Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Sign in to follow this  
Жељко

Референдум у Црној Гори за укидање закона о отимању светиња СПЦ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Шта мислите да ли би било корисно покренути потписивање петиције за покретање референдума о укидању закона "о вјерским слободама"?

Покренуо сам ту причу на Фејсбуку али се људи боје да би референдум могао бити намештен.

С друге стране жалба Уставном суду на овај закон је наивно веровање да ће Мило, који је на конгресу своје странке прошле године најавио стварање аутокефалне црногорске цркве и под чијом контролом су сви из Уставног суда пустити да тај суд обори закон који је он донео по цену хапшења посланика са имунитетом и протеста који су сад широм Црне Горе.

 

Природно је да енергија протеста временом спласне. Мило Ђукановић сигурно на то рачуна. Он који је владао и влада и даље Црном Гором, на не баш демократски начин и то готово 3 деценије, тешко да ће сићи са власти због мирних протеста литија ма колико да су масовне.

Па и да он лично сиђе са власти то није гаранција да ће закон бити повучен, јер ће сигурно остати његови људи на власти.

Лично мислим да је референдум последњи легалан начин борбе за очување имовине СПЦ и укидање лудог закона.

Такође мислим да овај референдум не би био попут онога за отцепљење Црне Горе, када је пола народа било за, пола против, па се уз неких пар хиљада гласова преломило. Јер многи који су тада били за Мила данас више нису. Такође многи који имају српски идентитет нису били против независне Црне Горе. Али данас је ситуација на терену другачија. Многи који су чланови Милове партије шетају по градовима Црне Горе у литијама, па чак и припадници других конфесија подржавају борбу народа за очување својих светиња.

Мило би могао да лажира можда и 50 000 гласова али и то је превише, али да лажира 300 000 тешко.

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Жељко рече

Лично мислим да је референдум последњи легалан начин борбе за очување имовине СПЦ и укидање лудог закона.

Не знам да ли питања грађанских и људских права и слобода могу бити предмет референдумског изјашњавања. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Можда би Србија уз помоћ Русије могла да у Савету безбедности УН постави питање заштите основних људских права Срба у ЦГ?

И у ОЕБС-у ...  

До сад је Србија била превише тиха за све неправде које су чињене Србима у ЦГ.  Једино је Патријарх био гласан, али кад су Монтенегрини забранили улаз у ЦГ неколицини српских интелектуалаца Србија је морала да реагује, бар реципрочно... тек сада се буде из ружног-дубоког сна... изгледа, да су их тихе Литије разбудиле.

јер, заиста је догорело до ноката...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Pontifex Emeritus рече

Не знам да ли питања грађанских и људских права и слобода могу бити предмет референдумског изјашњавања. 

Bas tako! A i dosta Crnogoraca koji su protiv Milovog rezima formalno nema ni crnogorsko drzavljanstvo. Medju njima su neki cak i rodjeni u CG ili zive u CG celi zivot. S druge strane, mnogi su nezasluzeno dobili drzavljanstva “preko noci” da bi mogli da podrze Mila na izborima sve ove godine...

Npr. vecina Crnogoraca koji zive u Srbiji verovatno ne bi mogla izaci na taj referendum.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Golub рече

Можда би Србија уз помоћ Русије могла да у Савету безбедности УН постави питање заштите основних људских права Срба у ЦГ?

Проблем је у статусу Срба у ЦГ. Јер нити су национална мањина, нити су конститутивни народ. Буквално нису дефинисани, као да не постоје.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 27 минута, florenntina рече

Bas tako! A i dosta Crnogoraca koji su protiv Milovog rezima formalno nema ni crnogorsko drzavljanstvo. Medju njima su neki cak i rodjeni u CG ili zive u CG celi zivot. S druge strane, mnogi su nezasluzeno dobili drzavljanstva “preko noci” da bi mogli da podrze Mila na izborima sve ove godine...

Npr. vecina Crnogoraca koji zive u Srbiji verovatno ne bi mogla izaci na taj referendum.

На последњим изборима у ЦГ бирачко право је остваривало негде око 500 000 грађана ЦГ.

На литијама до сада је било преко 110 000 људи. По неким незваничним проценама на референдуму би уз такву подршку народа могло преко 300 000 људи да гласа против тог закона.

За питање које је поставио Потифекс, не знам одговор. То би могао неки правник да каже.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Dok se protesti ne definišu kao jasni protesti Srba za Srpsku Pravoslavnu Crkvu protiv sam svakog pa i najmanjeg uplitanja države Srbije u bilo šta.

Srbi su tamo ustali protiv aparthejda a neko ih zavodi u maglu 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Референдум о овом питању би свакако био могућ, али мале су шнсе да би се икад одржао. А и кад би се одржао, устала би цела машинерија ДПС да мобилише све своје присталице јер знају да им је ово питање живота или смрти. Сваки избори и свако гласање у убуджности им је питање живота или смрти. Зато оволико тврдоглаво бране овај закон, чак и сад кад су видели да су се прерачунали. Да опозиција доле није таква каква јесте, можда би мнноге ствари до сада биле и другачије.

Референдум би био губљење времена. Једино што може да се уради, уколико не успе иницијатива на Уставном суду (односно ако режим не искористи последњу опцију за нјмање болан излаз из целе ситуације) јесте да Србија покрене међународне механизме, које до сада по питању права Срба у ЦГ никад није покретала из мени непознатог разлога. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 17 минута, RYLAH рече

Референдум о овом питању би свакако био могућ, али мале су шнсе да би се икад одржао. А и кад би се одржао, устала би цела машинерија ДПС да мобилише све своје присталице јер знају да им је ово питање живота или смрти. Сваки избори и свако гласање у убуджности им је питање живота или смрти. Зато оволико тврдоглаво бране овај закон, чак и сад кад су видели да су се прерачунали. Да опозиција доле није таква каква јесте, можда би мнноге ствари до сада биле и другачије.

Референдум би био губљење времена. Једино што може да се уради, уколико не успе иницијатива на Уставном суду (односно ако режим не искористи последњу опцију за нјмање болан излаз из целе ситуације) јесте да Србија покрене међународне механизме, које до сада по питању права Срба у ЦГ никад није покретала из мени непознатог разлога. 

Наивно је веровати да ће Мило дозволити да Уставни суд поништи закон.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Жељко рече

Наивно је веровати да ће Мило дозволити да Уставни суд поништи закон.

Што се њега лично тиче, мислим да си у праву. Али се надам да ће ови око њега успети да га уразуме, као што је било пар ситуација до сад. Колико год да је неко диктатор, далеко од тога да не слуша своју околину.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 25 минута, Жељко рече

Наивно је веровати да ће Мило дозволити да Уставни суд поништи закон.

 

Мило због овог закона има проблема и у својој странци. Када су видели колику подршку има СПЦ дубоко су се замислили да су ипак погрешили. Има и код Мила часних људи. Најбезболнији начин ће за Мила да буде да Уставни суд прогласи неуставност закона. Онда ће Мило као стара змија да се додворава народу, Влада ће да поднесе оставку, јер, као ето нису ничему допринели да закон буде ваљан по Уставу. Ипак, приближавају му се избори.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Жељко рече

Наивно је веровати да ће Мило дозволити да Уставни суд поништи закон.

 

Mogao bi da igra na kartu da je Crna Gora "demokratska država" u kojoj ustavni sud se brine za pravdu i td. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Rekoh onomad Zeljku a sad i ovde, divim se UZDRZANOSTI cnogorskog naroda. Milo, (preskacem dijagnozu) treba da je svestan da je, kroz istoriju,  tom narodu oruzje bilo jedina neprikosnovena molitva, jer se nije moglo drukcije, sto rece jedan bolje mu je da se skloni sam da ne proradi kuka i motika;

narod, ovaj koji danima seta je toliko osiromasen i obeznadjen da ne veruju niti jednom eksponiranom (do sad) politicaru.  Oni se zaista uzdaju jos samo u Boga. Setaju i mole se dok se ne iznedri nekakvo prvo konkretno resenje, konkretna akcija;  definitivno, njemu vise nema karijere tamo, bez obzira sta on misli.

Njegovo ponasanje nekakvog ignoranta i svemocnika, svakim danom sve vise iritira.

 

Narod nece kurtu ali ni nikakvog murtu. Daj Gospode da se iznadje mirno resenje......

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 часа, Плаво Небо рече

Мило због овог закона има проблема и у својој странци. Када су видели колику подршку има СПЦ дубоко су се замислили да су ипак погрешили. Има и код Мила часних људи. Најбезболнији начин ће за Мила да буде да Уставни суд прогласи неуставност закона. Онда ће Мило као стара змија да се додворава народу, Влада ће да поднесе оставку, јер, као ето нису ничему допринели да закон буде ваљан по Уставу. Ипак, приближавају му се избори.

On ce da misli da se dodvorava....predaleko je otisao ovog puta, pukla lajsna......

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Najnovije sa FB grupe:  НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!    Pridruzite se i vi:)

 

Поштовани пријатељи, браћо и сестре, наша група ће током дана достићи 40.000 чланова, након 16 дана од њеног оснивања.

Такав нестваран резултат није заслуга њеног оснивача нити администратора. Он једноставно одсликава Божије чудо које се ових дана верификује на улицама црногорских градова. Он показује снагу православља у нашој земљи.

Свима је данас јасно да је апсолутна, стварна већина на нашој страни. И диктаторском режиму је то јасно. Ми смо већ побиједили. Сада је од суштинске важности да ту побједу приведемо крају, да ненасилним методама, смиреношћу, стрпљивошћу и незапамћеном масовношћу пошаљемо ненародни режим на сметлиште историје.

Зато морамо сачувати слогу и јединство. Наша слога биће пораз врагу. Не обазирите се на приче удбашке провенијенције о наводним расколима унутар наше Цркве. То су њихови очајнички и безнадежни покушаји да очувају власт и све оно што су покрали током три деценије диктатуре. Наша Црква је јединствена и никад живља. Црквени великодостојници су најмудрије наше главе које ће најбоље знати како сачувати светиње и на који начин овај процес, који ће трајати, треба привести крају. Ми смо ту да их слиједимо, да их савјетујемо и да им пружимо сваку могућу помоћ и подршку. Сачуваћемо светиње, оборићемо издајнички режим.

Братски вас поздрављам!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Митрополит Амфилохије је најпопуларнија личност у Црној Гори, то знају сви режимски аналитичари. Очигледно је то засметало сујетном Ђукановићу, те је овим законом, уз садејство са неким политичким и медијским снагама из Србије, покушао да угрози тај статус митрополита. Али сваки камен којим су се бацили на Амфилохија само је увећао бројност народа на улицама     Протојереј-ставрофор Радомир Никчевић дошао је у САД као део дипломатске мисије Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве, са циљем да америчке званичнике информише о стању људских и верских права у Црној Гори након доношења сада већ фамозног Закона о слободи вјероисповијести. Након разговора које је, скупа са епископом диоклијским Методијем, имао у Вашингтону, продужио је за Чикаго, где је учествовао на Сабору у манастирима Свети Сава и Нова Грачаница, те на литији од цркве Светог Саве до цркве Светог Илије у Индиани, првој која је икада одржана на територији САД.   Оба ова догађаја која је организовала Епархија новограчланичко-средњезападноамеричке као израз подршке овдашње цркве и верног народа цркви, свештенству, сестрама и браћи у Црној Гори, дубоко су потресла протојереја Никчевића, који није крио позитивно изненађење бројем људи који су шетали у недељној литији. Овај разговор, ипак, почињемо оним због чега се је отиснуо на далек пут…   *С ким сте се срели у Вашингтону и какви су утисци?   -По благослову нашег митрополита и Епископског савјета Црне Горе владика Методије и ја смо имали састанке у Стрејт департменту, Конгресу и Хелсиншком одбору. У Стејт департменту смо се срели са људима који воде црногорски и српски деск, Џошуом Луисом и Стејси Бишоп као и са господином Томпсоном, вишим саветником за Европу и Евроазију и са замеником амбасадора за вере, Семом Браунбеком. А у Конгресу САД били смо у канцеларији Чели Пингри, која обавља функцију предсједавајућега тзв „црногорског кокуса“ и разговарали са вишим стручним саветником Тодом Штејном. Причали смо дуго, уместо предвиђених пола сата, разговор би потрајао сат и по и углавном се сводио на то да су они тражли информације о много ствари и детаља о којима нису били добро обавештени. Очигледно, да су до сада добијали информације само са једне адресе, од представника црногорског режима из Подгорице, тако да је и за њих било изненађење све оно што се догадјало и претходило доношењу Закона о слободи вјероисповијести, а о чему смо их потанко обавестили. Поготово смо инсистирали на недемократском и нелигитимном начину на који је закон усвојен, у глуво доба ноћи, уочи Нове године, када су амбасадори и дипломатски представници били на одморима, док су опозициони посланици били похапсени у Скупштини у време гласања око спорног закона, упркос томе што су поседовали посланчки имунитет. И ми свештеници, заједно са нашим владикама и целокупним монаштвом морали смо да изађемо на улице и да позовемо народ у покушају да спречимо изгласавање тог накарадног закона мимо сваког протокола, који заправо није Закон о слободи него о ропству, у коме су посебно спорни чланови: 62, 63, и 64 који су политички а не правни, и којима је предвиђено да имовина Митрополије и Епархија СПЦ на територији Црне Горе која је до 1918. године припадала цркви, сада треба да припадне држави, да се прекњижи, да држава њоме располаже.   *Да ли су Вас и колико саговорници у Вашингтону разумели?   -Ми се надамо да јесу, а мислимо да су брзо и реаговали, барем ако је судити по поступцима црногорских власти и по ономе што су добили као препоруке из америчке и британске амбасаде након неких својих одлука. Црногорска власт је била наредила полицији да више не обезбјеђује литије, мирна и молитвена окупљања грађана, а онда су америчка и британска амбасада реаговале јасно нагласивши да се демократски принцип и право на окупљање мора поштовати, поготово ако се има у виду да је Црна Гора држава која претендује да уђе у Европску Унију. Пошто су добили и јасне препоруке из америчке амбасаде да је држава дужна да обезбеђује сваки јавни скуп, црногорској власти је пропао покушај да престану са обезбеђивањем наших скупова. Очигледно је да су имали намеру да изазову немире, а да са себе скину сваку одговорност за последице. То је, чини се, био и први корак режима ка увођењу ванредног стања којим би прекинули наше протесте. То им, за сада, није успело.   *Да ли овај састанак митрополита са премијером Црне Горе можемо тумачити као последицу тог притиска?   -Рекао бих да су и они, гледајући шта им се дешава по свим градовима, па чак и малим селима, напокон схватили да је више од половине Црне Горе незадовољно овим законом. Јер, ако преко 200.000 људи сваког четвртка и недеље упорно мирно шета и ако знамо да бар по један члан породице остане у кући, онда се примичемо цифри од 400.000 људи, што су две трећине становништва Црне Горе. То је импозантан број и ми смо пластично објаснили званичницима у Вашингтону шта то значи када 200.000 људи изађе на улицу у једној малој земљи, каква је Црна Гора – то је као да у Америци изађе 110 милиона. Оно што је културолошки феномен, бар када се ради о нама са Балкана, јесте да сви ти људи шетају мирно, без инцидената, да певају црквене песме и носе иконе, моле се Богу, чувајући своје људско достојансво и духовно достојанство цркве у чију заштиту су стали, и ево по мећави, по киши и сваком зимском невремену не одустају од чврсте намере да сачувају светиње. Те слике литија дугих десетине километара су обишле и задивиле свет. И када се народ разиђе, у тишини и побожно, иза њега не остане ниједан комад смећа, па комуналне службе после скупова немају шта да раде. И по томе се види да су то хришћанска окупљања, и да их покрива благослов Божији.   Оно што је званичнике из Вашингтона посебно интересовало је то да ли протестују само Срби и да ли су окупљања једнонационална. И на то смо одговорили да је СПЦ канонска и осмовековна институција којој се, по свим истаживањима које спроводи власт, највише верује и да се у њој на служби, једнако окупљају и они који се национално изјашњавају као Срби и они који се национално изјашњавају као Црногорци. Такође, медју нашим свештеницима и монасима има разних националности, и то верујућем народу не смета, нити икоме прави икакав проблем. Да не говорим о томе да на нашим скуповима говоре и представници Исламске заједнице, попут господина ефендије Хусеина Хоџића и да сваког четвртка и недеље само на литији у Пљевљима имамо око 5.000 наше браће муслимана, а да тај број укупно премашује 15.000. Познато је да су поједини угледни политичари у Црној Гори, из реда муслимана, јавно дали подршку нашој Цркви у вези са овим законом. Оно због чега је режим у Подгорици инсистирао на разговору, после како су се изразили « последње опомене » коју су упутили нашем митрполиту, свакако је чињеница што виде да губе тло под ногама, популарност им у народу вртоглаво опада, а избори се ближе.   Такође, виде они да су и многи чланови ДПС са нама, да се не слажу са тим законом, па су почели и да прете својим члановима и бирачима. Наша Црква има своје вернике у судству, полицији, влади, просвети који нам саопштавају каква се тортура над њима спороводи зато што подржавају литије. Свеж нам је пример учитељице из Бара, која је члан ДПС, а коју су казнили због тога што су деца на часу цртала Штрмфове и тробојке. Ми, од наших верника, имамо информације да и у самом врху власти готово нико није за тај закон осим председника Мила Ђукановића. Од људи који су му блиски може се чути да читав тај пројекат потиче само из једне главе, његове…Сада се ту поставља и питање одговорности људи који су поред њега и који учествују у власти, јер спроводе у дело наум једног човека. Ако држава не прихвати праведне захтеве цркве, онда ће се суочити са гласом целе Црне Горе. Ја сам сигуран да неће проћи много времена, а да ће народ у потпуности прећи на нашу страну. Имамо већ римокатолике који протестују а стално апелујемо на наше комшије и пријатеље Албанце, међу којима има православних хришћана, да нам се и они прикључе како би уразумили ову власт да одустане од пљачке црквене имовине. Неко је са правом назвао данашњи режим светокрадицама, што је нови термин у српском језику и није постојао пре њих. А тужно је што ти и такви нису припадници неког другог народа него нашег.   *Шта очекујете од разговора са премијером Марковићем? Чини се да он има блажи став од Ђукановића по питању Закона…   -Имамо утисак да господин Марковић, и ако би хтио да удовољи захтевима цркве, има озбиљну сметњу у господину Ђукановићу и у људима који долазе из неформалних група, ван институција, а који врше притисак на њега. Драго нам је да је дошло до тих разговора и надамо се у просветљење душа и умова људи који воде државу, да одустану од овога накарадног закона и да у складу са савременим европским и светским законодавством направе један нормални закон, по угледу на Хрватску, рецимо. Нека препишу закон тамошњи који се односи на Српску православну цркву, или нека препишу закон Босне и Херцеговине, и ми ћемо бити задовољни. На овај актуелни закон Црква је дала велики број примедби, он није уставан и спроводјењем политичке идеје ДПС о стварању некакве нове црногорске цркве, овим се законом покушава поништити и узети осам векова историје СПЦ, и то баш у години прославе великог јубилеја 800 година њене аутокефалности, и то све предати некоме другом.   Зна се какав је став заузела Митрополија по питању доласка председника Србије Александра Вучића на Бадње вече у Црну Гору. Из сваког нашег поступка може се видети да желимо да наш проблем решимо у оквиру наше заједнице, породице, Црне Горе, да никога са стране не мешамо у то. Срби су аутохтоно становништво у Црној Гори, ми нисмо ничија дијаспора и морамо ставити до знања свима да смо своји на своме. То знају НАТО тимови који прате дешавања у Црној Гори.   *Многи потезе Мила Ђукановића тумаче притиском који долазе са Запада, из НАТО блока и реферишу на смањење глобалног утицаја Русије на овим просторима. Да ли се у Црној Гори заиста одвија једна стратешка, глобална битка која се прелама преко леђа СПЦ, или се ипак ради само о борби за интересе локалног карактера…   – Мој утисак, поготово после састанака у Вашингтону, јесте да је црногорски режим већ дезинформисао САД да иза ове приче стоје интереси Русије и Србије. О томе сведоче и њихова отворена питања о “утицајима страних сила”. Рекли смо им да то апсолутно није тачно. Зна се какав је став заузела Митрополија по питању доласка председника Србије Вучића на Бадње вече у Црну Гору. Из сваког нашег поступка може се видети да желимо да наш проблем решимо у оквиру наше заједнице, породице, Црне Горе, да никога са стране не мешамо у то. Срби су аутохтоно становништво у Црној Гори, ми нисмо ничија дијаспора и морамо ставити до знања свима да смо своји на своме. То знају НАТО тимови који прате дешавања у Црној Гори.   Уосталом, недавно смо имали случај Бугарске православне цркве, која је врло блиска Руској цркви, а имала је проблем са расколницима. Међународна заједница, Брисел и ЕУ, су помогли да званична Црква победи у том сукобу. Иако је Бугарска црква ближа Русији него наша. Све што се дешава не иде у прилог тези да ово диктира неко са стране. Ово је очигледно само један опасан пројекат који је поделио Црну Гору а долази из главе једног човека. На жалост, уместо да са годинама постане мудрији и паметнији, код Ђукановић је обрнут случај. Што је старији, све више губи компас и постаје класични диктатор.   *Прваци црногорске опозиције у једном тренутку су као циљ протеста, уместо промене спорног закона, истакли – техничку владу. Стекао се утисак да неки покушавају да Митрополију увуку у политичку игру. Је ли то само утисак?   -Циљ протеста наших је био и остаје повлачење Закона или његово преобликовање на начин на који је нама прихватљив. И наше литије ће трајати све док се то не деси. Црква се бави спасењем људске душе, што је комплексно и тешко поље рада, а свакако подржава поштену политичку борбу, и све оне који се боре за истину и правду. Међутим, црква се не сврстава ни на чију страну, међу нама су људи који гласају за све политичке опције, и владајућу и опозициону. Господин Марковић, председник владе, је пре пола године венчао сина у Саборном храму у Подгорици. Ми смо апсолутно отворени за све. И свака политичка партија, то је сада јасно и позицији и опозицији у Црној Гори, мораће убудуће да чује глас своје Цркве. Иако до сада неки нису увиђали колика је снага Цркве, ови садашњи догадјаји су показали са коликом љубављу, поверењем и духовним озарењем народ хрли тој цркви у намери да је по сваку цену сачува таквом каква је. А митрополит Амфилохије је једна од најзначајнијих личности нашега доба, то знају сви режимски аналитичари, и пошто је својом непоколебљивом стаменошћу највећа препрека њиховом духовном обезличавању Црне Горе, то је и стална мета режимских спинова, пакости и лажи. Очигледно да је такав ауторитет засметао сујетном Ђукановићу и да је овим законом, уз садејство са неким политичким и медијским снагама из Србије, покушао да угрози статус и СПЦ и митрополита. Али одговор народа је био јасан и величанствен, сваки камен којим су се бацили на преосвећеног митрополита Амфилохија само је увећао бројност народа на улицама.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У Нишу је у среду, 19. фебруара 2020. године са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Г. Арсенија, по други пут одржан Молебан и Крсни вход подршке свештенству и верницима Српске Православне Цркве у Црној Гори.       У присуству великог броја верног народа, након вечерње службе у храму Светог цара Константина и царице Јелене служен је Молебан Пресветој Богородици, а затим је од овог нишког храма кренуо Крсни Вход предвођен свештенослужитељима Православне Епархије нишке.   Са иконама из својих домова у шетњу подршке до нишког храма у изградњи посвећеног Светом Василију Острошком кренуло је много верног народа, у највећој мери младих људи и деце у пратњи родитеља, као и свих који су били у могућности да узму учешће у овом молитвеном сабрању.    Колону од неколико стотина верника из свих крајева наше богоспасаване Епархије нишке, на крајњем одредишту Крснога входа, дочекао је звук јединствених звона храма Светог Василија Острошког, светиње која је у изградњи, но чија се лепота у овој ноћи могла спознати упркос томе што је окружује градилиште.   Након служења Акатиста Светом Василију Острошком, који је 12. фебруара 1999. године, у време НАТО агресије, сачувао од великог страдања насеље Дуваниште али и цео Ниш, надахнуту беседу одржао је протојереј Предраг Радисављевић, старешина храма Св. цара Константина и царице Јелене у Нишу.    За крај, молитвени скуп је увеличао отац Милан Додеровић, који је на гуслама извео песму "Збор зборила господа Хришћанска".     Извор: Радио Глас
    • Од Justin Waters,
      После четрдесет година проведених у иностранству, на три континента, од тога двадесет осам година у Јапану, вратили смо се назад у град нашег одрастања и младости.
       
      Питање које најчешће чујем у последњих осам месеци је:„Да ли сте се навикли?” На лепо се не морамо навикавати; то спонтано прихватамо, не размишљамо о томе јер сви сматрамо да је „Богом дато”. На оно, не тако лепо или много другачије од свега на што смо већ навикнути, потребно је време, добра воља, потпуна предаја или како многи овде кажу, сналажљивост. 
      После четрдесет година проведених у иностранству, на три континента, од тога читавих двадесет осам година у Јапану, вратили смо се назад у град нашег одрастања и младости. Последњи пут сам била у Србији 2014. године. Разлике у последњих пет година су веома видљиве, фасаде су још оронулије, ишкрабане којекаквим паролама и порукама, тротоари нису сређивани деценијама, много ђубрета на све стране.
      С друге стране, кафићи, ресторани и места за забаву који су крцати у свако доба дана су раширени по целом граду. Делује да Срби проводе много више времена по таквим местима него било где. 
      Ово је омањи списак онога што се много разликује од навикнутог: 
      1. Избацивање ђубрета и рециклажа су на врло неразвијеном нивоу. У Новом Саду постоје (чак не у свим деловима града) само две врсте контејнера за ђубре, за комунално и амбалажно. У амбалажне убацује се све заједно, неразврстано: метал, стакло, пластика, папир, текстил итд. Стално налазим и избачене велике делове намештаја који данима стоје на улици.
      Србија је рај за пластичне кесе које се немилице троше на пијаци, у пекарама, продавницама. Част изузецима и добровољцима који чисте и скупљају разбацано. 
      Поглед на новосадску цркву (Фото А. Васиљевић) 2. Овде сада има далеко више паса него раније. Пси су свуда присутни и махом се добро понашају. Не могу ни реч против њих да кажем. Међутим, власници паса углавном не покупе природне остатке својих љубимаца после обављања свакодневних потреба. Кад шетам морам добро да гледам где корачам. Част изузецима али чини ми се да је Нови Сад све прљавији град.
      3. Превише мириса и превише музике. Људи су превише напарфемисани. Кад се сви ти мириси помешају, свакако не одају осећај чистоће. На многим местима музика је прегласна. Тржни центри су загађени прегласном музиком која извире из свих продавница, као да се сви надмећу ко ће пустити гласније. Тако је и многим кафићима и ресторанима. Немамо сви исти укус и нека врсте музике је атак на наша чула и стрпљење.
      4. Мобилни телефони имају овде статус божанства. Заиста ме не интересује шта ко нема у фрижидеру, где је ко оставио чарапе и остале приватне стварчице. Сваки разговор и посао се прекида ако се телефон огласи. Људи причају свашта и свуда, прегласно не обазирући се на место и остале око себе.
      5. У Јапану сам годинама радила као просветни радник. Никада нисам видела да баке, деке или родитељи носе ђачке торбе својим унуцима и деци. Тамо се од малих ногу учи и спрема на разне врсте терета. Како се изборити са животним теретом кад одрасту, ако не могу сами да носе свој школски терет?
      6. Заменица Ви нестаје из српског језика. Многи које уопште не познајем, продавци, поштари, радници у разним делатностима обраћају ми се са ти. Уместо довиђења често ме испрати ћао, а уместо шта желите је шта хоћеш. Није да ми посебно смета, чудно је и оставља утисак недостатка кућног и школског васпитања.
      Јутро у Новом Саду (Фото Танјуг - Ј.Пап) 7. Вози се хазардно. У једној руци је волан, у другој мобилни или цигарета, поглед ко зна где, а брзина потпуно неприлагођена. Кочи се на буквално десетак центиметара од пешака, многи нервозно јуре као да их на крају пута чека вечна срећа, обилазе на раскрсницама на условно, а стрпљење је овде непознаница. Затоје трубљење главни начин комуникације међу возачима.
      8. Постоји посебна група коју овде називају „шалтеруше”. Опет част малобројним изузецима, моје искуство са њима је поражавајуће. У свим установама где постоје правила облачења за посетиоце (која ја подржавам) запањујуће је да многе запослене изгледају као да су стигле на посао директно из лудог, ноћног провода.
      Почев од неприкладне гардеробе, изреза до струка, предебелих вештачких трепавица које им вуку капке према доле и онемогућавају скроз отворене очи, до офарбаних и окићених канџи које им не дозвољавају да правилни користе тастатуру на компјутеру. Није ни чудо да су документи које добијам често са грешкама.
      Шалтеруше обавезно раде „мултитаскинг”: приватно телефонирање, испијање кафе или јогурта, жвакање нечег, ћаскање са колегама и то све у исто време док сређују неки докуменат. Ако су боље расположене одвалиће неку шалу која је потпуно непримерна месту или дати неки дубокоумни савет који нисте ни тражили, а оно због чега сте дошли није урађено добро и потпуно.
      9. Оно што је посебно другачије овде и што је постојало и пре четрдесет година кад сам отишла у иностранство, а што је сад још више присутно је магична реч „веза”. Оно што мени није успело да решим регуларним путем, уз сва прибављена и исправна документа и све урађено на време, други су решили под одмах преко везе.
      Веза је јача од свих закона, прописаних и моралних. Срећом, ја могу да преживим без веза, али се питам како је свим оним људима којима је живот у питању, а немају везе, нити оне невидљиве, а челичне, нити оне које се стављају у коверте.
      Новосађанка на клупи са цигаретом (Фото Бета - Д.Г.) 10. Оно што посебно смета неком ко долази из земље где се поштују закон, ред и неузнемиравање околине је пушење. Чак и у кафићима где где је забрањено пушење, многи користе електронске цигарете и убеђују ме да се не осете и да нису штетне. Бити непушач у Србији није нимало лако. Предност се увек даје пушачима који никако не могу да схвате колико дим смета онима који не пуше.
      Списак површних ствари би могао да се још протегне, а о дубинским разликама је потребно далеко више времена, места, стрпљења и озбиљних анализа.
      Ово није напад на мој град и људе у њему, већ опажања неког ко је био дуго изван града и коме је жао да гледа како град расте, а стагнира и чак иде уназад у неким аспектима. Што се тиче навикавања, на многе ствари не да не могу да се навикнем, заправо не желим да се навикнем и трудим се да се не навикнем, јер навикавање често може да буде део притајане предаје.
      Весна Белушевић,  Нови Сад, Србија
      Izvor: Politika
    • Од Логос,
      Митрополија црногорско-приморска и остале епархије СПЦ у Црној Гори, са вјерним народом и свештенством осуђују паљење и скрнављење државних симбола Црне Горе, као беспризорне вандалске чинове!     Не може нам бити јасно коме је, и у које сврхе, потребан овакав нечасни акт – било да се ради о исказивању нечијег незадовољства или да је ријеч о смишљеној провокацији изашлој из нечије политичке кухиње. Са овим у вези, гнушамо се и оних јавних наступа, од државног врха до грађанског сектора, који потпуно неутемељено и непромишљено овакве подле радње доводе у везу са грађанима који учествују у црквеним литијама. Јер, нема те хришћанске руке која би се подигла на барјак са хришћанским знамењима, нити има те грађанске руке која би наудила застави своје земље. Али нијесмо сигурни да нема злог наума, који не би оркестрирану кампању против литија, у њој приказаних као анти-државни удар, продужио и на овај начин, ради једнократне медијске злоупотребе.   Поруке са наших литија биће као и до сада молитва за братски мир и слогу.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...