Jump to content

Препоручена порука

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од neca995,
      Појање по нотном запису Ненада Барачког. Благодарим свима који лајкују, запрате и поделе видео. 
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Чудесима Твојим као светлошћу неугасивом просветљава се отаџбина наша и сви који прилазе кивоту Твоме, молећи исцељења и утеху души: Радуј се светитељу, чудотворче!
      Имајући на уму и срцу ове речи из Акатиста светом Василију чудотворцу Острошком, верни народ из Ветерника, Стапара и Товаришева, у организацији Службе за поклоничка путовања Епархије бачке Светињама у походе ходио је, од 10. до 12. јуна 2021. године, путем великог чудотворца Острошког, походећи његову кршевиту Херцеговину, како би на крају целивали његове мошти у острошкој светињи.
      Предвођени протопрезвитером Предрагом Билићем, презвитером Ђуром Родићем и ђаконом Мирославом Стојановићем, првог дана група поклоника посетила је Светоуспенски манастир у Чајничу, где су се поклонили чудотворној икони Пресвете Богородице Чајничке, молећи њен благослов и молитвено покровитељство. Поклоници су укрепљени чињеницом да се у манастирском храму поред чајничке Краснице, чува икона светог Георгија са дванаест сцена које илуструју његово житије, затим икона светог Николаја, рад Андрије Раичевића из 17. века, као и икона Свете Тројице, рад непознатог војвођанског сликара, која је манастиру дарована 1848. године.
      Свештена обитељ манастира Тврдош, место монашког пострига Светога Василија, као и седиште његове митрополије, групу поклоника је примила у своје окриље. Надахнути древном светињом чији је камен натопљен молитвеним сузама светог Василија, свештенство са верним народом посетило је гроб недавно упокојеног епископа умировљеног захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића).
      Ходећи путем светог Василија, од Тврдоша поклоници су кренули ка Острогу, том вековном путањом која је омеђена благословом светитеља чије се име не спомиње, а да се не устане и не изговори „Слава му и милостˮ. Као верна чеда светитеља који љубављу својом греје хладне острошке стене, поклоници из Ветерника, Стапара и Товаришева, целивали су мошти чудотворца острошког и посетили острошку светињу коју називамо новом бањом Витездом. Радост посете била је усугубљена чињеницом да се ове године навршава 350 година од упокојења Светога Василија.
      После Литургије у острошкој светињи, са острошке горе свештенство је повело верни народ у Немањин град – Подгорицу, где су посетили велелепни храм Христова Васкрсења, који сведочи о васкрсењу духовног живота у Митрополији црногорско-приморској. У крипти ове светиње поклонили су се гробу блаженопочившег митрополита црногорско-приморског Амфилохија, који је тридесет година од гора до мора ширио реч љубави Божје на овим просторима, бивајући истински сведок и проповедник Васкрсења.
      Путовање је настављено посетом древне немањићке светиње – манастира Морача, који је један од најмонументалнијих српских средњовековних споменика на простору Црне Горе. Овде су целивали руку светог свештеномученика Харалампија, и надахнули се предивним природним амбијентом, особито водопадом Светигора, који се налази у подножју манастира.
      Поклоничко путешествије крунисано је посетом дома Спасовог – манастира Милешева, где су приступили гробу Светога Саве понављајући речи: Радуј се, Свети Саво, први пастиру и учитељу српски!
       
      Катихета Бранислав Илић
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од JESSY,
      Кондак 1.
      Теби, изабраном страдалцу Христовом, који си незлобиво као
      јагње на заклање злом бугарском краљу пошао, похвални песмопој
      сада узносимо, а ти, пошто си стекао велику слободу пред
      Господом, помоли се за спасење наше, да би могли са радошћу да
      ти кличемо: Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго
      владике Христа!
      Икос 1.
      Господ који у Светој Тројици пребива, стварајући анђеле на
      Небу, стварао је и анђеле на Земљи, међу којима и ти бејаше, свети
      мучениче Владимире, јер си сав живот свој анђелски поживео и због
      тога си се као анђео на Небеса узнео после страдања свога. Зато
      прими од нас ове анђелске похвале:
      Радуј се, јер си од царства свога желео да начиниш Христово
      Царство!
      Радуј се, јер беше кротак и побожан као мало који земаљски
      владалац!
      Радуј се, јер си народ Србски учио да правилно исповеда
      Свету Тројицу!
      Радуј се, јер те je више красила вера Божија, него царско
      порекло твоје!
      Радуј се, јер живот твој беше истинска служба Богу!
      Радуј се, јер се славно у Господу прослави!
      Радуј се, јер си јеретике обраћао истинској побожности!
      Радуј се, јер непрестано жуђаше за царством које није од овога
      света!
      Радуј се, незлобиво јагње Божије!
      Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
      Христа!
      Кондак 2.
      И деда твој и отац, свети Владимире, били су краљеви Србски
      у Зети и Захумљу, али беху веома Богобојажљиви, па су и тебе од
      малена учили свакој побожности и непрестаном клицању Богу:
      Алилуја!
      Икос 2.
      Ти, блажени Владимире, од детињства би испуњен даровима
      духовним, јер беше кротак, смирен, Богобојажљив и чист животом,
      презирућу све земаљске насладе, а ревнујући за све оно што је
      узвишено и Божанско. Зато почуј ове похвале наше:
      Радуј се, јер ти преци беху благочестиви владари Србски!
      Радуј се, јер беше чист и душом и телом као извор планински
      од младости своје!
      Радуј се, јер од детињства твога живљаше анђелски и
      целомудрено!
      Радуј се, јер си Богомудро изучио сав Закон Божији!
      Радуј се, јер никада ниси ишао на веће безбожничко!
      Радуј се, јер од младости живљаше по заповестима Божијим!
      Радуј се, јер се ниси оскрнавио саблазнима овога света!
      Радуј се, јер у животу твоме све беше Богодолично!
      Радуј се, јер гораше као буктиња вере хришћанске!
      Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
      Христа!
      Кондак 3.
      Још у раној младости тебе дадоше, свети Владимире, да се
      учиш ратним вештинама, које ти добро научи, али си се још више
      трудио да будеш добар војник Господа Христа и да Њему
      непрестано појеш: Алилуја!
      Икос 3.
      Због свега тога ти, свети Владимире, стече у себи и витештво,
      а још више и побожност, јер си даноноћно изучавао Свето Писмо,
      примењујући све заповести његове у животу своме. Посебно си био
      милосрдан према беднима и сиромашнима, који те необично
      љубљаше. Нека ове речи наше буду похвала доброти твојој:
      Радуј се, јер си од младости ревновао за узвишеним и
      Божанским стварима!
      Радуј се, јер марљиво изучи Божанско Свето Писмо!
      Радуј се, јер и телом, а још више духом беше истински
      украшен од Бога!
      Радуј се, јер си и војне вештине изучио на удивљење многих!
      Радуј се, јер љубављу и кротошћу владаше земљама Србским!
      Радуј се, јер имаше срце болећиво према убогима и
      сиромашнима!
      Радуј се, јер беше правичан и мирољубив према свакоме!
      Радуј се, јер у бојевима показиваше истинско витештво!
      Радуј се, јер беше владалац кога народ силно љубљаше!
      Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
      Христа!
      Кондак 4.
      Пошто у Србским земљама где ти владаше, свети Владимире,
      беше доста богумила и других јеретика, ти их знањем Светог Писма,
      а поготово љубављу и незлобивошћу својом поврати истинитој Вери
      Христовој, па сви од радости запевасте: Алилуја!
      Икос 4.
      У животу и владању своме, ти, свети Владимире, све чињаше
      Богомудро, због чега би вољен од свију. У народ си слао учитеље
      да га учи науци Христовој, подизао си цркве и манастире, болнице и
      странопримнице, стварајући од земаљског царства свога Царство
      Божије, због чега ти кличемо овако:
      Радуј се, јер си подизао многе цркве и манастире!
      Радуј се, јер је кроз тебе вера Христова утврђена у роду
      нашем!
      Радуј се, јер Богомудро управљаше поданицима својим!
      Радуј се, јер си за путнике намернике странопримнице градио!
      Радуј се, јер си многе болнице за болеснике саградио!
      Радуј се, изобиље оскудних!
      Радуј се, заштитниче сиротих!
      Радуј се, храниоче удовица!
      Радуј се, верни слуго Сведржитеља Бога!
      Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
      Христа!
      Кондак 5.
      Сејач кукоља на њиви Господњој ни теби није дао мира, свети
      Владимире, него је подизао и унутрашње и спољне непријатеље на
      тебе, како би те још више Богу приволео и како би још више ка
      Њему руке уздизао, појући: Алилуја!
      Икос 5.
      На тебе, свети Владимире, и земљу твоју, стално нападаше
      грчки цар Василије и бугарски Самуило. И када Самуило једном
      крену са силном војском на државу твоју, ти, не желећи да се узалуд
      лије крв људска, побеже са народом на гору Косогор, чекајући да
      непријатељ оде из тих крајева. Прими због тога ове усклике наше:
      Радуј се, јер си све непријатеље своје побеђивао силом Крста
      Господњег!
      Радуј се, јер неустрашиво чуваше државу од непријатеља!
      Радуј се, јер владаше земљом Србском по законима Божијим!
      Радуј се, јер у себи ниси гајио мржњу ни према
      непријатељима!
      Радуј се, јер као Аврам гостољубив беше!
      Радуј се, јер те и Небо и Земља чесно прослављају!
      Радуј се, благослове домова хришћанских!
      Радуј се, утврђење и правило вере Христове!
      Радуј се, верни слуго Господњи!
      Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
      Христа!
      Кондак 6.
      Цар Самуило, сазнавши где се налазите, свети Владимире,
      опколи ту планину. Међутим, тада се још веће зло подиже на вас,
      јер почеше да вас уједају отровне змије, па ти, са свим народом
      подиже руке ка Богу да вас спасе од те напасти, вапијући: Алилуја!
      Икос 6.
      И Бог на молитве твоје, свети Владимире, умири змије, али те
      тада једна друга змија, кнез места где бејасте, издаде цару
      Самуилу, и ти допаде у ропство његово. Схвативши то као вољу
      Божију, ти рече да је боље да сам страдаш, него сав народ, и да као
      пастир добри сам положиш душу за овце своје. Због те жртве твоје
      ми ти кличемо:
      Радуј се, јер ниси желео да ти народ узалудно у ратовима
      гине!
      Радуј се, јер си и змије отровнице које ти војску уједаше
      молитвом Богу учинио благим!
      Радуј се, јер беше пастир добри Пастира Христа!
      Радуј се, изворе Божанске благодати!
      Радуј се, дубино смирења!
      Радуј се, радости побожних царева!
      Радуј се, утврђење Христових догмата!
      Радуј се, похвало Србске Цркве!
      Радуј се, заштитниче убогих и сиротих!
      Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
      Христа!
      Кондак 7.
      И ти, свети Владимире, би заточен у град Преспу крај Охрида,
      где се у тамници даноноћно мољаше Богу. Тада ти се јави анђео
      Господњи, који те укрепи, рекавши ти да ћеш ускоро бити
      ослобођен, али и да ћеш мученички пострадати, нашта ти заједно са
      њим заблагодари Богу песмом: Алилуја!
      Икос 7
      А цар бугарски Самуило имађаше кћер Косару, чије срце беше
      веома милостиво према убогима и сужњима и које често
      посећиваше тамницама. И тако једном сишавши међу сужње да им
      ноге опере, она угледа и тебе, свети Владимире, и заволе те једном
      вишом љубављу, па пожеле да те ослободи. Прими због тога ове
      похвале наше:
      Радуј се, јер ради народа свога и сужањство претрпе!
      Радуј се, јер ти се у тамници јави анђео Господњи!
      Радуј се, јер ти је тај анђео благовестио мученичку кончину
      твоју!
      Радуј се, јер те је царева ћерка посећивала у тамници и
      тешила!
      Радуј се, похвало Васељене!
      Радуј се, украсу Цркве Христове!
      Радуј се, поборниче Крста Господњег!
      Радуј се, храбри борче за Истину Божију!
      Радуј се, непобедиво оружје царева и војника Христових!
      Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
      Христа!
      Кондак 8.
      Кћи царева одмах похита ка оцу, молећи га да јој тебе, свети
      Владимире, пода за мужа. А он, неизмерно волећи своју кћер, а и
      знајући да си краљевске крви, благослови ваш брак, па ви од
      радости запевасте: Алилуја!
      Икос 8.
      И ти, свети Владимире, са супругом својом, поврати се из
      ропства дому своме, где би дочекан са великом радошћу. Тада ти,
      будући Богобојажљив, замоли супругу да у браку живите као
      девственици и да не прљате брачну постељу, већ да Богу узносите
      молитве дан и ноћ, што она смерно прихвати. И тако, ти владаше
      народом Србским са страхом Божијим, љубављу и сваком правдом.
      Нека те стога обрадују ове похвале наше:
      Радуј се, јер силног цара Самуила преобрати у љубав према
      теби!
      Радуј се, јер се из сужањства поврати у краљевину своју са
      верном супругом Косаром!
      Радуј се, јер иако у браку беше, девственик остаде!
      Радуј се, јер беше осветник страдалника!
      Радуј се, јер си диван у Светима Христовим!
      Радуј се, јер брзо услишаваш молитве наше!
      Радуј се, брзи исцелитељу од свих недуга!
      Радуј се, пастиру стада словесног!
      Радуј се, огњени мачу против јеретика!
      Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
      Христа!
      Кондак 9.
      Када на власт у Бугарској дође злочестиви цар Владислав, он,
      завидећи незлобивости твојој, свети Владимире, смишљаше како да
      те домами себи и да те убије, не знајући да је од свега најлепше
      певати Богу: Алилуја!
      Икос 9.
      Да ли би и најречитија уста могла да опишу чудо које се потом
      догодило. Јер када ти, свети Владимире, пође једном у шуму, показа
      ти се орао, на чијим леђима као сунце блисташе сјајни Крст. Он тај
      Крст спусти на земљу и постаде невидљив. А ти се смерно поклони
      Крсту, па нареди да се у знак знамења тога на томе месту сагради
      црква, у коју би и тај Крст положен. Удивљени због чуда које се
      догодило ми ти певамо:
      Радуј се, јер ти Господ као знак страдања твога посла Часни
      Крст као знак страдања свога!
      Радуј се, јер и теби, као и цару Константину, беше од Бога
      показан Часни и Животворни Крст Господњи!
      Радуј се, јер си у виду орла видео Божанског анђела!
      Радуј се, јер ти је орао са небеса Часни Крст донео!
      Радуј се, јер си на том месту подигао цркву Божију!
      Радуј се, јер си у тој цркви многе сузе пролио, ишчекујући
      блиску кончину своју!
      Радуј се, блажени, јер благујеш у Царству Христовом!
      Радуј се, милостиви, јер милостињу делише на све стране!
      Радуј се, жалостиви, јер све уцвељене и сиротне сажаљеваше!
      Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
      Христа!
      Кондак 10.
      У томе храму, ти, свети Владимире, провођаше дане и ноћи на
      молитви и свеноћним бдењима, јер осети да се приближава
      проречено време страдања твога, благодарећи Богу на свему
      песмом: Алилуја!
      Икос 10.
      Тада те, свети Владимире, краљ Владислав позва себи, као на
      договор, али супруга твоја Косара, не поверова речима његовим,
      него она оде на разговор са њим, јер му беше рођака. Тада он и њу
      обману, пославши ти по посланицима златан Крст, као доказ
      пријатељства свога. А ти затражи од њега не златни, него дрвени
      Крст на каквом је и Господ био разапет, што он притворно и учини,
      не би ли те примамио себи. Гледајући незлобивост твоју, ми ти
      кличемо:
      Радуј се, јер си попут највећих молитвеника истрајно на
      молитви у храму стајао!
      Радуј се, јер си веровао да онај који се Крстом куне, неће
      преварити!
      Радуј се, јер се ниси уплашио неправедне смрти која ти је
      спремана!
      Радуј се, јер чудесну смрт прими која задиви и непријатеље
      твоје!
      Радуј се, Богомудри учениче и следбениче Свете Тројице!
      Радуј се, јер беше кротак и смеран срцем!
      Радуј се, кротки слуго Небеског Цара!
      Радуј се, одбрано заробљених!
      Радуј се, заклоне нападнутих!
      Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
      Христа!
      Кондак 11.
      Пошавши са добијеним Крстом на крсни пут свој, ти, свети
      Владимире, мољаше се целим путем Богу, свративши на крају у
      једну цркву, где се исповеди и причести Светим Тајнама Христовим,
      запевавши: Алилуја!
      Икос 11.
      Када ти, свети Владимире, дође у град Преспу, краљ
      Владислав, чим те угледа, удари те мачем, у жељи да те убије, али
      те нимало не повреди. Тада му ти, јагње Божије, даде свој мач, и он,
      помрачен умом, узе га у руке своје и одсече ти главу. А ти узе главу
      своју рукама, па усевши на коња, одјури цркви где си се причестио,
      и у њој рече: У руке Твоје, Господе, предајем дух мој! Задивљени
      необичним чудом, ми ти кличемо:
      Радуј се, јер си као јагње на заклање злочестивом бугарском
      краљу пошао!
      Радуј се, јер си се пре смрти исповедио и причестио пречистим
      Тајнама Христовим!
      Радуј се, јер нека невидљива сила не дозволи бугарском
      краљу да те усмрти мачем својим!
      Радуј се, јер му ти тада незлобиво даде свој мач да будеш
      убијен њиме!
      Радуј се, јер си Господу на дар рукама својим чудесно главу
      принео!
      Радуј се, јер си чудесно испустио душу своју у храму Божијем у
      којем си се последњи пут причестио!
      Радуј се, јер се наслађујеш светлошћу Тросунчаног Божанства!
      Радуј се, јер си венац мучеништва од Господа задобио!
      Радуј се, јер си хору мученика на Небесима прибројан!
      Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
      Христа!
      Кондак 12.
      Чесно тело твоје, свети мучениче Владимире, епископи и
      свештеници са славопојем погребоше у тој цркви, уз неутешан плач
      супруге твоје Косаре. И већ прве ноћи на гробу твоме се указа
      чудесна светлост, и анђелско појање: Алилуја!
      Икос 12.
      То чудо силно уплаши злочестивог цара, па он тело твоје,
      свети мучениче Владимире, предаде супрузи твојој, која га пренесе
      у Србску земљу и положи у храм Мајке Божије. И Господ кроз векове
      до данашњег сачува тело твоје нетрулежним, из кога се осећаше
      предиван миомир, и од кога се догађаху многа чудеса, да сведоче о
      великој светости твојој. Прими због тога ове усклике наше:
      Радуј се, јер си си принео у чисту и непорочну жртву на
      Небеску трпезу!
      Радуј се, јер се Богољубива супруга твоја замонаши при храму
      где ти мошти почиваху!
      Радуј се, јер демони устрашено беже од светих моштију твојих!
      Радуј се, јер и после смрти твоје теби долазе убоги и немоћни
      тражећи помоћи!
      Радуј се, јер је кивот са моштима твојим рекама суза орошен!
      Радуј се, јер се на празник прослављања твога скупљају реке
      народа у храм где почивају свете мошти твоје!
      Радуј се, јер си смерно цео живот проживео!
      Радуј се, јер сабеседниче ангела и архангела!
      Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
      Христа!
      Кондак 13.
      О, свети мучениче Владимире, Богобојажљиви краљу Србски,
      немој презрети ове молитве наше, него се помоли Господу да се
      смилује на нас и приброји стаду своме, како би и ми могли да кроз
      сву вечност појемо: Алилуја!
      (Овај кондак се чита три пута, па затим поново: Икос 1. и
      кондак 1. и онда молитва, на крају.)
      Молитва
      О, свети Јоване Владимире, Богобјажљиви и благочестиви
      мучениче Србски, ти, иако владар беше, свима си слуга био, а
      највише Господу Богу. Животом својим ишао си уском стазом на
      чијем крају су била узана врата која у Живот Вечни воде, која си
      мученичком смрћу својом отворио, и постао причасник неисказане
      благодати Божије. Стога те ми, као таквог, молимо да и нама
      помогнеш, као што си многима до сада помогао, и да нас заступаш
      пред престолом Божијим, како би и ми нашли милост код Господа за 
      сва сагрешења наша. Молимо те, подигни још једном руке своје ка
      Творцу и твоме и нашем, и кажи Му: „Господе, Ти си сам рекао да
      ниси дошао да зовеш праведнике, него грешнике на покајање, па и
      ове слуге, које ме моле, призови к Себи. Прими их, као што си
      блудног сина примио, као цариника, као крвоточиву, као Савла, и
      безбројне грешнике, Теби само знане, и опрости им. Опрости им, и
      подари им покајнички лик до краја живота, како би се и они
      удостојили вечне награде у Царству Твоме.“ А на ове речи наше
      додај и ти још неке своје, за које знаш да ће Господа умилостивити,
      и ми ћемо ти бити благодарни довека.
      Јер ми, блатом греха укаљани, никада се очистити нећемо, ако
      нас ви, свеци Божији, не будете, као ближи Богу, заступали, и
      Господа преклињали да нам опрости.
      Стога, свети Јоване Владимире, моли Бога за нас, како би се и
      ми једном нашли у збору спашених, и како би и ми, са свима вама,
      Свецима Божијим, славили Надсуштаствену Тројицу, Оца и Сина и
      Светога Духа, и сада и увек и у све векове векова. Амин.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Христос Воскресе! Високопреосвећена и преосвећена браћо архијереји, браћо и сестре, благодат Духа Светога нас данас сабра на редовни Сабор Српске Православне Цркве.

      Сабори и саборовање јесу право, али истовремено и обавеза нас епископа. Наравно, сабори и саборовање јесу право и обавеза свих хришћана, али у овом тренутку благодаћу Духа Светога којим све бива у Цркви Христовој, Духом светим се и конституише Црква. Сабрали смо се на Сабор архијереја да бисмо пре свега пројавили и показали јединство наше помесне Цркве. У исто време, сабрали смо се да бисмо - сусрећући се у Духу Љубави, у Духу Светоме, размишљајући заједно о свим искушењима са којима се суочава Црква наша где год се она налазила - заједно доносили решења која нису напросто  административна, него су решења у Духу Светоме. Таква решења имају за циљ да сведоче тело Христово, Христа распетога и васкрслога, и да изграђују тело Христово.
      То значи да сабори епископа нису попут других сабирања и састанака, конференција које се држе у свету разним поводима и са разним циљевима. Саборност је сама природа Цркве - друго име Цркве је сабор. Отуда из саме суштине саборног тела Христовог, Цркве као саборног тела Христовог, произилази и право и потреба као израз те суштине Цркве да се сабирамо. Ми смо прочитали молитву којом призивамо Духа Светога да буде са нама, која сама по себи много више него што можемо рећи, казује о суштини Сабора и саборовања. Сабирамо се око Христа, сабирамо се у Њему, сабирамо се као тело Његово и темељ.
      Суштина, манифестација Цркве као Сабора - као једног организма - јесте управо света Литургија коју смо служили и света Литургија у којој смо, истовремено, показали нераскидиво јединство са Христом, али и јединство међу собом, јединство тела Цркве, као јединство свакога другог тела.
      Слика коју је апостол Павле употребио да би изразио суштину Цркве извире из јединства тела са главом. Глава тела Цркве јесте Христос. Ми епископи, како рекох, нисмо напросто представници обичних људских организација, нисмо изабрани да у име неке групе људи долазимо на Сабор како бисмо формирали некакву корпорацију или заједницу, конференцију, централни комитет, како се то некада звало на нашим просторима. Епископ, а онда и свештеник, по речи Отаца, јесте на месту и у обличју Христовом. Он није, пре свега како каже један од латинских отаца in persona Еcclesiae, у име народа и Цркве, епископ је in persona Christi, у име Христово. Он је ту да служи Тајну Христову, а та Тајна Христова јесте Тајна тела Христовог. Тајна коју служи епископ јесте пре свега Тајна јединства Цркве.
      Зато данас, најпре, обраћајући се браћи архијерејима, молим да се сви молимо за јединство Цркве које светотајински постоји и оно је неповредиво. Али јединство може понекад бити, доведено у ризик неком нашом самовољом, неким нашим појединачним погледом на свет. Сабори постоје управо због тога да би се отклонила свака врста индивидуализма, свака врста самовољности, свака врста појединачности. Сабор постоји као простор да би свако био једнак, али различит по својој функцији, по својим даровима, и у том смислу да би свако по некој теми изнео свој став, своје мишљење, којим би допринео заједничком решавању сваког изазова, а мало их данас није.
      Данас је читав свет, а унутар тога и наша Црква, суочен са изазовом пандемије вируса Ковид. Она је условила да две године ми нисмо имали Сабор. Сигурно је да има много тема о којима треба да разговарамо, али пре свега увек као Црква која је предањска, која је Православна, која има исправну веру, исправан живот. Ми не треба да саображавамо Цркву духу овога времена и света, него да преображавамо и време и простор Христом непроменљивим који је и јуче и данас и сутра исти. Ми смо на Сабору увек испуњени радошћу, благодаћу Духа Светога јер он је почетак и крај нашег саборовања. Он нас испуњава, он нас коинстуитише као заједницу, изграђује нас као Цркву.
      Али, понекад, Сабори имају и непријатне моменте. Од прошлог Сабора до овог Сабора ми смо испуњени, рећи ћу, радосном тугом, јер смо изгубили пре свега поглавара наше Цркве, блаженопочившег патријарха Иринеја. Најпре је Господ позвао епископа ваљевског Милутина, потом митрополита црногорско-приморског Амфилохија и епископа умировљеног Атанасија. Не зна се ко је од њих значајнији био за живот наше Цркве и који је од њих на основу саборног духа, тј. на основу својих личних печата и  дарова, своје посебности али унутар саборног организма Цркве, допринео животу, проповеди Јеванђеља и сведочењу Христа у нашем времену и нашим просторима. Ми знамо да Господ сваког позива онда када је он најспремнији и да он има, како каже Свети Григорије Богослов, сотиоролошку логику, логику која се бави спасењем. Зато се молимо за покој душа поменутих - патријарха и браће архијереја, али многих свештеника, монаха, многе наших браће и сестара које је Господ позвао, можда не у складу са логиком овог света, али у складу са својом логиком и онда када је свако био најспремнији.
      Данас славимо равноапостолне Кирила и Методија, браћо и сестре. И они су  допринели да словенски народи постану део словесног стада Христовог. Међу нама су двојица архијереја који носе имена Кирило и Методије. У име свих: да су у Христу радосни и да служе Цркви на много година!
      Први пут имамо после изборног Сабора, који је био ванредни, Литургију и призив Светог Духа овде, у храму Светог Саве, који је саборни храм нашег народа, наше помесне Цркве. И зато нека би Бог дао да се увек овде сабирамо у љубави Христовој, у Духу Светом, да изграђујемо тело Христово сарађујући са благодаћу Божјом.
      Вас, сабрани верни народе, молим да се молите за нас архијереје. Браћо архијереји, нека би Господ дао да молитвени почетак Сабора и молитва призива Светог Духа коју смо прочитали буду смернице током нашега саборовања; да све оно што у Духу Светоме, у љубави и у истини будемо међусобно размењивали нама буде на спасење а Цркви Христовој на корист. Нека је благословен почетак Сабора наше помесне Српске Православне Цркве!
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...