Jump to content
Ромејац

Прогон Српске Православне Цркве у Црној Гори од стране конвертита

Rate this topic

Recommended Posts

пре 10 минута, The Godfather рече

Da li je stavljen pred svrsen cin?

Куме не претеруј...па није Патријарх дете, а ни много стидљив. Ако буде у ПГ, ићи ће неко у име Синода у САД...био је Иларијон, то је сада кориговање црквене политике...не мислиш валда да, ако би волели да нико не буде, могу да обану Синод ови из САД ако би и хтели? Њима не одговара највише да ико долази из БГ јер им је то потцена, као лошем ђаку који бежи са часова када тата дође у школу.

Убећен сам, како год буде, да Патријарх и Синод знају шта је најбоље.

Узгред, па супер ако долази Онуфрије, а супер да оду у САД и среде ствар, две добре ствари, само да распореде снаге и одраде обадве и то је то.

И...убеђен сам да Патријарху није до тога да у овим годинама седи у авиону као сардина по 12 сати или колико већ. Пренапорно је то...а није ни нужда баш он да иде.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Ćiriličar ne mislim ja nista, samo se pitam? 

Daj Boze da ep Jovan i najverovatnije mitropolit Porfirije uspeju da se izbore tamo, nije isto kad dodje patrijarh srpski posle x godina itd...

A ovo u Podgorici - ne znam ko je i kako dogovarao, ali je fakat kako god bilo da nije mogao da odbije i da je to u ovom momentu prioritet svih prioriteta.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Milan Nikolic рече

Значи да Митрополит јесте свестан нечијих планова о чему је говорио о.Зоран

Није он говорио о "нечијим плановима". Он је говорио да је Митрополит (односно "Лохи", "Ристо", и још десетак много гадних надимака које му је лепио), заједно са Ђукановиће мозак чина директне и најтеже издаје, и креатор управо тих планова да се поцепа СПЦ да би постао први црногорски патријарх ил шта већ. Реч "раскол" се овде бацала потпуно опуштено, као да се ради о некој лајт теми, а не нечему најгорем што може да задеси неку Цркву, и потенцијално нечим неизлечивим.

пре 22 минута, Ćiriličar рече

Слажем се, али и овако им је лоше, јер ако дође Патријарх и Онуфрије, слиће се сав народ...милогорци како год окрену не ваља им.

И не треба да им ваља. Кад били толико глупи и заслепљени сопственим егом да помисле да оваква подлост и гадост може да им прође, сад нека кусају чорбу коју су сами забиберили.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, Ćiriličar рече

Куме не претеруј...па није Патријарх дете, а ни много стидљив. Ако буде у ПГ, ићи ће неко у име Синода у САД...био је Иларијон, то је сада кориговање црквене политике...не мислиш валда да, ако би волели да нико не буде, могу да обану Синод ови из САД ако би и хтели? Њима не одговара највише да ико долази из БГ јер им је то потцена, као лошем ђаку који бежи са часова када тата дође у школу.

Убећен сам, како год буде, да Патријарх и Синод знају шта је најбоље.

Узгред, па супер ако долази Онуфрије, а супер да оду у САД и среде ствар, две добре ствари, само да распореде снаге и одраде обадве и то је то.

И...убеђен сам да Патријарху није до тога да у овим годинама седи у авиону као сардина по 12 сати или колико већ. Пренапорно је то...а није ни нужда баш он да иде.

Хајде да не трчимо пред руду, док се сам патријарх не огласи.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 33 минута, The Godfather рече

A ovo u Podgorici - ne znam ko je i kako dogovarao, ali je fakat kako god bilo da nije mogao da odbije i da je to u ovom momentu prioritet svih prioriteta.

Ма да... видиш оног шајтана у БиХ шта чини преко надри-уставног суда...ово у ЦГ сада има свесрпске размере, а можда и шире. Процес је отпочео донекле и чудом Божијим, треба сада следити ту енергију и тај Дух...мислим да ће и митроплити и наше владике и Патријарх успети у томе, мислим да ту постоји неко пречутно разумевање и јединство у Духу - не као фраза, него у пуноћи!

Ипак смо ми само људи, Господ када делује Он зна како је најбоље...а даће Бог да је ово последњи чин Небеске Литургије Св. Владике Николаја...оно што Николај певаше, Јоанкији говори, не као беседу, него из осећаја, да су у литији и Анђели.

Ма какви да смо у нашем поколењу, чињеница је да је глобално зло на нама иступило зубе, да се тада тргла Русија...

Пар пута сам рекао да је круна Николајевог деловања дубока вера да ће српски народ бити узор побожности целом свету... наравно да му верујем, таквој величини, али мислио сам да ја то нећу доживети. Можда је ово у ЦГ та искра која из пепела разгорева пламен. Да је Николај у праву, говори много тога, само што се њега тумачи парцијално, као борбаши. Николај је прозрео глобализацију када није била ни на помолу, прозрео је шта ће бити Србима када падну комуњаре, прозрео је Небеском Литругијом ужасе који су нас задесили. када се види развој СПЦ, духовна обнова, од Николаја, преко Јустина и касније Јустинових чеда (не само њих наравно), види се јасно једна "путања", успон - на страну историјски догађаји - дакле, успон духовни спрског народа. Ја сам веровао да ће Николајева визија о српском народу, народу-пророку доћи касније, ало ко зна, можда сада отпочиње ера Свечеве визије.

Јер...многи су гледали Свеце и нису знали да живе поред Светаца, многи од нас, ако смо директни учесници догађаја, нисмо свесни да живимо када се пише историја... тако да...уздати се у Бога. Видећмо шта је и како је... да да Бог:

....Засија се лице Србиново,
Зазвонише звона на весеље,
Замириса земља од тамјана,
Заблиста се Христова истина,
Зацари се милост и поштење,
Анђели се са неба спустише,
Па Србију земљу загрлише.

 Хај, шта се оно чује из даљине?
То се опет служи литургија,
У небесном царству Христовоме,
Службу служи светитељу Саво,
И са њим три стотин владика,
И три хиљад српских свештеника,
Ђаконује архиђакон Стево,
А са њиме ђакон Авакуме
Што на коцу за Христа пострада,
На баиру усред Биограда,
А цар славе сједи на пријестолу,
Док са земље грми ка олуја,
То Србија кличе - Алилуја !

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 59 минута, RYLAH рече

Мислим да чак ни они доле нису толики идиоти. Кад би тако нешто покушали, тек би онда народни бунт експлодирао.

Ово ми стварно није пало на памет, ал' њима свакако треба било какав инцидент, па је то и врло могуће. А, што ти кажеш, у том случају би народ баш експлодирао, тако да можда и јесу тако "глупи". 

Ја не могу да вам кажем колико сам одушевљен са најавом да нам долази и Патријарх, а и Митрополит Онуфрије. Ако Бог да да тако буде. Нисам знао ни за чињеницу да је требало да буде тих дана у Америци. Сачекаћемо тај/те дан(е), па да видимо шта ће Бог дати. 

Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије изјавио је вечерас у Српској кући у Подгорици да нема ништа да каже о разговорима с Владом и да они личе на разговоре наших предака у тешким временима са агама и беговима.

„Хајде, ипак су то наши људи, али има ту много неповјерења и нису они одустали ни од чега. А то је као кад неко жели некоме да отме дом и кућу, само много теже. Он му узима достојанство, живот, част и све. То је више од материјалног богатства”, рекао је Епископ будимљанско-никшићки током предавања о светосавском духовном наслеђу у Црној Гори

Рекао је да литије и оно што се сада дешава у Црној Гори по много чему личе на саборе из Његошевог Горског вијенца о Тројичину дану и Малој Госпојини и на коло које пјева „из главе цијела народа”.

„И на примјеру Црне Горе показало се да је духовност јача од генетике. И када се духовност нашла угрожена, онда се то распламсало и објединило народ као никада“, казао је он.

Додао је да је сваки освајач и непријатељ вјековима покушавао да завади и разједини наш народ.

„Аустроугарска монархија имала је званични план да завади Цетиње и Београд. Затим, ту су били планови да буде што већа Албанија и што мања Србија… Да ли је данас другачије? Ипак, наш народ није се још увијек потпуно раздијелио  и на овим литијама дошло је до великог измирења”, казао је Епископ будимљанско-никшићки

Владика је посебно нагласио да у литијама има нешто есхатолошко.

„Ово није само историја, јер се у Црној Гори дешава нешто библијско и есхатолошко. Владика Теодосије, када је био на литији у Никшићу, рекао је да никада није имао љепши осјећај празника васкрсења. Увјерен сам да на литијама са нашом дјецом и нашим народом упоредо иду, невидљиво, и Божији анђели”, нагласио је Владика Јоаникије.

Он је упозорио да власт намјерава, не само да отме светиње, већ да затре и вјеру и народ.

„Нема никакве сумње да је то јадан зли наум. Међутим, ово је божански моменат који нас је сабрао. Ово је рефлекс из костију наших предака који су за вјеру живјели, страдали и крв проливали”, објаснио је он.

Упозорио је да ипак ништа још није готово, да се наш народ и наша Црква налазе на Голготи, али да нас Господ кријепи и да се у литијама ових дана због тога осјећамо узвишено.

Прокоментарисао је и ријечи предсједника ДПС-а Мила Ђукановића који мошти Светог Василија Острошког назива костима.

„Овај наш необразовани предсједник и човјек – спаљена душа што се тиче духовности и културе, он је рекао кости. Наш народ, и вјерујући и невјерујући, ако је икада неког поштовао онда је то Свети Василије“, истакао је Владика.

Поручио је да је Свети Василије Острошки живи светац који нас сигурно данас предводи.

„Он нас је онако окупио у Никшићу, узео на себе оно зло вријеме. Сви су се сквасили до голе коже. Да су се негдје друго сквасили већина би се поразболијевала, али нико се није разболио и, колико ја знам, то је чак била као нека бања. А после нам је Бог послао лијепо вријеме и свечаности који су заиста Божји дар и благослов. И ове литије задивиле су, не само наш српски народ него и цио свијет”, казао је Владика будимљанско-никшићки.

Владика Јоаникије је упозорио да само власт може на литијама нешто да подметне и да изазове инциденте.

„Не треба се суздржавати и казати да једино, уколико би се догодили неки инциденти на литијама, то ће власт да исценира. Они су се томе извјештили свих ових претходних година”, закључио је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

Радосав Рајо Војиновић

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, Вукашин рече

Хајде да не трчимо пред руду, док се сам патријарх не огласи.

Ма ок, подразумева се...причамо Вуче, ћаскамо...

Share this post


Link to post
Share on other sites

izgleda su u modi jos uvek teorije zavere u vezi Amfilohija,.... eto, sad mozda i smislio kako da pomogne ovima u ameriku u vezi secesije pa zove patrijarha kako ne bi isao u ameriku kako bi resio stvar....ne samo da radi secesiju u cg nego i u ameriku,.... :D  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Ćiriličar рече

Ма ок, подразумева се...причамо Вуче, ћаскамо...

Јасно, него нисам сигуран у то где је његово присуство у овом моменту потребније. 

Да је у САД све како треба, не би било ни овог сабора, ни потребе да Синод шаље своје предсавнике на Флориду. Појава патријарха има тежину и може да спречи потенцијалне поделе у Америци.

Добро је да та тема сад не оде у запећак, већ да се све истера на чистину и реши.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Вукашин рече

Добро је да та тема сад не оде у запећак, већ да се све истера на чистину и реши.

Јес', стање у САД у поређењу са ЦГ дође као зеза, а далеко је од тога... Патријарх је Патријарх, као Чин и Част, али не само то, наш Патријарх је мудар човек и показао је смирење, тако да и они који се не слажу мора да га поштују, макар био и "најгори" (?). Има ко да иде у САД, али тамо су људи који су отворено нападали Синод(алце), тако да... наравно да ја Патријарх набоља опције....али ето... мислим да ће се тамо ствари средити, али да ће се све то мукотрпно проводитим невољно и сл., да не тупим...па и сам датум када је сабор говори да је то... него, боље да ћутимо о томе... што је мој деда говорио: "Дете, најгоре је кад удари памет на памет". Још све оно око владичанског двора....црква коју су нам поклонили Англиканци (уствари су је поклонили Владики Николају!, тј. из поштовања ка њему) у сред Њујорка нема крова, а ми купујемо зидине са теретанама...шта рећи него заплакати од јада.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Ćiriličar рече

Јес', стање у САД у поређењу са ЦГ дође као зеза, а далеко је од тога... Патријархје Патријарх, као Чин и Част, али не само то, наш патријарх је мудар човек и показао је смирење, тако да и они који се не слажу мора да га поштују, макар био и "најгори" (?). Има ко да иде у САД, али тамо су људи који су отворено нападали Синод(алце), тако да... наравно да ја патријарх набоља опције....али ето... мислим да ће се тамо ствари средити, али да ће се све то мукотрпно проводитим невољно и сл., да не тупим...па и сам датум када је сабор говори да је то... него, боље да ћутимо о томе... што је мој деда говорио: "Дете, најгоре је кад удари памет н аоамет". Још све оно око владичанског двора....црква коју су нам поклонили Англиканци (уствари су је поклонили Владики Николају!, тј. из поштовања ка њему) у сред Њујорка нема крова, а ми купујемо зидине са теретанама...шта рећи него заплакати од јада.

Главна ствар је што ће еветуално присуство Патријарха дати посебан тон целом том сабору. Знаш какав је наш народ кад закрви око нечега, могу да падну и тешке речи и да све оде у неком много лошем правцу.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

Pljevlja-5-1024x768.jpg

 

 

"Ми се клањамо, дакле, светоме краљу Јовану Владимиру, и клањамо се Црној Гори што нам је дала таквог племенитог и светог краља;

,ми се клањамо Немањи и Светоме Сави и многим великим светитељима и витешким краљевима из Немањине династије, и клањамо се Црној Гори, што нам је дала ту славну династију;

ми се клањамо светоме кнезу Лазару, и клањамо се Црној Гори, што нам је одњихала таквога часног мученика за Крст часни и слободу златну;

ми се клањамо јуначини Краљевићу Марку, и клањамо се Црној Гори, што обрадова нашу историју и нашу песму таквим заточником правде;

ми се клањамо кнезу Балши и кнезу Ивану црнојевићу, и клањамо се Црној Гори што обогати нашу историју таквим родољубивим и честитим владарима;

ми се клањамо мудрим и неустрашивим Владикама црногорским од Данила до Петра II, и клањамо се Црној Гори, што нас украси таквим дијамант-карактерима, таквим узоритим духовним и народним вођама;

ми се клањамо Светом Петру I, победиоцу Наполеона, клањамо се Светом Василију Острошком, Светом Арсенију, Светом Стефану, и осталим светитељима црногорским, и клањамо се Црној Гори, што нам уздиже такве молитвенике пред престолом Божјим;

ми се клањамо безбројним мученицима и благородним жртвама за веру, част и слободу, из чије је крви већ „изникло цвијеће“ за ово покољење и клањамо се Црној Гори, што их имаде и даде и никоме се не пожали;ми се клањамо мукама и страдањима Црне Горе, ранама синова њених, сузама мајки њених, жалостима удовица њених, крви посечених младенаца њених, кроз векове и векове;

ми се клањамо још једном и духу и праху највећег песника нашег, Владике Петра II Његоша, с којим се у песништву може мерити само сав народ укупно, а нико појединачно, и који и нама и целом свету јасније но ико откри мајдан духовних и  моралних блага Црне Горе, и клањамо се Црној Гори, што роди и ужеже такву лучу душама нашим;

ми се клањамо у Тебим, Краље и Господаре Црне Горе, Наследниче свих поменутих династија и престола, и сваколиког овог у истини златног мајдана, што се зове Црна Гора, овога богатства витешког, ове раскоши светитељске, ове силе и величине моралне; и благодаримо Ти, што си прихватио жељу и одлуку старешина Цркве Православне још од пре 5 година, да се ова прослава изведе, и што си подигао цркву на Ловћену ономе, који је то заслужио, јер је носио цркву у грудима својим. Клањамо Ти се и за то што се и Ти клањаш једноме од највећих великана народних, и тиме дајеш диван пример целоме народу, пример у томе: кога треба поштовати и киме се треба одушевљавати.

Но пре свију и после свију ми се клањамо Господу Богу, Творцу и Промислитељу, и благодаримо Му из дубине душе, прво, што је роду нашем дао таквога реткога човека какав је био Владика Петар II, и друго, што је по милости Својој остварио баш у наше дане сан Владичин о ослобођењу свега нашег народа.

Слава и поикој Петру II Његошу!

Слава и хвала Богу ва век века! Амин".

( Бесједа владике Николаја приликом преноса моштију Светог Петра ловћенског у обновљену капелз)

Share this post


Link to post
Share on other sites

читам по друштвеним мрежама и да је митрополит Амфилохије најавио долазак патријарха за 29-и али не успевам да нађем неку званичну објаву... склон сам да верујем да је патријарх сада потребнији у Подгорици, митрополит Порфирије и владика Јован су више него способни да решавају ствари на Америчком сабору ... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Pontifex Emeritus рече

Ако ја имам кола, покварених кочница, и та кола ми неко украде. Чији су онда проблем покварене кочнице- мој, или онога ко ми је украо кола? Ко може да се слупа, ја или он? Оног тренутка кад су западне силе отеле КиМ од Србије, тог тренутка је КиМ постао њихов проблем. Не можете у међународне институције? Ваш проблем. Не признаје вас пола света? Ваш проблем. Ви сте пропала држава? Ваш проблем. Е они би сад да им Србија реши проблем. Сад би лопов да му ја поправљам кочнице. Е па неће ги могне.

Зашто би Србија ИКАД признала лажну државу Косово?

Pa ja nisam ni rekao da moraju priznati, Srbija narocito, a ni oni, vec sam napisao suprotno, i bez priznavanja oni mogu da funkcionisu. Problem je oko nerijesenog pitanja KiM ne steti samo njima, nego i Srbiji. Sa jedne strane politicari koriste KiM ucestalo dvije decenije da zanemare stvare u unutrasnjosti, sebi produzuju vrijeme za raznorazne mahinacije, izbjegavanje reformi, a sa druge strane bez resavanja trenutne situacije oko KiM, odnosno bilo kakvig resenja, fondovi, ulazak u EU itd., ostaju daleko od Srbije i jos mnogo povoljnosti koje uzivaju male zemlje u EU. Oportunitetni trosak je nemjerljiv kad pogledas obrazovanu strukturu stanovnistva koje migrira, to su najobrazovaniji i najkvalifikovaniji radnici( ne mozes varioca i dobrog vozaca da nadjes trenutno). Bilo kakav napredak koji se desavao u institucijama Srbije u zadnjih dvadeset godina je isao guranjem sa strane, od strane zemalja EU. Da su nasi politicari ostavljeni da sami rade, oni se ne bi pomjerili s mjesta, isli bi unazad. Mi na ovim prostorima nismo u stanju vrtic da izgradimo da Njemacka ili Norveska ne uskoce sa finansijkom pomocu i odredjenim instrukcijama. Kako ocekujes da drzave sa tako nesposobnim politicarima i politikom onda ocuvaju bilo sta ili imaju neko ne dugorocno, nego srednjerocno resenje. Pa zemljiste u Vojvodini ce zauvijek biti izgubljeno u narednih par decenija ako se drzava ne pozabavi opadanje organske materije, odnosno humusa ciji je nivo pao ispod tri posto. 

Lazna ili ne, ogroman broj izuzetno uticajnih i jakih drzava ih priznaje, to je cinjenica, a i sami imaju sve institucije i ostalo sto ih definise kao drzavu.

Takodje 90% stanovnistva cine Albanci i kad tad bi potegli za referendumom cak i da se ranije u  nekim boljim vremenima naslo resenje koje bi oni prihvatili i koje bi ih zadovoljilo, preciznije neka jaca autonomija.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      Торжественом Патријарашком Литургијом прослављен је престони празник храма Светих равноапостолних цара Константина и царице Јелене на Вождовцу.    Звучни запис беседе   Надахнутим речима литургијске омилије Његова Светост је поучио сабрани народ Божји, истакавши велики значај Светог цара Константина и његове благоверне мајке Јелене у освештаној и благословеној историји Цркве Христове, која је пролазила и пролази кроз многобројне тешкоће, али која благодаћу Божјом на тајанствен начин увек просијава крсто-васкрсном светлошћу.   У свом архипастирском слову Патријарх је указао на неизмерни и благословени значај активног литургијског живота који је темељ општења са Богом и свима светима који су просијали угодивши Господу и који нама постадоше освештани примери истинског хришћанског етоса.   У наставку свете Литургије обављен је свечани опход око светог храма са читањем Јеванђеља. Освећени су славски дарови овогодишњих кумова славе господе Илије Ђорђевића и Александра Радованца са породицама.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Поуке.орг - инфо
      У сриједу 3. јуна 2020. године, на празник када наша Света Црква прославља Светог цара Константина и његову мајку - царицу Јелену, одслужена је Света Литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којом је началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин. Оцу Мирчети саслуживали су: протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, као и протојереји Миладин Кнежевић, Предраг Шћепановић, Бранко Вујачић и ђакон Павле Божовић. Током Свете Литургије пјевала је мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења.     Свима сабранима коју су се стекли у Саборни храм Христовог Васкрсења да торжествено и саборно прославе овај празник, надахнутим пастирским словом обратио се началствујући протојереј Мирчета Шљиванчанин.   У свом пастирском обраћању отац Мирчета се дотакао значаја лик, дјела и самог животописа цара Константина који је 313. године донио чувени, епохални Милански едикт, којим је подарио слободу вјероисповједања вјере Хришћанске на територији цијелог Римског царства:   ,,Историја цркве се дијели на период прије цара Константина и након њега, будући да је тај велики и благочестиви цар дао слободу хришћанима. Дао је могућност својим чувеним Миланским едиктом да могу слободно вјерујући људи да исповиједају своју вјеру хруишћанску. До тада је хришћанска вјера била прогоњења мање или више. Али, од цара Константина, његовим чувеним Миласнким едиктом који је донио са својим савладарем Ликинијем 313. године, вјера Хришћанска је постала слободна вјера и то је један од највећих догађаја у историји човјечанства, нарочито у историји Цркве хришћанске.''    Отац Мирчета се посебно осврнуо на чињеницу да прије цара Константина хришћани нису имали права на своју имовину, својину нити слободу вјероисповиједања:   ,,Зато је велико дјело тог великог цара и зато га зовемо равноапостолним. Зовемо га тако, зато што је дозволио хришћанима да могу слободно живјети и исповиједати своју вјеру и да могу градити своје храмове, да се окупљају на светим службама као што то и ми данас чинимо. Прије њега, многи су прогонили хришћане, убијали их, отимали су њихову имовину и разарали њихове храмове. Цар Константин је све то прекинуо и зато му припада велика слава.''   ,,Цар Константин је имао осим овога и друга велика дјела. Наиме, он је сазвао Први васељенски сабор 325. године који је одржан у Никеји. Такође, изградио је престони град - Константинопољ - Цариград и у њега пренио престоницу Римског царства, а тај град је Божији град који је он посветио управо истинитом Богу.'' - подсјетио је он.   У другом дијелу свог обраћања, отац Мирчета је изразио наду да ће дјело и дух цара Константина, дух слободе и владавине права завладати и у Црној Гори, да ће се црногорска власт и законодавство угледати на овај свијетли примјер великог цара Римског царства:   ,,Највеће његово дјело је слобода коју је даривао Цркви. Слобода којом је омогућио да имамо своје светиње и своје Храмове. Нека би тај дух, дух цара Константина, дух слободе према хришћанима и цркви православној и хришћанској преовладао и овдје код нас у Црној Гори. Да они који одлучују овдје код нас о тим стварима се угледају на цара Константина и ако је живио у IV вијеку, он је имао осјећај да Цркви треба дати слободу, да хришћанима треба дозволити да имају своје храмове и своју имовину и да треба дозволити да се у њима Богу моле. То је оно што ми и данас тражимо, што искрено желимо и за шта се боримо. Боримо се дакле у 21. вијеку за те вриједности које је цар Константин поштовао прије равно 1,707 година.''   ,,Ништа више не тражимо од тога, нити нам треба више, желимо да слободно исповиједамо нашу вјеру, да нам то нико не брани и да нико не атакује на наше светиње.'' - поручио је отац Мирчета.   ,,Дај Боже да будемо они који чувамо и живимо својом светињом. Да би човјек чувао светињу, најважније је да живи светињом, да живи светињом вјере, да живи светињом људског живота, онако како је Бог то замислио и како нам је Бог то даровао.''  - закључио је прота Мирчета Шљиванчанин.     Извор: Саборни храм у Подгорици
    • By александар живаљев
      Прогон Хришћана: Лов на Крст
      Упркос томе, патње Хришћана у Европи и Немачкој скоро никога да не интересују. Ко прогоне Хришћана јавно тематизује тај брзо пада под сумњу да шири антимуслиманске ресентименте а тиме подржава агенду десних екстремиста
      Од  ИН4С  -  01/06/2020 09:37      Широм света све више прогоне Хришћане. Ко о томе прича, бива одмах проглашен за десног екстремисту или исламофоба. Но права политичка опасност лежи у прећуткивању.
      О прогону хришћана се мора причати. Хитно. А зашто ? Зато што се догађа, дан за даном, у пуно региона глобуса. И зато што расте. У 144 земље света Хришћани су због своје вере изложени патњама. Дискриминишу их, протерују. А у многобројним земљама и убијају. И сада, на западни Дан Свете Тројице, само два примера: у Мозамбику, у једном манастиру, су у нападу терориста убијани на десетине хришћана, исто тако у нападима на хришћанска села у Нигерији.
        Упркос томе, патње Хришћана у Европи и Немачкој скоро никога да не интересују. Ко прогоне Хришћана јавно тематизује тај брзо пада под сумњу да шири антимуслиманске ресентименте а тиме подржава агенду десних екстремиста.
      Мађарски премијер Виктор Орбан је 2016. основао Државни Секретаријат за подршку прогоњеним Хришћанима, који је до сада више десетина милиона еура исплатио угроженим хришћанским црквама на Блиском Истоку. Орбан се радо инсценира као бранитељ хришћанства – истовремено је у сопственој држави изградио ауторитарни систем. Немачка највећа опозициона партија Алтернатива за Немачку (АфД) је пре две године Бундестагу поднела апел на усвајање. Под називом: “Зауставити и казнити прогон Хришћана” – у ком је захтевала скраћивање развојне помоћи за земље у којима прогоне Хришћане. Овај апел је немачки Бундестаг скоро једногласно одбио. Тема је, значи, отровна. Многима се чини боље да јој се уопште не приближавају, из страха да ће и сами бити стигматизирани.
        Но, то не помаже. Јер бројеви говоре јасним језиком. Не протекне скоро ни један Ускрс а да током њега негде на свету Хришћани не буду жртве напада: последњи пут у Шри Ланки 2019. Двојица терориста-самоубица су се дигла у зрак и убила 253 човека: највећи део њих за време литургије у једној цркви. На Блиском Истоку су још до пре 100 година око 20% становништва били Хришћани. Данас једва да прелазе 4%. “Нестајање” Хришћана се драматично убрзало у деведесетим годинама XX века. 1990 године је у Ираку живело још 1,4 милиона Хришћана: данас их нема више од 150.000. У Палестини су палестински Хришћани сада сведени на 2% становништва: до пре неку годину их је било више од 11%. После 2011 и устаничког “Арапског Пролећа” против дугогодишњих арапских диктатора је притисак на хришћанске заједнице у скоро свим арапским државама појачан, посебно у Египту, Сирији, Ираку и Либији.
      Не, није тачно да је само радикални исламизам крив за ову потресну ситуацију, како популисти радо желе да верују. Прогонитељи Хришћана имају пуно лица. Комунистички режим Северне Кореје хапси и мучи Хришћане: довољно је за дугогодишњи затвор да само поседујете Библију. У Кини је комунистичка влада, како јавља британски “Гардиjан”, срушила на стотине цркава. У појединим деловима Индије Хришћани морају да рачунају да ће их прогонити а у супер-католичком Мексику су Хришћани сталне мете картела дроге, јер су свештеници Христови често једини, који се тамо боре против кокаинске мафије.
      “80% свеукупног религиозно мотивисаног насиља на свету је усмерено против Хришћана”, написао је Philip Mounstephen , бискуп енглеског Труроа, у 2019 објављеном истраживању о прогону Хришћана. А истраживање је обавила једна институција, коју ама нико не може да осумњичи да гаји религиозни, а посебно не хришћански радикализам: Британско Министарство Спољних Послова.
      Немачка Савезна Влада на свој начин је реаговала на све јачи прогон Хришћана: 2018 је основала Повереништво за религиозне слободе у свету. Које од тада чули нисмо. Понекад се ето гласну и политичари, који и нису десница: после масакра над Хришћанима у Сри Ланки је Волкер Каудер, тадашњи председник клуба посланика ЦДУ у Бундестагу, упозорио да постоји “све јачи прогон Хришћана у целокупном простору Азије”, а посланик Зелених у ЕУ-Парламенту Свен Гиеголд је констатовао да је слобода исповедања вере за Хришћане у пуно делова света угрожена.
      Бискуп Mounstephen је у свом извештају подцртао да њему није био интерес да уздигне на пиједестал мучеништва Хришћанске жртве а да друге прогоњене заборави, него да пре свега покаже кршење фундаменталног људског права: права да верујете или не верујете у Бога. А све бројке показују да је то право највише ускраћено Хришћанима.
      Кукавичлук Запада
      Орбан и АфД су -ако ко хоће то тако да види- само два актуелна разлога зашто ова тема, и поред све драматике, није стварно присутна у свести грађана Европе. Постоје и други, пуно дубљи разлози. Насилна колонијализација великих делова света је обављена под знаком Крста. Чега се многи и даље живо сећају, па Хришћане доживљавају и даље као освајаче и потлачиваче. Ко онда помене прогон Хришћана, томе брзо опале шамар да су они спалили Ђордана Бруна, имали срамотну Инквизицију, индигене народе Латинске Америке покрстили мачем и огњем те да су свеукупно веру у “правог” Бога повезивали са “правом” на људскост.
      Хришћанска црква је током векова била просто прототипни потлачивач. Регистар њених греха је подуг. И врло га се брзо цитира – само да би се пренебегло увидети да су данас и у овом моменту Хришћани свуда пре свега једно: жртве. А постколонијални и постимперијални осећај гриже савести пуно Европљана, особито оне са левице, чини тотално слепим за ову чињеницу.
      Та новоевропска култура стида често иде руку под руку са игнорисањем ситуације хришћанства у садашњости. Па смо формулисали тест-питања: коју боју коже има типични Хришћанин ? Већина Немаца на ово одговара: белу; на питање којем социјалном сталежу припада већина Хришћана, Немци одговарају: принципијелно добростојећима.
      Оба одговара су погрешна: од 2,3 милијарде Хришћана на свету већина је тамнопута и сиромашна. Хришћанство је данас пре свега феномен глобалног Југа, али већина Немаца и Европљана га и даље сматрају за европску, западну религију. Истовремено, кад Хришћане у другим земљама прогоне, то се не доживљава као удар на сопствене, европске културалне корене.
      Rupert Short аутор књиге  “Christianophobia“ наводи и друге разлоге за ову игноранцију: “Разлог зашто западна јавност не жели ништа да чује о прогону Хришћана је врло прост: млади хришћани у Европи и УСА нису “радикализирани” а прогоњени Хришћани не одговарају на прогоне терористичким насиљем.”
      Судбина пакистанске Хришћанке Асиа Биби је карактеристичан за кукавичлук Запада: једна сиромашна жена, која се на сеоском бунару посвађала са муслиманкама а потом од њих била оптужена за бласфемију.
      Што је у Пакистану капитални злочин, за који пада глава: Асиа Биби је 2010 осуђена на смрт. Каменовањем. 8 година је седела у казамату: у самици. Кад јој је 2018 Врховни Суд Пакистана укинуо смртну казну је исламистичка светина изашла на улице главног града и захтевала да она буде убијена. Влада је попустила али Биби је већ била успела да отпутује у једну западну државу. Сем редовних исламофоба, судбина ове жене на Западу дуго није интересовала скоро па никога. Чинило се да многи мисле да ће изазвати верски рат само ако буду и причали о њој и сличним случајевима.
      Истина је сушта супротност: ко о прогону Хришћана ћути, ко га одговорно не тематизира, тај зазива политичку опасност. Јер: прогон Хришћана није само питање људских права, оно на драматични начин мења суседство Европе.
      Кад ми, Европљани, говоримо о “муслиманском свету”, мислимо у првој линији на Блиски Исток. Тамо се налази колевка хришћанства. Оно је вековима било интегрални део Блиског Истока – и то је још увек. Али ако застрашивање и прогони буду даље овако ишли, брзо ће бити реализован циљ терориста “Исламске Државе”: хришћанство ће нестати са Блиског Истока – а сећање на историју Хришћана у региону ће у неком моменту ишчилети.
      Свет ће онда изгледати онако, како то екстремисти желе: свет религиозних сфера, које наводно не могу да битишу у суживоту.
      Аутор: Ulrich Ladurner, шеф-коресподент Die Zeit за ЕУ, Брисел
      Превод: Мирко Вулетић
      Извор: www.zeit.de
    • By Поуке.орг - инфо
      Тумачећи честу флоскулу да Црква има тенденцију да Црну Гору врати у “мрачни средњи вијек” професор доктор Микоња Кнежевић у Интернет литији је казао да би се таква врста мишљења и одређивање средњовековног периода могла подвести под културолошку, идеолошку па и политичку предрасуду. Он је нагласио да је у 17, поготово у 18 вијеку, средњовјековни период хришћанске Европе означен као вијек вјере, којој је требало супроставити просветитељску мисао као вијек разума.     “Наравно није риједак случај када у историји идеја и цивилизација долази до замјене парадигми, да се она парадигма која се жели замијенити посматра типски у њеним негативним конотацијама а она парадигма која ступа на сцену да се жели представити као идеал типска конструкција. Хоћу да кажем да приликом замене парадигми она која се жели превладати, обично се црта у негативним нијансама. И то је наравно био случај и код просветитеља који су средњи вијек означавали као вијек регресије и мрачњаштва, супростављајући му свој антирелигијски и антиклрерикалан став”, казао је професор Кнежевић.   “У 20 вијеку је на основу силних истраживање показано да се ту ради о једној културолошкој предрасуди и да средњи вијек ни издалека није био мрачан како изгледа. Наравно да је имао своје успоне и падове и ја ћу вам навести само неколико примјера. Како назвати сад мрачни вијек у коме су настали Света Софија у Цариграду, Нотр-дам у Паризу, Високи Дечани на Косову и Метохији. Како назвати мрачним цјелокупну једну епоху у којој имамо појаву универзитета 1088. године у Болоњи. Оно што је такође значајно је то да имамо један процват културе и писмености поготово у позном средњем вијеку.” истакао је професор Кнежевић.   Прогрес који је био у том периоду очигледан у цијелој Европи, није заобишао ни крајеве српске средњовјековне државе:   “То је било не само доба економског напредовања, територијалног ширења и културног напретка већ и доба интелектуалног процвата. Сва она достигнуће византијске културе су отприлике преводом теолошких дјела на српско-словенски језик на неки начин интегрисани у нашу средњевјековну културу и она је на тај начин пратила корак са главним достигнућима византијске цивилизације.“   Када се вратимо на нашу црногорску реалност г. Кнежевић каже да је веома интересантно да предсједник Ђукановића критикује средњи вијек када се у неким својим активностима понаша јако средњевјековно.   “Он је недавно најавио да ће да оснива цркву националних Црногораца. Он дакле, у маниру средњевјековних владара који су себе сматрали Божијим миропомазаницима себи даје за право да оснива Цркву а притом се позива на начело секуларне државе. Он се такође позива на начело из 15 вијека а то је чије је царство тога је и вјера. Такође се позивао на Халкидонски сабор из 651. године. Дакле када му одговара, средњи вијек му је потаман а када му не одговара он је мрачан и таман. Ту се не ради о стварима вјере него се Црква користи зарад остваривања неких уско националних, уско државничких интереса. И ту онда имамо један чудеса амалган најгорих традиција средњег вијека, то су ове императорске инсигије на које Ђукановић претендује. Даље имамо најгоре традиције новог вијека а то је овај клерикализам у једном национал-шовинистичком кључу и један чудесан спој послије модернизма, гдје људи који су лишени било каквог осећаја за вјеру желе конституисати цркву, сводећи је на њене уско националне координате”, нагласио је Микоња Кнежевић.   У својој колумни “Мали диктатор и велики механизам” професор Кнежевић се осврнуо на термин Јана Кота гдје је Велики механизам дефинисан као историјски механизам који све велике диктаторе који су на нелегитиман начин, обично насилан, дошли на власт, доводи у ситуацију да виде своју судбину и крај који су имали, такође, и њихови претходници.   „Ја сам то искористио као метафору и покушај да на дискретан начин позовем представнике владајућег режима да мало ублаже свој заиста ригидан и агресиван став који је своју кулминацију имао увођењем новог, заиста проблематичног, Закона о слободи вјероисповјести, који представља покушај отимање имовине Српској православној цркви. Скренуо сам пажњу да, уколико се жели стварати нова парадигма Црне Горе, онда се не смије претендовати на прекрајање историје. Не можете у уско партијску или политичку причу подвести Његоша или Петра Лубарду или све велике мислиоце који су се изјашњавали као Срби. Дакле не ради се о једном интегралистичком приступу који би требао да има за циљ помирење православног живља, већ је ријеч о партијском принципу који има за циљ да на подјелама извуче личну корист.з, акључио је проф. др Микоња Кнежевић у свом гостовању на Интернет литији.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Поуке.орг - инфо
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г.  Амфилохије служио је данас, 30. маја, на празник Светог апостола Андроника и Јуније, Свету службу Божију у манастиру Ждребаоник код Даниловграда, гдје су синоћ враћене мошти Светог Арсенија Сремца, након што је у претходна два дана походио вјерни народ у Подгорици и Кучима.     На Светој архијересјкој литургији су саслуживали протосинђел Сергије, намјесник острошки, протојереј Жељко Ћалић, парох даниловградски, протојереј Илија Зекановић, парох Комана, Бандића, Загарача и Загреде, отац Пеђа Катанић, јерођакон Роман и ћакон Иван Црногорчевић, уз молитвено учешће сестринства ове свете обитељи и вјерног народа.   Митрополит је у чин чтеца произвео Недјељка Кнежевића а у току Литургије је крштена нова слушкиња Божија Арсенија чиј је кум био владика Амфилохије.   Након прочитаног јеванђелског зачала, подсјетивши на Христове ријечи “Ја сам с вама у све дане до свршетка вијека и свијета”, Високопреосвећни Митрополит је казао да су то ријечи онога који је сјединио небо и земљу, Бога и човјека, и испунио домострој спасења па је земљу онебесио и обесмртио.   “Небеса је уселио у људску природу, самога себе као Сина Божијега јединороднога, да би човјек од смртнога бића, пролазнога, постао бесмртно, непролазно биће, да би задобио дар усавршавања у мјеру раста висине самога Христа”, казао је владика.   Даље је објаснио да је Христова мјера безмјерна и да је усавршавање у Христу безмјерни и безгранични напредак и усавршавање те да нема границе и да је тако и са човјеком и људском природом, која се вазноси на небеса и сједи са десне стране Бога и Оца.   “Онај који је у Христу је у Богу Оцу, и онај који иде за Христом иде јединим истинским и правим путем који открива и дарује живот и вјечну истину. То је оно што нам открива и дарује Господ, то је оно што добија своју поноћу у овом празнику кога прослављамо у Светом Вазнесењу Христовом”, бесједио је Митрополит црногорско-приморски г.  Амфилохије.   Митрополит је подсјетио да се Господ вазнео на небеса, претходно родивши се од Духа Светога и Пресвете Дјеве, поживевши заједно са нама, преобразивши се на Гори таворској и тим преображењем откривши Духа Светога животворнога, свјетлост вјечну и њоме обдаривши човјека, пострадавши ради нас и нашега спасења.   “Узео је крст на себе и послије тога васкрсао из мртвих, да би се јављао светим ученицима 40 дана и да би послије тога јављања пред њима вазнео се на небеса, потврдивши да ће Он остати заједно са њима до краја свијета и вијека, тиме што ће ми послати Духа Светога животворнога који ће их водити у сваку истину. И то је оно што примамо у Светој тајни крштења. Од мајке рођење је рођење за пролазни живот, а рођење Духом Светим и водом у Тајни крштења то ново рођење је рођење за вјечност и непролазност, за бесмртност.”   Честитајући крштење својој куми Арсенији, Архиепископ цетињски је нагласио да је она примила тај дар новога вјечнога рођења овдје поред ћивота Светог Арсенија. Добивши то име, како је казао, она је добила и благослов Светог Арсенија чудотворца, чувара ове светиње и душе нашега народа, наследника Светога Саве, који својим живим присуством овдје потврђује то јединство без прекида Цркве Божје у Христу. То јединство и силу јединственога Господа Оца и Сина и Духа Светога је, како је објаснио, примила и Арсенија у Светој тајни крштења и миропомазања, примивши печат дара Духа Светога животворнога.   “Онога Духа којим је рођен сам Господ и кога је Господ обећао својим ученицима, Цркви својој, и којега је подарио на Духовдан – Тројичиндан, а који је дошао по Његовом обећању послије Његовог вазнесења. Тако да ево још једна душа је пришла том Божјем дару и вјечном и непролазном Царству Божијем, примила квасац у себе бесмртнога вјечнога живота, новога рођења Духом Божјим и водом”, рекао је владика.   Заблогадаривши Господу који даровима вјечнога живота дарује човјека, Митрополит је истакао да је Господ обдарио људску природу тим даром вјечним вазневши је на небеса тиме што је сам сишао са небеса и вазнео човјека и људску природу. Обдарио је човјека вјечним и непролазним, бесмртним животом, у заједници својој –  Цркви, која је тијело Његово, “подаривши том тијелу душу а та душа Цркве Божије и оних који се крштавају јесте управо Дух Свети животворни”.   “Зато се и поклањамо Богу нашем и кршатавамо у име Оца и Сина и Духа Светога. И трудимо се да живимо овај кратки земаљски живот у Оцу и Сину и Духу Светоме примајући Њега и Његове Свете божанске дарове, испуњавајући Његове заповијести, ходећи за Њим заједно са светим пророцима и апостолима, светим Божјим људима, који су кроз вјекове служили Господу”, рекао је Митрополит Амфилохије.   Међу те свете људе спадају и Свети отац Арсеније, Свети апостол Андроник и Света Јунија, које данас прослављамо, као и сви свети у којима је диван Господ и у којима почива силом свога Духа животворнога, призивајући све људе и све земаљске народе у то вјечно и непролазно Царство своје.   “Зато читамо ово Јеванђеље гдје је Господи попевши се на Гору открио својим ученицима и рекао да иду и да крштавају све земаљске народе, све људе у име Оца и Сина и Духа Светога, и да их уче да испуњавају све оно што им је заповиједио. И тако се наставља то дјело Божије, дјело Цркве Божије, Христово дјело, кроз вјекове и овдје код нас и широм свијета и међу свим земаљским народима”, казао је на крају своје бесједе Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г.  Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...