Jump to content
Ромејац

Прогон Српске Православне Цркве у Црној Гори од стране конвертита

Rate this topic

Recommended Posts

@Ромејац Нисам видео да си отворио тему - праштај - па сам отворио другу, пошто су уклонили ону од пре. Нека админи обједине, или нека оставе, па тамо нека буду негативности, овде ово што преносиш... како год.

:(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Milo Đukanović ne odustaje od otimačine srpskih svetinja: “Nećemo povući Zakon, SPC je uzurpirala imovinu Crne Gore”

Tan2020-1-19_12755491_0_620x0.jpg

 

https://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:842419-Milo-Djukanovic-ne-odustaje-od-otimacine-srpskih-svetinja-Necemo-povuci-Zakon-SPC-je-uzurpirala-imovinu-Crne-Gore

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 33 минута, Ćiriličar рече

Misliš turskog Patrijarha?

Pazi, konvertiti su izvršioci, a to ko stoji iza svega treba da vidimo. Ti, pošto si direktno "infiltriran" dole u Ercegovini, možeš doprineti razrešenju te zagonetke. :)

 

Нигдје ја нисам инфилтриран, прађед ми је био Јован Драганић из Невесиња посланик у старој Југи, Слободан Принцип Сељо шање Владу Шегрта у мисју да га придобије како пише сам Шегрт у сјећањима, у Словенији на Кочевском Рогу посље безуспјешног преласка заробљавају га јединице Пеке Дапчевића и стрељају, записник води Милка Планинц, партизани нису стрељли дјецу до неког годишта  па је Мирко (Рема) Дучић претекао тако што је слагао годиште али био голобрад, он је причао своме братићу Рајку Ковачу како су Јована партизани и тад хтјели, те му рекли: Ајде ђеде и ти са нама, да не гинеш узалуд, а он је одговорио: гдје ће генерал него пред војском, а није био генерал него угледан домађин коме су људи вјеровали.

Његова кћерка Јела удала се за Јована Рамбата - у Гацку се тада пјевало: " Павелићу државу уреди - три Рамбата објеси о греди...

Мене Црква нит је интересовала нити сам васпитан у вјери, онда ме то однекуд пукло, и молио сам се Богу, зашто баш ја? У то врјеме сам гледао да се упишем на црквене школе и сањам Патријарха Павла каже, ајде да промимо овог јовановог унука...

Тако нисам се ја убацио ниучије редеве, него су се редови унередили.

 

Што се тиче мистерија, Вартоломеј је канониски преступник и јеретик, можда неки унијатски конверитит, али унијаћење је нека полуконверзија, тако да га не називаш добро, Помпео је у својој традицији ма каква она била,

 

Али мислим колико сам схватио, тебе и Бокана, да оца Гојка сматраш конвертитом или признајеш црногорску нацију?

Одговори без увијања...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Ćiriličar рече

Rekao je da:

  • sukob Vučić-Amfilohije samo pogoršava stanje;
  • da Amfilohije ne kritikuje Mila ni blizu kao Vučića;
  • sveštenstvo MCP napada Vučića grubim i neprimernim rečima bez razloga;
  • je Amfilohija pružena ruka od Vučića i da bi trebao da je prihvati, ode i sretne se sa njim u predstedništvu u Beogradu, jer ma šta on mislio o Vučiću, ovaj je predsednik Srbije.

 

Није рекао за свештенство МЦП да напада Вучића без разлога него да претерују, све остало стоји.

Оно што је по први пут речено је да они живе у Црној Гори, у којој је Мило господар живота и смрти, и да морају да калкулишу колико ће јако да нападају Мила, као и да има оног класичног црногорског страха од господара. И да нема никаквих симпатија за Ђукановића, ни код Митропоилита ни код осталих из МЦП.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Три фронта против СПЦ

 

Untitled-1-5e22d116cf714.jpg

 

Организација чији су чланови, између осталих, Карл Билт и Хавијер Солана, у документу „Моћ перспективе: Зашто је чланство у ЕУ и даље важно на западном Балкану” оценила је да би потенцијална тачка усијања на Балкану могла бити СПЦ у Црној Гори и на Косову, пренео је „Спутњик”. Упозорава се да због слабљења утицаја Европске уније последица може бити угрожавање сигурности западног Балкана и будућности Преспанског споразума, који су склопиле Северна Македонија и Грчка.

 

http://www.politika.rs/scc/clanak/446069/Tri-fronta-protiv-SPC

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Грчка Црква потврђује своје поверење у државу, али наглашава и потребу да се ипоштује свештенички чин и богослужење.     За време заседања Свештеног Синода у сталном саставу архиеписком Јероним упутио је позив да се свим црквама дозволи да обављају службе у периоду од 11. априла па надаље, без ограничења за неопходне услове за телевизијску, радијску или Интернет покривеност, али са истим ограничењима која важе за број присутних.  „Уколико држава ублажи мере, онда би, наравно, било дозвољено да присуствује и више људи“.   Тренутно је дозвољено да се савршавају службе пред камерама, под условом да постоји телевизијска, радио или Интернет покривеност.   Архиепископ атински је нагласио да на службама укупан број појаца не прелази два, а укупан број физички присутних особа није већи од пет, са изузетком митрополијских цркава свештених митрополија где укупан број физички присутних не би превазилазио десет. Сви присутни треба да се, на свој образ, изјасне да немају никакве симптоме и да ће се понашати у складу са успостављеним заштитним мерама.   Поред тога, Архиепископ тражи од митрополита, помоћника епископа и титуларних архијереја, као и генералног директора Централне финансијске службе (ЕКИО) Грчке Цркве, да за месеце април и мај 2020. уступе половину своје нето зараде да би се одмах купили вентилатори за специјалне болнице за вирус короне.   Током састанка, који је одржан путем видео-конференције, Архиеписком атински је нагласио да „са осећајем одговорности потврђујемо своје поверење у државу, што је последица чврстих односа између двеју институција однегованих током претходних деценија, али и у светлу одговорног става који показују држава, политичке и црквене установе у тренутној здравственој кризи“.   Међутим, он јасно ставља до знања да је, према догматском учењу Православне Цркве, „сврха живота у Христу да се сједини са Исусом Христом и да то оствари још у свету. У том контексту, Црква позива све у тајинствено јединство духовним учешћем у заједничком Путиру живота, то јест у Телу и Крви Господа нашег Исуса Христа, непрестаним савршавањем Свете Тајне Причешћа. “   Он напомиње да ће сходно његовим предлозима „Света Тајна Причешћа и даље бити раздељивана народу, не доводећи у питање законитост и регуларност ове службе према постојећем закону државе и цркве“.   Такође ће звона цркава звонити према распореду сваке митрополије и позивати вернике да учествују у заједничкој молитви из својих домова.   Дозвољено је, такође, обављати последовања у манастирима иза затворених капија, уз учешће само чланова сваког монашког братства тог  свештеног  манастира.   На гробљима свештеницима је дозвољено обављање помена на молбу родбине упокојеног, док ће само два рођака моћи да присуствују служби.   Генерални директорат Централне финансијске службе (ЕКИО) Цркве Грчке такође се обавезује да ће издвојити максимални могући износ новца за куповину опреме и другог здравственог материјала потребног за специјалне болнице за пандемију, грчку војску и безбедоносне снаге те земље.   Поред тога, Грчка Црква у сарадњи са невладином организацијом „Апостоли“ свештене Атинске Архиепископије ставља на располагање држави своје клинике и парохијску мрежну инфраструктуру широм земље.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Логос
      Они свештеници и лаици који из ревности а не по разму не поштују упутства својих архијереја и локалних власти у овом пандемијском ризику проузрокују непредвиђене последице на парохијском и ширем нивоу заједнице, пише Његово Високопреосвештенство митрополит Иларион , првојерарх Руске Православне заграничне Цркве, у новој посланици својој пастви објављеној на званичној веб страници ове Цркве.     Митрополит Иларион спомиње тужну стварност да су у многим местима богослужења забрањена у потпуности или се можда савршавају са свештеником и малим бројем прислужитеља и евентуално ограниченим бројем парохијана. Међутим, радује се што толико много свештеника користи савремену технологију да би подржали своју паству духовним разговорима преко интернета, телефона и др.   „Уверен сам да такав креативан приступ оснажује јединство међу људима који заједно подносе ове тешке околности и донеће добре плодове у будућности. У начелу, сваки позитиван пример у тако сложеним ситуацијама, када се изналазе нови методи проповедања и пастирског старања, увек су инспиративни и поучни,“ пише Његово Високопреосвештенство.   „Нажалост, Митрополит наставља, чујемо и за жалосне случајеве непокоравања, не само локалним властима, већ и надлежним епархијским архијерејима." „Такво понашање духовенства и мирјана службеника у цркви потпуно је неодговорно и може изазвати ризик не само по физичко здравље наших ближњих, већ и за наше односе са тим заједницама и према црквеној имовини,“ напомиње Првојерарх.   „Искушавајући Бога и човека“ на овај начин, они занемарују стварне проблеме своје парохије и, осим тога, „неповратно нарушавају односе са онима који их окружују, уносећи у њих сумње према Христовој Цркви, чији чланови морају бити пример“.   Таква ревност која није по разуму (Рим 10,2) може чак створити проблеме и у самим парохијским  заједницама. Цитирајући светог апостола Петра: „Понизите се, дакле, под моћну руку Божју да вас узвиси кад дође време; све своје бриге положите на Њега, јер се Он стар за вас (1. Петрова 5,6-7), Његово Високопреосвештенство позива своје свештенство и мирјане да се придржавају свих мера предострожности које су издале  надлежне власти и упутстава која су издали архијереји. Он такође позива своју паству да за то време појача молитву, пост, читање и спасоносно размишљање.   Његова порука закључује:   Можда пре него што смо у довољној мери  користили прилику да се молимо у цркви, пропуштали смо божанске службе због своје лењости и немара, или смо били толико затрпани својим пословима да своје породице нисмо никада видели, никада се нисмо молили, никада нисмо читали нешто од духовне вредности, никада се нисмо припремао за празнике и никада се нисмо држали  поста. Општи карантин је Божји дар, који човека гура у дубину самог себе, приморавајући га да преиспита свој став према животу, да мисли и да брине о ономе што је најважније. Нека свако од нас искористи ову благословену прилику да у ноћ Пасхе каже својим срцем: „Христос васрсе!“ и из њега чујемо најдражи одговор: “Ваистину васкрсе!“     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Логос
      Презвитер Илија Анђелић, парох суботички, говорио је за Радио-Славословље о духовном животу, богослужењима и помоћи старијим суграђанима који нису у прилици да учествују на богослужењима у условима ванредног стања у нашој земљи, уведеног поводом пандемије вируса корона.   Звучни запис разговора   Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • By Логос
      Поводом упокојења Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Милутина доносимо звучни запис беседе коју је почивши владика изговорио у уторак 24. децембра 2019. Лета Господњег у Храму Светог Нектарија Егинског.      „Све смо ближи Христу кад смо на Литургији“, рекао је Владика коме су саслуживали монаси Епархије ваљевске. „Сила Цркве се огледа у броју монаха, они се венчавају са Христом, њему полажу Завет, њихов је пут – пут Крста“, каже Преосвећени који додаје да се велика благодат осећа у граду, али и велика искушења откад се служи Света Литургија сваки дан у Ваљеву. „Божја апотека лечи, али свештеници морају да поучавају народ како треба да живи“, закључио је Владика Милутин.      Звучни запис: Радио Источник
    • By Логос
      Поводом упокојења Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Милутина (Кнежевића), а у знак сећања на новопрестављеног предстојатеља Цркве Божје у Епархији ваљевској, из архиве доносимо интервју са епископом Милутином који је 2011. Лета Господњег објављен у "Православљу" - новинама Српске Патријаршије.      *Одлучно сте се супроставили рушењу велике светиње, манастира ваљевска Грачаница, која је угрожена плановима о градњи бране Стубо-Ровни. Грађани су узнемирени, преко 8.000 верника је потписало петицију за њено очување. Какво решење Ви предлажете како бисте осујетили могуће потапaње манастира?   Деведесетих година прошлог века донета је одлука о изградњи бране Стубо-Ровни. Потписан је уговор и радови су започети. Било је неких прекида и пауза у раду, да би се пре неку годину интензивно наставило са радовима. Дошавши на нововаспостављену Епархију ваљевску 2006. године, затекао сам овакво формално-правно стање на терену, тако да ми је остало било само да се детаљно упознам са проблемима који се појављују пуњењем акумулације, без могућности икаквог утицаја на промену стања. Ослушкивао сам глас народа града Ваљева због изградње бране, потапања Грачанице и могуће опасности којa се надноси огромном количином воде над градом.   По својој савести обратио сам се апелом под насловом "Сачувајмо светиње и природу" и упутио га највишим црквеним и државним властима. Затим, у још два наврата, обраћали смо се саопштењима за јавност. Суштина нашег обраћања надлежнима била је, а и сада је, иста: пронаћи најбоље могуће компромисно решење, а оно би било по неким стручњацима да се висина бране задржи на коти 333, чија би висина осигурала не само опстанак манастира већ би се очувала природна, одбрамбена граница, изнад које почиње порозно, кречњачко тло, кроз које би отицање воде из акумулације угрозило природне изворе воде у околини Ваљева. Молимо се Богу да буде посреди Његова Света Воља у проналажењу најбољег решења овог проблема.   *Како сагледавате могућности враћања одузете црквене имовине у Вашој епархији, с обзиром на низ тешкоћа које се очекују Владиним ограничењима?   "Господња је земља и све што је на њој," говори у надахнућу Псалмопојац Давид (Пс.24,1). Држава, одузимајући туђу својину, огрешила се о заповест Божју: "Не пожели ништа што је туђе." То је преступ и пред Богом и пред људима. Црквена имовина јесте добровољни прилог Цркви. Ова земаљска добра треба да служе за потребе Цркве, за економију њену, за опште добро, а и да од тих добара помогне онолико колико може и кад може онима којима је помоћ потребна.   Ми смо у Епархији ваљевској у већој мери окончали поступке започете по одредбама ранијег закона и ступили у посед враћених непокретности.   Према постојећој службеној евиденцији Епархије, један део имовине ће услед немогућности враћања, услед законских ограничења, сасвим извесно бити предмет обештећења, на којем плану такође делимо судбину других субјеката у истом или сличном положају.   *На који ће начин храм Васкрсења Христовог у Ваљеву обележити велики свехришћански јубилеј 1700. година. Миланског едикта?   Градња храма Васкрсења Христовог започета је пре скоро две деценије. Оправдано дуго трају радови на храму јер је по величини други у Србији, први после храма Светог Саве у Београду.   Пре четири године убрзали смо радове и успели да до сада завршимо већи део унутрашњег уређења храма, дакле све изузев иконостаса, пода и фресака.   Ове године уз велику помоћ државе (НИП-а) урађена је прва и највећа фаза партерног уређења, дакле спољашњег дела комплекса храма Васкрсења Господњег.   Ради смо, уз помоћ државе, да завршимо остале три фазе ових радова, као и да приведемо крају унутрашње радове, за сада без фресака, како бисмо, ако Бог да, извршили освећење храма у јубиларној 1700. годишњици Миланског едикта. То би била централна свечаност у Епархији ваљевској, која би се обележила свечаном празничном Литургијом, и пригодним програмом. Обележавање овог великог и значајног празника за војинствујућу Цркву Христову, дакле датума када је Хришћанство добило и своју законодавну слободу у вртлогу историјског времена и простора, било би ширег карактера, дакле на нивоу целе Епархије, са Литургијским благодарењем и торжественим слављем у свим парохијским и манастирским храмовима.   *Новоканонизовани Свеци, Свети Владика Николај и Преподобни Јустин Ћелијски, пример су аутентичног монашко-аскетског живота, а исто тако и плодотворни писци који су оставили за собом богату ризницу дела. Какав је значај ове духовне оставштине за нашу културу, теологију и духовност?   Свети Владика Николај и Преподобни Отац Јустин велики су благослов и дар Божји, како, нашој, Српској Цркви, тако и целом Православљу. У њима видимо Божје промислитељно старање за наш народ. Ово старање, међутим, било је далекосежно, више генерацијско, више временско. Они су живели, писали и говорили за тадашњег човека, али исто тако и за садашњег и будућег. Њихов допринос нашој Помесној Цркви, као и Свеправославној Цркви Христовој, јесте немерљив. Немерљив у теологији, у духовности и култури, својим вредновањем исконског народног осветосављеног, охристовљеног наслеђа и стваралаштва од вечне вредности.   Њихов живот, или боље рећи бого-живот, у молитви и посту, подвигу љубави–састрадавања, у честом, и свакодневном сједињавању са Богом у Светој Чаши, учинило их је земаљским анђелима, а небеским благовесницима, који су, освећујући себе, освећивали и просвећивали друге око себе. Њихова писана реч, а и усмена сачувана преко аудио записа, представља за нас бесцено благо.   Диван је осећај читања њихових дела. То је разговор наш са њима, то је духовно богатство, за разлику од дела испуњених мудрошћу овога света и посветовњачене духовности. Али, читајући њих, схватамо да су нам њихове речи често и суд, јер нас смиравају и скрушавају пред њима. Они су били прави подвижници остајући пример нама и будућим генерацијама. Подвижник је сваки прави хришћанин, неко мање, а неко више. Али је прави и велики подвижник онај чија подвижничка дела рађају добре плодове, као што је то било у животу Светог Владике Николаја и Преподобног Оца Јустина.   Време секуларизма узима свој данак, али и данас постоје, и постојаће Свети Божји људи, прави подвижници-показатељи живе благодати Божије. Благодат Божја неће престати да пројављује нове светилнике и велике подвижнике. Њихова духовна оставштина, јесте и биће, духовно злато којим се небо купује. Треба да се упитамо постоји ли питање које може да мучи људско биће, а да на њега нису дали одговор.   Њихови Свети животи и сва њихова дела богата су трпеза и извор бистре воде, са које се храни и поји и теологија, и култура и духовност, не само код нас, него се њихова дела, све више преводе у Русији и у Грчкој, па и шире.   Бог их је прославио, а нама оставио потврду овога у пројави благодатне силе Божје која чини да мошти Светог Владике Николаја чудотворе у Лелићу и шире благоухани мирис, а на гробу Преподобног Оца Јустина све је више исцељења.   Остаје само она Еванђелска: "Ко има уши да чује нека чује" (Лк. 8,8).   *Покренули сте црквени радио – може ли Црква да адекватно одговори изазовима времена својим медијимa?   Црквени медији играју веома важну улогу у савременом свету, поготову у овом тешком времену. Наш радио "Источник" успешно емитује свој програм и на основу истраживања Стратеџи маркетинга слушаност радија је веома заступљена. Програмска шема је разноврсна, актуелна, веома прихватљива од стране слушалаца, и као таква чини да наш радио оправдава своје постојање у овим и оваквим временима.   Главни циљ овог медија је: чути реч Божју, брига о моралном стању личности и друштва, борба против зла и греха, просветитељска делатност, здравље и здрав живот нашег народа, духовна музика која крепи и подиже дух човеков, а и одабрана световна, изворна народна музика, као и многи други садржаји који могу послужити као мостови за савременог човека у његовој потрази за истинским животом.   Данашњи човек је окружен, бомбардује се разноврсним информацијама које му се стално сервирају преко електронских медија, билборда, реклама итд. Већи део тих информација су потрошачког карактера: бизнис, комерцијала, а и пожуда, хедонизам који је усмерен ка уништењу човека као боголиког бића. Морамо да будемо свесни да није наивно бити човек, око човека се води невидљиви рат, копља добра и зла се ломе око њега. Због овога од велике је важности да до човека допре реч Христова, реч смисла и свесмисла егзистенције, битисања. Због свега овога ми смо веома задовољни и Богу благодарни за наш црквени радио.   *Да ли напредујемо у јачању религиозне (не само побожне) свести, да ли постајемо религиозне личности?   Ако буде било Светих Божјих људи са нама и око нас, то ће позитивно утицати и на све нас да јачамо и напредујемо у побожности, у вери. Том напретку највише може помоћи, на првом месту, црквена јерархија, ако је Христо-зрачна. Но у овом времену све је, изгледа, мање Светих овде, на земљи, међу нама, па смо утолико сиромашнији за духовне вредности, јер смо ускраћени за лични сусрет и контакт са њима. Али благодат Божија и данас пројављује нове Свете а до нас стоји колико ћемо се угледати на њих и јачати у вери.   Што се тиче народа у овој Епархији, он је веома црквен и духовно здрав. Очувана је народна душа овог народа. Велики благослов Божји су и мошти Св. Владике Николаја и Преподобног Јустина, манастири и цркве, војсковође, устаници и песници. Политичка збивања у свету, тешке економске ситуације и распеће Српског народа, које траје, не умањује жеђ народа за Богом, али омета нормалан напредак ка духовним вредностима, јер је народна свест отежана бригама овога света (Лк.21,34). Потребно је да, ако се успавамо у вери, да се сетимо речи Св. Ап. Павла: "Устани ти који спаваш, и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос" (Еф. 5, 14).   Религиозност, или, боље рећи, осећај и осетљивост за Бога, неодвојиви су од човековог бића. Човек је више од религиозног бића, он је богоносилац, боголик, а као такав по својој природи гравитира Богу. Међутим, духовна успаваност омета овај развој човеков, те је потребно да Павловски сви устанемо како бисмо засијали и били светлост свету, а тиме и здраве религиозне личности.   *Статистика бележи да је најбројнији одзив ђака за православну веронауку у Србији у Вашој Епархији. Имате сталне састанке са директорима основних и средњих школа. Да ли је веронаука оправдала повратак у школски систем, каква су Ваша сазнања?   Свесни смо своје одговорности пред Богом за децу коју нам Бог даје. Ускратити деци право да упознају Христа и Његову Божанску науку јесте, по речима Преподобног Оца Јустина, злочин према деци. У појединим земљама Европе религион (веронаука) стоји на првом месту предмета. Сам задатак веронауке говори нам о њеној насушној потреби кроз векове - и данас! - у нашим школама. Она нема за циљ само стицање информација о Богу. Њен главни задатак треба да буде: Охристовљење личности, сусрет са живим Богом, давање самога Христа, кушање бесмртног извора.   Она не сме бити терет деци, него радост, како би деца ушла у сфере духовног живота и да им се отворе духовне очи. Да дечја срца ослушкују божанске тајне и да победе савремена искушења овога узаврелог света.   Ми се трудимо да имамо редовне састанке са свим директорима школе са територије наше Епархије. Уз обострано уважавање и разумевање наши односи су на нивоу, а ако има проблема увек их решавамо на обострано задовољство. Веронаука је и те како оправдала свој повратак у школу, јер су видни и опипљиви плодови које она даје. Веронаука призива човека ка узвишенијем животу, ка високој култури живота, у сваком погледу: земаљском и небеском. Јер веронаука открива детету, дакле младом човеку, правилан однос свега у творевини, однос Неба и земље, Бога и човека, човека са човеком, човека са творевином, дакле својим окружењем. Одвратити дете од веронауке велика је туга и сопствени пораз и одсецање лозе од чокота. "Ја сам чокот, а ви лозе" (Јн. 15,5). Школа треба да се увек зида на Светосавском темељу, да шири видике просвете и науке и да никада више и ни по коју цену не сужава видике, одбацујући Господа Христа и Његову спасоносну науку.   Послушајте Христа Који кроз векове виче: "Пустите децу и не браните им да долазе мени, јер је таквих Царство Небеско" (Мт. 19,14).   Статистика наше Епархије говори да 81% деце похађа веронауку у основним школама, док их је у средњим нешто мање, 72%. Иако је проценат похађања високоцифрен, опет није задовољавајући. Христос је свима неопходан, поготову оваквом, данашњем, свету и човеку. Због овога, Црква ће наставити свој мукотрпан труд да указује не само једном насељу или граду већ целоме свету да је Христос неопходан.   *Били сте у прилици да боравите и студирате у Америци, а три и по године провели сте на Новом Зеланду и Аустралији као Епископ. Какав је религиозни живот Срба овде и тамо, колико истински живимо по Богу?   Цео овај свет је њива Господња на којој је посејана свеспасоносна реч Божја - Јеванђељска. Служећи у далекој Аустралији и Новом Зеланду, само сам наставио да радим на тој њиви на којој су пре мене пожртвовано радили, у винограду Господњем, наши Епископи и Свештеници, добри виноградари.   На целом Петом континенту изграђено је доста дивних храмова, што сведочи о неимарском духу нашег народа и жеђи за Богом, а исто тако и за местом духовно-националног саборовања, дакле сусрета једних са другима, неговања како своје Православне вере, тако и својих традиција, свога идентитета, који је увек - и вавек! – јединствен, аутентичан, само уколико је прожет вером.   Нема неке велике разлике народа овде и тамо. Сусретао сам се са многима чијој сам се вери дивио. Има, као и свугде, одређених потешкоћа. Међутим, ако бисмо говорили о некој најистакнутијој разлици, она би била у очигледној носталгији нашег народа на Западу за својом отаџбином. Она се манифестује на различите начине, али има и своје плодове, дакле своју продуктивну страну. Наиме, у носталгији за отаџбином човек се бори да је репродукује, а репродукцију обично чини оно што је највредније код једног народа, а то су: вера и традиција. Свестан је наш народ свога идентитета, своје вере православне, своје културе, свога наслеђа.   Нажалост, има и оних који лако заборављају свој језик и писмо као резултат асимилације, која се пре или касније одражава и на менталитет људи. Ово наравно није препрека ка Христо-познању, али може у појединим случајевима да буде камен спотицања.   Објављено у "Православљу" - новинама Српске Патријаршије,  2011. Лета Господњег   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...