Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
Ромејац

Прогон Српске Православне Цркве у Црној Гори од стране конвертита

Оцени ову тему

Recommended Posts

ЧЛАН
пре 13 минута, logdanov рече

По Обреновом изразу лица, неко је оматуфио.

И пре је деловао погубљено, а сад је, брале... Удара све ово на живце. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
АДМИН
пре 3 минута, Zoran Đurović рече

Јако си зелен. Разумећеш ме, ако Бог ти буде милостив, једног дана. Сада не можеш да примиш. 

Što sam bliže Bogu, sve sam zeleniji.

Uglavnom, teoretski govoreno čak i da ste apsolutno u pravu, razglabati na tu temu trreba odložiti.

Ponavljam, da ste u pravu, samo teoreetski.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Ma, nista sporno, verovatno ga neki novinarcic nesto isprovociro, pa je moro da kaze crnogorska crkva,.... dajte malo kontekste i reading izmedju redova....:loading:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Pocivaj u miru andjele!!!

Predvideo je svoje  ubistvo. Govorio istinu u ime Boga.

Александар Саша Пејановић (1974—2011) је био боксер из Црне Горе, српске националности, који је представљао Савезну Републику Југославију на Медитеранским играма 2001. године, где је освојио бронзану медаљу.Био је припадник Министарства унутрашњих послова до 2006. године.[

Убиство
У јавности је постао познат 2008. године када је ухапшен после нереда, који су избили у Подгорици након признавања независности Косова.[Том приликом је држан 48 сати без сна у „бетоњерци“, где је брутално претучен од стране полиције. Окружни суд је полицајце осудио на затворске казне, да би их убрзо Виши суд ослободио кривице.[Током наредних година Пејановић је више пута тврдио да га прогоне и да страхује за своју безбедност, због чега је једно време живео у Србији], да би 30. маја 2011. године био убијен из пиштоља од стране полицајца Зорана Булатовића. Булатовић је осуђен на 13 година робије због убиства. Адвокат Далибор Ковачевић, који заступа породицу убијеног Пејановића, тврди да је реч о политичкој ликвидацији.[9] Случај Александра Пејановића, наведен је у извештају америчког Стејт департмента, о кршењу људских права у Црној Гори, као и у извештају УНХЦР-а.

 

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 22 минута, Bokisd рече

Ma, nista sporno, verovatno ga neki novinarcic nesto isprovociro, pa je moro da kaze crnogorska crkva,.... dajte malo kontekste i reading izmedju redova....

Ma ok je to, samo mi nije jasan mitropolit sto daje povoda za dvosmislenost....ovde je ljut uzvratio nekom novinarcicu, ali ne razumem sto stidljivo govore "srpska", kao da su Montenegrini naivni, pa sad ajde da ih pridobijem(o)....treba podvuci crtu jasno Hristova Crkva, Srpska Crkva u Crnoj Gori.... time i crnogorska i svacija. Sve nesto okolo naokolo...ali ajde...mislim satanisti im dosli do crkvenog praga, i sad im nesto i verbalno titrati...ne vidim smisao.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 11 минута, Ćiriličar рече

Ma ok je to, samo mi nije jasan mitropolit sto daje povoda za dvosmislenost....ovde je ljut uzvratio nekom novinarcicu, ali ne razumem sto stidljivo govore "srpska", kao da su Montenegrini naivni, pa sad ajde da ih pridobijem(o)....treba podvuci crtu jasno Hristova Crkva, Srpska Crkva u Crnoj Gori.... time i crnogorska i svacija. Sve nesto okolo naokolo...ali ajde...mislim satanisti im dosli do crkvenog praga, i sad im nesto i verbalno titrati...ne vidim smisao.

Mislim da im ne treba davati povoda, .... ko ih sisa,:0414_feel: oni ono sto su zamislili zasad hoce da urade bilo sta da im kazes, lepo i fino ili verbalno i da opletes neke anateme , nista to nema veze za njih,.... tako da je bolje lepo i fino ako moze, da nemaju izgovor...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Sto kaze Boki, moram puknucu...stvarno, da ne hipotetisemo i sto bi rekli perjudiciramo stvari, nego ko ljudi da zborimo....ali da kazem (Bog zna da postujem i volim mitropolita, i da je zaista div duhovni)...a sada....hteo sam reci da mislim da se nekad mora zarezati....Sloba pokojni je stalno govorio "Srbija nije u rat"....iseckase nas na komadice, umesto da su Srbi kao utemeljivaci Jugoslavije rekli: MI vise necemo Jugoslaviju, osnovali srpsku vojsku, sa srpskim oznakama, postavili je na granice srpskih zemalja - ove ratove bi sve dobili, ustvario bio bi samo jedan i to lokalnog karaktera, a Srbija bi bila gde joj je mesto....isto mi lici sada ovo u CG.

Mora se reci koja je Crkva dole. Razumljivo je da klir ne treba da sad sipa ulje na vatru...ali ne zna ta bagra ni za sta nego za silu protiv sebe....besnom psu se ruka ne pruza. Zato im treba reci otvoreno...ovo mrcvarenje revoltira i narod, pa imamo da se nacionalni simboli ne smeju nositi po litijama, a cela crna Gora u trobojkama....

Kao sto se Sloba stideo Srbije pa jugoslovenstvovao, sada se dole mnogi libe da kazu Srpska crkve, Srpski narod....ok, oni su dole, ja samo iznosim misljenje, ali strah me da se ne plati cena za to.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 14 минута, Bokisd рече

tako da je bolje lepo i fino ako moze, da nemaju izgovor...

Tako je bilo od slucaja nastavnika srpskog jezika u Niksicuu pre deceniju i vise do danas....ta metodologija nije bila efikasna....j anisam za srpstvo u kafani, mozda ce ono vaskrsnuti uz krst jer je uguseno....ali to popustanje je svelo Srbe na 20% od toga da su bili 90%.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ТЕОЛОГ
пре 4 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Исјекли су га, али стварно мора да мало припази шта прича. Попа поред се чуди и гледа са невјерицом.

Мислим да би ваљало да много више пази шта говори.

Ево, Мило Ђукановић, данас, између осталог, каже овде (http://www.rtcg.me/vijesti/politika/267058/ako-smo-obnovili-drzavu-obnovicemo-i-crkvu.html):

"... Mi smo u svom programu kazali da želimo da obnovimo Pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori ...

... unutar pravoslavnog bića Crne Gore (!?) imamo duboku, istorijski ukorijenjenu podjelu. Kao odgovorna vlast moramo misliti kako da se ta podjela prevaziđe. Razmišljajući o tome kako prevazići taj problem smatrali smo da bi važnu ulogu u tome mogla igrati jedna konstruktivna pravoslavna crkva. I zato smo kazali - nemamo namjeru da se ponašamo tako da formiramo neku svoju crkvu iz koje će sada Crnogorci izgoniti Srbe, kao što su Srbi nekad izgonili Crnogorce iz SPC, nego želimo da se formira jedna crkva u kojoj će naći mjesto svi pravoslavni vjernici u Crnoj Gori"

Да подсетим:

- у писму Барта Милу (за које се сматра да је написано у ЦГ као што је и Барт скоро инсинуирао да га је написао на позив Амфилохија) се користи термин "Православна црква у Црној Гори"

- у писму Бартовог Елпидофороса државном секретару САД Мајку Помпеу се такође говори искључиво о "Православној цркви у Црној Гори" и, чак, нема ни помена ни о митрополији ни о СПЦ.

 

Преко свега тога та прича се шири и по свету:

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Професор Перовић: Срби у Црној Гори нису угрожени, али Црногорци у Србији јесу

Срби у Црној Гори нису угрожени, али Црногорци у Србији јесу — изложени су застрашивању и само је један корак до репресивних мера, поручује др Миленко Перовић, професор Универзитета у Новом Саду, у интервјуу за Радио Црне Горе, који му је уступио простор за низ оптужби изречених на рачун Србије, с циљем аболирања црногорских власти.

Milenko%20Perovic(1).jpg

 

RS.SPUTNIKNEWS.COM

Срби у Црној Гори нису угрожени, али Црногорци у Србији јесу — изложени су застрашивању и само је један корак до репресивних...

 

(Jedan od tvoraca montenegrinskog pravopisa, ma sta to znacilo)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Текст је на енглеском, кога не мрзи може и у Гугл Трензлејт, тербало би да може добро да га преведе:

Montenegro's Corrupt Party of Socialists Is Killing the Country

Milo Djukanovic’s thirty-year-old authoritarian kleptocracy is killing Podgorica's Democratic efforts.

Largely unnoticed in the wake of events in the Middle-East and the impeachment drama, another crisis is brewing in the Balkans. In Montenegro, thousands of people have been protesting a new law passed by the Montenegrin parliament and signed into effect by the country’s longtime strongman, Milo Djukanovic, which gives the government authority over properties that religious organizations in the country have been using for at least a century. Evidence of the problems the controversial new law creates can be seen in the widespread condemnation it has received from individuals such as Pope Francis, Ecumenical Patriarch Bartholomew, and Russian Orthodox Patriarch Kiril.

 

Djukanovic’s motives are fairly transparent. Economically, the new law allows Djukanovic’s kleptocracy to take control of hundreds of properties used by the Serbian Orthodox Church while simultaneously politically weakening the only organized institution left in Montenegro capable of posing a serious threat to his rule. (Public opinion polls show that the Serbian Orthodox Church in Montenegro by far enjoys more trust than the country’s president, government, parliament or judiciary.)

 

Ultimately, Djukanovic’s plan is to turn over church properties with no economic value to an uncanonical organization under his control, led by a defrocked charlatan fond of hitting old women.

The current protests in Montenegro, however, are only a symptom of a conflict that has been long in the making. Remarkably, NATO’s newest member is the only former communist European country that has never had a democratic transition. Even in Belarus and Russia communists have been out of power for at least one electoral cycle. But Djukanovic’s ruling Democratic Party of Socialists (DPS), which is just the renamed Montenegrin League of Communists, has been in power continuously since 1945.

To put this longevity in some perspective, Djukanovic’s DPS has been in power longer than the Bolsheviks ruled the Soviet Union, and Djukanovic himself has been in power longer than Stalin.

  •  

Djukanovic has managed to stay in power so long by constantly reinventing himself and changing with the times. In 1991, as a protégé of Slobodan Milosevic, Djukanovic ordered the bombardment of Dubrovnik. Yet today, there are people in Washington who hail Djukanovic as an “elder statesman,” and he is feted in Washington’s foreign policy salons. In 2014, Joe Biden welcomed him to the White House. 

While enjoying so much popularity in Washington, however, Djukanovic has turned Montenegro into his feudal fiefdom. As a recent New York Times article put it:

 

[Djukanovic]. . . is now the longest-serving leader in Europe, in power longer than both Vladimir V. Putin in Russia and Recep Tayyip Erdogan in Turkey . . . The president’s sister is the nation’s top lawyer, helping foreign investors join in the building boom sweeping across the coast. His brother owns First Bank, the country’s largest financial institution. His son runs the country’s biggest power plant. His nephew is involved in the country’s largest tourism projects.

Thanks to such machinations, as Moisés Naim has argued, Djukanovic has turned Montenegro into a “mafia state.” Thus, according to Naim, leading government officials are actually “integral players in, if not the leaders of, criminal enterprises, and the defense and promotion of those enterprises become official priorities . . . the national interest and the interests of organized crime are now inextricably intertwined.” Indeed, one prominent democratic opposition figure in Montenegro has aptly called Djukanovic’s system-of-rule “Montenegrin Putinism.”

 

In 2015, Djukanovic’s success in turning Montenegro into a mafia state led to his being named “Man of the Year in Organized Crime” by an international anti-corruption watchdog group. As the award announcement noted, “this as a lifetime achievement award.” Nobody outside of Putin has run a state that relies so heavily on corruption, organized crime and dirty politics. It is truly and thoroughly rotten to the core.

An audit of the Djukanovic family bank by Price Waterhouse Coopers has revealed one of the many mechanisms by which corruption in Montenegro operated. First, public funds were deposited with First Bank, which then provided loans to Djukanovic associates and well-known organized crime figures, such as Darko Saric, a prominent Balkan drug dealer. Another tactic has been for Djukanovic cronies to acquire state-owned enterprises, fleece them of their value, and then declare them legally insolvent. According to one report, by November 2015, 89 percent of the state-owned enterprises that had been privatized by Djukanovic had reportedly gone bankrupt.

 

Apart from financial corruption, Djukanovic has used various means of illegal electoral engineering to stay in power. These tactics have run the gamut from voter fraud to blackmail, demobilizing potential opposition voters, fear-mongering, threatening police violence, and outright vote-buying. Anti-corruption watchdogs believe up to 15 percent of the votes in the October 2016 elections were fraudulent.

Lastly, attacks on independent media and critical voices have also been a hallmark of Djukanovic’s system of rule. Djukanovic once said that investigative journalists should be “exterminated like mice,” and someone in Montenegro clearly got the message. In 2004, the editor of the opposition newsmagazine Dan was assassinated. In August 2013, investigative journalist Tufik Softic was the target of a bombing attack. In December 2013, an explosive device was detonated outside the offices of Vijesti, an independent daily in Podgorica. In October 2015, Jovo Martinovic, a journalist covering Montenegro’s organized crime scene, was jailed for fifteen months on trumped-up drug-smuggling charges. In April 2018, a car bomb exploded outside the home of investigative journalist Saed Sadikovic. In May 2018, Olivera Lakic, a journalist reporting on corruption, was shot outside her apartment in Podgorica.

 

Yet despite this organized terror campaign the country’s independent media, Reporters Sans Frontieres would note in December 2018 that  “All of the attacks on journalists in the past two years have gone unpunished.”

Apart from outright physical attacks, Djukanovic and his surrogates also resort to various smear campaigns against their opponents. For people who think that Donald Trump’s comments about women are beyond the pale, Djukanovic takes things even lower. In 2015, Djukanovic launched an attack against one of Montenegro’s leading anti-corruption activists, Vanja Calovic, literally accusing her of having sex with dogs. To its credit, the U.S. Embassy in Podgorica named her “The Most Courageous Woman in Montenegro” in 2016.

 

As evident from the above, the nature of Djukanovic’s rule has ranged from the depraved to the corrupt. At times, however, it has also been farcical. The primary example of this was seen in the events surrounding the so-called “Russian-backed coup plot” in Montenegro in October 2016.  

Indeed, the story of the so-called Russian-backed coup attempt becomes more absurd the more one analyzes it. It is worth noting, for instance, that the alleged coup attempt was at least the third such “attack on the state” that has happened on the eve of elections in Montenegro in recent years. And the absurdities just compound from there.

 

The alleged organizer of the coup, Sasa Sindjelic, was a high-school drop-out wanted for murder in Croatia who hadn’t been to Montenegro in fifteen years. Yet the GRU supposedly tasked such a marginal figure to organize a coup (on three week’s notice) against a regime that had been in power for some three decades. Not surprisingly, in March 2019, Sindjelic renounced his testimony altogether, revealing that the story had been coerced out of him after twenty-three days in solitary confinement and numerous beatings.

The other central actor in the alleged plot, Mirko Velimirovic also renounced his story in April 2017, after which he had a serious “car accident” and decided it would be better for his health to testify again. Yet under cross-examination his testimony quickly fell apart; Velimirovic, for instance, could not identify the weapons he had allegedly bought (and which have never been produced), nor could he identify the mysterious Albanian black marketeer he supposedly bought the weapons from.

 

The other alleged participants in this third-rate Balkan cabaret were similarly farcical; as one report put it, most of those arrested were “elderly and in ill-health.” The comedic highpoint of the proceedings came with the testimony of an alleged coup-plotter (in real life a self-confessed drug addict), who was tasked with breaking windows and throwing Molotov cocktails at a political party headquarters—but he got the address wrong. During his confused testimony, the alleged coup-plotter claimed, “Actually, I don’t even know what I was supposed to do. The only people I know here work for the government.”

Surprisingly, considering the supposedly grave danger facing the country, neither the interior minister, nor the defense minister, nor Montenegro’s Council for National Security were informed about such an unprecedented threat. Nor did Montenegrin officials inform NATO that they had discovered a Russian-backed plot against their country. Even Djukanović said that he only found out about the alleged affair from media reports. As Montenegro’s interior minister himself noted somewhat incredulously in the days after the discovery of the alleged coup attempt was made public “There has not been a meeting of the government or of the Council for National Security, the state president has said that he does not want to comment, the prime minister said that he does not know anything about it or that he does not have enough information . . . I have to admit that this is a very specific ‘coup d’etat’.”

https://nationalinterest.org/feature/montenegros-corrupt-party-socialists-killing-country-117821

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 13 часа, Дејан рече

Мени није проблем да на прави начин разумем шта је митрополит хтео да каже , проблем је што би неко могао да се саблазни.

Јасно је шта ти разумијеш: да је важније да се људи спашавају и да су литургијској заједници него како се та литургијска заједница назива, мислим да овде сви то разумију, зато нико није ни регаовоао када је митрополит промјенио име, а да ли се овде ради само о томе?

Очигледно не, ради се о томе ко може доћи у ту Цркву и шта Црква подразумјева под Црногорским идентитом, или шта Црква препознаје као мушко или женско.

Ако идеологију родног и полног разликовања, или националног идентитета који се заснива на негацији другог Црква усвоји, а ради се о глобалистичком и што не рећи сатанистичком пројекту, то ће да има драстичне литургијске посљедице јер баш твоје дјете ће сутра моћи да се вјенча (ако може да се крсти -има сва права) у Цркви са неким ко је промјенио пол (ствар избора и осјећања као и нација?), и шта ћеш му рећи немој Црква грјеши?

Или ако чувајући патолошко осјећање других кренеш да вршљаш по историји и сјечеш грану на којој сједиш.

Ставри су просте, твој духовни и тјелесни корјен је такав какав је и не можеш да имаш други, зато што ти Срби, Грци или Јевреји нису баш ок.

Ако си Циган, Циган си, и то је Божији благослов и  можеш се осјећати као W.A.S.P само не ишти од Цркве да те тако препозна, јер у томе се крије комплекс, него живи свој благослов.

Поред тога ради се агресији на јединство наше Цркве у намјери да се она као духовна суштина и снага народа потчини или подјели.

Треба један Мило Ђукановић мафијаш свјетскога гласа и стамота не само Црне Горе да пошто је обесмислио домаће и међунарадно право и поредак да обесмисли и Цркву, па ће редом нарко босови да имају своје Цркве и да буду равни Сави који их у подсвјести прогони.

Мало да се преиспита та "теологија" да се од сваког може узети прилог за Цркву, ево узимало се понешто  од нарко босова и сад нарко босови хоће све.

Мислим одлучи га од крштења, па га позове да се крсти, сад имамо јектенију да се уразуми, мени то смета, јер се зна на кога се мисли и није му мјесто ту да се помиње. Док се он уразумљује нама се народ па и владике избезумљују.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
RS.SPUTNIKNEWS.COM

Европски савет за спољне послове, чији су чланови Хавијер Солана, Бернар...

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 19 часа, Ćiriličar рече

Мило гледа тробојку на кравати српског амбасадора

 

bozovic2.jpg

bozovic3.jpg

 

WWW.NOVOSTI.RS

Vladimir Božović predao akreditive i “diskretnu” poruku crnogorskom predsedniku Milu Đukanoviću

Сјетио се да он има исту такву, остала му у Кочане.

 

 

 

 

 

 

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Митрополија црногорско-приморска и остале епархије СПЦ у Црној Гори, са вјерним народом и свештенством осуђују паљење и скрнављење државних симбола Црне Горе, као беспризорне вандалске чинове!     Не може нам бити јасно коме је, и у које сврхе, потребан овакав нечасни акт – било да се ради о исказивању нечијег незадовољства или да је ријеч о смишљеној провокацији изашлој из нечије политичке кухиње. Са овим у вези, гнушамо се и оних јавних наступа, од државног врха до грађанског сектора, који потпуно неутемељено и непромишљено овакве подле радње доводе у везу са грађанима који учествују у црквеним литијама. Јер, нема те хришћанске руке која би се подигла на барјак са хришћанским знамењима, нити има те грађанске руке која би наудила застави своје земље. Али нијесмо сигурни да нема злог наума, који не би оркестрирану кампању против литија, у њој приказаних као анти-државни удар, продужио и на овај начин, ради једнократне медијске злоупотребе.   Поруке са наших литија биће као и до сада молитва за братски мир и слогу.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Митрополит волокомалски Иларион, председник Одељења за споље црквене везе Московске патријаршије, изјавио је вечерас да ће Руска православна црква (РПЦ) увек бити уз Српску православну цркву (СПЦ) у „племенитој, светој борби” коју води у Црној Гори.     „Власти су се окренуле против свог народа и народ је изашао на улице”, рекао је митрополит Иларион, на промоцији његове књиге „У шта верују православни хришћани”, одржаној у крипти храма Светог Саве, на Врачару. Он је рекао да СПЦ данас пролази период тешких искушења у Црној Гори и да се ту понавља оно што се дешавало у Украјини.   „Тадашњи председник одлучио је да створи нову Цркву, он је умислио да може лично да створи Цркву, нову Цркву, независну од Руске православне цркве (РПЦ), и да ће му то помоћи у предизборној трци. У тој трци је претрпео жесток пораз алии је својом делатношћу нанео велику штету Цркви”, рекао је митрополит Иралион, говорећи о збивањима у Украјини.   Он је навео да се нешто слично дешава у Црној Гори, где је власт „усвојила дискриминаторски” закон који јој омоугћава да богомоље „одузме од законите Цркве и да их да било коме”. „Али хиљаде, дестине хиљада, људи из градова и села изашли су на улице да подрже своју Цркву”, рекао је митрополит Иларион.   Он је пожелео да се што пре „заврши овај тешки налет искушења који је захватио православне Цркве у различитим земљама”. Према његовим речима, „прво су та искушења почела на канонском подручју РПЦ а сада су прешла на канонско подручје СПЦ”.   Он је рекао да „светски властодршци покушавају да управљају Црквама и да стварају Цркве по свом нахођењу”, али је, како је додао, само Бог њен творац а њен чувар црквени народ, који је сада изашао на улице у Црној Гори, преноси Бета.     Извор: Политика
    • Од Логос,
      Задржаћемо се најприје на актуелним збивањима у Црној Гори. Дешавања у Црној Гори, чије сте Ви активни учесник, а тичу се спорног Закона о слободи вјероисповијести, покренули су далеко ширу реакцију, православног народа, али и других вјероисповијести. Какво је Ваше мишљење ко ће ту да попусти, власт у Црној Гори или црква?
      Црква неће попустити јер нема више шта да се попусти – власт отворено каже да њихова намјера јесте изградње неке нове ЦПЦ (очигледно да је и њима јасно да им се није исплатило вишедеценијско улагање у невладину организацију, а теолошким језиком речено секту окупљену око рашчињеног свештеника Мираша Дедејића). Дакле, Црква нема шта да попусти, јер власт жели да од Цркве направи цркву по својој мјери, а то аутоматски није Црква. Зашто то кажем? Најлакше је ствар илустровати на сљедећи начин: све канонске православне Цркве, а и неке које су тренутно у расколу (попут Македонске Православне Цркве) обиљежавају дан Св. Саве Српског. Просто: погледате богослужбене књиге. Или џепни календар: чак и поменута МПЦ у свом календару има празник Св. Саве Српског. Е сада, ако је за тренутну власт у Црној Гори „светосавље“ једнако „великосрпску агресију“, а Немањићи „окупатори Зете“ (што је историјски траги-комично јер су Немањићи управо из Зете), онда вам је јасно да Црква нема куда назад. Не може да пристане на такав пројекат власти. Власт је, опет, могла да контролише ситуацију, али је из неких њима знаних разлога одлучила да иде на све или ништа, највјероватније рачунајући на све. И то је била рационална рачуница. Бројали су своје гласаче, гледали реакције за друге битне ствари (језик, признање Косова итд) и рачунали на тај ниво реакције. Испоставило се да су прогријешили. Зашто су и даље толико упорни – то је друго питање. Има ту страха од вође. Има и калкулација: ако вођи пође по злу, није искључено да ће се неко појавити да „контролише ситуацију“ и буде „разуман“. Видјећемо.
      Да ли овај црквено-народни покрет у Црној Гори и солидарисање православног народа и изван Црне Горе, по Вашем мишљењу, плаши власти у ширем контексту? Осјећа се нека врста буђења народа, а незадовољсво људи није само црквеним темама.
      Не познајем довољно добро друштвену ситуацију у Хрватској и Словенији, али за све остале републике СФРЈ, а данашње квази-самосталне државе важи да су мала друштва заснована на клијентизму као облику друштвеног (не)уређења. Шта је основа клијентизма? Бивши комунисти, пресвучени у социјалисте или демократе, понекад са националистичким колором, понекад не, владају тиме што су један дио бивше друштвене имовине распродали или сами привативизовали, а један дио (обично телекомуникације и енергетски сектор, ако и владину управу) директно контролишу путем страначке олигархије. Народ у свим тим друштвима има приступа својим правима на рад само уколико гласа за владајућу структуру. Владајуће структуре зато немају идеологије у класичном смислу – оне су им апсолутно непотребне. Оне имају локалног кнеза, управљача тим привилегијама у име странке, вишу олигархију, једног сувереног вођу од чијег манипулативног талента зависи много (и који обично не трпи било кога ко би се уздигао до пријетње његовој власти). Политичке структуре затим немају државотворне и националне стратегије већ од ситуације до ситуације бране своје гласаче од понекад измишљених а понекад реалних пријетњи.
      Зашто овај дугачки увод? Зато што је суштински битан за ваше питање. ДПС је, попут свих владајућих странака, управо то. Они су рачунали да ће клијентизам да примора људе да у избору између Цркве и партије, бирају партију. Мало јасних пријетњи свима, мало изазивања осјећаја угрожености Црне Горе, мало пријетње на локалу. И не помаже. И ту је моменат у коме видим да су се моји пријатељи и познаници, функционери владјаућих политичких странака у Српској и Србији заиста забринули. Они, наравно, знају да њихове странке неће моћи да врше такав битан удар на идентитет људи у Српској и Србији. Али им је право чудо да постоје случајеви када клијентизам као начин друштвеног (не)уређења не функционише. Људи су се у Црној Гори ослободили, након деценија страха. И то сваку власт плаши. У Србији и Српској имате стварне патриоте и међу функционерима владајућих странака, али ми и они, помало забринуто, кажу. „Дарко, тешко је против власти“. Наравно. Али данашње власти никако да прочитају Малог Принца. Ако желиш да будеш краљ, можеш маштати да ти се звијезде покоравају, али од људи не смијеш тражити никада преко онога што су они спремни да учине за тебе.
      Иако раније није било значајније реакције ни по питању самосталности Црне Горе или признавању статуса Косова као независне државе, сада нам изгледа да власт у Црној Гори није очекивала овакву реакцију народа? Шта је била она искра у камену?
      Најприје, морамо да се присјетимо динамике политичког живота у та времена. Људи су били још потрошени у ратовима деведесетих, потрошени и у мјењањима политичких курсева, и у Србији и у Црној Гори, и ма шта да се десило, њима је само било битно да сјутра имају шта да поједу и да им нико не квари јутарњу кафу. Погледајте, међутим, ова „лица са улица и дјецу литија“, како рече о. Борис Брајовић. То је махом млад свијет. Клинци не желе да живе у тој сломљеној југословенској стварности. Они су одрасли у потпуно другачијем духу. Њих школа није ни образовала ни идеологизовала. Српство за њих није политички конструкт из СФРЈ, Мило Ђукановић прича језиком апаратчика из осамдесетих година, а њима је све то спрдња. Када на то додате генетику која се не може лако избрисати и вјековне молитве великих светитеља попут светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског, јасно вам је да се народ у Црној Гори никада није смио отписати.
      Да ли сматрате да је масовност литија резултат можда дистанцирања Митрополије и Епископског савјета од директнијег мијешања политике, и када је у питању власт у Србији, али и опозиција у Црној Гори? И да ли ова масовна реакција може имати политички епилог?
      За политички епилог ћемо видјети. Ту је проблем у томе да је ово онај случај политичког мијешања у црквене ствари, када Црква не може да наступи као странка, али мора да наступи као друштвено-политички чинилац. И ту је сва суштина. Црква мора да води рачуна о народу који јесте Црква те самим тим свачија, па и политичка помоћ је само средство да Црква-народ опстану. За политичке странке, власт је циљ, а све остало је средство, укључујући и Цркву. И ту се политичке партије, па и оне најбоље, разликују од Цркве. Ипак, као учесник литија морам да кажем да је већина политичких актера из Црне Горе сасвим примјерно реаговало на молбе од стране Цркве да се читава ствар не конвертује просто у политички скуп. Што се тиче власти у (другим) српским државама – оне имају могућност да ствар изнесу на дипломатском и другим нивоима. На самом почетку процеса, пријатељи блиски властима у Србији су ме увјервавали да се ствар неће радикализовати јер ће Србија повуће тихе, али одлучне потезе у корист Цркве. Волио бих да видим плодове тих потеза. Оно што свака власт ма гдје треба да види и зна јесте оно очигледно: народ више вјерује Цркви него вама. Црква је народ, народ је Црква. Па не манипулишите Црквом јер неће добро донијети никоме, а Црква ће знати шта и како да чини.
      Неколико црквених људи се у задње вријеме ипак издвојило када је у питању јавност. Прије свега, митрополит Амфилохије, али и ректор Цетињске богословије Гојко Перовић, чији ставови имају велики публицитет у јавности. Да ли је ипак овдје на главном удару митролопит Амфилохије који је имао доста оштре изјаве и о предсједнику Србије Вучићу и о предсједнику Црне Горе Ђукановићу?
      Ово су вам времена када један дан видимо таблоидне нападе на Митрополита, а онда сутра дан у интервјуу сам Митрополит каже да не види да се на њега врши хајка. Све нам је тиме рекао. Ни ја нисам присталица ма какве подјеле, макар и видио јасно да не раде сви у истом правцу и на исто добро. Опет: моменат је такав да немамо енергије да је трошимо на било коју унутрашњу зађевицу. Игнориши и иди даље. О Митрополиту и оцу Гојку свако може да стекне мишљење на основу њихових наступа и топлине, мудрости коју дају. Њих, иначе, тешко разумију само људи који имају већ готове пројекције од свијета, па само гледају да ли се „српство“ Митрополита и Гојка уклапа у његово или њено замишљено српство. Ја их понекад пријатељски коригујем када ми се чини да у жељи да на голубијим ногама приступе оном великом броју Црногораца који црногорство и српство доживљавају као ознаке државотворне традиције понекад забораве на онај народ који је схватио српство као шири, а црногорство као регионални идентитет. Међутим, схватам донекле и њихову позицију. Она је некоме у Србији углавном тешко замислива. У Црној Гори још увијек имате читав дијапазон односа између српства и црногорства, а као црквен човјек и Србин морате да учините све да Српска Православна Црква доље опстане и да се у њој здраво осјећају сви они који желе да буду њени вјерници, без обзира на коме од тих спекатара идентитета се налазили. На крају се и показало да такав приступ има смисла: данас су у литијама заједно и људи који су се изјашњавали на пописима и као Срби и као Црногорци, а само не они „Црногорци“ који су то само зато да не би били Срби.
      Какво је Ваше мишљење о томе да патријарх Иринеј и Синод СПЦ нису позитивно одговорили на захтјев Епископског савјета да се одржи ванредни Сабор СПЦ? Јер ситуација у сваком случају није редовна.
      Ситуација није редовна, али ево видим најаве доласка Његове Светости на светосимеоновску литију у Подгорицу, па још уз Његово Блаженство Митрополита Онуфрија, предстојатеља (канонске) Украјинске Православне Цркве, живога светитеља, најближег по свему нашем патријарху Павлу. То ме радује. Мислим да постоји један порив у јерархији да се „сачека“, „види“, не би ли се како само по себи нешто ријешило. Тако старији људи генерално гледано реагују – а то може имати и добре и лоше стране и посљедице. Затим, могуће да су и друга раније отворена питања, за која се процјењивало да је боље да сачекају мајски сабор пресудила да ванредног сабора не буде. Како год, данас постоји само једна истина: народ. Народ зна и осјећа. Ми, свештеници, за нас је само питање како ће нас осјетити тај народ- Црква. Ако због наше спорости пропустимо да се одазовемо на позив народа-Цркве, сами смо себи криви.
      Дуго година сте били декан Богословског факултета у Фочи. Како коментаришете актуелно стање на Богословском факултету у Београду и, по многима, нелегалне одлуке коју доноси Савјет тог факултета, јер му се оспорава и легитимитет? Посебно у случају одлуке о „склањању“ владике Западноамеричког Максима као предавача са факултета.
      Ово је врло компликовано питање и опет не могу да дам одговор у пар реченица. Најприје, ја само донекле познајем ситуацију на ПБФ у Београду, а управо као професор и декан ПБФ Св. Василија Острошког, не желим да повриједим пријатеље који раде тамо. Видим да се ситуација довела до једне ужасавајуће нездравости. До једне осјетљивости унутар које су чак и моји позиви бившим пријатељима да се виде и да не руше односе и код једних и код других доживљавани као чинови непријатељства и издаје. Јер људи који данас ратују на ПБФ УБ али и преко ПБФ УБ и на другим пољима – то су најближи пријатељи и сарадници до прије неколико година. Међутим, када је „пукла тиква“, све се изврнуло наопачке и сада смао видимо ту типичну малоазијску, оријенталну жељу да се бивши пријатељ уништи (увијек се сјетим Турске из 2008.године када су нам ергдоганисти на сваком ћошку хвалили Фетулаха Гулена). Ту човјек нема шта да каже, већ само да се помоли.
      Сложио бих се, међутим, да та ситуација треба да нас опомене не неколико систематских грешака које смо дозволили у посљедњих пар година. Најприје, све што се данас дешава на ПБФ УБ и око њега, по природи ствари се поставља као ствар читаве СПЦ. Зашто? Као што рекох, у питању је, на жалост, обрачун међу бившим пријатељима. Такође, једна нестандардна ситуација која, да њени актери са обје стране припадају једној Цркви унутар Цркве, једном кругу који је толико концентрисао пажњу црквене јавности на себе у посљедњих 30 година (не без заслуга), да данас напросто свједочимо наличје те пажње. Добро би било да све што се дешава, ипак, изроди темељније одговоре на питања која су стварно важна: какав и иначе треба да је однос Цркве и државе? Чему служе богословски факултети, која је њихова сврха? Да ли да производимо литургијске техничаре, менаџере парохија или теолошке астро-физичаре? Заиста: какав је однос теологије, што значи црквене вјере и науке као такве, а нарочито теорије еволуције? Да ли људи могу да обављају неколико функција које изискују цијелога човјека (рецимо: да буду епархијски архијереји или секретари епархија и истовремено професори на ПБФ)?
      На сва та питања треба дати јасне, нијансиране, али једнозначне одговоре. Дакле, не идеолошке и двосмислене, него фино подешене али тачне. Јер тренутно је немогуће било шта рећи. Ситуациони морал – све може ако је ситуација таква да то мени одговара – најдеструктивнија је ствар за Цркву. Зато ми се чини да до постављања тог свеопштег оквира сваки је конкретан одговор само навијачки поклич и као такав – а од њих немају користи чак ни они којима се кличе.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Дејан,
      Наравно да су као госта позвали Мираша (наравно САМО Мираша, никога из СПЦ)и представили га као легитимног представника православаца а он се потрудио да избљује поново гомилу лажи и фалсификата.. Након тог сина Сотоне, наступио је квази социолог религије који се придружио пљувачини.. Ако је то слика екуменизма КЦ у Хрватској, препоручио бих и замолио да се ману тога јер кад год уХрватској праве глупости ми у Србији добијамо по леђима.
      За оне са јачим стомаком:
       
×
×
  • Креирај ново...