Jump to content

Препоручена порука

  • Najviša crkvena priznanja često dobijaju ljudi iz vlasti, moćni biznismeni i kompanije ili ideološki podobne osobe
  • Dobitnici crkvenih odlikivanja su i Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić, Ivica Dačić, Aleksandar Vulin, Zorana Mihajlović, Dušan Bajatović, Ljubiša Diković, Dragan Ćutanović, Veroljub Stevanović- ali dok su na vlasti
  • Među dobitnicima crkvenih ordena su braća Šarić, Mišković, Karić, Šešelj, vlasnik tabloida Dragan Vučičević
  • SPC se dodvorava vlasti i povlađuje nacionalizmu, kaže sociološkinja religije Danijela Gavrlilović i dodaje da ovakve odluke o priznanjima nisu u duhu pravoslavlja, a ni hrišćanstva
  • Mada SPC ima autonomiju u dodeli sopstvenih priznanja, ona bi morala da vodi računa kome ih dodeljuje i da to čini po jasnim kriterijumima, što sada nije slučaj
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Поп Зоран у овом интервјуу је отворио неколико тема, свака треба чланак за себе.

Мислим да није довољно обрађена тема антивучићевског става неких владика, јер новинар није питао како треба.

Прво мора се рећи да ти набројани епископи немају никакав политички став нити идеју до које би им стало јер су редом хедонисти и самољубиви. За политичку идеју требају жртве, визија, став и идеал. Њихов антивучићевски став је последица прецењене и глупе идеје да би без Вучића лакше или комотно, скинули и детронизовали Патријарха и лакше проводили терор једнопартијског мишљења над остатком Цркве. 

Како другачије објаснити чињеницу да нпр Владика Григорије ни једном речју не критикује Меркелову, него у њој види хришћанске врлине, или да данас није нашао да каже за сходно да је Мило будала и бена и кретен, као што је частио Тому Николића? Погрешно је мислити да он нешто воли Мила па га штеди, а не воли Вучића па га куди. Не и не, једино је идеја о Вучићу као заштитнику Патријарха једина идеја водиља. Њему је Вучић средство, а не последица неке идеје. Напротив, од Григорија нико никад није чуо неку идеју, а која није била флоскула Гледајмо се у очи и слично. Јел Грегори икад био на Косову? Јел Максим пре свега овога икад био на Косову?

Исто вреди и за Максима. Сад видим његов интервју у најави о томе како је Србија ауторитарна и како то нико не види,  сем њега генијалца, а његов Председник (Максим је и амерички држављанин) наредио убиство другог човека неком ракетом са жилетима која меље месо, и практично започео рат који ће имати хиљаде жртава. Максиму то није тема за разговор нити део његовог интересовања. Није никад ни један чланак у својој скрибоманији написао на тему проблема Америчке цркве или проблема Срба у Америци. Зато смо могли да читамо његово мишљење о малим Кинескињама. Човек је тотално аполитичан, и то се види из авиона, зато је коментарисање политичке сцене у Србији лажно и лицемерно. Са друге стране Амфилоије и Атанасије горе од политике, и они се искрено баве тиме. Друга је ствар да ли се с тим слажемо или не. Међутим, Максим и Добријевић свим силама се убише да се покажу лојални свом Председнику Трампу и не само да не критикују његову политику о Косову, него ни чак остале идеје које има. Ето Максим је фанарски амбасадор у СПЦ, да ли је икад рекао ишта о Трамповој политици према глобалном загревању? Истовремено, на дневној бази имамо њихове идеје о томе како Вучић не ваља (к'о што и не ваља).  Но, кад видим да је Максим против Вучића, одмах помислим да је Вучић генијалац и исихаста и пример православца.

Исто тако и Амфилохије, неки дан држи интервју крај ћивота светог Петра, 30 минута гледа у земљу, као дете које лаже, и закључак интервјуа је да ето Мило није толико лош, мало је проблем што је некрштен, али заправо за тренутни проблем су криви Тито (рикнуо прије 40 година) и пролетери редом већ умрли. Није стигао да каже да је и Вучић крив али то су рекли они око њега.

Укратко, мета су Патријарх и Синод и чињеница да се налазе физички у Београду, па ова екипа на њих не може силом. Да је Синод у Јагодини онда Палма не би ништа ваљао, био би издајник и манијак, а Вучића не би ни спомињали.

Због свега тога погрешно је мислити да СПЦ има неки провучић или антивучић став, заправо све је само последица игре престола.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Зоране ево излаза Милу 

 

Perović: Povlačenje Zakona jedini zahtjev koji ima crkva

Srpska pravoslavna crkva se distancira od izjava opozicionih lidera da cilj prostesta nije povlačenje Zakona o slobodi vjeroispovijesti. To je, kako je rekao sveštenik Srpske pravoslavne crkve Gojko Perović, jedini je zahtjev koji ima.

– Nikakva tehnička vlada, nikakvi politički ciljevi ne mogu se vezati za proteste i molitvene skupove vjernika – kazao je Perović.

Političari, smatra Perović, imaju legitiman prostor da tragaju za svojim ciljevima, nevezano za proteste koje organizuje SPC.

Odgovorajući na pitanje kako će se SPC postaviti, s obzirom na to da se praktično našla u poziciji između dvije vatre (s jedne strane je insistiranje države da se sprovede zakon, a sa druge opozicija koja u protestima vidi vlastite ciljeve), Perović kaže da crkvu interesuje samo jedno.

– Crkva će skupom svojih vjernika insistirati da se zakon o slobodi vjeroispovijesti ili povuće, ili ispravi. Sve ostalo nas ne interesuje. Da li će Vlada biti spremna na dijalog, da li će se opozicija uključiti da pomogne taj dijalog – to su stvari na koje ne utičemo – poručio je Perović.

Crkva je, kaže, preuzela punu odgovornost za skupove koje organizuje.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ето лепо рекох да ћу морати да га лопатам,немош му папу избити из главе брез лопате

@Жељко

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, Zoran Đurović рече

.Лохи и Ломи морају да чекају да се балон мало издуши, па да крену у другу фазу. Зато морају да чекају пролећне изборе на којима ће се Ломи потврдити, и тек да с' јесени крену у другу офанзиву.

То би значило да садашњи патриотски и верски ентузијазам морају да претворе у култ личности, типа: Свети митрополит је сачувао Цркву, а Синод ради против њега.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 часа, Srdjan61 рече

Падре, ако није превише индискретно ... јел ово можда значи да је фладика против да пређете с парохијом под омофор СПЦ. Прије пар година сам чуо од једног његовог свештеника ( тад нисам ни знао ко сте ) за његово врло негативно мишљење о вама ( “ко је овде владика .. ?). Он ми се чини јако осветољубив ( a i permaloso sto bi rekli zabari ) тако да ..... опрез. 

Да, рекао је: Не може два фладика да буде у Риму! :)) - Ја бих се забринуо кад би он имао позитивно мишљење о мени.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, logdanov рече

То би значило да садашњи патриотски и верски ентузијазам морају да претворе у култ личности, типа: Свети митрополит је сачувао Цркву, а Синод ради против њега.

Ја сам мала беба за Лохија! Гледајте, ко није, како се прави култ личности, а Роћко Лазић ћути о томе:

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Ćiriličar Имао сам пријатеље који су се били везали за Артемија и Николаја. Што су се више везивали, разговор о темама које њих не интересују постајао је све тежи. У почетку су помињали владике који се шишају и теолошке недоумице у вези са бесмртношћу душе. Касније су тврдили да су ће један епископ остати црква ако сви остали оду у јерес, да би последњих пар година Артемијевог епископовања пред сваки сабор истицали да ћемо ускоро видети да ли смо једно.

Мислим да је сваки потез водио истом исходу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Ćiriličar рече

Чворовић је, по мени, направи одличну и непристрасну, здраву анализу стања доле, не штедећи никога.

Не слажем се само са "нијансирањем" око Вучића, мада и ту, вероватно, један део је истинит. Оно што ме изненадило је да каже да је Иларион донео предлог да се СПЦ тзв. децентрализује, на више архиепископија.

Ja se sa njim dosta slazem, bas je detaljno odvezao isprepletan odnos izmedju Vucka i Mila, kao i odnos Amfilohija s tim u vezi. Jedino mi nije jasno resenje jer znamo da se vjernici mogu spasiti i ako stradaju.

Procitao sam sad detaljno, i ne vidim nacin sta vjernici mogu da rade kad postoje opasne trzavice u SPC, kao i citavom pravoslavlju. Ranije sam napisao USA je odlicno primjetila u zadnjih 10-15 godina kako moze uticati na drzave preko religije i pokazala kako je pravoslavno hriscanstvo i ovaj model autokefalija i ostalih podjela nestabilan u globalnom svijetu, kao i kod stvaranja novih drzava.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Ćiriličar рече

@Zoran Đurović Чворовић је, по мени, направи одличну и непристрасну, здраву анализу стања доле, не штедећи никога.

Не слажем се само са "нијансирањем" око Вучића, мада и ту, вероватно, један део је истинит. Оно што ме изненадило је да каже да је Иларион донео предлог да се СПЦ тзв. децентрализује, на више архиепископија.

Нисам баш нешто њега пратио па да схватим где вуче...мало на Стање С., а мало и на Артемија...мада се и ја питам и данас, зер је баш дотле и тако морало бити са Артемијем.

Иларионов предлог 2011. је био везан за покушај решавања Македонског раскола, јер је знао да ће доћи до овога у Украјини.

Са друге стране нама је сад јасно да сва уклањања епископа која су се десила јесу била смишљена и планска. Неко је то добро одрадио, а неко је насео.

При томе мислим да су уклоњени епископи сасвим криви за све за шта су оптужени и били су обични дебили који су дозволили да њихова приватна и лична ствар и слабост утиче на њихову јавну функцију. Сам Артемије је страдао јер је био "заљубљен" - несексуално у оног Вилоског, Качавенда мало еросније у неке друге, браћа Ђокићи исто са својим љубавима итд, сви редом су дали својим и нашим непријатељима оружје у руке, Теодосије и Јоаникије су на Амфилохијев миг постали инквизитори и као катари почели да истражују и нападају, знајући да нема човека да живи, а да не греши.

Данашња ситуација свакако не би била толико трагична ни у Америци ни у Црној Гори да су остали смењени епископи, не јер су врлински људи, него јер су национално и црквено свесни.

Ситуација није црно бела, и свако од нас треба да се запита да ли му је битније то да ли се владика са неким мази или не, или од тога да владика сарађује са страним службама на разградњи Цркве. Сад можемо да уживамо у нашој моралној чистоти и праведности...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево имамо сад поштене и моралне, па видимо како се проводимо. Мислим да су они сами криви и све нас упропастили. Мени лично не смета ништа шта неко други ради, док год то није јавно. Артемије је био моралан, али је био очито будала. Максим је моралан, али искрено било би нам лакше да је мање аутошовиниста и фанарски послушник, а више да мрси и има девојку., Али ето , имамо шта да имамо, уживамо у чистоти.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 15 часа, Логос рече

И тај орден ми је у складу с нашом средњовековном праксом.

У складу је са српском средњовековном праксом, да. Али Србија је тада била монархија, што јасно говори нешто. Тада се и могло говорити о оној беспоговорној послушности власти из тог специфичног односа државе и Цркве, некад више налик симфонији, некад какофонији. Али у републици, томе места нема. Мада, неко би можда и хтео бити  монарх. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Samo da cestitam Padre Zoranu sto ima m... da kaze ono sto misli za razliku od mnogih u Crkvi sa koje god strane da dolaze.

Vidim ispod teksta u komentarima neke neznalice poludjele sto je pohvalio ozbiljnost u RKC, narocito oko pape itd. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Страле рече

У складу је са српском средњовековном праксом, да. Али Србија је тада била монархија, што јасно говори нешто. Тада се и могло говорити о оној беспоговорној послушности власти из тог специфичног односа државе и Цркве, некад више налик симфонији, некад какофонији. Али у републици, томе места нема. Мада, неко би можда и хтео бити  монарх. 

 

Ствари нису црно беле ни у Републикама, на развијеном Западу.  У Енглеској је краљица поглавар Цркве, њихова Црква није смела ни да писне око бомбардовања Ирака Либије или Србије, иако се интимно нису слагали. У Шпанији је Црква направила салто мортале кад је одлучила парламент и Владу након гласања о геј браку, али је прескочила Краља који је тај закон потписао и ставио у праксу. Француски Председник је чувар неког печата у Ватикану и једном годишње по дужности присуствује некој миси и има неку церемонију, па је Бенедикт правио драму и избацио Саркозија јер је био другобрачан. Сад Францис седи и ћути и не смета му што је Макрон ожењен бабом и у отвореној вези са дечком телохранитељем. Ако те велике и моћне цркве немају проблем да испоштују владара ма какав он био, потпуно је пролетерски и николетина бурсаћевски митраљезом пуцати по одлуци Синода да се орден да већим ктиторима Храма Светог Саве, међу којима је и Вучић.

Мислим да многима у Србији мржња према Вучићу не да да виде ствари трезвено. Не знам никог од активних хришћана који су литургијски освештени да свој став о политици или за кога ће гласати базира на мишљењу владике Иринеја Буловића или Патријарха или било кога. Ја први не гласам према њиховим префренцијама, а мислим да их ни не знам. Али 1000% сам на њиховој црквено нациоланој позицији.

Криво седи, право беседи. Мислим да је комунистичка и другосрбијанска хистерија продрла као вода у црквене редове, и онда сад многи су изманипулисани и ту нешто пене и бесне око ордена, око састанка са Вучићем и Додиком, а не знају или не виде каква је пракса не великих и моћних Цркви кроз векове, него наших суседних балканских цркви. Очекују да Патријарх Српски буде Амброзије Милански који је одлучио Цара, а при томе жмуре на реалан свет око себе.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pa sta ako prorokujes, pozvani smo delima apostolskim da prorokujemo ili da govorimo ono sto je na izgradnju Crkve . Ko misli da tu ima jednoumlja taj je već u sukobu sa osnovnom Hrišćanskom etikom i načinom dijaloga i razmene misli. Sam si govorio a ja podelio kao potvrdu da se Bog igra,skriva se pa se pojavi, ko to nije iskusio, nije ni za diskusije. @Zoran Đurović @Логос

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије изразио је 27. јула 2021. године уверење да ће против вербалног деликта који се намеће Србима у Републици Српској устати сви слободарски народи.

       
      - Последња искра слободе ако постоји у демократској Европи сигурно ће устати против наметања вербалног деликта, поручио је владика Фотије на литиргијском сабрању у манастиру у Драгаљевцу.
      Он је деловање Високог представника у Босни и Херцеговини назвао експериментом над Србима и изразио уверење да ће српски народ изабрати пут слободе, јединства и заједништва како би превазишао све препреке које су пред њега постављене.
      - Живимо у апсурдном времену да многи Европљани проповедају демократију само себи, а другима тиранију. Они хоће да нама Србима у Републици Српској поставе шта да мислимо, говоримо, једемо, којим језиком ћемо сутра да говоримо, којим писмом да пишемо, рекао је владика Фотије.
      Истичући да су Срби слободарски, светосавски, мученички и косовски народ, Владика је навео да су се Срби на Косову борили управо за хришћанску Европу која Србима сада намеће правило вербалног деликта које је давно превазиђено у свим облицима демократије у свету.
      - Основно право човека је слобода мишљења, право на говор, и веома је опасан ултиматум који се намеће у Босни и Херцеговини јер врло лако може да се изроди у тиранију коју слободарски српски народ неће прихватити, оценио је владика Фотије.
      Према његовим речима, Срби су народ који није научио да буде роб и покоран силама и властима овога света, него хоће да буде достојанствен и уважаван као народ. 
      - Срби на прогоне и поробљавање узвраћају увек добром и то нам узимају за слабост, што није, него видимо очима вере даље од онога што се тренутно дешава и добро знамо куда и како да ходимо, шта да чинимо и у добру и у злу, поручио је епископ Фотије.
       
      Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу 25. јула 2021. године, на празник Чудотворне иконе Богородице Тројеручице а поводом обележавања 81. годишњице освећења храма Светог Георгија у Бору, Његово Преосвештенство Епископ тимочки господин Иларион служио је свету архијерејску Литургију у борској цркви. На светој служби уз Епископа су слижили протојереји-ставрофори Лука Јовић, Петар Поповић, Славко Јоцић, Нико Туфегџић, Душан Ћирић, протојереји Ратко Тобић и Саша Степановић, протонамесници Радоје Мијовић и Самоило Шергић, јереј Милан Јанковић и архиђакон Илија.

       
      Звучни запис беседе
       
      По завршетку Литургије старешина борског храма протонамесник Радоје Мијовић уручио је дарове Епископу тимочком и бившим борским паросима који су овом приликом саслуживали Епископу.
      Владика Иларион је у својој беседи пожелео свима молитвену помоћ Пресвете Богородице Тројеручице и Њену заштиту од сваког искушења и зла. Да бисмо то завредили, владика напомиње да је потребно да имамо чврсту и непоколебљиву веру удружену са покајањем које мора бити и на личном и на колективном нивоу. Господ неће оставити народ свој без потврде свог присуства. Он неће оставити ниједну душу која вапи за спасењем без Царства небеског, закључио је Преосвећени Епископ и заблагодарио свима на лепом молитвеном сабрању и добијеним даровима.
       
      Извор: Епархија тимочка / Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Оно што у потпуности оповргава њихове тврдње јесте то што ни у Латинској Цркви, на коју се они, тобоже, позивају, после речи Господњих не изостају молитве за освећење Дарова. Превидели су то зато што они не упућују молитве одмах после речи Господњих и зато што не траже изричито освећење Дарова и њихово претварање у Тело Господње, него користе друге изразе који ка истоме воде и исти смисао имају.     2. Која је то молитва? Заповеди да уздигнути буду ови Дарови руком анђелском на Твој наднебесни Жртвеник. Нека нам кажу, дакле, шта значе речи: да уздигнути буду ови Дарови! Молим ли се овим речима за просторно премештање Дарова са земље и доњих простора на небо, или за промену њихове вредности – од онога што је ниже ка ономе што је узвишеније?   Ако је реч о овоме првом, каква нам је корист од такве молитве која тражи да буду узети од нас свети Дарови за које се молимо и верујемода су са нама онако како је Христос са нама „у све дане до свршетка века“! Ако знају да је то Тело Христово, како онда не верују да је оно истовремено и са нама, и да је изнад небеса, и да седи са десне стране Оца, на начин који је само Њему познат? Како би нешто што још није постало наднебесно, могло бити наднебесно Тело Христово? И како ће руком анђелском бити уздигнуто оно што је изнад сваког началства и власти и силе, и што је изнад сваког имена?   4. Ако се, опет, моле за некакву промену вредности набоље, не знам како ће избећи крајњу хулу, јер знају да је то Тело Христово, па ипак верују да ће доспети до нечег бољег и светијег?   5. Отуда је јасно да они знају да су то хлеб и вино који још увек нису примили освећење. Због тога се моле за њих имајући на уму да је Даровима још увек потребна молитва, и моле се да ови буду уздигнути јер се још увек налазе доле и нису жртвовани, те помињу Жртвеник како би овибили положени на њега и принесени на жртву. За то је потребна и рука анђела, јер друго свештенство, ово човечанско, како вели божански Дионисије, не може без помоћи првога, анђелскога свештенства.   6. Ова молитва нема за циљ ништа друго до претварање Дарова у Тело и Крв Господњу. Јер, зацело, не треба мислити да је Жртвеник, на коме треба принети жртву, некакво место на небу које је посвећено Богу. Тако се не бисмо умногоме разликовали од оних који су говорили да је у Јерусалиму или на Самаријској гори место где треба да се клањају Богу. Али, пошто је, по блаженом Павлу, „један Бог, један и посредник између Бога и људи, Исус Христос“, само је Спаситељ Тај Који нам је у свему истински посредник и Који нам доноси освећење. Кроз шта то Он посредује и освећује? То је свештеник, свети Принос, Жртвеник… Јер, и Жртвеник, према речима Господњим, освећује жртву: „Жртвеник, који дар освећује“.   7. Према томе, пошто је само Христос Тај Који освећује, само Он може бити Свештеник и жртвени Принос и Жртвеник. Да Христос заиста јесте Свештеник и жртвени Принос, Сам је то рекао: „Ја посвећујем себе за њих“. А да је Он и Жртвеник, о томе сведочи преблажени Дионисије: „Исус, богоначално посвећење божанских духова, јесте наш пребожанствени Жртвеник, којему, сагласно са речима Писма, приступамо и посвећујемо се, и на тајанствен начин предајемо као жртва паљеница. Осмотримо својим натприродним очима тај пребожанствени Жртвеник“.   8. Свештеник се, дакле, моли да свети Дарови буду узнесени на тај наднебесни Жртвеник, што значи да буду освећени, те да буду претворени у само наднебесно Тело Господње а да притом не мењају своје место нити да са земље пређу на небо, јер видимо да су они и после молитве пред нама као што су били и пре ње. Пошто Жртвеник освећује Дарове који су на њега положени, молити се за њихово освећење исто је што и положити их на Жртвеник.   9. Какво је то освећење којим Жртвеник освећује? То је освећење принесених Дарова;оно којим је Сам Свештеник (= Христос) осветио Себе тиме што је принео Себе Богу на жртву. 10. Но, пошто је Он Сам и Свештеник, и Жртвеник, и жртвени Принос, то је као да су они свети Дарови освећени од стране онога Свештеника, да су претворени у онај жртвени Принос и да су положени на онај наднебесни Жртвеник. Због тога, ако си молитвено заискао једно од ово троје, заискао си све и добио си оно што иштеш, односно принео си жртву.   11. Гледајући на Христа као на жртвени Принос, ваши свештеници се моле да свети Дарови дођу на оно место, односно на наднебесни Жртвеник, молећи се другачијим речима и појмовима за оно исто за шта се и ми молимо. Због тога наши свештеници, пошто се помоле да се свети Дарови претворе у божанско Тело и Крв, кад помињу наднебесни Жртвеник, не ишту у молитви да Дарови на њега буду узнесени, него пошто су они тамо већ узнесени и примљени, моле се Богу да нам као уздарје пошаље благодат и дар Светога Духа. За принесене и освећене часне Дарове, каже свештеник, Господу се помолимо. Да се освете? Свакако да не, јер су већ освећени, него да буду нама на освећење; да Бог, осветивши Дарове, кроз њих освети и нас.   12. Очито је, дакле, да омаловажавање молитве за освећење Дарова, која се упућује после речи Господњих, није став Латинске цркве у целини, већ само појединаца, и то малобројних и склоних новотаријама, који су јој и по другим питањима наносили штету; то су људи који ништа друго не ишчекују „него да што год ново говоре“.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 21. јула 2021. године у Патријаршијском двору у Београду директора директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону г. Арно Гујона.

       
      Предстојатељ Српске Православне Цркве је током сусрета са директором Гујоном разговарао о пројектима којима се поспешује сарадња и веза између Срба у свету, региону и отаџбини. Патријарх Порфирије је изразио задовољство што Српска Православна Црква има кључну улогу у том процесу и истакао значај светих богослужења, часова веронауке и српског језика, фолклорних манифестација и духовних и научних предавања у српским православним храмовима широм света.
      Директор Гујон је напоменуо да држава Србија кроз реализацију бројних конкретних пројеката сведочи да јој је веома стало до повезаности између Срба у региону, свету и матици, као и да по том питању ужива подршку Српске Православне Цркве.
      Пријему су присуствовали службеник Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону г. Стефан Моровић и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон Александар Прашчевић.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 21. јула 2021. године у Патријаршијском двору у Београду министра за бригу о селу г. Милана Кркобабића и председника Академијског одбора за село САНУ академика Драгана Шкорића.

       
      Предстојатељ Српске Православне Цркве је током сусрета са министром Кркобабићем и академиком Шкорићем истакао да се радује јер је држава Србија препознала значај бриге о селу и покренула механизме за системско решавање проблема који отежавају или онемогућавају опстанак људи у селима. По мишљењу патријарха Порфирија, који је као игуман манастира Ковиља стекао вишедеценијско искуство руковођења манастирским пољопривредним газдинством, по питању опстанка села постоји много отворених питања на која се морају пронаћи адекватни одговори с учешћем свих релевантних фактора. Патријарх је нагласио да ће Српска Православна Црква по том питању да помогне према свим расположивим могућностима.
      Министар Кркобабић је после сусрета са Патријархом изјавио: „Данашња посета патријарху Порфирију наставак је једне успешне сарадње Националног тима за препород села Србије и Српске Православне Цркве. У први план смо ставили управо тесну сарадњу државе Србије, на челу са институцијом Председника Републике, врха Српске Православне Цркве и Српске академије наука и уметности. Управо то тројство гарант је да концепт препорода села може бити остварен“.
      Пријему су присуствовали секретар Министарства гђа Снежана Петровић и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон Александар Прашчевић.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...