Jump to content

Прогон Српске Православне Цркве у Црној Гори од стране конвертита

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 2.6k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Шта, треба да се фолирам да сам нижих интелектуалних способности од вас? Ево га и поп Иван који би код мене требао да полаже, гради се мојим професором. Ви сте мало сагорели уз огањ... Није вам корист

Oво место управо враћа свој претстиж тиме што се коначно издиже изнад пљуваонице у коју је било претворено на неколико месеци. Никоме и никад овде није било ускраћено право на мишљење, није ни да

Одушевили су ме Срби Црне Горе. Искрено, мислио сам да је Српска Спарта одавно прошлост, међутим, сада се показује да није тако, већ да је жива и биће још живља. Кад су несрећници који њоме владају ре

Постоване слике

Можда је сад важније разграничити нека питања. Односно, оно што се тиче саме Цркве Христове, од оног што се тиче државе и нације. Јер, ако ту не направимо јасну разлику, то је већ протестантски модел. Управо оно на чему Мило покушава да левитира, негдје у поднебесју, између духова злобе.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Evo jos jedne emisije gde je o. Gojko gostovao. Jako teska za gledanje posto je sagovornik naporan (kao i svaki pravnik :P)

 

Pita ga voditelj zasto odbija pomoc iz matice (neki pravnici iz Srbije su hteli neku zalbu da podnesu pa su im rekli iz MCP da ne rade nista na svoju ruku dok se ne dogovore itd.) -  Gojko se zbuni kakva matica, mi zivimo u CG i pregovaramo sa organima CG. Dakle, prilicno sam siguran da nije Srbin ali je (i dalje) lojalan SPC.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 48 минута, Ćiriličar рече

Ставио сам наводнике, то је шала са друге теме... нема потребе да се вређаш.

 

Оца Гојка сам пратио, понекад, неко предавање. "Понеко", зато што сам већину тога слушао од других, или читао више пута...па ме то и не занима, само зато што није ништа ново. Има неких занимљивих анагдота, као "прича о фанти"....које имају дубок карактер.

Поводом последњих дешавања, око "црногорског писаног споменика културе", та изјава да је и он Црногорац... немам став, онако црно-бело. Искрно говорим.

Зашто немам став? Зато што нисам испратио - а можда се изјаснио - да је он по националности Црногорац. Ако јесте, то је за мене идентитеско конвертитство, јер сматрам да црногорска нација не постоји. Црногорци су, за мене, Срби!

Међутим, ја не знам како, када и у ком контексту се отац Гојко изјаснио. Можда је ракоа као да неко каже, ко је из Книна: "ја сам Крајипник"! Заиста не знам.

Такође, доле је извршена, и врши се, духовна обнова и христијанизација библијских размера, али, нажалост, паралелно је текао процес идентитеског геноцида и конвертитства. Тоје по мени идентитеска шизофренија и то ће, кад се испуни време, морати да се лечи.

Конвертитсво има једну опасну димензију - оно је "анти", негација! Дакле бити конвертит је бити против онога од чега си се одвојио. Ја имам само једног оца, имам само једне претке - да ли ја имам право да будем оно што нисам? Па имам, али да ли ја то јесам?

Ако су оцу Гоју преци Срби, а он се сматра Црногорцем - он је конвертит, идентитески. Али можда су ми преци Црногорци. Било би апсурдно да отац Гојко познаје добро Стари Завет, а да не познаје своје претке.

То што се сада доле много не србије је размљиво, и ја то поштујем. Мада сматрам да то само одмаже Србим ау целини.

Ћирко не вређам се, откуд ти то, мало сам окренуо ствар, може се рећи и да сам убачен и осјећам се ко крме у Техерану и лакше леђа окрећем муслиманима у Сарајеву или љепше се осјећам у Загребу, али мислим да сам  у том идентитетском смислу позиција.

https://static1.squarespace.com/static/5657eb54e4b022a250fc2de4/t/566f9dfa1c12100c11456ac3/1450155514846/1969_Heidegger_Identity+and+Difference.pdf

Како мислиш ако су му преци Срби? Црногорско конвертитство је новијег датума.

Или пак Црногорска диференција, што би и могло проћи ( то је оно без анти).

Ако је конвертит онда се прогон СПЦ врши изунтра, односно Вартоломјеј и Мило имају такмаца...

Ако је у питању Црногорска национална диференција, по којим основома се она одвија, да је препознамо и подржимо. Неможемо прихватити Гојкове тезе о Јеванђељу...

Идентитет не може да буде тако флуидан осим ако се ради о кибернетичком манипулацијама, односно искорјењивању.

Ја не видим ништа црногорско што није моје, на страну менталитет, и не посежем за туђим, али једино што видим то је оно анти, а то Црква не може прихаватити као различитост.

Антикомунизам је врста комунизма, Антифашизам врста фашизма, а АнтиАнтиФашизам који је смислио Небојиша Пајкић врста Фашизма и Антифашизма....Ако постоји Црногорска нација (не држава то нема спора) онда јој хитно треба дати аутокефалну Цркву.

Ако је она заснована на негацији србинства онда може имати само антицркву или раскол.

Не зато што неко има или нема силу, него се има или нема идентитет.

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 34 минута, Ćiriličar рече

@Hadzi Vladimir Petrovic 

Ма разумем ја тебе одлично с обзиром на поднебље(!) где живиш. Надам се да ниси више странац него ја међу Русима :))

Ја сма овде странц национално, а у истом смо Духу. Сиц...

Види, а сам знаш, има доле 2 врсте конвертитства. Једни су Монтенегрини и против Цркве, други су верници а осећају се као Црногорци.

И једни и други су кнвертити по мени. Црногорска нација се први пут спомиње почетком 20. века, гласније мало касније од усташе Дрњевића, и успоставља се од Броза.

Коме одговра да буде у тој историји, нек абуде. Да је 5 пута поп.

Добро ми се разумијемо, али да ли нас разумију ти како их називаш првом и другом врстом?

Хоћеш да кажеш да има оних који нису вјерски конвертити, а јесу национални? То колико знам није могуће.

Ако има неко да нам то објасни, како? Неко од оних који се тако осјећају.

Теоретски је  могуће да су ои ушли у неку националну диференцију, али понављам тај идентитет мора имати саджај, њега мора створити Црква као културолошку посебност, а култура се не ствара силом ( државом) нити је нација заједница силе.

Да би настала Црногорска нација њу мора створити Црква (аутокефална) и то је добро скапирао Мило, само што изгледа нису скапирали како се прави аутокефалија, па мисле трговати са Вартоломејом.

Међутим то је исто као да купиш потврду да си свет, што је глупље од опросица.

Ко би био Црногорски свети Сава и шта би било његово дјело у једном стварном црквеном процесу националне диференције и стицања аутекефалије питам  Вас?

Каву год нацију да прави држава од Срба то је антинација, јер Србе није правила држава, него они државе.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Одговор Амфилохија Милу Ђукановићу: Литије нису политички скупови

Novosti Online / М. С. | 19. јануар 2020.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије реаговао на изјаву председника Црне Горе Мила Ђукановића да су литије политички скупови.

- Није тачно да су литије политички скупови. Ви сте сведоци овог сабрања данас овог народа, је ли то био политички скуп или заиста духовни и црквени? Сами сте сведоци шта је ово. Ако он ово назива поличким скупом, онда он не зна, а није чудо да не зна, јер није ни крштен.

Овако је митрополит црногорски-приморски Амфилохије одговорио на неке од констатација председника Црне Горе Мила Ђукановића истичући да је народ већ дао одговор на позив власти да се разговара о примени Закона.о слободи вероисповести.

- То је безакоње, то је отимање светиња, о томе нема разговора. Они могу да изврше насиље, власт, али очигледно да овај народ насиље не прихвата и не призива. Народ позива на разум, љубав и разумевање.Политичари нека воде своју политику, ово је божији скуп, казао је митрополит, истичућу да прихваата преговоре са властима једино ако се Закон повуче.

-Како да раговарамо о једној лажи, о неправди, која је стид и срам Црне Горе. Најсрамније нешто што се у Црној Гори догодило, то је тај закон. Ми не можемо да разговарамо о томе. То је и њему речено. Ако хоће он може против народа. Ако хоће да буде истински владар нека испоштује путеве краља Николе, поручио је Амфилохије Ђукановићу, наглашаваајући да ће "овај народ овако да се сабира и убудуће".

- Ако заиста имају разума, а имају надам се, они ће схватити да је ово народни протест и за мене је ово чудо, а имају надам се, они ће схватити да је ово народни протест, из дубине душе народа. И за мене је ово чудо. Овде сам митрополит 30 година и нисам могао очекивати да ће овај народ овако да се понесе према томе. Ако им то не говори ништа којем Богу и којој власти они припадају? Ако су народна власт, испоштоваће глас народа. Неће доносити ове законе који су закони неправде и гажење елементарних људских права, а нема дубљег права од права вере у живога Бога. Газити то и отумати оно што је народ уграђивао кроз векове у храмове, ја то не разумем. Могу како хоће, али не могу докле хоће, ипак смо пролазни ми овде, а црква Божја је вечна - казао је Амфилохије, који је истакао да Цркваа и даље траажи дијалог о темељном уговору који би подразумевао "оно што су урадили са Римокатоличком црквом и Исламском заједницом".

- Први пут историји једна власт, један председник ствара своју цркву и то некрштени председник, можете замислити до чега смо дошли ми у Црној Гори. Ствара своју тзв "аутофекалну" цркву, јер то само може бити таква црква коју ствара неко ко је безбожник и не зна шта је црква - казао је митрополит Амфилохије.

 

https://www.novosti.rs/вести/планета.480.html:842467-Одговор-Амфилохија-Милу-Ђукановићу-Литије-нису-политички-скупови

 

 
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, feeble рече

Evo jos jedne emisije gde je o. Gojko gostovao. Jako teska za gledanje posto je sagovornik naporan (kao i svaki pravnik :P)

 

Pita ga voditelj zasto odbija pomoc iz matice (neki pravnici iz Srbije su hteli neku zalbu da podnesu pa su im rekli iz MCP da ne rade nista na svoju ruku dok se ne dogovore itd.) -  Gojko se zbuni kakva matica, mi zivimo u CG i pregovaramo sa organima CG. Dakle, prilicno sam siguran da nije Srbin ali je (i dalje) lojalan SPC.

Назив емисије: Нацисто

Измењено од Ромејац
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 17 минута, Ćiriličar рече

Могуће је Аџија, како није, јер многи од тих људи се тако осећају. Но то је немогуће да остане тако. То је само једна тачка, период, о о(не)свешћивању ти људи. Нада буди то што су при Цркви, те  вероватно ће процес, кад дође време за то, ићи у добром правцу.

Осјећам се као мушко у ствари сам женско, који је то идентитет?

Диференција између Срба и Црногораца нам дође као родно и полно разликовање, а знамо ко то гура, па кад незнаш ни ко си ни шта си, ни чији си...може да те ака ко и како хоће....

Национални идентитет је да будемо исти они људи који су били наши стари и који ће бити потомци, да се иде са Христом кроз историју, али да се и кроз смрт наставља битисање, као предукус, начин, етос, култура.

На површини као исто, али у дубини тог осјећам се као мушко у ствари сам женско лежи патологија, и ђаво којег Црква изгони.

То је одрицање од светих предака....дегенерација

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Мој текст за "Српске новине".

"Оно што дукљански идеолози називају „заокруживањем националног суверенитета“ заправо је дугогодишњи и свеобухватан пројекат затирања српства и православља у Црној Гори, а усвајање „Закона о слободи вјероисповијести“ би, по науму тих екстремиста, представљало само завршни чин тог злочиначког подухвата. Након дугогодишњег планског пљачкања и дискриминисања првенствено српске популације, прогањања њеног језика и културе, истјеривања српског становништва из свих државних институција и јавних управа, систематског одузимања права Србима, такав монструозни пројекат је своју кулминацију требало да доживи у поменутом закону.

Стратези изградње монтенегринског идентитета правилно су уочили да антисрпска и конвертитска Црна Гора никада не би могла заблистати у пуном сјају без претходног обрачуна са православљем. Наравно, они су у таквој ситуацији само локални извођачи радова и дио једног ширег плана, који укључује одређене НАТО-структуре и чији је коначни циљ уништење свеколиког православља у свијету.

 

Поучени неким ранијим искуствима, монтенегринске клептократе и дукљански идеолози су сматрали да ће њихов фронтални удар на Српску православну цркву у Црној Гори и отимање њене имовине протећи без значајнијих реакција вјерног народа. Међутим, након проглашења срамног закона у Црној Гори се десило аутентично чудо. Када говорим о чуду, под тим не подразумијевам несвакидашњу ситуацију за коју колоквијално употребљавамо тај термин. Не, овдје је ријеч о правом, аутентичном, Божијем чуду, тј. о примјеру оне ријетке ситуације када Свевишњи одлучи да се директно умијеша у људску историју.

Да се управо ради о чуду, најупечатљивије свједочи чињеница да никада у цјелокупној историји Црне Горе толики број људи није истовремено у већини градова протестовао против власти. Ако узмемо у обзир да је одређених дана и до сто педесет хиљада грађана симултано протестовало, као и да су на сјеверу Црне Горе на улице излазиле апсолутне већине становништва, можемо само наслутити размјере ових јединствених дешавања. Изузетност тренутка одсликава и чињеница да се ништа слично не може десити у било којој европској земљи; незнатна је вјероватноћа, на примјер, да у једној Њемачкој неких двадесет милиона грађана истовремено изађе на улице и протестује било којим поводом.

 

Имајући у виду незапамћено „дешавање народа“ у Црној Гори, а и поред уобичајене цензуре догађаја коју спроводе медији под контролом власти, монтенегрински режим се нашао у стању безнађа. Сада је свима кристално јасно, а прије свега присталицама власти: режим у овој земљи нема већину. Већина је, и то убједљива, на другој страни. Да је режим у паници може се закључити и из хистеричних саопштења владајуће партије, која се неуспјешно баве смањивањем броја учесника на молитвеним шетњама. Паника монтенегринске клептократије произилази првенствено из свјесности да све већи број њених досадашњих присталица присуствује величанственим литијама.

То примјећују и традиционални учесници свих антирежимских протеста који на актуелним литијама уочавају читаву „војску“ нових лица, као и оних за које се зна да су гласала за власт. Испоставља се да су били у праву сви они који су тврдили да добар дио стандардног чланства ДПС-а неће слиједити партијску линију приликом напада на Цркву, и да би управо по том питању диктаторски режим могао „поломити зубе“.

 

Мислио је монтенегрински тиранин да ће неуставним и братоубилачким законом подијелити православно биће Црне Горе, а заправо ће једину подјелу направити унутар сопствене партије. Чланство владајуће странке се неумитно осипа, а то ће се јасније видјети у данима који долазе. Актуелна дешавања ће се, без икакве сумње, одразити и на предстојећи попис становништва у Црној Гори. Српски и православни народ се ујединио као никада до сада, присуствујемо својеврсном васкрсењу српства, а такав тренд ће засигурно бити присутан и у резултатима пописа.

 

 

Процес одбране наше Цркве ће потрајати. Стога је од суштинске важности сачувати масовност и истрајност, али и стрпљење. У стрпљењу и смирености је кључ. Нико се не би смио заварати мишљу да би се постојећа проблематика могла ријешити без одласка диктаторске власти са политичке и историјске сцене. Таква власт је Српску православну цркву већ таргетирала као стратешког непријатеља који се мора уклонити из Црне Горе, а на њено мјесто поставити одређени унијатски ентитет.

За спровођење таквог плана монтенегрински режим добија спонзорство и инструкције од стране поменутих кругова са Запада. Међутим, ти кругови ни у сну нијесу могли очекивати тако моћну, широку и дубоку православну ријеку народа који ће стати у одбрану своје Цркве. Како се остварује нешто што у плановима НАТО-стратега није било размотрено ни као удаљена могућност, мало је вјероватно да ће дати инострани кругови безусловно подржати губитничку позицију монтенегринске клептократије у кризном тренутку.

Народна окупљања морају бити масовна и мирног карактера, као и до сада. Осим молитвених шетњи које су у организацији Цркве, неопходно је практиковати блокаде саобраћаја и остале форме грађанске непослушности, које би организовали политички ентитети и неформалне групе. Такве форме ненасилног отпора већ су се показале као изузетно ефикасне и са њима репресивни апарат тешко може изаћи на крај. Иако постоји опште увјерење да ће монтенегринска диктатура свој опстанак бранити свим средствима, насилни сценарио би могао бити избјегнут уз достизање „критичне масе“ грађана у главном граду и осталим, као и уз очекивано отказивање послушности режиму кључних полуга система у критичном моменту. Нека такав, ненасилан расплет друштвене кризе буде још једно чудо које нас очекује."

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 18 минута, emilija рече

Мој текст за "Српске новине".

"Оно што дукљански идеолози називају „заокруживањем националног суверенитета“ заправо је дугогодишњи и свеобухватан пројекат затирања српства и православља у Црној Гори, а усвајање „Закона о слободи вјероисповијести“ би, по науму тих екстремиста, представљало само завршни чин тог злочиначког подухвата. Након дугогодишњег планског пљачкања и дискриминисања првенствено српске популације, прогањања њеног језика и културе, истјеривања српског становништва из свих државних институција и јавних управа, систематског одузимања права Србима, такав монструозни пројекат је своју кулминацију требало да доживи у поменутом закону.

Стратези изградње монтенегринског идентитета правилно су уочили да антисрпска и конвертитска Црна Гора никада не би могла заблистати у пуном сјају без претходног обрачуна са православљем. Наравно, они су у таквој ситуацији само локални извођачи радова и дио једног ширег плана, који укључује одређене НАТО-структуре и чији је коначни циљ уништење свеколиког православља у свијету.

 

Поучени неким ранијим искуствима, монтенегринске клептократе и дукљански идеолози су сматрали да ће њихов фронтални удар на Српску православну цркву у Црној Гори и отимање њене имовине протећи без значајнијих реакција вјерног народа. Међутим, након проглашења срамног закона у Црној Гори се десило аутентично чудо. Када говорим о чуду, под тим не подразумијевам несвакидашњу ситуацију за коју колоквијално употребљавамо тај термин. Не, овдје је ријеч о правом, аутентичном, Божијем чуду, тј. о примјеру оне ријетке ситуације када Свевишњи одлучи да се директно умијеша у људску историју.

Да се управо ради о чуду, најупечатљивије свједочи чињеница да никада у цјелокупној историји Црне Горе толики број људи није истовремено у већини градова протестовао против власти. Ако узмемо у обзир да је одређених дана и до сто педесет хиљада грађана симултано протестовало, као и да су на сјеверу Црне Горе на улице излазиле апсолутне већине становништва, можемо само наслутити размјере ових јединствених дешавања. Изузетност тренутка одсликава и чињеница да се ништа слично не може десити у било којој европској земљи; незнатна је вјероватноћа, на примјер, да у једној Њемачкој неких двадесет милиона грађана истовремено изађе на улице и протестује било којим поводом.

 

Имајући у виду незапамћено „дешавање народа“ у Црној Гори, а и поред уобичајене цензуре догађаја коју спроводе медији под контролом власти, монтенегрински режим се нашао у стању безнађа. Сада је свима кристално јасно, а прије свега присталицама власти: режим у овој земљи нема већину. Већина је, и то убједљива, на другој страни. Да је режим у паници може се закључити и из хистеричних саопштења владајуће партије, која се неуспјешно баве смањивањем броја учесника на молитвеним шетњама. Паника монтенегринске клептократије произилази првенствено из свјесности да све већи број њених досадашњих присталица присуствује величанственим литијама.

То примјећују и традиционални учесници свих антирежимских протеста који на актуелним литијама уочавају читаву „војску“ нових лица, као и оних за које се зна да су гласала за власт. Испоставља се да су били у праву сви они који су тврдили да добар дио стандардног чланства ДПС-а неће слиједити партијску линију приликом напада на Цркву, и да би управо по том питању диктаторски режим могао „поломити зубе“.

 

Мислио је монтенегрински тиранин да ће неуставним и братоубилачким законом подијелити православно биће Црне Горе, а заправо ће једину подјелу направити унутар сопствене партије. Чланство владајуће странке се неумитно осипа, а то ће се јасније видјети у данима који долазе. Актуелна дешавања ће се, без икакве сумње, одразити и на предстојећи попис становништва у Црној Гори. Српски и православни народ се ујединио као никада до сада, присуствујемо својеврсном васкрсењу српства, а такав тренд ће засигурно бити присутан и у резултатима пописа.

 

 

Процес одбране наше Цркве ће потрајати. Стога је од суштинске важности сачувати масовност и истрајност, али и стрпљење. У стрпљењу и смирености је кључ. Нико се не би смио заварати мишљу да би се постојећа проблематика могла ријешити без одласка диктаторске власти са политичке и историјске сцене. Таква власт је Српску православну цркву већ таргетирала као стратешког непријатеља који се мора уклонити из Црне Горе, а на њено мјесто поставити одређени унијатски ентитет.

За спровођење таквог плана монтенегрински режим добија спонзорство и инструкције од стране поменутих кругова са Запада. Међутим, ти кругови ни у сну нијесу могли очекивати тако моћну, широку и дубоку православну ријеку народа који ће стати у одбрану своје Цркве. Како се остварује нешто што у плановима НАТО-стратега није било размотрено ни као удаљена могућност, мало је вјероватно да ће дати инострани кругови безусловно подржати губитничку позицију монтенегринске клептократије у кризном тренутку.

Народна окупљања морају бити масовна и мирног карактера, као и до сада. Осим молитвених шетњи које су у организацији Цркве, неопходно је практиковати блокаде саобраћаја и остале форме грађанске непослушности, које би организовали политички ентитети и неформалне групе. Такве форме ненасилног отпора већ су се показале као изузетно ефикасне и са њима репресивни апарат тешко може изаћи на крај. Иако постоји опште увјерење да ће монтенегринска диктатура свој опстанак бранити свим средствима, насилни сценарио би могао бити избјегнут уз достизање „критичне масе“ грађана у главном граду и осталим, као и уз очекивано отказивање послушности режиму кључних полуга система у критичном моменту. Нека такав, ненасилан расплет друштвене кризе буде још једно чудо које нас очекује."

Boško treba da se odluči šta hoće on i Bojan vodeći grupu Ne damo svetinje šalju kontradiktorne poruke i zbunjuju  ljude.Boško piše uglavnom ovako i po meni je upravu, a Bojan stalno udara priču popa Perovića. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом је по завршетку опела блаженопочившем Патријарху Иринеју произнео надахнуту беседу у којој је подсетио да је Патријарх Иринеј "неуморно радио и бринуо о Цркви нашој и роду нашем", али и да је такође патио због раскола у Цркви Православној. Високопреосвећени је нагласио да је Патријарх Иринеј пуних 10 година Српску Православну Цркву "предводио тихо, мудро и стрпљиво", а својим упокојењем "показао пут којим ћемо сви ми, у своје време, поћи".

       
      Звучни запис беседе
       
      Почившег Патријарха красили су добра нарав и господска одмереност рекао је Високопреосвећени и истакао да је он био "непоколебљиви стуб наше Цркве Светосавске и достојан наследник Патријарха Павла".
      Подсетио је да је Патријарх Иринеј давно кренуо тешким и уским путем који га је водио и довео до Царства Божијег. "Путовао је тешким и трновитим путем кроз смутна времена наше прошлости, али нажалост и наше садашњости", рекао је Митрополит Хризостом, који је нагласио да је одлика Патријарха Иринеја било "служење и послушност Цркви, а не опсесија влашћу" и да је све нас научио стрпљењу и служењу Господу.
      "Био је бескомпромисни борац очувања части и угледа нашег народа" рекао је Митрополит Хризостом и додао да је ово "тежак и велики губитак за нашу Цркву и народ", подссетивши да смо пре само двадесетак дана изгубили Митрополита Амфилохија.
      "Не малаксајмо и не губимо наду - Бог је са нама" поучио је Митрополит Хризостом и нагласио да треба да будемо храбри, јер нас и Митрополит Амфилохије и Патријарх Иринеј сада гледају са Неба и моле се за нас.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На целој Светој Гори се вечерас у свим манастирима, скитовима и келијама, служи бдење Светим Бесребреницима и Чудотворцима Козми и Дамјану. За време службе читаће се посебне свештеничке молитве за заустављање заразних болести. Сутра, на дан празника, након Свете Литургије, вршиће се литије са моштима и чудотворним иконама.

       
      Свештена општина је донела ову одлуку, као што је био случај и на почетку пандемије корона вируса, на празник Светог Харалампија 27. марта. Иако служба Светим Врачима Козми и Дамјану не садржи бдење, светогорски старци су одредили да се оно служи вечерас, како би се молитвеним заступништвом Светитеља и Пресвете Богородице, умолио Господ да заустави ширење заразе корона вируса.
      Нека би нас и сада Небеска Заштитница Пресвета Богородица, молитвама Божијих угодника Светих Бесребреника и Чудотвораца Козме и Дамјана, заједно са нашим даноноћним молитвеницима у духовном утврђењу Свете Горе Атонске, избавила од страдања и заразне болести која је преплавила читав свет.
       
      Извор: Хиландар
    • Од александар живаљев,
      „Српски коштан“ у дворишту Покровске цркве
      10. НОВЕМБРА 2020.
       
      Ботаничар Небојша Стојановић из Београда, аутор и реализатор еколошко – духовне акције „Небеска ботаника“, у порти Храма Покрова Пресвете Богородице данас је засадио једно стабло гинко билобе и два питомог кестена, којег је назвао „српски коштан“ и њиме марљиво украшава црквене порте и школска дворишта широм Србије.
      Некада сте њиме добра и услуге могли платити као дукатом, сребрњаком и којечиме скованом од племенитих метала што је вредност овоземаљског мерило. На трпези је заузимао место као укусан слаткиш, али се од његовог хранљивог и здравог плода правило и брашно за хлеб и друге домаћичке рукотворине старих времена. Међу љубитељима здраве хране, питоми кестен и данас је на цени, јер садржи угљене хидрате који погодују и дијабетичарима. Његове раскошне крошње вековима наткриљују Високе Дечане, Српску царску Лавру у долини Бистрице испод планинског масива Проклетија. Духовно благо Метохије, сведочанство српског постојања и светску културну баштину. Чувају и красе њену околину, питоми кестени, простирући се некад на двадесетак хектара. Данас само на осам. Тек неколико пута годишње, када војници КФОР –а обезбеде пратњу, дечанска братија могу да покупе ове благодатне плодове. А дешавало се и да шуму секу они који би да српско постојање на светој земљи затру. И то нас многе боли, а и правду бисмо. Нека је ипак Господња последња… За нас је стварати најбоље. У славу Божју и на добро људи. Управо како то чини ботаничар из Београда Небојша Стојановић, неуморни прегалац у узгајању садница и њиховом ширењу свим крајевима где Срби живе. Питоми кестен из метохијске равнице назвао је „српски коштан“. Из зрна стабала донетих из Дечана произвео је саднице, којима из дана у дан украшава дворишта храмова и школа широм Србије. Почео је јуна ове године у манастиру Хиландар. Поред кестена ту је и гинко билоба, кедар и дрен – „Едиција светих“ у акцији Небеске ботанике. Дрвеће које штити, храни, лечи,улепшава…
      Дечанска шума„српског коштана“, односно питомог кестена, некада је била највећа на Балкану. То је иначе најређа врста кестена на свету. У жељи да млађе генерације упознам са овом биљком, која је печат на српској тапији на Косово и Метохију, произвео сам саднице и почео да га садим широм Србије. Садићу где год Срби живе, јер на тај начин можемо да сачувамо везу са светом српском земљом. Задатак нас старијих јесте да младима оставимо у наслеђе запис, љубав према светињама и свему ономе што о њима говори. Ако то уграде у себе док су мали, никада неће заборавити – каже Небојша Стојановић, аутор и реализатор „Небеске ботанике“, акције чији су печати лепоте утиснути од Хиландара, преко Београда, Новог Сада, Ваљева па све до…докле буде оних којима је важно везати претке са онима који долазе, оставити траг трајања док мрви пролазност. У дворишту Покровске цркве Небојша Стојановић засадио је и гинко билобу, најстарије дрво на планети, пореклом са Далеког истока. Управо њиме, пре двадесетак година, овај врли градинар почео је са стварањем дрвећа из зрна. До данас је створио четири врсте, вишеструко корисне за човека. Вођен жељом да чини оно што је добро за све, не тражећи ништа заузврат, верујемо да неће стати. Једно добро рађа друга нова. И то је законитост. Неписана, али вишеструко у пракси потврђена.
      Ј. Ј.
        ИЗВОР: 
      „Српски коштан“ у дворишту Покровске цркве – Епархија ваљевска
      WWW.EPARHIJAVALJEVSKA.RS  


      View full Странице
    • Од александар живаљев,
      „Српски коштан“ у дворишту Покровске цркве
      10. НОВЕМБРА 2020.
       
      Ботаничар Небојша Стојановић из Београда, аутор и реализатор еколошко – духовне акције „Небеска ботаника“, у порти Храма Покрова Пресвете Богородице данас је засадио једно стабло гинко билобе и два питомог кестена, којег је назвао „српски коштан“ и њиме марљиво украшава црквене порте и школска дворишта широм Србије.
      Некада сте њиме добра и услуге могли платити као дукатом, сребрњаком и којечиме скованом од племенитих метала што је вредност овоземаљског мерило. На трпези је заузимао место као укусан слаткиш, али се од његовог хранљивог и здравог плода правило и брашно за хлеб и друге домаћичке рукотворине старих времена. Међу љубитељима здраве хране, питоми кестен и данас је на цени, јер садржи угљене хидрате који погодују и дијабетичарима. Његове раскошне крошње вековима наткриљују Високе Дечане, Српску царску Лавру у долини Бистрице испод планинског масива Проклетија. Духовно благо Метохије, сведочанство српског постојања и светску културну баштину. Чувају и красе њену околину, питоми кестени, простирући се некад на двадесетак хектара. Данас само на осам. Тек неколико пута годишње, када војници КФОР –а обезбеде пратњу, дечанска братија могу да покупе ове благодатне плодове. А дешавало се и да шуму секу они који би да српско постојање на светој земљи затру. И то нас многе боли, а и правду бисмо. Нека је ипак Господња последња… За нас је стварати најбоље. У славу Божју и на добро људи. Управо како то чини ботаничар из Београда Небојша Стојановић, неуморни прегалац у узгајању садница и њиховом ширењу свим крајевима где Срби живе. Питоми кестен из метохијске равнице назвао је „српски коштан“. Из зрна стабала донетих из Дечана произвео је саднице, којима из дана у дан украшава дворишта храмова и школа широм Србије. Почео је јуна ове године у манастиру Хиландар. Поред кестена ту је и гинко билоба, кедар и дрен – „Едиција светих“ у акцији Небеске ботанике. Дрвеће које штити, храни, лечи,улепшава…
      Дечанска шума„српског коштана“, односно питомог кестена, некада је била највећа на Балкану. То је иначе најређа врста кестена на свету. У жељи да млађе генерације упознам са овом биљком, која је печат на српској тапији на Косово и Метохију, произвео сам саднице и почео да га садим широм Србије. Садићу где год Срби живе, јер на тај начин можемо да сачувамо везу са светом српском земљом. Задатак нас старијих јесте да младима оставимо у наслеђе запис, љубав према светињама и свему ономе што о њима говори. Ако то уграде у себе док су мали, никада неће заборавити – каже Небојша Стојановић, аутор и реализатор „Небеске ботанике“, акције чији су печати лепоте утиснути од Хиландара, преко Београда, Новог Сада, Ваљева па све до…докле буде оних којима је важно везати претке са онима који долазе, оставити траг трајања док мрви пролазност. У дворишту Покровске цркве Небојша Стојановић засадио је и гинко билобу, најстарије дрво на планети, пореклом са Далеког истока. Управо њиме, пре двадесетак година, овај врли градинар почео је са стварањем дрвећа из зрна. До данас је створио четири врсте, вишеструко корисне за човека. Вођен жељом да чини оно што је добро за све, не тражећи ништа заузврат, верујемо да неће стати. Једно добро рађа друга нова. И то је законитост. Неписана, али вишеструко у пракси потврђена.
      Ј. Ј.
        ИЗВОР: 
      „Српски коштан“ у дворишту Покровске цркве – Епархија ваљевска
      WWW.EPARHIJAVALJEVSKA.RS  

    • Од Поуке.орг инфо,
      У склопу редовне процедуре тестирања, а након епидемиолошке процене, учињено је PCR тестирање на SARS COV2 којим је потврђено да је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј позитиван, без симптома и одличног општег стања. Његова Светост је хоспитализован у COVID болници у Београду.

      View full Странице

×
×
  • Креирај ново...