Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Аристарх

Средњевековни Српски капетански зборови (скупштине)

Recommended Posts

Доласком на власт династије Немањић у Српске земље, наша Црква је сазрела за аутокефалију унутар Византије. Та аутокефалија није дата Охриду, већ је имала седише у малом и не превише важном граду Пећ. Разлог је богумилска јерес која је захвтаила већину балкана и била предвођена Попом Богумилом који је живео у македонији тадашњој. Иако је Пећ била Патриајршија, Зетска епархија у данашњем Тивту се чешће узимала много озбиљније због свог континуитета од времена Цара Константина, и као место одакле су Немањићи примили своју славу. Уметници и архитекте из те епархије су градили Дечане, осликавали Пећку патријаршију...

Оно што сам ја приметио, то је настанак Катепаната Раса 971. године и његово укидање 976. године. Катепанат је као термин, предходница речи Капетан. Доласком Немањића на власт а можда и раније, уз добијање Аутокефалије, Србија је добила и политичку независност од катепаната Цариградског из времена Визанстијске власти над старом Рашком.

Немањићи су основали зборове (сабор-скупштина) који су били под благословом Митрополије или Епархије. И свака Епархија је била и територијално аутономна преко Кнезова и зборова.

У Зетску митрополију, та скупштина се звала Михољски Збор, са три врсте посланика-или капетана како смо ми то називали. били су општински, војни или поморски капетан, ако је постоји нека вода за пловидбу близи. То је значи била Парламентарна Царевина-монархија. Такав систем управе уводи и династија Палеолог Драгаш касније колико сам схватио,. То је посматрано историјски било много раније од француске револуције где се одваја парламент од Цркве и Цара. Али и пре Цетињског сената који су Петровићи основали у оквиру сердарско-племенског друштвеног система у Црну Гору која наслеђује Зету и такође по уставу СПЦ, данашња Митрополија Црногорско-Приморска, наслеђује Зетску Митрополију (иако је то често упитно са културне тачке гледишта, колико су успели да раздвоје период под ЦГ вијалетом и без богословије до времена Краља Николе Петровића, од хришћанске канонске традиције из доба последњих сабора, пре пада под Османлије, јер мене неке карактеристике у то поднебље, подсећају на богумилизам или гностицизам).

Како се може најправилније дефинисат овај период капетанских зборова у Српској историји? дали је то саборни монархизам, нека претеча модерне парламентарне монархије какве имамо у европи? 

Да ли постоји нека литература, која обухвата, колико је зборова укупно било и у којим временским периодима ?

Помињу се у западним крајевима Српских земаља капетани (типа Крешто капетан) који су убијени од арбанаса и опевани у арбанашким епским песмама по Босни. Али о њима нисам нигде пронашао неке помене о континуитету рада неког збора коме би ти капетани припадали. Такође нисам пронашао неке публикације збора из околине Голупца који бих очекивао да је постојао, нема Пећког, Призренског, Охридског, Скопљанског, Нишког, Београдског, Драчки... Они су морали да постоје у оквиру тадашњих административних територија, током Немањића, обзиром да смо живели сви у исту државу и произашли из тог Цариградског катепаната. То је било административно уређење, подједнако као што је након санџачког управног система Османске империје, независна Кнежевина Србија на кратко увела сердарство, од 1834 до 1853 године, након чега уводи капетансије. Или Црногорци који га уводе од 1718. године до 1918. године. Са тиме што нестанком Црногорског сердарства, 1918. године нестаје и Бококоторска независност а са њом и Михољски збор који је трајао све до тада у континуитету од времена Немањића. Након што је кнез Милош Обреновић обновио капетаније у Србију, али без зборова. Тако ради и Црна Гора која уз Сердарство, уводи и капетанију паралелно током постојања Кнежевине Црне Горе.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Докле год верујете у ,,Византинце" типа Драгаш, Михаило, итд., све ,,грчка" имена, у озбиљном сте проблему. Погледајте родослове, људи. Докле ћете да верујете у ово? Слажем се са темом, али се не слажем са тим произилажењем из Цариграда. Какав санџачки управни систем?! Каква богумилска јерес?! Оваквим изјавама директно се даје ветар у леђа ,,бошњацима". Да нису можда стећци од богумила и ,,цркве босанске"!? То су шизофрена цепања. Не вређам тебе @АристархПрочитајте поново ,,Студенички типик". Много се из њега може научити. И докле ћете да користите википедију као извор? Ајд' за Михољски збор и наше ствари је вероватно писао неко наш, па и тада буде фалсификовања, али за остало? Дајте молим вас, будите озбиљни.@Аристарх

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Немања Николић Не разумем где видиш проблематику код Трачана, Грка или Јермена и других који владају Цариградом?

Санџачки управни систем је чињеница која је била, до ослобођења. Негде је оно било целовито, негде је било половично. Али се обнављају капетаније током Обреновића, или не обнављају? То није нити Турски нити аустроугарски систем, они су имали грофове којима је народ био послушан у целости без неких скупштина.

Какве везе има студенички типик, који је за монахе са световном власти која је овде тема? Једина веза са Црквом је то што су капетани имали благослов Пећке Патријаршије и негде били називали Владичини или Митрополитови људи, јер су правили неки баланс између световних потреба и духовног морала на својим скупштинама. Држали су се неког кодекса Цркве... Уз њих смо имали редове витезова, кнезове... који су такође негде доносили своје законике и имали управу.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Аристарх Брате мој у Христу, ја мислим на целокупно сагледавање проблема и називање ствари правим именом. Поздрављам тему, као што већ рекох. Сад кад си мало објаснио, јасније ће бити другима, то сам и желео :). 

У вези са типиком...

Погледај, тј. позабави се околностима у којим је настао, сагледај какву поруку носи. Његови узроци, и које су последице. Као што си горе написао, Благослов, то је кључ свакога делања. Без Бога и Благодати, не може се ништа радити. Ја разумем да сам ти нејасан, опрости ми. Умем колико умем да се изражавам, ја сам на крају крајева сликар, слабо пишем.

Типик је важан зато што нам директно пружа увид у стање духа Светога Саве. Колико припреме за тако нешто? Колико година, новца, путовања? Сваки корак детаљно испланиран. Наши зборови су увек постојали. Само су се звали другачије. Породица, затим задруга (племе).

То стављање у системе, овакав онакав, то је касније измишљено.

Свако је бранио прво своју породицу, па племе па село, и наравно имао вођу. Не може ниједна скупина без првога да функционише.

Кажеш: ,,... једина веза са Црквом..."

Нема ,,једине везе". 

Само је таква веза једина исправна и могућа.

Са Црквом и Благодаћу Божијом.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 50 минута, Немања Николић рече

@Аристарх Брате мој у Христу, ја мислим на целокупно сагледавање проблема и називање ствари правим именом. Поздрављам тему, као што већ рекох. Сад кад си мало објаснио, јасније ће бити другима, то сам и желео :). 

Хвала брате. Одвојена је световна власт од духовне канонски. волео бих да схватим мало боље те зборове-сабрања-сретања. Која су довела до скупштина које касније добијамо. мсм. да се пречесто чује да смо претрадиционални и да морамо да прихватимо Европске стандарде који почивају на тој нашој културној колевци, где смо са другим народима градили једну Европу. Не спорим културну заоставштину северно-западне европе, која је тада називана варварски од стране Рима.

Ако је административно уређење током Немањића, имало кнежевство, које је у свом саставу имало скупштине. Онда је то јако интересантна тема! 

пре 50 минута, Немања Николић рече

Свако је бранио прво своју породицу, па племе па село, и наравно имао вођу. Не може ниједна скупина без првога да функционише.

Кажеш: ,,... једина веза са Црквом..."

Нема ,,једине везе". 

Само је таква веза једина исправна и могућа.

Са Црквом и Благодаћу Божијом.

Једина јер је световна власт, одвојена од духовне по канонском правилу.

Данас нпр. Никодим Богосављевић у расколу тврди супротно да монах може да буде световни владар... И Црногорски историчари тврде тако. Притом, ја сумљам да Петровићи нису имали световну власт уопште, јер су били део Османског царства са једним споразумом о правима унутар њега који је гарантовала млетачка република и папска држава... Не би постојали кнезови након битке на Вртијељку (заправо губернадури који су постојали упоредо са Пашом у Скадру). Јер је први прави кнез, био Данило који је основао Књажевину. мсм. иначе не би постојала ткз. истрага турака и потурица у оквиру Црне Горе, као одговор на кршење мировног споразума, изазвано киднаповањем владике у Скадру. Тако да та карта слободне ЦГ, из 17-ог века, је обележена територија црногорског вијалета, на карти римокатоличке европе због мировног споразума из 1692. године.

пре 50 минута, Немања Николић рече

Погледај, тј. позабави се околностима у којим је настао, сагледај какву поруку носи. Његови узроци, и које су последице. Као што си горе написао, Благослов, то је кључ свакога делања. Без Бога и Благодати, не може се ништа радити. Ја разумем да сам ти нејасан, опрости ми. Умем колико умем да се изражавам, ја сам на крају крајева сликар, слабо пишем.

Типик је важан зато што нам директно пружа увид у стање духа Светога Саве. Колико припреме за тако нешто? Колико година, новца, путовања? Сваки корак детаљно испланиран. Наши зборови су увек постојали. Само су се звали другачије. Породица, затим задруга (племе).

До душе, јесам се ја дотако аутокефалије као једног напретка и самосталности Срба, па то упоредио са Катепанатом који постаје скупштина капетана у независну Србију, која добија и Цара својевремено.

Али није ми јасно, где проналазиш везу између писања Св.Саве и овог питања? можеш ли ми то појаснит и са неким цитатом из Типика?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Аристарх 

Имаш мало о томе овде, покушаћу наћи неки пдф па ти шаљем. Није баш нешто, али дотиче се тога.

Ствар је у замагљености. Не видимо и не чујемо, а све нам је дато, све је испричано. Само мало труда нам фали. Веза Св. Саве и теме је у томе што је он обновио те задруге породичне, ујединио људе у корпус. Идентитет. Питање, тј. одговор је више духовне природе него академске, научне. Али слободно питај и даље, тако ме тераш да размиљам и пише. О теми нема толико података јер је то нешто свакодневно било и није било потребе толике да се записује. Али га има у предању.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Јако је замагљено питање, није нам све испричано баш. Јер постоје недоследни погледи, тумачења и докази да смо губили документа од највише историјске важности током окупација свих делова Српских земаља биле оне доминантно Православне, Римокатоличке или те богумилске.

Ово је јако важно питање за нас историјски из много разлога за питања нашег идентитета.... А ја рачунам мора да постоји литературе нека коју вероватно ретки познају, ја се надам да би свештеници који овде долазе често, можда имали податак. Јер то ти је као неке ретке књиге и преписке породице Лазаревић, или неких јако добрих историчара у свештенству наше Цркве (за које врло мало људи зна и рађене су у тиражима од једног примерка), за које већина и не зна да постоје. Или рецимо питање сердарства у србију, где 90% Србије не зна да смо имали такво административно уређење на период од годину дана... Такође да је реформа у капетаније, за мало коштало главе кнеза Милоша, јер су велики Сердари Рашког и других покраина тада, кренули у неку побуну, која је спречена.

Ајде кад видиш тај пдф, цитирај ми тај део који ти је компатибилан са темом.

Један историчар на форуму, се бавио питањем порекла Немањића кроз житије Светог Деспота Стефана у коме се наводи порекло Немањића од Цара Лицинија, то је писано руком Константина Филозофа. Надам се да ће то да постави у пдф. негде.... Направио сам тему о томе скоро, мсм. кад већ помињеш порекло и Светог Саву у коментару горе, то је такође интересантна тема...

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 часа, Аристарх рече

независна Кнежевина Србија на кратко увела сердарство, од 1834 до 1853 године, након чега уводи капетанаије.

овде сам погрешно написао, јер сам брзо куцао. Сердарство је у Србију трајало од 1834. године до 1835 године.

То је описано у књизи Мирослава Свирчевића "Локална управа и развој модерне Српске државе"

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      -Многобројни народ који притиче са свих страна у манастир Туман живо је сведочанство вере. Помоћ коју ишту и добијају од Светог Зосима и Светог Јакова велики је дар наше Цркве данас, поручио је Патријарх.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј стигао је 22.фебруара 2020. године у манастир Туман. Његову Светост Патријарха је дочекао Преосвећени Епископ браничевски г. Игнатије са братством манастира и верним народом. У поздравној беседи епископ Игнатије је заблагодарио Његовој Светости што је Епархију браничевску и манастир, братство и верни народ удостојио патријарашког благослова.   Његова Светост је поздравио Епископа и братију истакавши да је у данашњем тешком времену Тумане поклоничка светиња која сија широм Српске Цркве и у коју многобројни народ притиче са свих страна: -То је живо сведочанство вере. Помоћ коју ишту и добијају од Светог Зосима и Светог Јакова велики је дар наше Цркве данас, поручио је Патријарх.   После свечане доксологије Патријарх је обишао манастирски комплекс видно задивљен уређеношћу манастира.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Председник Републике Србије Александар Вучић уручио је поводом Дана државности Србије одликовања заслужним појединцима и институцијама. Свечаности је присуствовао и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Укази о одликовањима /pdf/   Председник Републике Србије г. Александар Вучић честитао је Дан државности и истакао да не постоји бољи дан од овог да се подсетимо колико је за снове и остварење њихово мало потребно, као и да је за почетак ослобађања државе и независност било потребно тек око 300 људи у једној јарузи, где су се српски прваци заклели на крв, чиме су наши очеви ударили темељ модерне нације. „Честитам велики државни и национални, али и црквени празник Сретење Господње, велики дан у нашој историји и важан дан за нашу земљу. Кажу да је у револуцији најтеже написати крај, а Србија је то урадила на најлепши начин. Српска револуција је била борба за слободу. Данас смо део слободног и демократског света“, рекао је председник Вучић.   Председник подсећа да је Србија прошла у својој историји кроз многе крваве ратове и поднела жртве које нико други не би могао да поднесе и истакао да смо све то поднели управо да их не би поново било, због чега је једина остварива политика она коју је формулисао Борислав Пекић: 'Треба љубити земљу деце своје, а не дедова својих''. Председник Вучић истиче да су управо то радили и наши прадедови правећи земљу не за себе већ нас и додаје да зато треба да чувамо оно што су они направили и јачамо земљу за оне који ће тек доћи, а то је слободна и независна Србија, наша једина и најлепша Србија.    „Историчар Леополд фон Ранке је то назвао српском револуцијом, која се завршила 31 годину касније када је проглашен први српски Устав и када се Србија устројила као модерна дражава“, навео је председник Вучић. Он је рекао да је у револуцијама најтеже написати њихов крај, а Србија је то урадила на најлепши начин, доношењем Сретењског устава који је увео слободу, права и поделу власти, што је био и један од најлибералнијих устава по питању светских и европских вредности.    Председник Вучић истиче да када нас данас питају где смо, одговарамо да смо одговор дали још те 1835. године са Сретењским уставом и да смо део слободног света, традиције и вредности које су биле темељ Европе и барјак испод којег је окупљен сав демократски свет.   Председник Вучић подсећа да је Србија у два светска рата дала више него што је имала и да су страдале читаве генерације, као и да смо тада носили заставу слободе у читавом региону ослобађајући и друге народе којим смо омогућили да буду слободне државе и нације и то одричући се и сопственог идентитета само да би тај сан био заједнички.  Председник наводи да смо после силних експеримената и промашаја схватили да је Марићевића јаруга само почетак, као и они који су је сањали, да треба да изађемо из ње слободни и усправни, али и да схватимо да, као и они, можемо више и готово све. "Да поверујемо у себе, сопствену земљу и дамо јој слободу и право да одлучује. И наш народ да поново кренемо да рађамо, не постоји данас важнији задатак од тога", поручио је он. Председник Вучић додао је да смо данас међу најуспешнијим европским земљама по питању економије и да све што радимо треба да служи за нове генерације. Он је поручио да зато неуспех не постоји за нас као опција, као и да када је реч о слободи - да се то односи за цео наш народ и да не смемо да заборавимо на наш народ преко Дрине и Дунава, и у Црној Гори, Северној Македонији, Словенији и другим земљама.   "Морамо да урадимо све што можемо да људе из света вратимо у Србију, јер нема ни лепше ни богатије земље. Морамо да радимо више и уверен сам да ће њихова помоћ бити већа", закључио је председник Вучић. Председник Вучић је поручио да данас, када су српске институције угрожене широм региона, морамо да будемо постојани, али и да кажемо да за нас рат није опција, већ само мир и сарадња. "Данас, када су наше институције широм региона угрожене, када се прети опстанку Српске Православне Цркве на територији Црне Горе и када се прети опстанку српског идентитета на територији Босне и Херцеговине, неретко и неких земаља Европске уније, морамо да будемо постојани и снажни и да кажемо да рат за нас није опција, већ да су наши избори само мир и сарадња. Али, такође, и да за нас капитулација није могућност", поручио је председник Вучић. Председник Србије наглашава да ће Србија постојати и опстајати заједно са својим народом и да се никада неће стидети српског рода. "Ма где Срби да живе, моћи ће да очекују помоћ своје српске државе, ма где да живи српски народ потребни су слобода и мир", нагласио је председник Вучић.      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Slobodan Milošević,
      ПОМАЖЕ БОГ,
      Мамастир Ивирион на Светој Гори.
      Текст сам снимио на улазу у ручаоницу Манастира Ивирион.
      Молим добре људе, познаваоце писма тог језика, за превод на српски.
      Хвала.

    • Од Поуке.орг инфо,
      Стево Вучинић
      Потпредсједник савјета НВО „ЦПЦ“ Стево Вучинић, казао је у разговору за Актуелно, да Црна Гора треба да буде захвална званичном Вашингтону и Берлину на заштити од великосрпског и руског хегемонизма и Загребу који лобира за нас у ЕУ, јер би нас у противном, како је казао, ”појели с опанцима”.
      Параноја у Црној Гори добија нове обрисе кроз интервју Стева Вучинића. Преносимо сегменте тог „интервјуа“, јер ово благо не треба ускратити публици.
        „Београдска штампа, за коју је својевремено војвода Гавро Вуковић тврдио да је највећа фабрика лажи на Балкану, трансформисала се у праву индустрију за ширење лажних вијести. Укључени су сви почев од највиших државних адреса Србије, преко Академије наука, Цркве, научних и културних институција, скоро свих медија, па до посљедњег грађанина из србијанских забити. Хорски понављају неистину да су Срби у Црној Гори угрожени и да недавно усвојени Закон о слободи вјере темељи правни основ да им се отиму светиње. Из повјеснога искуства знамо да ће такву и сличне лажи ширити свијетом све док не ликвидирају црногорску државу и Србији обезбиједе излаз на Јадранско море”, казао је Вучинић за Актуелно.
        Ових дана управо гледамо екстазу тога напада Србије са свиме што она јесте на нашу земљу, и то директно и фронтално. Повод томе нападу крије се у одговору на питање: Ђе је јужна граница Србије? За званични Београд, то је очито, али не и јавно декларисано, цијела црногорска обала. Наравно, унутар ње, подразумијева се и цијела Црна Гора”, рекао је Вучинић.
      Вучинић наглашава да Црна Гора као поморска држава, има геостратешки значај за континенталну Србију.
        “Анексијом Црне Горе стекла би геополитички значај, који она сада нема. Дозволила би да се на црногорској обали укотве војни бродови и успоставе војне базе земаља којима су Европска Уније и НАТО непријатељски циљеви, и подупрта њиховом пријетећом силом Европи, стационираном, дословно у средишту континента, колосално оснажила сопствени утицај на политичке центре који о одлучују о статусу Косова и републике Српске, на које територијално претендује. Зато директно и индиректно насрће на све црногорско, с тенденцијом да земљу уведе у хаос, чак и грађански рат, и у нередовним оконостима на власт доведе пету колону, оличену у скоро цијелој опозицији. Инструмент за ту операцију јој је Српска црква која вјешто користи економско-социјалне проблеме земље, и подмукло, користећи се религиозном харизмом, на ноге је дигла осиромашени и прости свијет против уставнога поретка. Зато за земљу и њене водеће људе и користи термине који имају изругујуће значење, повезује их с криминалом и са злочиначким организацијама, да би тај свијет наоружала мржњом према сопственој земљи и властима”, казао је Вучинић.
      Он констатује да нажалост, државна администрација обилује кадровима, спремним да продају услуге свакоме ко је спреман да их плати.
      “Многи су најобичнији страни агенти и издајници који су се завјерили противу сопствене земље. Али овога пута, званични Београд и београдски попови намјерили су се на црногорску власт спремну да брани суверенитет државе чланице НАТО-а која је још и под високом заштитом Сједињених Америчких Држава. У здравље званичног Вашингтона, не треба заборавити и Берлина под чијом смо монетарном заштитом и Загреба који свесрдно лобира наше интересе у ЕУ, за сада можемо да одахнемо, иначе, вели се, ‘појели би не с опанцима’. Незадовољнима преостаје да служе молебане и шетају док им не досади”, поручио је Вучинић.
       
       
      Вучинић: Да нам нема Вашингтона, Берлина и Загреба српски попови...
      WWW.IN4S.NET Потпредсједник савјета НВО "ЦПЦ" Стево Вучинић, казао је у разговору за Актуелно, да Црна Гора треба да буде захвална званичном Вашингтону и Берлину на заштити од...  
    • Од АлександраВ,
      Марш „Опроштај словенске жене” Руса Василија Агапкина, посвећен Софији Јовановић, учесници Балканских и Првог светског рата, изведен је 1941. када је Хитлерова војска била под Москвом, како би се подигао морал руским војницима.

      Нотно издање салонске мазурке „Косовка девојка” од Чеха Милоша Брожа, Архив Музиколошког института САНУ (лево), Насловна страна издања композиције „Из Београда и околине” од Чеха Јосифа Бродила, Библиотека Матице српске (Фотографије из књиге „Срби и европ­ски ком­по­зи­то­ри”)
      Познати светски аутори попут Брамса, Листа, Дворжака и Рубинштајна стварали су своје композиције на основу српских мотива. За два века било их је чак 228, колико је наведено у књизи „Срби и европски идентитет – српска музика и Срби у делима европских композитора, од 19. до почетка 21. века” Дејана Томића, у издању РТС-а и Музеја Војводине. Реч је о ствараоцима из Шведске, Холандије, Белгије, Француске, Шпаније, Италије, Швајцарске, Немачке, Аустрије, Мађарске, Чешке, Русије, Словачке, Пољске, Румуније и Бугарске.
      Како су они долазили до наших мотива у претходна два века?
      – Вук Караџић је својим записима српских народних песама побудио изузетно интересовање у тадашњој културној Европи. Те песме су превођене на разне језике и тако су композиторима биле доступне па су на њих компоновали музику. Представе су посвећиване личностима из српске историје па се у њима изводила и српска песма, као што је то био комад с певањем „Црни Ђорђе или Освајање Београда од Турака”, Иштвана Балога, за коју је музику написао Габор Матраи. Занимљив је случај са „Краљем валцера”, Јоханом Штраусом Сином, који је захваљујући добијеним нотним записима Јосифа Шлезингера српских народних песама у Новом Саду, компоновао кадриле посвећене кнезу Михајлу Обреновићу и кнезу Александру Карађорђевићу, „Српски марш”, оперету „Јабуку” и друге – наглашава Дејан Томић, дугогодишњи музички уредник у Радио-телевизији Нови Сад.
      Страни ствараоци долазили су међу Србе, као што је то случај са Чесима, који су попуњавали празнину недовољно музички образованих људи код нас током друге половине 19. века. У то време млади Срби одлазе на музичко школовање у европске центре и сигурно су и они својим професорима указивали на лепоту српске народне музике, који су стварали дела на основу тих музичких тема.
      – Многи страни солисти долазили су да одржавају концерте овде и за те прилике обрађивали српске мотиве да би изразили своје поштовање према публици, али и успеси српског народа у борбама за ослобођење инспирисали су многе ауторе да својим делима величају те победе. Тако рецимо четири француска композитора у свом одушевљењу посвећују нам песме у време Првог светског рата: Робер Лалу, Анри Куртоа, Фредерик Отјеро и Морис Шваб – подсећа Дејан Томић.
      Издваја и чувено дело „Словенски марш” Чајковског, чији је оригинални наслов Српско-руски марш, опере „Опсада Београда” Стивена Сторача из 1791. која је изведена у Лондону, Даблину, Единбургу и Њујорку; „Освајање Београда” Константина Јулијуса Бекера, изведену 1848. у Лајпцигу; „Црногорци”, Армана Лимнандера, чија је премијера у Паризу 1849, а опере „Ђурађ Бранковић”, Ференца Еркела 1874. у Будимпешти.
      – Зашто се не чује „Српска фантазија” чувеног Римског Корсакова, која је имала премијеру 1867. у Петербургу, а у Београду тек 1909. године? Бојан Суђић је са здруженим оркестрима новосадске и београдске академије извео „Српску фантазију” и то је изазвало одушевљење у новосадској Синагоги, што указује да би публика желела да чује те композиције. Снимци овог дела налазе се и на носачима звука, али руских оркестара. Треба поменути и „Србско оро”, за четири клавира четвороручно, Немца Фрање Коха, који је презиме похрватио и сада је познат као Кухач. Ту је и марш Василија Агапкина, „Опроштај словенске жене” из 1912, посвећен српској „јунакињи са Куманова”, Београђанки Софији Јовановић, учесници Балканских и Првог светског рата. Она је била и у редовима оних који су са мајором Гавриловићем међу последњим браниоцима Београда. Рањавана, понела је 13 одликовања. Прошла је албанску голготу, учествовала у пробоју Солунског фронта. Марш је био изузетно популаран, а када је Хитлерова војска била под Москвом 1941. овај марш изведен је на Црвеном тргу да подигне морал руским војницима – каже наш саговорник.
      Интересовање странаца за српске мотиве, додаје, опада у тренутку када овде стасавају наши школовани у Бечу, Прагу, Будимпешти, Паризу, Минхену и Лајпцигу: Корнелије Станковић, Стеван Мокрањац, Исидор Бајић, Петар Коњовић, Петар Стојановић, Стеван Христић, Миленко Пауновић и други чија су дела извођена на европским сценама, иако је странаца било и у последњим деценијама 20. века: Џон Вулриџ, Руђеро Кијеза, Фрацпетер Гебелс, Павел Клапил, Хајнц Лемерман, Андрес Сеговија, Режис Фамлар.
      – Нама остаје задатак, и потреба, ради подизања самопоштовања и поноса да знамо да су се српским мотивима бавили: Бела Барток, Франц Шуберт, Ханс Хубер, Милош Брож, Јосиф Бродил, Франц фон Супе, Јозеф Сук, Макс Регер, Лудвиг Минкус, Франц Лехар, Карл Леве, Леош Јаначек, Александар Глазунов, Фердинан Бајер, Аулин Тор... Много је дела која вреде да се изведу и сниме у Србији, и уђу у школе, јер бисмо тиме показали захвалност странцима који су посветили пажњу Србији и српском народу – каже Дејан Томић.
      Аутор: Мирјана Сретеновић
      Извор: Политика
       
×
×
  • Креирај ново...