Jump to content

СПЦ да се јасно огради од таблоидних медија који се представљају као "православни"

Оцени ову тему


Recommended Posts

Инспирација за тему ми је скорашња порука од о. @Иван Ц. са теме "Раскол се захуктава":

пре 19 часа, Иван Ц. рече

Али такође сматрам да исто толико није у реду да појединци из Цркве, што свештеници што Епископи - омаловажавају нашег Светог Патријарха, наш Свети Синод! [...] Јесте ли се запитали како је могуће да поједине високе личности из Цркве и са нашег Факултета објављују своје интервјуе у новинама које вређају отворено и Патријарха и Амфилохија? [...] Новине које представљају Митрополита са ђавољим репом, Боже ме прости, а Патријарха како љуби руку председнику? Јел смета то вама? Мени смета! Много ми смета!

Оче Иване, мени конкретно поред овога много смета што су поједини одвратни таблоиди узели да машу заставом православља и преко насловних страна у помпезним насловима обавештавају грађане који је празник или светац тог дана, редовно уз пратеће сензационалистичке наслове шта на тај дан ваља радити, а шта никако не. Уз то и предњаче у агресивном потурању црквене иконографије у виду поклон-календара и поклон-иконица уз велике празнике. Све то латиницом, а поред скандалозних и накарадних наслова који се тичу џет-сет личности, актуелности у ријалитијима и ТВ серијама, и дневнополитичких пропагандних ратова.

Не могу да појмим да су то приметили лаици, а готово нико из црквене администрације. Примећују и борци против СПЦ, који по друштвеним мрежама управо покушавају да православље изједначе са заосталошћу, примитивним национализмом, необразовањем и неукусним и дегутатним музичким укусом. Својевремено су се на истој насловној страни нашли фотографија нагог међуножја једне естрадне личности и обавештење о поклон-икони поводом дана свеца. На друштвеним мрежама је настало колективно изругивање на рачун тог листа, са афоризмом "Ексклузивно у Куриру: икона св. Николе и пи*ка Јелене Карлеуше". Овде није проблематична чак ни очигледна бласфемија, него тако агресивно истицана православност појединих листова где се ја и људи са којима сам разговарао питамо, зар не би требало да се СПЦ на највишем нивоу огради од тога и пошаље јасну поруку верујућима и самим таблоидима о томе?

Лично искрено верујем у свест људи који то папирно смеће купују да су и сами новинари и текстови које објављују проблематични и да то чине само због приступачне цене и да једнако негодују. Али шта је са онима који захваљујући тој потпори гаје своје православље као својеврсну комбинацију сујеверја, идолопоклонства и враџбина, упоредо са упијањем културолошких вредносних образаца које ти медији негују? Зар их треба оставити без свести да је српска црква то осудила, и то не пар презвитера или портпарола, него Црква у целини? Лично мислим да је боље да се о православљу не пише уопште, него да се пише на онај начин и упоредо са оним гадостима.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Тражитељ Све што си написао апсолутно подржавам!

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Зашто би се неко ограђивао од нечега са чиме нема везе ,то би била глупост. 

а тек оваква глупост где неко одређује шта је примитивно а шта дегутантно..тај осећај изузтетности где си ти тај који је еталон и наметање свог схватања је или последица религиозног фудаментализма или,што је код нашег света чешћи случај,острашћне политике идеологизираности

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ja ne shvatam, sta treba SPC da radi? Da se ogradi od Kurira? Pa svako zna da SPC nema veze sa Kurirom, ovi stampaju sta hoce da bi se bolje prodali.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Миле Бајшев рече

Зашто би се неко ограђивао од нечега са чиме нема везе ,то би била глупост. 

а тек оваква глупост где неко одређује шта је примитивно а шта дегутантно..тај осећај изузтетности где си ти тај који је еталон и наметање свог схватања је или последица религиозног фудаментализма или,што је код нашег света чешћи случај,острашћне политике идеологизираности

 

Миле, не говорим о политичком ставу и на ову помаму у нашој јавности где се свако ко је из другог табора назива примитивцем, издајником, ботом итд. Свако има право на политички став, уређивачку политику, тему којом ће да се бави и по том питању сам против наметања сопственог става било коме: ако ужива да гледа "концерт у подне", нека гледа, ако ужива у "Паровима", нека гледа то. Дегутантним називам копање по најпрљавијем и истицање оног најгорег у свему, од политике до ТВ програма и стављање тога у исти контекст са патријархом Павлом, светитељима, обичајима, славама и црквеним календарима и надам се да се око тога слажемо. Не треба кроз исту цев да се пуштају и фекалне воде и вода за пиће, то не треба мешати.

У овом случају - не бих именовао медије - неки се намећу као тумачи обичаја, празника, као даваоци духовних савета, делитељи икона и црквених календара. Зар конкретно то не задире директно у пастирску делатност СПЦ? Појединци из СПЦ су, на пример, реаговали по питању Мирољуба Петровића који је, иако јеретик, врло ефемерна тј. небитна појава. Даље, неупоредиво жешће реакције су долазиле по питању ствари које уопште и не улазе у делатност цркве, као што су јесењи педербалови или научне теорије у биологији, што све упућује на то да људи из црквене администрације нису нимало мутави и да и те како прате шта се у друштву дешава и да реагују кад сматрају да је потребно.

По овом питању не знам да ли те реакције нема јер се ти таблоиди, упркос свим гадостима о којима пишу и којима попуњавају насловне стране, према СПЦ односе са поштовањем и оно што пишу, пишу афирмативно. Да ли се СПЦ плаши да и, на пример, од Курира или Информера не направи неку новинарску антицрквену аждају попут Данаса или Н1 (N1), каква апсолутно не би имала никакав проблем да и свештена лица провлачи кроз блато ако им се замере, или се ради о томе да се они посматрају као "пријатељски медији"? Не желим никоме да намећем свој утисак, али ме интересује да ли сам усамљен у њему и да ли сам једини коме смета да ми бадњак, честитке за Божић и цитати патријарха Павла долазе у истом пакету са уређивачком политиком која наспрам јеванђеоске мисли стоји као дупе наспрам ока. Само то.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ма опет машиш, то се једноставно игнорише.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Миле Бајшев рече

Ма опет машиш, то се једноставно игнорише.

Пустити их да раде, свакако. Сизифов посао би био од свих горућих и озбиљних проблема расипати се још и на то, али чврстог сам става да пред лајавцима не треба ћутати ако имамо аргументе. Не треба улазити у полемику и губити време на њих, али их постидети са пар реченица и поставити их на право место. Наравно, дневни су листови и није могуће да игноришу Божић или Васкрс, да немају неку секцију где ће писати или о православљу или о активностима СПЦ, али не дозволити им да буду медијски барјактари православља, јер место барјактара припада најчаснијима и најрепрезентативнијима. Није њихово да поклањају иконе, бадњаке или црквене календаре, па још и шире будалаштине за које дане не треба прати косу, а за које прати веш. И, што каже о. @Иван Ц., да свештенство и нарочито епископи обрате пажњу у којим медијима гостују и где се појављују. Ја само мислим да ту пажњу не треба ограничити само на оне токсичне антицрквене и антисрпске медије који се кувају у истој кухињи из које је изашао и "Апел 88", него да се односи и на ове о којима сам отворио тему.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Тражитељ рече

Пустити их да раде, свакако. Сизифов посао би био од свих горућих и озбиљних проблема расипати се још и на то, али чврстог сам става да пред лајавцима не треба ћутати ако имамо аргументе. Не треба улазити у полемику и губити време на њих, али их постидети са пар реченица и поставити их на право место. Наравно, дневни су листови и није могуће да игноришу Божић или Васкрс, да немају неку секцију где ће писати или о православљу или о активностима СПЦ, али не дозволити им да буду медијски барјактари православља, јер место барјактара припада најчаснијима и најрепрезентативнијима. Није њихово да поклањају иконе, бадњаке или црквене календаре, па још и шире будалаштине за које дане не треба прати косу, а за које прати веш. И, што каже о. @Иван Ц., да свештенство и нарочито епископи обрате пажњу у којим медијима гостују и где се појављују. Ја само мислим да ту пажњу не треба ограничити само на оне токсичне антицрквене и антисрпске медије који се кувају у истој кухињи из које је изашао и "Апел 88", него да се односи и на ове о којима сам отворио тему.

е сад сасвим је друго где свепштенство и еепископи треба да дају интервјуе и да се појављују,то је сасвим у реду да се бира.и сасвим није у реду да се не бира.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 часа, Тражитељ рече

Али шта је са онима који захваљујући тој потпори гаје своје православље као својеврсну комбинацију сујеверја, идолопоклонства и враџбина, упоредо са упијањем културолошких вредносних образаца које ти медији негују?

Бићу претенциозан, али мислим да си у Духу Цркве поставио ово питање. Не само да те подржавам, него тврдим да је то најозбиљнији проблем који данас имамо. А медији су ту само врх леденог бријега.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Тражитељ рече

Не желим никоме да намећем свој утисак, али ме интересује да ли сам усамљен у њему

Ја сам се то исто питао са неким пријатељима. И не само да ниси никакав усамљени глас, него је то глас вапијућег у пустињи. А сигуран сам да ће се народ ту сабрати, као што је било и око светог Претече. Превише је већ лажних пророка и лажних Христоса данас.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Мислим да се поставља погрешно питање. Право питање је зашто су медијске клоаке попут Информера, Курира и сличних најчитаније новине у Србији? Исто важи и за неке телевизије, знамо сви које. Јер сви они су само огледало друштва - они пишу то што пишу да би зарадили, прост закон тржишта. Е сад, зашто се раја ложи на најгори примитивизам, тиме би се дефинитивно требало позабавити.

Можеш ти да се ограђујеш од њих колико хоћеш, можеш и да их забраниш (када би ти закон дозвољавао), али тиме нећеш решити тај основни и дубок проблем целог друштва који они користе да би зарађивали.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 часа, GeniusAtWork рече

Мислим да се поставља погрешно питање. Право питање је зашто су медијске клоаке попут Информера, Курира и сличних најчитаније новине у Србији? Исто важи и за неке телевизије, знамо сви које. Јер сви они су само огледало друштва - они пишу то што пишу да би зарадили, прост закон тржишта. Е сад, зашто се раја ложи на најгори примитивизам, тиме би се дефинитивно требало позабавити.

Можеш ти да се ограђујеш од њих колико хоћеш, можеш и да их забраниш (када би ти закон дозвољавао), али тиме нећеш решити тај основни и дубок проблем целог друштва који они користе да би зарађивали.

Jes Danas Blici i ini švapsko dosovski dobošari plus Matijina Šči  i N1 su osvedočeni Srboljubi... e jesi prionicpijelan dosovac...Mlađo ti li si Đorđeviću?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 19 минута, Миле Бајшев рече

Jes Danas Blici i ini švapsko dosovski dobošari plus Matijina Šči  i N1 su osvedočeni Srboljubi... e jesi prionicpijelan dosovac...Mlađo ti li si Đorđeviću?

dobardecko

  • Радостан 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 часа, Миле Бајшев рече

dosovac

WWW.NOVOSTI.RS

Procesi koji su promenili društvo iznova moraju biti vrednovani i ocenjeni

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Благовесник рече
WWW.NOVOSTI.RS

Procesi koji su promenili društvo iznova moraju biti vrednovani i ocenjeni

 

Pa ono... kad ne znaš da je skoro svaka revolucija podržana i finansirana od strane spoljašnjih faktora (uključujući npr. i srpske ustanke protiv Turaka, američku revoluciju protiv Engleza, itd) i kad ti zaključak "ako je revolucija pomognuta iz inostranstva, onda nije revolucija (i pride je sigurno loša)" deluje logično, onda je tekst sasvim ok... svašta je ok za glupe i neobrazovane... ili one koji se prave da su takvi zbog nekih drugih ciljeva...

Inače, ja ne mislim da je 5. oktobar bio revolucija... ali ne zato što je pomognuta iz inostranstva, već zato što promene u državi i društvu nisu bile toliko velike da bi se to moglo smatrati revolucijom... mnogo toga se promenilo, ali nedovoljno za izraz "revolucija"...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Иван Ивковић,
      За напредак у духовном животу најбитније је устројство душе. Јер, ради се само о једном: да се наша унутрашња природа преобрази. Стога је неопходно да се душевни покрети проверавају, те да се зна која су стања за молитву повољна, а која јој сметају. У човеку делују две снаге у супротним правцима: животодавна снага добра и смртоносна снага зла. Душа је њихово бојиште. Ове две снаге се препознају према својим одређеним особинама.
      Ако су у твојој души добре мисли, ако твоје срце осећа мир и радост, ако ти је лако и угодно – у теби је благи Дух Свети, дух врлине, духовне слободе, великодушности, мира и радости (свети Јован Кронштатски). Добри дух те чини скромним, мирним и добродушним. Он говори са тобом о истини, чистоти, смирењу, искрености, миру и свим добрим делима и врлинама. Ако је све то у срцу твоме, очигледно је весник истине у теби.
      Ако се, насупрот, појаве мрачне мисли и зли покрети срца, ако си стешњен и лако западаш у срџбу – извесно је да је кушач у теби. Теби у стешњености срца и пометености тешко пада да срцем Бога призовеш, будући да непријатељ везује душу. Зли дух је дух сумње, неверја, похоте, сметености, невоља и немира. Зли дух те чини човеком тврда срца, жучним и неразумним (преподобни Серафим Саровски).
      Он помрачује савест, стврдњава срце и испуњава га самодопадљивом опсеном. Он разара твоју унутрашњу сабраност кроз бескорисне маштарије, баца те у бујицу разједајућих осећања, рањава те кроз пожуде и везује кроз страсти. Он испуњује дрскошћу, самооправдањем и тврдоглавошћу. Он те гони са једног посла на други, који изгледа добар, премда му није време, или му не одговара место, или му је погрешна мера. Тиме он узбуњује душу. Он наводи душу да прихвати мале грешке, које спочетка изгледају сасвим безазлене. Ако их душа прихвати, он је заводи у друге грешке, правдајући је тиме што се оне дешавају повремено, и што су под нарочитим околностима, наводно, дозвољене. Ако душа и у њих падне, већ се предала злу. Јер, ђаво неће престати да у истом правцу непрестано делује (свети Теофан Затворник).
      Човек који се одвоји од Бога, губи снагу коју Он дарива. Он више не може да изађе на крај са својим душевним покретима, са својим телом, са спољашњим догађајима и утицајима. Он тада упада у многопословност и у пожуде, живећи сасвим у спољашњости и заборављајући на Бога.
      По тим знацима се сазнаје када је у човеку Дух Божији, а кад кушач.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      С обзиром на сложену и потенцијално изузетно опасну епидемиолошку ситуацију у Црној Гори, а у вези са свакодневним порастом броја случајева грађана заражених новим коронавирусом, позивамо све православне вјернике и све остале грађане на поштовање здравствених мјера и љекарских упутстава ради стављања под контролу болести COVID-19, изазване поменутим вирусом.

       
      Видимо да епидемија овога вируса погађа, како Црну Гору, тако и цијели регион, Европу и читав свијет. Не смије се свакако дозволити да ова болест заустави живот, па ни духовни и црквени живот, али је неопходно да се придржавамо, колико је год могуће, мјера предострожности, како би умањили штетне друштвене посљедице епидемије и, што је најважније, утицали на смањење броја изгубљених живота због ове болести, која, иако погађа све узрасте, ипак највише живота узима међу нашим најстаријима.
      Подсјећамо да је наша Црква, одмах по проглашењу епидемије у марту ове године прекинула организацију масовних литија, које су тада ишле улицама црногорских градова из познатих разлога, те да је и многе друге активности свела на минимум или их привремено обуставила. Многе прославе, освећења храмова, научни скупови и округли столови, а први пут послије више од двадесет година, и дјечији сабор, који су били планирани за прољеће, љето и јесен ове године отказани су или одложени. Неки од највећих годишњих хришћанских празника, као што је празник Васкрсења Христовога, прослављени су умногоме другачије него што је то случај у редовним условима.
      Стога, руководећи се, недавно примљеним, умјесним и разборитим писмом Института за јавно здравље Црне Горе, али и намјером коју смо имали и прије њега, позивамо православне вјернике, нарочито оне који ће у наредном периоду прослављати своје крсне славе, да ове године то ураде уздржаније и скромније него иначе. Лијепо је и благословено угостити своје рођаке и пријатеље у свом дому на дан крсног имена, али је још љепше и благословеније, нарочито у оваквој здравственој ситуацији, бринути о добробити свих наших ближњих. Сматрамо да је умјесно да се крсне славе, којих је доста у наредних пар мјесеци, по нашим домовима овога пута прославе у ужем кругу, уз благослов дома од стране свештеника или благосиљање славског колача у храмовима, у договору са паросима.
      Како народ одавно паметно вели – није свако зло за зло. Можда је ово одлично вријеме да се подсјетимо да је крсна слава, првенствено и изнад свега, духовно славље, којим се подсјећамо на дан кад су наши преци примили спасоносну хришћанску вјеру, те да тај дан проведемо молитвено и благословено. Знамо да, нажалост, наше прославе често знају да прерасту у забаве у којима се заборавља дух побожности и умјерености, удаљавајући нас тиме од њиховог смисла и значаја. Прослава славе у вријеме епидемије може да буде прилика да нагласак у нашем слављу поставимо управо тамо гдје он треба да буде – у молитви и благодарности Богу.
      И на крају, не осврћући се превише на поновно захукталу антицрквену и антивјерску медијску кампању, препуну неистина о Цркви и неразумијевања према вјерујућим људима, позивамо све вјернике и све грађане да праштају једни другима и да не забораве оно што је у посљедње вријеме често понављао митрополит Амфилохије – богомржња и братомржња су опакији вируси од било којег познатог вируса. Од њих треба више да се чувамо и приљежније исцјељујемо него од ових болести које нам муче тијело, јер се човјек од њих теже ослобађа и остављају теже посљедице, како на појединце, тако и на читав народ.
      Молимо се за брзо оздрављење свих оних који страдају од овог актуелног вируса, као и свих других болести, као и за укријепљење свих који се труде да им помогну на путу исцјељења: љекара, другог медицинског особља и свих доброчинитеља.
       
      Из Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске и Епархије захумско-херцеговачке и приморске
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      С обзиром на сложену и потенцијално изузетно опасну епидемиолошку ситуацију у Црној Гори, а у вези са свакодневним порастом броја случајева грађана заражених новим коронавирусом, позивамо све православне вјернике и све остале грађане на поштовање здравствених мјера и љекарских упутстава ради стављања под контролу болести COVID-19, изазване поменутим вирусом.

       
      Видимо да епидемија овога вируса погађа, како Црну Гору, тако и цијели регион, Европу и читав свијет. Не смије се свакако дозволити да ова болест заустави живот, па ни духовни и црквени живот, али је неопходно да се придржавамо, колико је год могуће, мјера предострожности, како би умањили штетне друштвене посљедице епидемије и, што је најважније, утицали на смањење броја изгубљених живота због ове болести, која, иако погађа све узрасте, ипак највише живота узима међу нашим најстаријима.
      Подсјећамо да је наша Црква, одмах по проглашењу епидемије у марту ове године прекинула организацију масовних литија, које су тада ишле улицама црногорских градова из познатих разлога, те да је и многе друге активности свела на минимум или их привремено обуставила. Многе прославе, освећења храмова, научни скупови и округли столови, а први пут послије више од двадесет година, и дјечији сабор, који су били планирани за прољеће, љето и јесен ове године отказани су или одложени. Неки од највећих годишњих хришћанских празника, као што је празник Васкрсења Христовога, прослављени су умногоме другачије него што је то случај у редовним условима.
      Стога, руководећи се, недавно примљеним, умјесним и разборитим писмом Института за јавно здравље Црне Горе, али и намјером коју смо имали и прије њега, позивамо православне вјернике, нарочито оне који ће у наредном периоду прослављати своје крсне славе, да ове године то ураде уздржаније и скромније него иначе. Лијепо је и благословено угостити своје рођаке и пријатеље у свом дому на дан крсног имена, али је још љепше и благословеније, нарочито у оваквој здравственој ситуацији, бринути о добробити свих наших ближњих. Сматрамо да је умјесно да се крсне славе, којих је доста у наредних пар мјесеци, по нашим домовима овога пута прославе у ужем кругу, уз благослов дома од стране свештеника или благосиљање славског колача у храмовима, у договору са паросима.
      Како народ одавно паметно вели – није свако зло за зло. Можда је ово одлично вријеме да се подсјетимо да је крсна слава, првенствено и изнад свега, духовно славље, којим се подсјећамо на дан кад су наши преци примили спасоносну хришћанску вјеру, те да тај дан проведемо молитвено и благословено. Знамо да, нажалост, наше прославе често знају да прерасту у забаве у којима се заборавља дух побожности и умјерености, удаљавајући нас тиме од њиховог смисла и значаја. Прослава славе у вријеме епидемије може да буде прилика да нагласак у нашем слављу поставимо управо тамо гдје он треба да буде – у молитви и благодарности Богу.
      И на крају, не осврћући се превише на поновно захукталу антицрквену и антивјерску медијску кампању, препуну неистина о Цркви и неразумијевања према вјерујућим људима, позивамо све вјернике и све грађане да праштају једни другима и да не забораве оно што је у посљедње вријеме често понављао митрополит Амфилохије – богомржња и братомржња су опакији вируси од било којег познатог вируса. Од њих треба више да се чувамо и приљежније исцјељујемо него од ових болести које нам муче тијело, јер се човјек од њих теже ослобађа и остављају теже посљедице, како на појединце, тако и на читав народ.
      Молимо се за брзо оздрављење свих оних који страдају од овог актуелног вируса, као и свих других болести, као и за укријепљење свих који се труде да им помогну на путу исцјељења: љекара, другог медицинског особља и свих доброчинитеља.
       
      Из Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске и Епархије захумско-херцеговачке и приморске
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Међу корицама септембарско-октобарског  375. Броја „Православног мисионара“, званичног мисионарског гласила Српске православне цркве за младе, објављен је разговор Леном Ковачевић, композитором, текстописцем и интерпретатором џез и модерне музике. Разговор је водио катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве. 
       
      О значају умножавања дарова; о односу духовности и музике; важности активног учествовања у богослужбеном животу Цркве, као и о значају делатне хришћанске љубави према ближњима и потребитима, разговарамо са Леном Ковачевић, композитором, текстописцем и интерпретатором џез и модерне музике, нашом сестром у Христу која је духовно стасавала и стасава уз „Православни мисионарˮ. 
       
      *Будући да Вас је Господ наградио многим даровима, реците нам из личног искуства колико је важно да човек препозна дар који му је од Бога дарован, те да га свесрдно умножава? 
       
      Пре свега желим да поздравим Вас и Ваше читаоце. Христос Васкрсе! Помаже Бог између осталог кроз дарове које свако од нас има и које ако негује и жели да развија, заиста дају један дубљи смисао овом нашем земаљском животу. Kроз дарове које нам је дао, запошљавамо и свој ум и своје руке, а ја некако дубоко верујем да рад човека спасава од многих искушења и проблема на које наилазимо кроз живот. И наравно, кроз те исте дарове свако од нас може непосредно и да се захвали за живот који смо добили.
       
      *Бавите се писањем и компоновањем песама, као и веома умешним певањем; у којој мери Вам у свему овоме помаже хришћански начин живота који је утемељен на молитвеном искуству Цркве?
       
      Моја вера је одавно одредила меру и границу свега у мом животу, о томе не причам превише, али бих након што све прође волела да неке будуће генерације музичара,( жена посебно које су у том смислу у овој индустрији сада више него уметности и најугроженије), верују да уз оно што нам је Бог дао и велики рад заиста можемо да останемо своје, и да се добро осећамо у својој кожи, без претераних подилажења било коме и било чему у овом свету. Некада је музика била много више уметност, а данас… свесна сам да је сцена нешто што гута и самеље живог човека ако не постоји дубљи прозор у души човечијој. Прозор који гледа на вечност.
       
      *Из Вашег искуства, у каквом су односу духовност и музика?
       
      Није прикладно можда обзиром да сам музичар да хвалим највише ову уметност, али јесам сигурна у то да је музика лествица за небо, музика је најтананија жица са оним светом и свим људским дубинама, срећама и понорима, посебно зато волим класичну музику. Узмимо за пример Стабат Матер, Перголезија, то су за мене позиви и гласови из неких других простора. Та музика је створена за вечност и зато и јесте преживела векове.
       
      *Активно учествујете у богослужбеном животу Цркве, а познато нам је да доприносите благољепију богослужења певањем за певницом и у хору једног београдског храма. Када се родила Ваша љубав према црквеном појању?
       
      Све везано за само певање и разумевање литургијског певања се десило у Холандији где сам код оца Велизара Ракића и оца Воје Билбије позвана да певам за певницом, и ту ми се придружило неколико пријатеља и колега са факултета. Желели смо да помогнемо људима који су до тада певали и полако улазили у сам ток Литургије. Оно што је за мене најлепше, баш као ниједан концерт, и ниједан наш дан, ниједна Литургија није иста, и увек носи неку нову енергију. Свесна сам благодати да кроз овако дивне духовнике уопште упознам и службу, али и пуно наших сјајних људи у Холандији, и са свима сам и данас редовно у контакту, а за оца Воју сам остала везана и чујемо се често. Отац Велизар Ракић је постао део небеског града прошле године, отишао је са деведесет пет година и до последњег дана је служио Богу.
       
      *Реците нам нешто о музичком пројекту „Раваничко појањеˮ у чијем настанку сте учествовали?
       
      Када сам чула сестре Манастира Раванице како поју, заиста сам желела да то забележимо. Диван снимак је направио Зоран Јерковић, мој пријатељ и један од најдаровитијих сниматеља са ових простора. Провели смо неко време у Раваници које носим са собом, а њихови гласови, топли и искрени су за мене као забелешка нешто толико важно. Посебно што се ради о ретким и мање познатим верзијама неких песама, и појања које оне негују и које је део њихове традиције.
       
      *Неуморно учествујете на манифестацијама које се одржавају у оквиру наше Цркве, а које су често добротворног карактера. Какви су Ваши утисци са ових духовних сабрања?
       
      Важни су такви дани, када се саберемо и некако будемо као једно, и важно је пружити подршку добрим иницијативама, тако је отац Влада Марковић у Звездара Театру пре пар година приредио изванредно вече публици, али и објединио нас хуманитарним позивом. Драго ми је што већина мојих колега заиста има слуха и срца за то.
       
      *Болна је реалност да живимо у времену великог отуђења, из Вашег угла, колико је важно да без изузетка предајемо себе на службу Богу и свакоме човеку као боголиком бићу?
       
      Важно је због нашег духовног здравља, менталног и физичког, некако волим то да поредим са пуњењем батерије. На служби смо као испражњене батерије које неко прикључи на виши пуњач, без те енергије, ко је једном доживео, живот више никада није исти.
       
      *Познато нам је да Вашу личност краси и велика љубав према читању, коју литературу бисте посебно издвојили?
       
      Волим књигу „Несвети а светиˮ и често се враћам тим причама, а од скоријих књига које носе тако једну духовну поруку заиста ми се допала „Глад’’ Мирјане Бобић-Мојсиловић, прича о похлепи и унутрашњој глади 21. века.
       
      *Наша света Црква особиту пажњу посвећује црквеном издаваштву, које часописе Ви читате?
       
      Православље и Православни мисионар су дефинитивно часописи које читам још из периода када сам студирала. Признајем да читам највише стране часописе, посвећене путовањима, као што је Traveller, затим неке музичке магазине, и штиво за које тренутно имам концентрације и које ме растерећује, тако сам и у неком току са енглеским језиком.
       
      *Која би била Ваша порука читаоцима „Православног мисионараˮ?
       
       
      Волела бих да останемо као једно у молитви, у мислима са онима којима је сада посебно потребна помоћ, и надом, али и вером коју носи радост Васкрса, да ћемо изаћи бољи и обновљени из ових дана искушења.
       
      Разговарао: 
      Катихета Бранислав Илић 
       
       
      *Објављено у септембарско-октобарском 375. броју Православног мисионара (стр. 40-42)
         
       
        Ризница литургијског богословља и живота: Интервју катихете Бранислава Илића са Леном Ковачевић: Да постанемо као једно у молитви!
      BRANISLAVILIC.BLOGSPOT.COM  
    • Од Иван Ц.,
      МОСКОВСКА патријаршија је акцију Националне лутеранске цркве Исланда, са приказивањем Исуса Христа у лику трансвестита, назвала „лудилом и богохулством“.
      „Тешко је престати чудити се лудилу које се у Европи догађа око родне разноликости. Још један стравичан случај догодио се на Исланду, где је локална Национална лутеранска црква одлучила да на посебан начин привуче младе у недељну школу објављивањем огласа на којем је на Фејсбук страници Исус Христ приказан као трансвестит како плеше са дугом у позадини – написао је шеф Одељења Синода РПЦ за односе Цркве са друштвом и медијима Владимир Легојда.
      Нагласио је да је „такво богохуљење изазвало праву поплаву огорчених коментара на Интернету“.
      Аутори рекламе били су приморани да је уклоне са мреже, иако ће се, према Легојди, „показивати“ још најмање две недеље у аутобусима који саобраћају по Рејкјавику.
      Петур Георг Маркан, портпарол ове исландске цркве, покушао је да оправда изазвано светогрђе.
      Рекао је да се Исус Христ може манифестовати у различитим облицима и да „црква поздравља различитост“.
      Под притиском масе негативних критика, ипак је морао да призна да „није све у реду“:
      „Знамо да се не слажу сви да Христос треба да изгледа овако, а то сигурно поштујемо“.
      „Лудило и богохулство“: Лутерани Исланда представили Христа као трансвестита који игра испод дуге - Čudo
      WWW.CUDO.RS МОСКОВСКА патријаршија је акцију Националне лутеранске цркве Исланда, са приказивањем Исуса Христа у лику трансвестита, назвала „лудилом и богохулством“. „Тешко је...  
×
×
  • Креирај ново...