледа њихова борба за Истину и за јединство наше Свете Српске Православне Цркве?!
       
      Светом Архијерејском Синоду одани,
      ЕПИСКОП КАНАДСКИ МИТРОФАН
      ЕПИСКОП БУЕНОСАЈРЕСКИ И ЈУЖНОЦЕНТРАЛНОАМЕРИЧКИ КИРИЛО
       
       
      ***
       
      пдф Е Бр 48 2020 Канада (3).pdf
    • Од Поуке.орг инфо,
      E Бр 48/20
      25. фебруар 2020
      Милтон – Торонто
       
      СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ
      СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
      Б Е О Г Р А Д
       
      Поводом објаве текста под насловом ’’У одбрану истине и јединства Српске Православне Цркве’’, који је објављен на званичној интернет страници Српске Православне Цркве за Северну, Средњу, и Јужну Америку, у понедељак
      24. фебруара т.г. желимо да изнесемо следеће примедбе:
      1. На службеној страници Српске Православне Цркве за Северну, Средњу, и Јужну Америку не смеју се објављивати овакви, и текстови који се директно тичу живота Цркве, без претходног саветовања са свим члановима Епископског
      Савета? Нама је познато да Епископ Кирило, као ни ми, нисмо консултовани у вези са истим. Добили смо информацију да ни Владика Лонгин није консултован.
      2. Исто тако у вези са писмом Епископског Савета Е.С. бр 1/20 од 15. фебруара т.г., такође објављеног на званичној интернет страници Српске Православне Цркве за Северну, Средњу, и Јужну Америку, најмање двојица од петорице
      Епископа нису консултовани.
      3. Свети Архијерејски Синод позивао је Епископе из САД да пониште све одлуке Сабора и да о томе обавесте Свети Архијерејски Синод, што није учињено све до седнице Епископског и Централног Савета, 30. новембра/1. децембра 2019. Намеће се питање зашто се чекало пола године да се Епископи из САД, и неки чланови Централног Савета, огласе директно јавности путем интернет страница сада пред сами ванредни Сабор, а не Светом Архијерејском Синоду са објашњењима благовремено?
      4. И поред прихватања одлука Светог Архијерејског Синода да се нови устав за Епархије у САД поништи, исти је месецима био на званичној интернет страници једне од Епархија у САД, све до пре две седмице. Већи проблем је у томе што руководство црквених тела у САД, по најновијим саопштењима, даје до знања да су у најгорем случају погрешили само у процедури, али да је суштина мењања устава у складу са одлуком Светог Архијерејског Сабора, па и наводним ранијим одлукама Епископског Савета из 2015, и 2017 године. Цитира се као ауторитативан текст пароха вашингтонског који убеђује читаоце у исправност непостојећег процеса – ’’арондације устава’’, па још на основу одлуке СА Сабора.
      5. Инсинуација да смо ми, док смо били Епископ источноамерички, у децембру 2015.године дали нашу сагласност за било какву реорганизацију Српске Православне Цркве за Северну, Средњу, и Јужну Америку, а камо ли по питању
      регистровања имовине је нетачна. У истом смислу, Његово Високопресвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, администратор Епархије буеносаjреске и јужноамеричке, као ни његов наследник Његово Преосвештенство Епископ Г. Кирило, нису учествовали у одлукама те природе.
      6. На против, 4. јануара 2017., тројица Епископа из САД су одржала седницу без нашег знања, као ни знања Митрополита Амфилохија, у Либертивилу где су донели одлуке у вези са регистрацијом нових корпорација. Одлуке те седнице су цитиране у свим формативним документима нових корпорација као одлуке Епископског Савета, а ми смо о том састанку сазнали из докумената корпорације тек у јесен 2019.
      7. Постојање тих једночланих корпорација, а поготово тзв. ’’Serbian Orthodox Dioceses in the USA’’ је сасвим случајно испливало на видело као последица конфузије која је настала после Црквеног сабора, јула 2019. Ако је то све било
      транспарентно, као што саопштења говоре, зашто се то није изнело ни пред Епископски савет, ни пред Централни савет, а камо ли пред Свети Архијерејски Синод раније?
      8. По нашим сазнањима од учесника, нови устав ’’Српских Православних Епархија у САД’’, подељен је појединим члановима Сабора уз образложење да је то коначна верзија. Тако смо чули и у записнику седнице Централног савета, која је одржана уочи јулског ’’крњег’’ Сабора. Опет напомињемо да је, у најмању руку, комплетно заобиђен чл.33 Устава Српске Православне Цркве за Северну и Јужну Америку, којим се налаже следеће: ’’одредбе овог Устава могу бити
      измењене и допуњене само на редовном или ванредном заседању Црквеног сабора, трочетвртинском већином гласова присутних делегата, уз сагласност Епископског Савета. Измене и допуне овог Устава потврђује Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве’’. Две Епархије, које чине кворум тога Сабора
      нису биле ни позване.
      9. Саопштења наводе да су сви ови подухвати, јавни попут јулског Сабора, или нетранспарентни попут правне реорганизације, имали за циљ да заштите Српску Православну Цркву од легалног ризика или одговорности. Ми, због
      непоштовања постојећих одредаба важећег Устава смо управо сада изложени већем ризику него икада пре.
      10. Конкретан пример тога да је Епархија канадска изложена ризику након ових немилих промена потврђује Статут Епархије канадске који гласи:’’ Српска православна епархија у Канади управља се на основу одредаба Устава СПЦ у
      Северној и Јужној Америци, одредаба 8.1 и одредаба овог Статута’’.
      11. У вези са радом ванредног Црквеног сабора ми смо већ упутили своје примедбе Председнику Епископског савета Његовом Преосвештенству Епископу новограчаничко-средњезападноамеричком Г. Лонгину. Усмено смо добили
      сагласност да се дневни ред може променити јер је додељено веома кратко време за сам рад ванредног Сабора, док ће већи део Сабора бити посвећен регистрацији, и оброцима, а не времену за дискусију.
      12. Овде морамо рећи и то да је и Епископски и Централни Савет у Чикагу 30. нов. - 1 дец. протекао у апологетским тоновима којима су наша браћа архијереји у САД образлагали исправност својих ставова и дејстава у вези ”новог устава за САД”. Тек на инсистирање епископа Митрофана и епископа Кирила а и уз смиреност и одлучност епископа Лонгина (као председавајућег Епископског савета) усвојен је став да се морају извршити све одлуке Светог Синода које су нам свима добро познате.
      13. Могуће је да преко интернет страница има злонамерних напада на нашу браћу архијереје из САД, који су последица још незацељених рана од претходних раскола, и које смо и ми осудили у саопштењу са Централног савета у децембру
      прошле године. Али то није разлог да се a priori одбацује свака критика њиховог рада, нарочито око ”крњег” Сабора у Чикагу у јулу месецу прошле године. Подсећамо браћу Архијереје из САД да је критика Сабора из јула прошле године
      дошла са највишег места - од Светог Синода наше Цркве (и од готово свих архијереја с којима смо имали прилике да разговарамо на ту тему), а не од неких како се каже у поменутом тексту злонамерних људи са неидентификованих
      интернет адреса.
      14. Из тог разлога испада помало парадоксално да су наша браћа Архијереји из САД пристала да се сазове Црквено-народни Сабор на Флориди, где треба да се пониште све њихове одлуке са ”крњег” Сабора из Чикага, од јула месеца прошле године, и истовремено да наступају на том Сабору са најновијим текстовима који су усмерени на потврду и оправдање њиховог досадашњег рада. Још је парадоксалније да се стално понавља тврдња да на ’’крњем’’ Сабору у Чикагу ”није донета никаква одлука”? Тиме се вређа основна интелектуална висина тела и архијереја наше Цркве као и еминентних стручњака из области права који су већ више пута образложили неуставну позадину ”крњег” сабора из Чикага од јула прошле године. По свему судећи показује се да наша браћа Архијереји из САД (изузев надамо се епископа Лонгина), не прихватају одлуке Светог Синода наше Цркве, а још мање уважавају мишљења епископа Митрофана и епископа Кирила и понашају се као посебно тело, као што један од браће рече у јучерашњем интервјуу у више наврата: неки ”епископски савет у САД” који нема благослов нити Светог Синода нити Светог Сабора наше Цркве! Питамо се: да ли се у свему овоме огледа њихова борба за Истину и за јединство наше Свете Српске Православне Цркве?!
       
      Светом Архијерејском Синоду одани,
      ЕПИСКОП КАНАДСКИ МИТРОФАН
      ЕПИСКОП БУЕНОСАЈРЕСКИ И ЈУЖНОЦЕНТРАЛНОАМЕРИЧКИ КИРИЛО
       
       
      ***
       
      пдф Е Бр 48 2020 Канада (3).pdf

      View full Странице
    • Од Рисбо,
      Ових дана се на медијима и штампаним и електронским појављује човек коме се појављује крст на челу. Мислио сам да је нека глупост, али више нисам сигуран тј. променио сам мишљење за 180 степени. Шта ви мислите
×
×
  • Креирај ново...