Jump to content
Ромејац

Прогон Српске Православне Цркве у Црној Гори од стране конвертита

Rate this topic

Recommended Posts

Најутицајнији француски магазин објавио: Ђукановић може лако да падне

Председник Црне Горе Мило Ђукановић доношењем непријатељског "закона о слободи вероисповести" отишао је предалеко и лако се може десити да ускоро падне са власти, истиче у анализи заменик главног уредника најутицајнијег француског магазина „Фигаро“ Жан-Кристоф Буисон.

У ауторском тексту под називом „Црна Гора је изгубила веру у свог председника“. Буисон напомиње да је Ђукановић на власти скоро пуне три деценије, али да је сада суочен са највећим искушењем.

Француски новинар наглашава да је велико питање хоће ли Ђукановић следеће године прославити 30 година власти.

„Упркос подршци америчких савезника, упркос релативно здравој економији земље чије туристичке лепоте привлаче туристе током целе године, упркос перспективи уласка у ЕУ (после НАТО), што грађани (наивно?) доживљавају као свети грал, то се питање ипак поставља. Грешка у једној напетој ситуацији до које је довео председник лично извела је на улице чак 200.000 грађана (од укупно 600.000 становника) који демонстрирају већ месец и по дана. Црногорски председник је сада, чини се, отишао предалеко“, наводи Буисон.

Према његовим речима, 26. децембра прошле године посланици Ђукановићеве странке изгласали су закон који им омогућује национализацију имовине СПЦ ако она не може да приложи папире о власништву.

„Многе цркве изграђене су у 6. или 7. веку, док су неке настале у време отоманске окупације, касније и фашистичке окупације и у доба комунизма. Да не помињемо да су често биле пљачкане или уништаване. Одлучан народ мирно се окупља око митрополита Амфилохија пре свега да искаже припадност српској цркви, која је установљена још у 13. веку. Они такође изражавају и да им је дозлогрдио човек који је далеко од тога да је поштен и узоран“, истиче Буисон.

 

https://rs.sputniknews.com/regioni/202002211121895593-najuticajniji-francuski-magazin-objavio-djukanovic-moze-lako-da-padne/

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zakon kao u zemljama EU, Rusi žele razdor

Zakon o slobodi vjeroispovijesti, sam po sebi, je u skladu sa crnogorskim obavezama, kao kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i mnoge evropske države imaju slične zakone, kazao je specijalni izaslanik Stejt dipartmenta za Zapadni Balkan Metju Palmer. On smatra da Rusi taj zakon vide kao priliku da povise tenzije i naprave razdor između Crne Gore i Srbije.

"Razumijemo zabrinutost koju izražava Srpska pravoslavna crkva i važno je da o tome razgovaraju vlada i crkva, da se smire tenzije i eliminiše rizik od nasilja na ulicama", poručio je Palmer u intervjuu Glasu Amerike.

Palmer ocjenjuje da Rusi ovaj zakon vide kao ranjivu tačku koju mogu da iskoriste kao priliku da naprave razdor između Srbije i Crne Gore i povise tenzije.

Glas Amerike: Crnogorska vlada i Srpska pravoslavna crkva započele su dijalog o Zakonu o slobodi vjeroipovijesti koji je izazvao proteste u zemlji i u regionu. Šta SAD očekuju od tog dijaloga?

Palmer: Mi očekujemo da će razgovor biti otvoren i transparentan, vođen u dobroj vjeri, a sa ciljem da se dođe do razumjevanja o tome kako se ovaj zakon može primijeniti, a da zaštiti interese crnogorske vlade, građana Crne Gore, ali i legitimne interese SPC.

Glas Amerike: Da li će SAD posredovati u dijalogu u nekom trenutku, jer obje strane za sada čvrsto ostaju pri svojim pozicijama?

Palmer: Dijalog je tek počeo, premijer Marković i mitropolit Amfilohije su se tek sastali 14. i to na Dan zaljubljenih, Svetog Valentina, to mora da je dobar znak. Nadamo se da će proces dobiti na zamahu, a mi ćemo nastaviti da držimo otvoreni kanal komunikacije sa svim stranama i da se zalažemo za kompromis i duh saradnje, dok oni rade na pronalaženju miroljubivog rješenja.

Glas Amerike: SPC tvrdi da je zakon diskriminatoran i da je cilj da se oduzme imovina crkve, a crnogorska vlada to demantuje. Da li SAD vjeruju da je zakon diskriminatoran i da mu je cilj da se oslabi uticaj SPC u Crnoj Gori?

Palmer: Vidjeli smo mišljenje Venecijanske komisije o zakonu. Jako je važno da iza razumijevanja između vlade i crkve o tom kako će zakon biti primijenjen u praksi i šta to znači u praktičnom smislu. Nadamo se da će ovaj dijalog premijera i mitropolita dovesti do uzajamnog razumjevanja.

Glas Amerike: Ali SAD ne zauzimaju nikakav stav o zakonu i o njegovom sadržaju?

Palmer: Zakon sam po sebi je u skladu sa crnogorskim obavezama, kao kandidata za članstvo u EU, mnoge evropske države imaju slične takve zakone. Razumijemo zabrinutost koju izražava SPC i važno je da o tome razgovaraju vlada i crkva i da se smire tenzije koje je ovaj zakon izazvao i da se eliminiše rizik od nasilja na ulicama.

Glas Amerike: Zakon je izazvao tenzije između Crne Gore i Srbije, bilo je veoma oštre retorike srpskih zvaničnika, kako to vidite?

Palmer: Bilo je mnogo dezinformacija oko zakona i spora izmedju vlade i SPC. Jako smo zabrinuti kada čujemo šta dolazi iz ruskih izvora koji često koriste srpske posrednike. Mnogi izvještaji koje su uradile kompetentne, profesionalne i ozbiljne institucije u CG, identifikovali su ogroman broj dezinformacija, lažnih vijesti emitovanih sa namjerom podizanja tenzija, da se ovo pretvori u etničko pitanje između Srba i Crnogoraca, kada ga ne treba gledati kao etničko pitanje. To je namjerna provokacija i smatram da odgovornost za to najviše leži na Moskvi.

Glas Amerike: Da li Rusija koristi SPC za promovisanje svojih interesa i izazivanje podjela u Crnoj Gori i u regionu?

Palmer: Sigurno mislim da je to rizik. Rusi vide ovaj zakon kao ranjivu tačku koju mogu da iskoriste, kao priliku da naprave razdor između Srbije i Crne Gore, da povise tenzije. Rusija, koja odbija da prihvati realnost u Evropi poslije Hladnog rata, vidi situaciju u kojoj postoji velika napetost kao nešto što je njen strateški interes na Zapadnom Balkanu, a to je suprotno od onoga što žele da vide Sjedinjene Države. Mi želimo da vidimo mir, harmoniju i saradnju u regionu, gdje zemlje sarađuju da bi prevazišle razlike. Rusi svakodnevno rade na tome da prodube i povećaju te razlike i podjele.

Glas Amerike: I dok se Crna Gora bori protiv te kampanje bez presedana, počela je da hapsi novinare i građane zbog objava na društvenim mrežama. Kako to komentarišete?

Palmer: Mislim da je sloboda medija osnovno pravo i nešto što Crna Gora treba da poštuje na svom putu ka EU.

 

http://www.rtcg.me/vijesti/politika/269887/zakon-kao-u-zemljama-eu-rusi-zele-razdor.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Biće mi zadovoljstvo da vratim orden"

Biće mi zadovoljstvo da vratim orden Srpskoj pravoslavnoj crkvi, da mi ga ne moraju oduzimati, posebno kad vidim kome su sve taj orden dali, poručio je ministar odbrane Crne Gore Predrag Bošković. On je, gostujući u Dnevniku TVCG, kazao da ga ne čude izjave mitropolita Amfilohija, budući da se, kako navodi, u posljednje vrijeme ponaša više kao biznismen nego kao svešteno lice.

Bošković u Dnevniku TVCG (Foto: RTCG) Bošković u Dnevniku TVCG (Foto: RTCG)

"Ono na šta sam posebno ponosan je to što se moji i politički stavovi Rista Radovića dijametralno suprotno razilaze. U emisiji "Svjedok Božje ljubavi" mogli smo da vidimo dosta materijala koga to on podržava i blagosilja", ocijenio je ministar.

Bošković je naglasio da orden SPC nije ni tražio, te da je bio u Odboru Rudnika uglja Pljevlja, kada su pomogli finansiranje nekoliko vjerskih objekata.

"Izuzetno sam ponosam na to što smo tada radili i da sam danas u prilici, sigurno bih isto uradio i pomogao izgradnju vjerskih objekata, ili obnovu postojećih, bilo gdje na teritoriji Crne Gore", poručio je Bošković.

Stabilna bezbjednosna situacija

Bošković je ocijenio da je bezbjednosna situacija u Crnoj Gori stabilna i da su državni organi i u prošlosti znali da se izbore sa izazovima koji su bili mnogo složeniji s aspekta bezbjednosti.

"Siguran sam da imamo i snage i kapaciteta da sve ovo prevaziđemo na miran i dostojanstven način i u skladu s onim praksom koja se baštini u razvijenim evropskim državama, porodici naroda kojoj Crna Gora teži", kazao je ministar u Dnevniku.

Dodao je i da je pozvao načelnika Generalštaba Vojske Crne Gore Dragutina Dakića i čestitao mu na stavu i izjavi da se od vojnika očekuje da brani državu u skladu sa zakonima i Ustavom.

"Ako dobro pročitate izjavu, vidjećete da je on rekao da je sloboda vjeroispovijesti osnovno ljudsko pravo svakog pojedinca i da će zaštititi bilo pojedinca bilo Vojsku u cjelini od zloupotrebe u bilo koje, političke ili vjerske svrhe", kazao je Bošković.

Ministar odbrane je poručio da Crna Gora ima vojsku koja je odana državi i koja je spremna da zaštiti teritorijalni integritet i državni poredak.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Подгорица: Литију предводи игуман дечански Сава; гости Београдски синдикат

Подгорица: Литију предводи игуман дечански Сава; гости Београдски синдикат

У недјељу, 23. фебруара, молитвени ход улицама главног града Црне Горе предводиће архимандрит Сава (Јањић), игуман манастира Високи Дечани.

Литија креће од Саборног храма Христовог Васкрсења у 19 часова, послије молебна који се служи 18 часова.

Подгорица – насеље Стари аеродром:

Молитвени ход према Храму Христовог Васкрсења креће у 16:30 часова из ул. Петра Дедића – код Сквош центра.

Гости на литији биће чланови групе „Београдски синдикат“.

Share this post


Link to post
Share on other sites
RS.SPUTNIKNEWS.COM

Биће ми задовољство да вратим орден Српској православној цркви, да ми га не морају одузимати, посебно кад видим коме су све тај орден дали, поручио је министар одбране...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мило ТОНЕ све дубље: "Ако треба и присуством да потврдим да је било геноцида у Сребреници - долазим"

Председник Црне Горе, Мило Ђукановић, у интервјуу за сарајевску "Фаце ТВ" каже да ће, ако га позову, доћи у Сребреницу на годишњицу

 Говорећи о ситуацији насталој противљењем Милорада Додика да дође у БиХ, казао је да је недавно у Бриселу казао председавајућем Председништва Жељку Комшићу да је против тога да се инсистира на тој посети.

 -И рекао сам му, уз сву захвалност према њему и Џаферовићу, немојте да осећате никакву нелагоду, ја је не осећам. И колико се год трудио, не може од мене направити непријатеља ни БиХ, ни Републике Српске, додао је Ђукановић, поручујући да је Додиков потез део националне представе, коју не треба даље хранити.

На питање да ли ће ићи у Сребреницу ако буде позван, Ђукановић је одговорио:

-Наравно. Став Црне Горе и мој је ту јасан. Ако треба и присуством показати пијетет према жртвама тог геноцида, па какав је проблем? Напротив.

Ђукановић се осврнуо и на верско питање у Црној Гори истичући да Црна Гора као и све остале државе има право на своју аутокефалну православну цркву, док је Закон о слободи вероисповести добар правни акт којим се Црна Гора додатно хармонизује са европским системом вредности. Ђукановић је казао да великосрпски национализам није од јуче и да не угрожава Црну Гору од времена актуелног председника и политичке гарнитуре у Београду, него је то једна појава која траје вековима!

-Председник Србије је изразио свој вредносни став о протестима у Црној Гори чији је један од циљева, декларисаних неупитно, промена власти у Црној Гори. У реду, примамо к знању и наравно одредићемо се према томе, својим односом према Србији, према њеној политичкој сцени. Великосрпски националисти у Црној Гори сматрају да је црногорска независност грешка, да је црногорска орјентација ка ЕУ и НАТО избор погрешног смера и да Црну Гору треба спречити у доношењу таквих суверених одлука, да је треба вратити под кишобран Србије и учинити одговорном према Србији и према свесловенским интересима чија је централа у Москви, рекао је Ђукановић.

Црногорски председник је поручио да Црну Горе бране њене државне институције које су легитимно утемељене на ономе што је већинска воља њених грађана на референдуму 2006.

 -Нестала је црногорска држава, нестала је и Црногорска православна црква, али моје питање је – а шта ћемо са 2006. када је обновљена црногорска држава? Што сада Црна Гора нема исто право које имају све државе, које имају значајну православну заједницу, да формира своју аутокефалну православну цркву, казао је Ђукановић, да би се потом дотакао о литијама, тврдећи да број учесника никада није прешао 70 хиљада.

-Морамо подсетити да је 530.000 људи у бирачком списку Црне Горе, под претпоставком да је ових свих 70.000 пунолетно, а видећете када погледате мало, колико је ту деце, нажалост изманипулисане деце, морамо се заиста запитати – па добро имају ли право ових 460.000 на свој став. Далеко сам од помисли да сви подржавају власт, али биће ипак да се не слажу са таквим изражавањем става о држави, о њеном карактеру и односу државе и верских заједница у њој, поручио је Ђукановић.

 

https://www.novosti.rs/вести/планета.480.html:848883-Мило-ТОНЕ-све-дубље-Ако-треба-и-присуством-да-потврдим-да-је-било-геноцида-у-Сребреници-долазим

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, Поуке.орг инфо рече

I dade mu se žalac u obliku ordenja.

Share this post


Link to post
Share on other sites
M.CDM.ME

Crnogorska granična policija pronašla je i zaplijenila 100 lažnih znački...

Опет кренули Руси на Црну Гору, опет удар на државу...

M.CDM.ME

Mitropolija crnogorsko-primorska ima više privrednih društava čiji je osnivač...

Ако МЦП не плати порески дуг добровољно законска обавеза је да дуг наплати принудно – средствима са рачуна МЦП или од њене имовине. Наравно, не од вјерских објеката већ од некретнина којима МЦП располаже на атрактивним локацијама

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

SRBIN.INFO

На друштвеним мрежама објављено је писмо председника Црне Горе Мила Ђукановића које је 1993. године упутио...

,...u skladu sa temom,....konvertitstvo....7896634

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Пг рече
M.CDM.ME

Crnogorska granična policija pronašla je i zaplijenila 100 lažnih znački...

Опет кренули Руси на Црну Гору, опет удар на државу...

M.CDM.ME

Mitropolija crnogorsko-primorska ima više privrednih društava čiji je osnivač...

Ако МЦП не плати порески дуг добровољно законска обавеза је да дуг наплати принудно – средствима са рачуна МЦП или од њене имовине. Наравно, не од вјерских објеката већ од некретнина којима МЦП располаже на атрактивним локацијама

Koja je ovo smejurija, slali znacke po soferu busa : )

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      Торжественом Патријарашком Литургијом прослављен је престони празник храма Светих равноапостолних цара Константина и царице Јелене на Вождовцу.    Звучни запис беседе   Надахнутим речима литургијске омилије Његова Светост је поучио сабрани народ Божји, истакавши велики значај Светог цара Константина и његове благоверне мајке Јелене у освештаној и благословеној историји Цркве Христове, која је пролазила и пролази кроз многобројне тешкоће, али која благодаћу Божјом на тајанствен начин увек просијава крсто-васкрсном светлошћу.   У свом архипастирском слову Патријарх је указао на неизмерни и благословени значај активног литургијског живота који је темељ општења са Богом и свима светима који су просијали угодивши Господу и који нама постадоше освештани примери истинског хришћанског етоса.   У наставку свете Литургије обављен је свечани опход око светог храма са читањем Јеванђеља. Освећени су славски дарови овогодишњих кумова славе господе Илије Ђорђевића и Александра Радованца са породицама.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Поуке.орг - инфо
      У сриједу 3. јуна 2020. године, на празник када наша Света Црква прославља Светог цара Константина и његову мајку - царицу Јелену, одслужена је Света Литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којом је началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин. Оцу Мирчети саслуживали су: протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, као и протојереји Миладин Кнежевић, Предраг Шћепановић, Бранко Вујачић и ђакон Павле Божовић. Током Свете Литургије пјевала је мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења.     Свима сабранима коју су се стекли у Саборни храм Христовог Васкрсења да торжествено и саборно прославе овај празник, надахнутим пастирским словом обратио се началствујући протојереј Мирчета Шљиванчанин.   У свом пастирском обраћању отац Мирчета се дотакао значаја лик, дјела и самог животописа цара Константина који је 313. године донио чувени, епохални Милански едикт, којим је подарио слободу вјероисповједања вјере Хришћанске на територији цијелог Римског царства:   ,,Историја цркве се дијели на период прије цара Константина и након њега, будући да је тај велики и благочестиви цар дао слободу хришћанима. Дао је могућност својим чувеним Миланским едиктом да могу слободно вјерујући људи да исповиједају своју вјеру хруишћанску. До тада је хришћанска вјера била прогоњења мање или више. Али, од цара Константина, његовим чувеним Миласнким едиктом који је донио са својим савладарем Ликинијем 313. године, вјера Хришћанска је постала слободна вјера и то је један од највећих догађаја у историји човјечанства, нарочито у историји Цркве хришћанске.''    Отац Мирчета се посебно осврнуо на чињеницу да прије цара Константина хришћани нису имали права на своју имовину, својину нити слободу вјероисповиједања:   ,,Зато је велико дјело тог великог цара и зато га зовемо равноапостолним. Зовемо га тако, зато што је дозволио хришћанима да могу слободно живјети и исповиједати своју вјеру и да могу градити своје храмове, да се окупљају на светим службама као што то и ми данас чинимо. Прије њега, многи су прогонили хришћане, убијали их, отимали су њихову имовину и разарали њихове храмове. Цар Константин је све то прекинуо и зато му припада велика слава.''   ,,Цар Константин је имао осим овога и друга велика дјела. Наиме, он је сазвао Први васељенски сабор 325. године који је одржан у Никеји. Такође, изградио је престони град - Константинопољ - Цариград и у њега пренио престоницу Римског царства, а тај град је Божији град који је он посветио управо истинитом Богу.'' - подсјетио је он.   У другом дијелу свог обраћања, отац Мирчета је изразио наду да ће дјело и дух цара Константина, дух слободе и владавине права завладати и у Црној Гори, да ће се црногорска власт и законодавство угледати на овај свијетли примјер великог цара Римског царства:   ,,Највеће његово дјело је слобода коју је даривао Цркви. Слобода којом је омогућио да имамо своје светиње и своје Храмове. Нека би тај дух, дух цара Константина, дух слободе према хришћанима и цркви православној и хришћанској преовладао и овдје код нас у Црној Гори. Да они који одлучују овдје код нас о тим стварима се угледају на цара Константина и ако је живио у IV вијеку, он је имао осјећај да Цркви треба дати слободу, да хришћанима треба дозволити да имају своје храмове и своју имовину и да треба дозволити да се у њима Богу моле. То је оно што ми и данас тражимо, што искрено желимо и за шта се боримо. Боримо се дакле у 21. вијеку за те вриједности које је цар Константин поштовао прије равно 1,707 година.''   ,,Ништа више не тражимо од тога, нити нам треба више, желимо да слободно исповиједамо нашу вјеру, да нам то нико не брани и да нико не атакује на наше светиње.'' - поручио је отац Мирчета.   ,,Дај Боже да будемо они који чувамо и живимо својом светињом. Да би човјек чувао светињу, најважније је да живи светињом, да живи светињом вјере, да живи светињом људског живота, онако како је Бог то замислио и како нам је Бог то даровао.''  - закључио је прота Мирчета Шљиванчанин.     Извор: Саборни храм у Подгорици
    • By александар живаљев
      Прогон Хришћана: Лов на Крст
      Упркос томе, патње Хришћана у Европи и Немачкој скоро никога да не интересују. Ко прогоне Хришћана јавно тематизује тај брзо пада под сумњу да шири антимуслиманске ресентименте а тиме подржава агенду десних екстремиста
      Од  ИН4С  -  01/06/2020 09:37      Широм света све више прогоне Хришћане. Ко о томе прича, бива одмах проглашен за десног екстремисту или исламофоба. Но права политичка опасност лежи у прећуткивању.
      О прогону хришћана се мора причати. Хитно. А зашто ? Зато што се догађа, дан за даном, у пуно региона глобуса. И зато што расте. У 144 земље света Хришћани су због своје вере изложени патњама. Дискриминишу их, протерују. А у многобројним земљама и убијају. И сада, на западни Дан Свете Тројице, само два примера: у Мозамбику, у једном манастиру, су у нападу терориста убијани на десетине хришћана, исто тако у нападима на хришћанска села у Нигерији.
        Упркос томе, патње Хришћана у Европи и Немачкој скоро никога да не интересују. Ко прогоне Хришћана јавно тематизује тај брзо пада под сумњу да шири антимуслиманске ресентименте а тиме подржава агенду десних екстремиста.
      Мађарски премијер Виктор Орбан је 2016. основао Државни Секретаријат за подршку прогоњеним Хришћанима, који је до сада више десетина милиона еура исплатио угроженим хришћанским црквама на Блиском Истоку. Орбан се радо инсценира као бранитељ хришћанства – истовремено је у сопственој држави изградио ауторитарни систем. Немачка највећа опозициона партија Алтернатива за Немачку (АфД) је пре две године Бундестагу поднела апел на усвајање. Под називом: “Зауставити и казнити прогон Хришћана” – у ком је захтевала скраћивање развојне помоћи за земље у којима прогоне Хришћане. Овај апел је немачки Бундестаг скоро једногласно одбио. Тема је, значи, отровна. Многима се чини боље да јој се уопште не приближавају, из страха да ће и сами бити стигматизирани.
        Но, то не помаже. Јер бројеви говоре јасним језиком. Не протекне скоро ни један Ускрс а да током њега негде на свету Хришћани не буду жртве напада: последњи пут у Шри Ланки 2019. Двојица терориста-самоубица су се дигла у зрак и убила 253 човека: највећи део њих за време литургије у једној цркви. На Блиском Истоку су још до пре 100 година око 20% становништва били Хришћани. Данас једва да прелазе 4%. “Нестајање” Хришћана се драматично убрзало у деведесетим годинама XX века. 1990 године је у Ираку живело још 1,4 милиона Хришћана: данас их нема више од 150.000. У Палестини су палестински Хришћани сада сведени на 2% становништва: до пре неку годину их је било више од 11%. После 2011 и устаничког “Арапског Пролећа” против дугогодишњих арапских диктатора је притисак на хришћанске заједнице у скоро свим арапским државама појачан, посебно у Египту, Сирији, Ираку и Либији.
      Не, није тачно да је само радикални исламизам крив за ову потресну ситуацију, како популисти радо желе да верују. Прогонитељи Хришћана имају пуно лица. Комунистички режим Северне Кореје хапси и мучи Хришћане: довољно је за дугогодишњи затвор да само поседујете Библију. У Кини је комунистичка влада, како јавља британски “Гардиjан”, срушила на стотине цркава. У појединим деловима Индије Хришћани морају да рачунају да ће их прогонити а у супер-католичком Мексику су Хришћани сталне мете картела дроге, јер су свештеници Христови често једини, који се тамо боре против кокаинске мафије.
      “80% свеукупног религиозно мотивисаног насиља на свету је усмерено против Хришћана”, написао је Philip Mounstephen , бискуп енглеског Труроа, у 2019 објављеном истраживању о прогону Хришћана. А истраживање је обавила једна институција, коју ама нико не може да осумњичи да гаји религиозни, а посебно не хришћански радикализам: Британско Министарство Спољних Послова.
      Немачка Савезна Влада на свој начин је реаговала на све јачи прогон Хришћана: 2018 је основала Повереништво за религиозне слободе у свету. Које од тада чули нисмо. Понекад се ето гласну и политичари, који и нису десница: после масакра над Хришћанима у Сри Ланки је Волкер Каудер, тадашњи председник клуба посланика ЦДУ у Бундестагу, упозорио да постоји “све јачи прогон Хришћана у целокупном простору Азије”, а посланик Зелених у ЕУ-Парламенту Свен Гиеголд је констатовао да је слобода исповедања вере за Хришћане у пуно делова света угрожена.
      Бискуп Mounstephen је у свом извештају подцртао да њему није био интерес да уздигне на пиједестал мучеништва Хришћанске жртве а да друге прогоњене заборави, него да пре свега покаже кршење фундаменталног људског права: права да верујете или не верујете у Бога. А све бројке показују да је то право највише ускраћено Хришћанима.
      Кукавичлук Запада
      Орбан и АфД су -ако ко хоће то тако да види- само два актуелна разлога зашто ова тема, и поред све драматике, није стварно присутна у свести грађана Европе. Постоје и други, пуно дубљи разлози. Насилна колонијализација великих делова света је обављена под знаком Крста. Чега се многи и даље живо сећају, па Хришћане доживљавају и даље као освајаче и потлачиваче. Ко онда помене прогон Хришћана, томе брзо опале шамар да су они спалили Ђордана Бруна, имали срамотну Инквизицију, индигене народе Латинске Америке покрстили мачем и огњем те да су свеукупно веру у “правог” Бога повезивали са “правом” на људскост.
      Хришћанска црква је током векова била просто прототипни потлачивач. Регистар њених греха је подуг. И врло га се брзо цитира – само да би се пренебегло увидети да су данас и у овом моменту Хришћани свуда пре свега једно: жртве. А постколонијални и постимперијални осећај гриже савести пуно Европљана, особито оне са левице, чини тотално слепим за ову чињеницу.
      Та новоевропска култура стида често иде руку под руку са игнорисањем ситуације хришћанства у садашњости. Па смо формулисали тест-питања: коју боју коже има типични Хришћанин ? Већина Немаца на ово одговара: белу; на питање којем социјалном сталежу припада већина Хришћана, Немци одговарају: принципијелно добростојећима.
      Оба одговара су погрешна: од 2,3 милијарде Хришћана на свету већина је тамнопута и сиромашна. Хришћанство је данас пре свега феномен глобалног Југа, али већина Немаца и Европљана га и даље сматрају за европску, западну религију. Истовремено, кад Хришћане у другим земљама прогоне, то се не доживљава као удар на сопствене, европске културалне корене.
      Rupert Short аутор књиге  “Christianophobia“ наводи и друге разлоге за ову игноранцију: “Разлог зашто западна јавност не жели ништа да чује о прогону Хришћана је врло прост: млади хришћани у Европи и УСА нису “радикализирани” а прогоњени Хришћани не одговарају на прогоне терористичким насиљем.”
      Судбина пакистанске Хришћанке Асиа Биби је карактеристичан за кукавичлук Запада: једна сиромашна жена, која се на сеоском бунару посвађала са муслиманкама а потом од њих била оптужена за бласфемију.
      Што је у Пакистану капитални злочин, за који пада глава: Асиа Биби је 2010 осуђена на смрт. Каменовањем. 8 година је седела у казамату: у самици. Кад јој је 2018 Врховни Суд Пакистана укинуо смртну казну је исламистичка светина изашла на улице главног града и захтевала да она буде убијена. Влада је попустила али Биби је већ била успела да отпутује у једну западну државу. Сем редовних исламофоба, судбина ове жене на Западу дуго није интересовала скоро па никога. Чинило се да многи мисле да ће изазвати верски рат само ако буду и причали о њој и сличним случајевима.
      Истина је сушта супротност: ко о прогону Хришћана ћути, ко га одговорно не тематизира, тај зазива политичку опасност. Јер: прогон Хришћана није само питање људских права, оно на драматични начин мења суседство Европе.
      Кад ми, Европљани, говоримо о “муслиманском свету”, мислимо у првој линији на Блиски Исток. Тамо се налази колевка хришћанства. Оно је вековима било интегрални део Блиског Истока – и то је још увек. Али ако застрашивање и прогони буду даље овако ишли, брзо ће бити реализован циљ терориста “Исламске Државе”: хришћанство ће нестати са Блиског Истока – а сећање на историју Хришћана у региону ће у неком моменту ишчилети.
      Свет ће онда изгледати онако, како то екстремисти желе: свет религиозних сфера, које наводно не могу да битишу у суживоту.
      Аутор: Ulrich Ladurner, шеф-коресподент Die Zeit за ЕУ, Брисел
      Превод: Мирко Вулетић
      Извор: www.zeit.de
    • By Поуке.орг - инфо
      Тумачећи честу флоскулу да Црква има тенденцију да Црну Гору врати у “мрачни средњи вијек” професор доктор Микоња Кнежевић у Интернет литији је казао да би се таква врста мишљења и одређивање средњовековног периода могла подвести под културолошку, идеолошку па и политичку предрасуду. Он је нагласио да је у 17, поготово у 18 вијеку, средњовјековни период хришћанске Европе означен као вијек вјере, којој је требало супроставити просветитељску мисао као вијек разума.     “Наравно није риједак случај када у историји идеја и цивилизација долази до замјене парадигми, да се она парадигма која се жели замијенити посматра типски у њеним негативним конотацијама а она парадигма која ступа на сцену да се жели представити као идеал типска конструкција. Хоћу да кажем да приликом замене парадигми она која се жели превладати, обично се црта у негативним нијансама. И то је наравно био случај и код просветитеља који су средњи вијек означавали као вијек регресије и мрачњаштва, супростављајући му свој антирелигијски и антиклрерикалан став”, казао је професор Кнежевић.   “У 20 вијеку је на основу силних истраживање показано да се ту ради о једној културолошкој предрасуди и да средњи вијек ни издалека није био мрачан како изгледа. Наравно да је имао своје успоне и падове и ја ћу вам навести само неколико примјера. Како назвати сад мрачни вијек у коме су настали Света Софија у Цариграду, Нотр-дам у Паризу, Високи Дечани на Косову и Метохији. Како назвати мрачним цјелокупну једну епоху у којој имамо појаву универзитета 1088. године у Болоњи. Оно што је такође значајно је то да имамо један процват културе и писмености поготово у позном средњем вијеку.” истакао је професор Кнежевић.   Прогрес који је био у том периоду очигледан у цијелој Европи, није заобишао ни крајеве српске средњовјековне државе:   “То је било не само доба економског напредовања, територијалног ширења и културног напретка већ и доба интелектуалног процвата. Сва она достигнуће византијске културе су отприлике преводом теолошких дјела на српско-словенски језик на неки начин интегрисани у нашу средњевјековну културу и она је на тај начин пратила корак са главним достигнућима византијске цивилизације.“   Када се вратимо на нашу црногорску реалност г. Кнежевић каже да је веома интересантно да предсједник Ђукановића критикује средњи вијек када се у неким својим активностима понаша јако средњевјековно.   “Он је недавно најавио да ће да оснива цркву националних Црногораца. Он дакле, у маниру средњевјековних владара који су себе сматрали Божијим миропомазаницима себи даје за право да оснива Цркву а притом се позива на начело секуларне државе. Он се такође позива на начело из 15 вијека а то је чије је царство тога је и вјера. Такође се позивао на Халкидонски сабор из 651. године. Дакле када му одговара, средњи вијек му је потаман а када му не одговара он је мрачан и таман. Ту се не ради о стварима вјере него се Црква користи зарад остваривања неких уско националних, уско државничких интереса. И ту онда имамо један чудеса амалган најгорих традиција средњег вијека, то су ове императорске инсигије на које Ђукановић претендује. Даље имамо најгоре традиције новог вијека а то је овај клерикализам у једном национал-шовинистичком кључу и један чудесан спој послије модернизма, гдје људи који су лишени било каквог осећаја за вјеру желе конституисати цркву, сводећи је на њене уско националне координате”, нагласио је Микоња Кнежевић.   У својој колумни “Мали диктатор и велики механизам” професор Кнежевић се осврнуо на термин Јана Кота гдје је Велики механизам дефинисан као историјски механизам који све велике диктаторе који су на нелегитиман начин, обично насилан, дошли на власт, доводи у ситуацију да виде своју судбину и крај који су имали, такође, и њихови претходници.   „Ја сам то искористио као метафору и покушај да на дискретан начин позовем представнике владајућег режима да мало ублаже свој заиста ригидан и агресиван став који је своју кулминацију имао увођењем новог, заиста проблематичног, Закона о слободи вјероисповјести, који представља покушај отимање имовине Српској православној цркви. Скренуо сам пажњу да, уколико се жели стварати нова парадигма Црне Горе, онда се не смије претендовати на прекрајање историје. Не можете у уско партијску или политичку причу подвести Његоша или Петра Лубарду или све велике мислиоце који су се изјашњавали као Срби. Дакле не ради се о једном интегралистичком приступу који би требао да има за циљ помирење православног живља, већ је ријеч о партијском принципу који има за циљ да на подјелама извуче личну корист.з, акључио је проф. др Микоња Кнежевић у свом гостовању на Интернет литији.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Поуке.орг - инфо
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г.  Амфилохије служио је данас, 30. маја, на празник Светог апостола Андроника и Јуније, Свету службу Божију у манастиру Ждребаоник код Даниловграда, гдје су синоћ враћене мошти Светог Арсенија Сремца, након што је у претходна два дана походио вјерни народ у Подгорици и Кучима.     На Светој архијересјкој литургији су саслуживали протосинђел Сергије, намјесник острошки, протојереј Жељко Ћалић, парох даниловградски, протојереј Илија Зекановић, парох Комана, Бандића, Загарача и Загреде, отац Пеђа Катанић, јерођакон Роман и ћакон Иван Црногорчевић, уз молитвено учешће сестринства ове свете обитељи и вјерног народа.   Митрополит је у чин чтеца произвео Недјељка Кнежевића а у току Литургије је крштена нова слушкиња Божија Арсенија чиј је кум био владика Амфилохије.   Након прочитаног јеванђелског зачала, подсјетивши на Христове ријечи “Ја сам с вама у све дане до свршетка вијека и свијета”, Високопреосвећни Митрополит је казао да су то ријечи онога који је сјединио небо и земљу, Бога и човјека, и испунио домострој спасења па је земљу онебесио и обесмртио.   “Небеса је уселио у људску природу, самога себе као Сина Божијега јединороднога, да би човјек од смртнога бића, пролазнога, постао бесмртно, непролазно биће, да би задобио дар усавршавања у мјеру раста висине самога Христа”, казао је владика.   Даље је објаснио да је Христова мјера безмјерна и да је усавршавање у Христу безмјерни и безгранични напредак и усавршавање те да нема границе и да је тако и са човјеком и људском природом, која се вазноси на небеса и сједи са десне стране Бога и Оца.   “Онај који је у Христу је у Богу Оцу, и онај који иде за Христом иде јединим истинским и правим путем који открива и дарује живот и вјечну истину. То је оно што нам открива и дарује Господ, то је оно што добија своју поноћу у овом празнику кога прослављамо у Светом Вазнесењу Христовом”, бесједио је Митрополит црногорско-приморски г.  Амфилохије.   Митрополит је подсјетио да се Господ вазнео на небеса, претходно родивши се од Духа Светога и Пресвете Дјеве, поживевши заједно са нама, преобразивши се на Гори таворској и тим преображењем откривши Духа Светога животворнога, свјетлост вјечну и њоме обдаривши човјека, пострадавши ради нас и нашега спасења.   “Узео је крст на себе и послије тога васкрсао из мртвих, да би се јављао светим ученицима 40 дана и да би послије тога јављања пред њима вазнео се на небеса, потврдивши да ће Он остати заједно са њима до краја свијета и вијека, тиме што ће ми послати Духа Светога животворнога који ће их водити у сваку истину. И то је оно што примамо у Светој тајни крштења. Од мајке рођење је рођење за пролазни живот, а рођење Духом Светим и водом у Тајни крштења то ново рођење је рођење за вјечност и непролазност, за бесмртност.”   Честитајући крштење својој куми Арсенији, Архиепископ цетињски је нагласио да је она примила тај дар новога вјечнога рођења овдје поред ћивота Светог Арсенија. Добивши то име, како је казао, она је добила и благослов Светог Арсенија чудотворца, чувара ове светиње и душе нашега народа, наследника Светога Саве, који својим живим присуством овдје потврђује то јединство без прекида Цркве Божје у Христу. То јединство и силу јединственога Господа Оца и Сина и Духа Светога је, како је објаснио, примила и Арсенија у Светој тајни крштења и миропомазања, примивши печат дара Духа Светога животворнога.   “Онога Духа којим је рођен сам Господ и кога је Господ обећао својим ученицима, Цркви својој, и којега је подарио на Духовдан – Тројичиндан, а који је дошао по Његовом обећању послије Његовог вазнесења. Тако да ево још једна душа је пришла том Божјем дару и вјечном и непролазном Царству Божијем, примила квасац у себе бесмртнога вјечнога живота, новога рођења Духом Божјим и водом”, рекао је владика.   Заблогадаривши Господу који даровима вјечнога живота дарује човјека, Митрополит је истакао да је Господ обдарио људску природу тим даром вјечним вазневши је на небеса тиме што је сам сишао са небеса и вазнео човјека и људску природу. Обдарио је човјека вјечним и непролазним, бесмртним животом, у заједници својој –  Цркви, која је тијело Његово, “подаривши том тијелу душу а та душа Цркве Божије и оних који се крштавају јесте управо Дух Свети животворни”.   “Зато се и поклањамо Богу нашем и кршатавамо у име Оца и Сина и Духа Светога. И трудимо се да живимо овај кратки земаљски живот у Оцу и Сину и Духу Светоме примајући Њега и Његове Свете божанске дарове, испуњавајући Његове заповијести, ходећи за Њим заједно са светим пророцима и апостолима, светим Божјим људима, који су кроз вјекове служили Господу”, рекао је Митрополит Амфилохије.   Међу те свете људе спадају и Свети отац Арсеније, Свети апостол Андроник и Света Јунија, које данас прослављамо, као и сви свети у којима је диван Господ и у којима почива силом свога Духа животворнога, призивајући све људе и све земаљске народе у то вјечно и непролазно Царство своје.   “Зато читамо ово Јеванђеље гдје је Господи попевши се на Гору открио својим ученицима и рекао да иду и да крштавају све земаљске народе, све људе у име Оца и Сина и Духа Светога, и да их уче да испуњавају све оно што им је заповиједио. И тако се наставља то дјело Божије, дјело Цркве Божије, Христово дјело, кроз вјекове и овдје код нас и широм свијета и међу свим земаљским народима”, казао је на крају своје бесједе Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г.  Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...