Jump to content
Sign in to follow this  
Драгана Милошевић

Православни подсетник лета Господњег 2020.

Rate this topic

Recommended Posts

 

Са благословом Његовог Преосвештенства

Епископа нишког Арсенија

 

Ikona-svih-svetih.jpg&key=fa2e3c1cb77645

 

Православни подсетник 

за лето Господње   2020.

 

 

са правилом поста и поуком за сваки дан

нових српских просветитеља и учитеља:

 

Митрополита Михаила (М)

Светог Николаја Жичког (Н)

Преподобног Симеона Дајбабског (С)

Преподобног Јустина Ћелијског (Ј)

Патријарха Павла (П)

Старца Тадеја (Т)

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Уводно слово Светог владике Николаја

 

 

Резултат слика за владика николај велимировић слике

Календар је један део Књиге Живота (Откр. 3,5). Један део, велим јер цела Књига Живота је преогромна, и њу целу може знати само Господ Бог. Календар је прва књига коју сам ја у своме детињству запазио и у руке узео. Она је код нас у селу стајала за иконом, и са поштовањем се узимала у руке, и опет остављала на своје место - за икону. Тајанствена и за мене чаробна књига имена, самих имена, без садржине, без објашњења. Она ме је очаравала, ја сам је поштовао без знања и волео без разумевања. Чар те књиге лежао је изгледа баш у именима, у самим голим именима. Шта означавају та имена, црвено и црно исписана? Онда нисам знао. Данас тек могу одговорити на то питање: значе да је личност - све. Све што је около, и поред, и  на личности, не броји се и не рачуна се. Царства и државе, блага и круне, направе и културе, части и славе - све је ништавно према личности. А личност је карактер душе, садржина и богатсво душе. Светитељска личност пак јесте Христов карактер душе, поновљен у многима и многима, чија су имена исписана у календару. Ова имена, дакле, означавају велике и чаробне личности, блиске Христу, запојене Христом, због чега су свакако и имала неки необичан чар за моју детињску машту ...

 

 

Напомене

 

* - означава уздржање од хране и пића

 

вода - означава пост без уља и рибе. (Некада је пост на води подразумевао

само један суви оброк дневно а данас је он знатно  ублажен и подразумева и кувана

јела на води, као и више могућих оброка у току дана).

 

вино - означава пост на води са разрешењем једне чаше вина.

уље - означава пост у коме је су разрешени уље и вино.

риба - пост у коме су разрешени уље, вино и риба.

бели мрс - пост у коме је разрешено све сем меса.

Када  Слава падне у посни дан разрешава се на уље, вино

и рибу, осим у Великом посту када се разрешава на рибу и вино.

тримирје - у прва три дана Великог поста, ко хоће, по благослову

духовника, може да пости без хране и воде.

Овај Подсетник може садржати нетачне податке у календарском делу па вас молимо да његов садржај упоредите са званичним црквеним календаром СПЦ и да га нипошто не користите као његову замену.

Поред Црквом одређених посних правила, начин пошћења сваког појединачног хришћанина оставља се расуђивању његовом духовном оцу - свештенику који у одређеним случајевима (старост, болест, код деце, трудница...) може да снисходи и ублажи пост духовним чедима, а све на корист и спасење душа њихових.

Share this post


Link to post
Share on other sites

1. - 4. јануар 2020.

 

Сре    1    Св.мученик Бонифатије

вода 19   Да неко почне да се пере од нечистоће у којој је, не бива

ако најпре не увиди и не осети њен смрад и ругобу. Тако је и у 

духовном погледу. Осетити смрад нечистоте греха, то је први

кораз да душу од њега очистимо и од ругобе се ослободимо.(П)

Чет    2    Св. Игњатије Богоносац; св. Јован Кронштански; св. Данило 2.Србски

уље  20    Ти хришћанине, не престајеш бити богоносац, без обзира на то да ли 

ти достојно носиш Бога у себи, или ти Бога распињеш својим гресима,

ил Га се чак и одричеш. Он је ту, у теби, и у твој души као сведок, Који

ће на дан Страшнога Суда свакоме од нас хришћана рећи: Гле, ја сам 

Себе понудио, ја сам Себе теби дао, Јоване, теби Марко, теби Стојане. 

Целог Себе сам дао теби, да би ти живео мноме и Божанском силом 

мојом чинио добра дела. А ти, шта си радио са мном у души својој? Гле,

пљувао си ме гресима својим, ниси се кајао, ниси се трудио да еванђељска

дела чиниш, а све то, све је то било шамарање мене, расињање мене

на безброј крстова мојих. (Ј)

Пет    3     Св. муч. Јулијана; св. Петар Кијевски

вода 21     Примимо к срцу повјест о праведном Јосифу и пречистој Дјеви Марији 

и старајући се за спасеније свије, будимо увек покорни и послушни 

наредбама Божјег провиђења. (М)

Суб   4      Св. великомученица Анастасија Узорешителница

уље  22     По томе ћемо знати да смо омилели Господу, ако нам Господ задаје

тежак задатак и многе невоље у животу имамо. Свети Оци кажу: "Ако

видиш да имаш неизмењени мир, пази, ниси на добром путу. (Т)

Share this post


Link to post
Share on other sites

5. - 11.  јануар 2020. 

Недеља 29. по Духовима - Св. Отаца

Нед    5     Св. 10 муч. Критских; преп. Наум Охридски; - Оци

уље   23    1) Уношење бадњака у своје домове и његово налагање на огњишта

и остале обичаје у вези с тим наши преци су чинили са свешћу о

символичком значају свега тога. Храстово дрво у нашим крајевима

је најјаче дрво. На огњишту оно даје највећу светлост и топлоту.

Христов бадњак био је за њих и знак Христове божанске моћи, светлости

Његове истине и топлоте, Његове љубави. (П)

Пон    6     Преп. муч. Евгенија - Б а д њ и    д а н

вино  24   2) То бадњак треба да означава и нама данас који немамо огњишта у

становима, него га налажемо заједнички ево код цркве. То чинимо 

као и преци наши обраћајући се молитвено Сину Божјем да нас просветли

Својом истином, огреје Својом љубављу и оснажи Својом моћи,

да издржимо све тешкоће у овом свету идући с Њим и носећи крст

свој. И још, да нас ојача како би могли бити сведоци Његове истине,

Његове љубави и Његовог мира у овом свету зла и немира. (П)

Уто        РОЂЕЊЕ ХРИСТОВО - БОЖИЋ

25     Смерност је прва врлина, коју је Христос препоручио људима у Својој

беседи на Гори. И примером Својим, Он је прво показао ту врлину

родивши се не у царској палати него у овчијој пећини. (Н)

Сре    8      Сабор Пресвете Богородице

26      У себи реци: Мајко Пречиста и ја Га љубим свим срцем својим. (Н)

Чет         Св. првомученик и архиђакон Стефан

27     Данас је дан Светог Првомученика Архиђакона Стефана кога

Црква слави. Њега не би било да се Господ није родио као човек,

не би било ниједног Светитеља, не само њега. Ко је Тај Који је дао

силу том младићу, чудесном и дивном, да се он, када га засипају

камењем, моли Господу Богу за убице своје и да вапије: "Господе,

не прими им ово у грех!" Такво чудо љубави и молитве није се знало

на земљи. Ето, то чудо збива се кроз великог и славног Првомученика

Архиђакона Стефана. Ко то твори у њему? Господ Христос Бог који је

постао човек, Бог који је у самоме Првомученику Архиђакону Стефану

свим силама Својим присутан. (Ј)

Пет   10     Светих 20.000 мученика Никомидијских

28     Хоћеш ли да знаш колико си горд? Кад те неко жацне у срце, види

колико се жестине јавља у теби, значи толико си горд! (Т)

Суб    11    Светих 14. 000 младенаца Витлејемских

29      Цео наш народ мора се на сваки начин потрудити да се ослободи

робовања овом свету, који у злу лежи, дизању стандарда до богатог

друштва и његове дегенерације на рачун рађања, што мање деце.

Свесно се треба одрицати нехришћанског схватања, да се може

живети без осећања дужности према заповестима Божјим и будућности

свога народа, без убеђења да је зачето дете личност која  има право

на живот. (П)  

Share this post


Link to post
Share on other sites

12. - 18. јануар 2020.

Недеља 30. по Духовима - Богоотаца

Нед   12     Св. муч. Анисија; преп. Теодора

30      Подземни крт не занима се за звијезде, а среброљубиви

богаташ не мари за Божја чуда. (С)

Пон    13    Преп. Меланија; св. Доситеј Загребачки Исповедник

 31     Време је за молитву, превасходно за молитву. Наша молитва није

упућена ситним и лажним боговима, скројеним по мери огреховљеног

и  самољубивог човека, него Богу Јединоме, Богу Живоме и Истиноме,

Богу Творцу и Спаситељу свих људи, Богу љубави. Наша молитва се не

односи само на наш род, за наше паћенике, на наше невине жртве, на

стотине хиљада наших прогнаника и избеглица. Она обухвата све 

страдалнике, све жртве, све изгнанике, све људе, пријатеље и непријатеље,

знане и незнане. (П)

Уто    14    Обрезање Господа Исуса Христа; св. Василије Велики (Н. година)

1        Љубав ме чини Богом, а Тебе, Боже, човеком. (Н)

Сре    15    Преп. Серафим Саровски; св. Силверстар

2       1) Многи се небрижљиво крсте и махају руком, а не стављају на се правилно

крст. То је грешно и за осуду. Треба сложити три прста и метнути их на чело,

на пупак, на десно и на лево раме; и тада је крст необорива стена и непобедно

оружје против непријатеља нашега спасења. (М)

Чет    16    Св. прорк Малахија и св. муч. Гордије

3       2) Када се духом узносимо на висину неба, мећемо крст на чело, посвећујући

Богу наш ум са свима мислима и знањима, на груди, одајући му своје срце

са осећањима и жељама, на раменима, чим хоћемо да искажемо да му

предајемо сву своју снагу. (М)

Пет    17     Сабор 70 светих апостола; св. Јевстатије Српски

4       3) Наоружани светим крстом, мученици ишли су без страха на најтеже

муке. Тада су се хришћани ограђивали крстом при свакоме своме покрету

и раду. Кад долазе и излазе, кад устају и седају, кад се облаче и свлаче,

кад се умивају, кад седају да једу и кад устају са астала и софре, кад пале

и гасе свећу, кад лежу да спавају и кад устају од сна, уопште, при сваком

свом раду. Од рођења, па до гроба прати нас и освећује крст, који и на 

гробу нашем, најречитије свакоме казује, да ту лежи прах, у коме је била

хришћанска душа. (М)

Суб    18     Св. Теопемт и Теона -  К р с т о в д а н 

вино  5      4) По тумачењу Св. Отаца горњи крај представља Бога Оца, који је на 

висинама, доњи крај представља Сина Божјега, који је сишао на земљу

и у ад, а ширина представља Духа Светога, који је свуда и све испуњава.

Црква имајући крст, појављује се као рај, где је дрво живоносно, дрво

крста. (М)

Share this post


Link to post
Share on other sites

19.  - 25. јануар 2020.

Недеља 31. по Духовима

Нед   19     Б О Г О Ј А В Љ Е Њ Е

6      Какво крштење може опрати мој стид од Тебе? Какво

покајање мој грех према Теби изгладити? Помози ми, да се

уништим, да ме нема, и да се поново родим, као младенац

без прошлости. Помози ми, Родитељу мој! (Н)

Пон    20    Сабор Св. Јована Крститеља - Јовањдан

7        Свети Јован је био најчуднији човек од људи у овом свету. Видео је

све грехе свакога човека од Адама до његових дана. Крститељ је

човек који види смрти које притискају земаљски свет. Зато је он

најтужнији човек. Али, тај најтужнији човек у исто време добио је 

од Бога и највећу радост. Он је први најпотпуније угледао и открио

свету Спаситеља света од греха., Спаситеља света од смрти, Спаситеља

света од ђавола, Спаситеља света од пакла. Он је открио Христа

свету, кад Га је крстио у Јордану и објавио свима: Ја видех и посведочих,

вели свети Јован, виде Духа Божјег како као голуб сиђе на Њега. (Ј)

Уто   21     Преп. Георгије Хозевит; муч. Јулијан и Василиса; св. Григорије Охридски

8       Неки од сиромаштине сипају воду у млијеко, а неки од интереса

говорее лаж као истину. Сиромахе сажаљевај, а лажљиве не примај. (С)

Сре   22     Св. муч. Полиевкт; св. Филип Московски

вода 9       Господ ће на крају поставити сваког од нас тамо где нико неће моћи

да нас хвали, нити да нас куди како бисмо сами хтели, него ће све

бити по правди. Јер,  Он је пут, истина и живот. И правда. (П)

Чет    23     Св. Григорије Ниски; преп. Дометијан Митилински

10     Господ чудним начином чува оне који имају љубав за родитеље,

како телесне тако и духовне. (Т)

Пет   24     Преп. Теодосије Велики;  преп. Михаило

вода 11     Згрчило се срце у мени од туге, Господе мој, и очи моје не престају

влажити се сузама, јер Те многи не окушају, него траже себи храну

на њивама глади. Не туда, браћо моја, не туда. То су њиве глади,

куда ви гредете; повећаваћете глад вашу. И у бесомучној глади 

јурнућете један на другог, и јешћете се узајамно, и глад нећете утолити. (Н)

Суб    25    Св. муч. Татијана; преп. Теодора; Богородица Млекопитатељница

12    Не дај ми да паднем, Господе премили! Отвори ми очи душе, да видим

и научим се од судбе грешника. Да не пође нога моја ни за ким, ко

иде против Тебе. Да како не дигнем камен на Тебе, и не убијем себе

за навек. Не дај ми да паднем, Господе премили. (Н) 

Share this post


Link to post
Share on other sites

26. јануар - 1. фебруар 2020.

Недеља 32. по Духовима

Нед   26     Св. муч. Ермил и Стратоник

13      Ако би Велика Србија требало да се одржи злочином, 

не пристајем. Ако би Мала Србија требало да се одржи

злочином, ни на то не пристајем. И кад би последњи Србин

на свету, и тај Срин био ја, могао да се одржи злочином, не бих

присто. Боље је умрети као човек, него живети као нечовек. (П)

Пон   27     С В Е Т И    С А ВА, први Архиепископ Српски

14      Имали смо школу без вере, политику без поштења, војску без

родољубља, државу без Божјег благослова. Отуда нам пропаст

школе, и политике, и војске, и државе. Нека нам школа буде с

вером, политика с поштењем, војска с родољубљем, држава с

Божјим благословом. (Н)

Уто   28     Преп. Павле и Јован Кушник; преп. Гаврило Лесновски

15     Први корак ка богоопштењу је потпуно предавање себе Богу.

После, Бог је Тај Који делује а не човек. (Т)

Сре    29     Часне вериге апостола Петра; преп. Ромило Раванички

уље    16     Слабо се чује пушка на снијегу и вапај сиромаха у уши

среброљупца. (С)

Чет    30    Преподобни Антоније Велики

17     Што се тражи од монаха, то се тражи и од мирског човека. 

У монаштву је лакше, јер монах није оптерећен породичним

животом, да мора да брине о жени и деци, да децу изведе на 

пут, да их удоми. Монах мисли само о себи и треба да се моли 

за цео свет, и он у оме има велику олакшицу. Али, мирски човек

може да достигне много већи степен(духовности) пред Богом у

смирењу и кротости него онај који је био монах и целога живота

девственик, а није се потрудио у своме животу да достигне степен

савршенства који се од њега тражи. (Т)

Пет   31     Св. Антоније Велики; св. Максим, Архиепископ Српски

уље  18     Не трчи, душо моја, јер својство је чула да трче. Слуге трче и робови

а господар мирује. (Н)

-------------------------------------------------------------------------------------------------------

Суб    1      Преп. Макарије Египатски; св. Марко Ефески

19     Не грешити онда када је човек најизложенији грешењу, 

то има вредност пред Богом. (Н)

Share this post


Link to post
Share on other sites

2. - 8. фебруар 2020.

Недеља 33. по Духовима

Нед    2     Преп. Јевтимије Велики

20    Кад дођеш у друштво назови добар дан, а кад уђеш

у цркбу, сјети се својих грехова. (С)

Пон    3     Преп. Максим Исповедник; св. муч. Неофит

21    Књига сам исписана и споља и изнутра, и запечаћена са седам

печата. Сричу комшије моје и не могу име да ми срекну. Комшије

моје, како ћете онда прочитати име Господа, који ме од блата

испере, кад моје име не можете да срекнете? Твоја сам књига,

Господе Царе мој, Твоје сам писмо и споља и изнутра. Само свет

ме замрља својом неписменом руком, те постах нејасан и  нечитљив.

Твоја сам књига, Господе и Царе мој, и Твоји су печати, којима си ме

запечатио као светињу своју. (Н)

Уто    4      Св. апостол Тимотеј; преп. муч. Анастасије

22     Ти као побожна душа, треба све да схватиш и разумеш и да не примаш

к срцу увреде које ти наносе рођени, ближњи пријатељи и непријатељи,

него да им од срца све опростиш и тако ћеш моћи да сачуваш мир у 

своме срцу и у својој души. (Т)

Сре   5      Свештеномученик Климент Анкирски

вода 23     У време Христово, при извору силоамском била је кула или стуб, који

који кад је изненада пао, побио је осамнаест људи. Кад су за то казали

Христу, он им је рекао: Зар ви мислите, да су ти људи, које затрпа 

силоамски стуб и поби, најгрешнији били од свих, који живе у Јерусалиму?

О, не, него, ако се покајате, сви ћете тако изгинути (Лк. 13, 4-5)  (М)

Чет    6       Преп. Ксенија Римљанка; св. муч. Вавила; св. Ксенија Петроградска

24      Ако нас неко и наговори и присиљава на оно што је зло, ја ако пристанем

ја сам крив. Јесте да је он крив што је изазвао увредом или чиме год било,

али ја сам крив што сам пристао да се на недостојан, нељудски, нехришћански

начин браним од злочинаца. То је, кажем и понављам, наука Господа Христа. (П)

Пет    7      Св. Григорије Богослов; преп. Публије

уље  25     Знање често осиромаши доброту, доброта увек обогати знање. (Н)

Суб    8      Преп. Ксенофонт и Марија

26    Ми имамо обичај да преносимо на друге своје невоље, своје муке, 

на непријатеље изван нас. А уствари, главни непријатељ је у нама

самима. Грех - то је твој непријатељ. (Ј)
  

Share this post


Link to post
Share on other sites

9. - 15. фебруар 2020.

Недеља о митару и фарисеју

Нед   9     Пренос моштију св. Јована Златоуста

27    1) "Блажени су сиромашни духом, јер је њихово Царство Божије."

Ко су ти сиромашни духом? Непријатељи вере, поготову хришћан-

ства, говоре и тумаче да то значи да су блажени будале. Дабоме,

не будале због Бога у очима света, него буквално, да само луд може

да буде хришћанин. Свети Јован Златоуст каже за блаженство 

сиромашних духом да је то "блаженство смирених". (П)

Пон   10     Преп. Јефрем Сирин; преп. Исак Сирин

 28    2) Не једанпут сам говорио и увек од потребе бива себи и вама да 

напоменем ту реч "да је Господ", вели Златоусти, "кад је намислио

да сазида зграду еванђелских врлина, за темељ поставио смиреност".

То је осећање колико ми мало одговарамо добрим на добро које нам

Бог чини, колико мало одговарамо вером, вером живом која се показује

у делима, и осећање колико смо ми дужници Божји. Увек се подсећати

Христове приче о фарисеу и царинику, како онај фарисеј у молитви својој

чини Бога дужником својим, јер он чини више него што Бог тражи! А како

митар није смео ни да погледа на небо и говорио је: Боже, милостив буди

мени грешноме". И Господ на крају каже: "... овај отиде оправдан дому, 

а не онај". (П)

Уто    11     Пренос моштију св. Игњатија Богоносца

 29     Каквим се мислима бавимо, такав нам је живот. (Т)

Сре    12     Света Три Јерарха

30       Војници Живота, војујте крепко, и не сустаните веровати у победу. (Н)

Чет    13       Св. бесребреници Кир и Јован

31       Све да заборавим, није штета; само троје да не заборавим, милости

Божје у моме животу, доброчинства људска и грехе своје. (Н)

Пет   14     Св. мученик Трифун

1       Не треба се шалити са животом, браћо. Наш живот никада није био

нити је сада шала. Бог је створио живот, Бог је створио човека, Бог

је човека начинио иконом Својом. Каква је то шала! То је озбиљност

Неба, озбиљност Бога, озбиљност Господа Христа, Који се никад на

земљи смејао није. То пишу о Њему Римски историчари да су видели.

Један од њих је видео Христа у Галилеји и вели: Он се никад не смеје.

Зашто се Господ никад не смеје на земљи? Јер види у сваком моменту

све грехе моје и твоје, и сваког бића, кроз сву људску историју. Како би

се Он могао смејати!(Ј)

Суб   15      С Р Е Т Е Њ Е    Г О С П О Д Њ Е 

2        Кад запевају хорови ангелски око престола Твога, кад затреште трубе 

архангелске, кад мученици Твоји заридају од радости, и светитељи Твоји

зајецају молитве за спасење цркве на земљи, не презри жртву речи моје,

Господе Боже мој. Не пречуј, но чуј. Молим Ти се и поклоним Ти се, сада 

и кроза све време, и кроз сву вечност. Амин. (Н)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

16. - 22. фебруар 2020.

Недеља о блудном сину

Нед    16     Св. Симеон и Ана; св. Јаков, архиепископ Српски

  3      Наша душа пролази кроз искушења у овоме свијету као блудни син.

Добро је за њу ако је таква као онај који се враћа у Очев загрљај.(С)

Пон    17    Преп. Исидор Пелусиот; преп. Николај

  4      1) Гледајте, никада више није било самоубистава у овоме свету него

што је данас. Откуда то? Откуда? При свим сјајним успесима науке

европске и светске, при свој техници, авионима, летовима у свемир,

откуда то? Шта је то? Откуда да су људи изгубили Бога? Да су људи,

у гордости својој почели поштовати више твар него Творца. Да су

људи чепркајући по овоме великом и огромном свету Божјем, као

правећи мале мравињаке, уобразили да су већи од Бога и да Бога

нема! А они бедници, у песку својих мравињака даве се. Ништа не

стварају, само чепркају по твари Божјој, и објашњавају твар Божју

ђаволом, ђаволском логиком, ђаволском памећу, ђаволским умом.

И свет, овај свет полако постаје пакао, јер где Бога нема - ту је већ

пакао! Где је ђаво, да, иза њега увек стоји пакао! (Ј)

Уто   18     Св. муч. Агатија; св. Полиевкт

5       2) А да се одгони ђаво од мене и од сваког људског бића, браћо моја,

потребно је само једно - покајање. Покајање блуднога сина, да се 

блудни син Европе и Америке, полудели син, од технике, врати Господу

Христу и Богу! Да се сети  душе своје, да се сети да је створен за бесмртност

и Живот Вечни! И да је та бесмртност, и тај Живот Вечни у Господу 

Христу. А све дотле док човек то не зна, ма који човек, био он цар или

владар,или тиранин и диктатор, или научник и философ, или занатлија,

или професор, или учитељ, био ма ко, ма каква земаљска сила, завршни

тренутак његовог живота у овоме вету биће исти: двострука смрт - 

смрт душе и тела. (Ј)

Сре   19     Св. Фотије Цариградски; св. Вукол Смирнски

вода  6      Чувај огледало од прашине, а савјест од греха да ти право казују:

огледало лице, а савјест твоје поступке. (С)

Чет    20     Св. Партеније Лампсакијски

7        Уживање подстиче сујету и сујета уживање. (П)

Пет   21    Св. Теодор Стратилат: св. Сава други Српски

уље   8      Не падај у очајање кад те невоље задесе. Уздај се у милост Божју и

свагда ће ти помоћи. Зар не знаш како су праведници страдали? (С)

Суб   22    Св. мученик Никифор (Задушнице)

9      Међу угашеним свећама мојих пријатеља и моја свећа догорева. 

Не лудуј, карах сама себе, и не жали што ти свећа догорева. Зар

тако мало љубиш пријатеље своје, да се бојиш поћи за њима, за

многим одшедшим? Не жали што свећа догорева но што  нејасну

и димну светлост остављаа за собом. (Н)

Share this post


Link to post
Share on other sites

23. - 29. фебруар 2020.

Недеља месопусна

Нед   23    Св. свештеномученик Харалампије (Месне покладе)

10     Не ропћите на Небо, што Оно не види ваше рођачке и партијске

плодове и што не улази у ваше завере једних против других. 

Оно је видовито и милостиво. Видовито је за свако добро у 

свакој партији, а милостиво је према немоћи вашој, ако ову 

прати добра воља. (Н)

Пон   24     Св. муч. Власије; св. великомуч. Ђорђе Кратовац

бели 11     Не узимај за истину да су праве ријечи оних који те хвале и ласкају.

мрс            То је искушавање твоје душе. Сваку ласкаву ријеч сматрај за лаж 

и маску. Ако уживаш у истим похвалама, остаћеш мален пред 

Богом. (С)

Уто    25     Св. Мелетије Антиохијски

бели 12     Дошли један дан неки младићи у манастир и сви се спремили да

мрс            ме нешто питају. А ја видим да један има ружне мисли па нисам

имао жељу да га примим али ништа нисам рекао. Улазили су један

по један и питали своје и када су завршили, видео сам да онај младић,

који ми се није допао, није приступио. Предомислио се. Осетио је

да није добро дошао. Ја сам га својим мислима одбио... Ето то је снага

мисли: онај други одмах осети како си ти расположен према њему.

За мисли нема препрека. Да нисам имао према њему такве мисли

које га не прихватају, и он би дошао да пита. (Т)

Сре   26     Преподобни Симеон Мироточиви

бели 13     Односи између Цркве и државе биће увек добри ако се од Цркве

мрс             не буде тражило и очекивало да служи уским интересима било

које странке, на власти или у опозицији, него стварним интересима

и стварном добру народа. Јер, наша  Црква никада није тражила да

влада народом него да му служи, указујући му, пре свега, да човек

не живи само о хлебу него о свакој речи која излази из уста Божјих,

као што нам то она сама и сведочи. (П)

Чет   27     Преп. Авксентије; св. Кирило Словенски

бели 14     Лењост је сасвим супротна природи човековој. Природа човекова

мрс            је делатна: она тражи да послује, да ради, да зида. Лењост је поуздан

знак изнакажености природе код једног човека. (Н)

Пет   28      Св. апостол Онисим; преп. Јевсевије

бели 15      Душа је сестра тијелу и брине се о њему као права сестра о брату.

мрс            Она тугује кад јој брат развратно живи. Али је и крива зато што се

није о њему на вријемо побринула. (С)

Суб   29    Св. мученици Памфил и Порфирије и др.

бели 16    Халапљиви и прождрљиви људи мисле, да многим ждерањем

мрс           сабирају снагу у себе. Међутим тиме не сабирају снагу него

слабост - и физичку и духовну. (Н)

----------------------------------------------------------------------------------------------------

Share this post


Link to post
Share on other sites

1. - 7. март 2020.

Недеља сиропусна

Нед     1     Св. великомученик Теодор Тирон (Беле покладе)

бели  17     Ми можемо да чујемо многе поучне ствари о животу и

духовности , али је питање да ли ћемо моћи да све то 

применимо у животу. Али кад видимо животни пример да

је човек миран, тих, благ, да се не вређа кад га вређају, тада

и онај који учи жели да буде такав. Снага му је животни пример

пред очима. Зато се животом много више говори него речима. (Т)

Пон     2     Св. Лав Римски; св. Флавијан Цариградски (Почетак Васкршњег поста)

   *     18      Човече, што стојиш, што спаваш у блату тела свог? Отвори очи

душе своје. Бог је дошао у овај свет ради тебе. Хајде, хајде у

Царство Небеско, хајде у Живот вечни. Хајде, победи смрт што

је у теби. Сваки грех који је у теби, то је смрт твоја. Победи то,

због тога је дошао Господ и даје ти силе. Победивши грех ти 

побеђујеш ђавола, јер грех и јесте сила ђавоља, сила којом ђаво

саблажњава човека и везује га и окива... Јер сваки грех је мала

смрт, сваки грех је мали гроб. У свима њима душа наша мртвује,

а Господ је дошао да нас васкрсне из мртвих. (Ј)

Уто     3      Св. апостоли Архоп, Филимон и Апфија

  *       19     Постоји седам ступњева у достизању блаженства. Смиреност је

први, то је темељ. Код гордог човека је немогуће учинити ишта

добро. Он сматра да је Бог његов дужник, а не обратно. (П)

Сре    4       Св. Лав Катански

вода  20     Кад се разбојник мољаше Христу да га се сети, кад дође у своје

царство, он му рече: "Заиста ти кажем да ћеш данас са мном

бити у рају". Велика је Божја милост према грешницима, који се 

кају. Поучимо се од паметног разбојника. (М)

Чет    5       Преп. Тимотеј; св. Евстатије

вода 21     Орао високо подиже корњачу, а гордост безумног човјека.

У оба случаја погибије је неизбјежна. (С)

Пет    6       Свети мученици у Евгенији

вода  22     Нико не иде лекару, да му се похвали својим здрављем, но да му

покаже труло место на своме здрављу. Исто тако, нико не иде 

исповеднику, да му се похвали својом праведношћу, но да му

саопшти неку опасну пукотину на својој праведности. (Н)

Суб     7      Свештеномученик Поликарп Смирнски - Теодорова субота

уље   23     Помози ми, да радосно постим и радосно се надам. Најрадоснији

Празниче мој, што ми се приближујеш са сунчаним осмејком. (Н)

Share this post


Link to post
Share on other sites

8. - 14. март 2020.

Недеља 1. поста - Чиста - Православља

Нед   8     1. и 2. обретење главе св. Јована Крститеља

уље  24    Камено да је срце, па би се од милине растопило при овој

животоносној и безграничној љубави: Узмите, једите, ово је

тело моје, пијте из ове чаше сви, ово је крв моја, ово чините

за мој спомен! О, како су троњавајуће речи с којима се утврђује

савез међу Спаситељем и верном душом! Само свемоћна Божја

љубав могла је да утврди овај савез. Поклони се свагда, душо,

и са страхопоштовањем, очишћена исповешћу и кајањем, приступи

овој светој тајни, молећи се Господу да те удостоји да достојније

примаш ову животворну и спасоносну тајну. И ова света тајна нека

нас утврђује у међусобној братској љубави у свима делима и 

отношењем која имамо према својим ближњима. (М)

Пон   9       Св. Тарасије Цариградски

вода 25     Не дај да те надвлада зло, него надвладај зло добрим. (П)

Уто   10     Св. Порфирије, епископ Гаски

вода 26    1) Душу убија ђаво када је одвоји од Бога.  А одвоји је од Бога, како?

Помоћу греха. Када уведе човека  у грех, и води га кроз грех, и дуго

га држи у греху, такав човек мртав постаје душом за Богом. Не осећа

Бога,не види Бога, неће Бога. Неће Бога! Говори: Не треба ми Бог!

Сре   11     Преп. Прокопије Декаполит; преп. Талалеј

вода 27     2) Гле, грех је завладао целом душом. Узмите среброљупца, узмите

Јуду Искариотског. Среброљубље ушло у душу његову, попало по

њој, освајало бескрајем душу Јудину, док се Јуда није сам подао томе

страшноме греху. И кад се причестио  Светом Крвљу, Светим Телом

Господа Христа, вели се у Светом Еванђељу, Сатана уђе у њега, сав

Сатана уђе у њега. Како? На Тајној Вечери у присуству Господа Христа

Сатана улази у Јуду!

Чет   12     Преп. Василије Исповедник

вода 28     3) Да, у томе је слобода човека, може хтети Бога, или не хтети, или Га

одбацити. Јуда је својевољно, добровољно се одлучио против Господа

Христа, свим бићем устао против Њега и издао Господа Христа. Тиме

завршава грех, сваки грех. Сваки грех је уствари издаја Господа Христа,

и твоја и моја, јер грех - шта је? Грех је непријатељство Богу.

Пет  13      Преп. Касијан Римљанин

вода 29     4) А кад ја живим у греху, ја сам непријатељ Господу Христу. И зар нисам

онда мали Јуда, ако се покајем због греха? Ај, сав сам постао Јуда! и 

судбина моја биће у ономе свету равна Јудиној судбини. (Ј)

Суб   14     Св. преп. мученица Евдокија

уље   1       Христос пострада за све нас, па га ми уместо благодарности вређамо

греховима, те га тиме по други пут распињемо, зато ћемо у дан страшног

суда бити суђени онако, као и они, који у беснилу викаше: "Распни га,

распни!" (М) 

Share this post


Link to post
Share on other sites

15. - 21. март 2020.

Недеља 2. поста - Пачиста

Нед  15    Св. свештеномученик Теодор Киринејски

уље   2     1) Једна сеоска породица је много побожна. Иду у цркву, редовно

се причешћују, не раде празником, али немају мира, нема напретка

у тој породици иако је побожна. Друга породица није толико побожна,

ретко иде у цркву али је напредна. Не размишљају људи и не знају.

У побожној породици нико никог не слуша, млађи не слушају, дисхармонија,

нема напретка. А код друге породице мир, тишина, лепо, сви раде.

Видите шта значи хармонија у мислима. (Т)

Пон  16     Св. муч. Евтропије, Василиск и Клеоник

вода 3       2) Људи не обраћају пажњу, све то потиче од наших мисли и жеља.

Беремо плод од својих мисли и жеља у нашој држави. Држава је

опширна породица са много чланова. Уместо да чувамо своју

породицу, ми не мислимо добро о њој, један другоме не мислимо

добро, и како да нам буде добро. Немамо покајање. (Т)

Уто   17     Преп. Герасим Јордански; св. Јаков Посник

вода 4       Искрена молитва одмара душу у оноликој мери у колико је неискрена

замара. (Н)

Сре   18    Св. муч. Конон; преп. Марко

вода  5     Из уста слатке речи, а из срца жуч изливаш. Тако лажљивац Јуда

издаје својег Господа. Ко се неће гнушати таквог издајства и

варања, притворене утворе? Ко се неће одвраћати и од свих, Јуди

сличних, који језиком говоре слатке речи а срцем мрзе, који се

показују да су пријатељи и другови, а овамо рију јаму да у њу сурвају

и упропасте своје ближње. (М)

Чет   19     Св. 42 мученика Аморејска

вода 6        Што ће лампа кад је Сунце. И слава земаљска при небеској. Презри

мање ради вишега, што је мудро и корисно. (С)

Пет   20     Св. седам свештеномученика Херсонских

вода  7      Оба су разбојника распети са Христом, једнако страдали; али ено

један оде у блаженство небеснога царства а други у паклене вечне

муке. То се догађа и међу садашњим људима, који једнако пате; но

један с покорношћу вољи Божјој трпељиво сноси све невоље, а други

виче на Бога, хули га и од времене патње иде у вечне муке. Сваки

нека носи свој крст, угледајући се на Христа, који је много тежи крст

невин а за нас носио; па тиме нека се теши и снажи. Крст је ходатај

за наше вечно спасење. Ко не узме крста својега и не иде за мном,

тај није мене достојан, вели сам Господ Исус. (М)

Суб   21     Св. Теофилакт Исповедник

уље   8       Грешник је несрећан човек, нарочито када је препун себе. (П)

Share this post


Link to post
Share on other sites

22. - 28. март  2020. 

Недеља 3. поста - Крстопоклона

Нед   22    Св.40 мученика Севастијских (Младенци); Св. 42 муч. Момишићка

уље   9       Целујмо крст Христов, који победи непријатеља и отвори нам врата

небескога царства. Мислимо о томе, колике безмерне муке отрпе

Христос за све људство, па се побринимо да их што више и боље 

осетимо и тиме загрејемо своје хладно срце према њему. Љубећи

часни Крст, постарајмо се да га оквасимо врућим сузама срдачнога

кајања, угледајући се на жену грешницу и многе друге, те да чујемо

од Господа овај опроштај: "Опраштају ти се многи твоји грехови. Ево

си здрав, па немој више да грешиш, да те што горе не постигне". (М)

Пон   23    Св. муч. Кодрат

вода 10     Из малог јајета изађе крилато пиле, а из смиреног срца добро дјело. (С)

Уто    24     Св. Софроније Јерусалимски

вода  11     1) Св. Симеон је имао многе невоље, и пролазио је кроз многе тешкоће

у животу. Видите да је и он описао да је, иако је добио утеху, опет после

наишла чамотиња и равнодушност према свему, чак и према спасењу.

И мислио је: "Господ ме је поттпуно заборавио и оставио, дигао руке од

мене", па је размишљао: "Шта ли сам учинио да ме је Господ толико 

одбацио?" (Т)

Сре   25    Преп. Симеон Нови Богослов; св. Григорије Двојеслов

уље  12     2) И тако је он смирено туговао, а Господ му је тако дао да види да ли

Га истински тражи, да ли жели са Њим нераздвојно буде. Тако Господ

допушта да мало запливамо "на дубини". И онда кад видимо да немамо

снаге да даље пливамо, ми завапимо: "Господе, спаси", али нема, морамо

сами мало да махнемо рукама вамо-тамо. Али кад је најкритичније стање,

онда Господ спасава - као апостола Петра. (Т)

Чет   26     Пренос моштију св. Никифора Цариградског

вода 13      1) Смисао живота не можемо налазити у тражењу уживања, у трци за 

срећом. Срећа није еванђелски појам. Спаситељ је не спомиње нигде.

Он нам обећава нешто друго. Обећава блаженство. А блаженство се

налази у задобијању чистоте душе, у чињењу добра људима, у готовости

на страдање и смрт за Христа и ближње. (П)

Пет    27     Преп. Бенедикт Нурсијски

вода 14      2) Оном који само тражи срећу у животу, па кад је не нађе, живот постаје

бесмислен и он га одбацује, постаје самоубица. Самоубиство није јунаштво.

Оно је малодушно бежање из животне борбе, дезертерство. Самоубица је

човек који је изгубио веру у смисао Крста, коначну веру у Бога. Самоубиство

је издајство Бога. (П)

Суб   28      Св. муч. Агапије, Плисије и други

уље  15     3) Сетимо се Јуде. Он је најпре издао Бога, па се затим обесио. По схватању

наше вере, већи је грех учинио што се убио и тако лишио могућности покајања,

мољења, опроштаја од Христа и исправке свог греха, него што Га је издао.

У том је ето, главна ствар. Свесни самоубица, очекујући од живота угодност и

одбацујући га као озбиљну дужност дату му од Бога, лишава себе могућности

покајања и исправљења. Црква га онда лишава својих молитава и хришћанске

сахране. Јер је њој наређено да се моли за оне који умру у вери и покајању. (П)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      Празник Светих равноапостолних просветитеља и учитеља словенских Кирила и Методија, Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г Методије (Остојић), викар Митрополита црногорско-приморског г Амфилохија, прославља као свој имендан. Поводом имендана драгог нам  Владике, доносимо видео запис приступне беседе коју је Преосвећени Владика Методије изговорио на дан своје хиротоније.    Долгоденствуј, Преосвећени Владико, на многа и блага лета!     Животопис Његовог Преосвештенства Епископа диоклијског г Методија (Остојића), викара Митрополита црногорско-приморског г Амфилохија       Епископ диоклијски Методије (у свијету Љубиша) Остојић се родио 1. априла 1976. године у Сарајеву, од православних родитеља Милинка и Драгице (рођене Милићевић) као треће дијете. Осмогодишњу школу Петар Докић и прва два разреда Друге гимназије „Огњен Прица“ завршио је у Сарајеву одакле се услед ратних збивања са породицом преселио у Подгорицу.   У Подгорици је завршио преостала два разреда Гимназије „Слободан Шкеровић“. За вријеме живота у Сарајеву завршио је основну – нижу музичку школу „29. новембар“. После завршене гимназије 1994. године уписао је Економски факултет Универзитета Црне Горе у Подгорици, на којем је и дипломирао 2001. године. Године 2002. дошао је у Цетињски манастир, где је замонашен на празничном бденију 11. јула 2004. године са именом Методије (по Светом Методију Словенском).   У чин ђакона рукоположен је 2005. године на празник Преображења Господњег у храму посвећеном овом празнику на Жабљаку (одакле и потиче његова породица) од стране Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија. У чин презвитера рукоположен је на Бадњи дан 2008. године у Цетињском манастиру. Одликован је чином протосинђела 22. новембра 2009. године у манастиру Сланци код Београда од стране Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, са чијим је благословом од краја 2007. године био је на послушању келејника Патријарха српског г. Павла, и на том послушању остаје до његовог упокојења.   За намјесника Цетињског манастира постављен је 1. фебруара 2010. године, а у чин архимандрита рукопроизведен је на Петровдан 2013. године у Цетињском манастиру. Исте године дипломирао је на Православном богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи, Универзитет у Источном Сарајеву, са дипломским радом на тему „Васпитни значај монаштва“.   На Православном богословском факултету Универзитета у Београду 2015. године одбранио је мастер рад на тему „Зетски Митрополит Вавила (1494-1520) и његов допринос српској духовности и култури“ код ментора проф. др Предрага Пузовића.   Од 2012. године члан је Патријаршијског управног одбора Српске Православне Цркве у име Митрополије црногорско-приморске. Такође члан је Епархијског савета и Епархијског управног одбора Митрополије црногорско-приморске.   Академску 2016/17. годину провео је на Аристотеловом Универзитету у Солуну учећи грчки језик, ради уписа докторских студија на Теолошком факултету овог Универзитета.   На редовном прољећном засиједању одржаном у Пећкој Патријаршији и Београду од 29. априла до 10. маја 2018. године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је архимандрита Методија (Остојћа), за викара Митрополита Црногорко- приморког, са титулом епископ диоклијски.   У чин епископа хиротонисан је 22.јула 2018.г. у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици од стране Његова светости Патријарха српског г. Иринеја.     Од Преображења 2018. г. обавља и послушање главног уредника часописа „Светигора“ Митрополије црногорско-приморске.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • By Поуке.орг - инфо
      Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, позвао је вјерни народ који се вечерас сабрао на молебан Пресветој Богородици у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици да појачају молитву у овим тренуцима док је владика Јоаникије са свештеницима утамничен.     Подсјетивши на преславно избављење Светога Петра од окова (верига) у које је био окован од безаконог Ирода, прота Гојко је казао да у тим часовима заточеништва апостола Петра у срцима апостола и свих хришћана тога времена није било ништа друго осим усрдне молитве из срца. По његовим ријечима то је најблаженије стање у коме човјек може да се нађе:   “Зато подсјећам себе и вас, да вечерас и ових дана, колико год је то могуће, испунимо наша срца молитвом. И ако наша молитва буде усрдна, онда неће бити мјеста да нам неко подметне или да онај непоменик убаци у наше срце ни мржњу, ни нервозу, ни завист, ни било што од тога“, поручио је о. Гојко.   Казао је да вечерас “овдје није мјесто да мислимо што је рекао Марко, шта је написао Јанко, шта мисли Митар, кад ће доћи Ђорђе”, него је вријеме за молитву Господу:   “Очигледно да смо дошли у дане, браћо и сестре, кад су наше снаге на измаку. Више не може човјек ништа да уради, све смо урадили и сад све предајемо у руке Божије! И то и јесте први и основни разлог зашто кажемо одавде, са ове молитве, да сви пођемо својим кућама.”   Нагласио је да правници раде свој посао, новинари свој посао, као и да су свештеници обилазили амбасаде и сва мјеста гдје треба да се чује и каже ријеч протеста против ове неправде.   “Чули сте како је речено у данашњем Јеванђељу: Немојте се бринути шта ћете рећи када дођете испред власти земаљских, Дух Свети ће вам рећи оно што треба. Ми смо рекли оно што треба, молитву Господу више пута поновили на овоме светоме освештаноме мјесту. Чекаћемо и молићемо се Богу у својим кућама, на свом мјесту, а ако буде требало ево нас сјутра опет овдје! Стрпљење, љубав, пажња, молитва! ”   Ректор Цетињске богословије је казао да ће владика Јоаникије и остали свештеници, ако је Божија воља, вечерас изаћи из притвора и да не би смјели никаквим поступком да натрунимо то ослобођење.   “Ако није, дани су пред нама па ћемо видјети ко је вјера и ко је невјера и како треба да се ради. Зато нека Господ благослови ваше домове и вашим кућама понесите Божји благослов. И тако колико нам буде Бог дао дана, памети, здравља присебности, среће, толико нека се све испуни молитвом”, казао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић.   Службе у Храму Христовог Васкрсења се редовно служе, ујутро у 8 часова је Света литургија и увече у 18 часова молебан.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Драгана Милошевић
      Намера надбискупа врхбосанског Винка Пуљића да 16. маја, текуће 2020. године, одслужи мису у сарајевској катедрали „Пресветог Срца Исусовог“ у спомен на припаднике војних формација Независне Државе Хрватске изазвала је реакцију Српске православне цркве, преко отвореног писма и одговора архијереја Митрополије дабробосанске и сарајевске, Његовог Преосвештенства митрополита Хризостома Јевића.
      Крах неоусташке идеје на Блајбуршком пољу
      Велики број званичника и хијерархијски високо позиционираних представника Римокатоличке цркве у Хрвата нису до данас направили прекид са усташком прошлошћу, нити су одбацили хипотеку зле прошлости. Процесије које су се протеклих година вршиле у Блајбургу, као морално оправдање политичког учинка Независне Државе Хрватске или, можда, неки би рекли, нововековног хрватског родољубља, доживеле су крах захваљујући реакцији римокатоличких европских структура. Перцепција Другог светског рата, оштра линија између фашизма и антифашизма, историјска припадност Силама Осовине или антифашистичкој коалицији, као лакмус папир потпољен у постјугословенска друштва, показује отворено стање ствари и праве демократске капацитете појединаца, друштвених чинилаца и верских заједница.
      Антифашистичка удружења у Аустрији су означила окупљање Хрвата на Блајбуршком пољу као недвосмислени историјски ревизионизам, где се побијене усташе и домобрани, џелати из Јасеновца и других стратишта, приказују као невине жртве, уз приказивање нацистичких, неонацистичких и усташких симбола, који нигде у свету нису пожељни. Градоначелник Блајбурга Стефан Височниг је, још 2017. године изјавио: „док је год црквени догађај немамо ништа против, али то је манифестација радикалних десничара“, тражећи истовремено забрану усташких симбола. У тадашњој јавној расправи аустријски канцелар Себастијан Курц је 2019. године рекао да је „закон донет због сузбијања радикалних и екстремистичких покрета у које спадају и усташе“. Закон против величања неонацистичких и неофашистичких покрета који је ступио на снагу марта 2019. године утицао је на стварање нове атмосфере: повећан је број полицајаца и појачан је надзор на Блајбуршком пољу. Прошле 2019. године није било највиших представника хрватске државе и владе, већ су били присутни само изасланици. Римокатоличка црква у Аустрији се дистанцирала од блајбуршке мисе и престала је да буде покровитељка ове манифестације. Заправо она је на један елегантан начин забранила хрватским бискупима да предводе „мисно славље“, тако да су хрватски блајбуршки комеморанти морали да се задовоље са свештеницима и редовницима нижег ранга.
      Наиме, Корушка бискупија из Клагенфурта је 2019. упутила писмо Хрватској бискупској конференцији, која је носећи организатор скупа, рекавши да „организатори нису испунили услове које им је тражио корушки бискуп“. Аустријским римокатолицима је постало јасно да радиклана, екстремистичка и ревизионистичка политика надјачава духовне поруке класичне хришћанске евхаристије, тј. да „миса на блајбуршком пољу јесте део догађаја који се политички инструментализује и део је политичко-националног ритуала који служи селективној перцепцији и тумачњу историје“.
      Блајбург у Сарајеву – мало историје

       
      Сарајевски надбискуп Винко Пуљић и подручна му Надбискупија врхбосанска је ове године изашла у сусрет „почасном блајбуршком воду“ да се одржи „света миса за жртве блајбуршке трагедије“. Римокатоличке апологете сматрају да је у питању искључиво један религиозни чин, тј. молитва за душе „страдалих Хрвата на крижном путу“, дакле сусрећемо се са једним очајним типом аргументације који заиста продубљује релативизацију историјског контекста доносећи историјски ревизионизам. Премештај, тј. „спуштање Блајбурга у Сарајево“, обавља се из прагматичних разлога, иако је миса на Блајбуршком пољу, посматрано из позиције проусташких комемораната, прошле године ограничена, дакле без помпезног церемонијала, политичких обележја, без бискупа, са свештеницима нижег ранга. Говори се да ће ове године она у Аустрији бити обављена на приватном поседу. Са друге стране, изгледа да су проусташки тонови код римокатоличке јерархије у Босни и Херцеговини очекивани, нарочито сада када је председник Републике Хрватске Зоран Милановић јавним ограђивањем од усташке симболике и поздрава „За дом спремни!“ послао неке друге поруке, односно када ни у Аустрији, ни у Хрватској, није пожељно парадирати са пораженом идеологијом крваве прошлости. Али ту је, ето, Сарајево, и Босна и Херцеговина која ће дочекати сентиментално криптоусташке и проусташке симболе кроз катедрално „мисно славље“.
      Нема сумње да је НДХ била расистичка и геноцидна творевина, држава која је донела расне законе „О заштити части и крви хрватског народа“, држава сателит Сила Осовине која је имала концентрационе логоре и која је организовала систематска убијања Срба, Јевреја и Рома. У самом главном граду Босне и Херцеговине усташки вођи су заиста од априла 1941. године радили по „упутима жупних уреда“, онако како је планирано још у усташкој емиграцији, показавши практичну спрегу и повезаност са Римокатоличком црквом. Српска православна црква је у лето 1941. године трпела сву жестину усташких прогона, у мају, јуну и јулу отпочела су убијања свештеника и верног народа, као и уништавање српских светиња и пљачка српске имовине.

      Римокатолички жупник у Сарајеву Божидар Брале био је активан у вршењу притисака на Митрополију дабробосанску. По сачуваним сведочанствима он је позвао почетком маја 1941. митрополита дабробосанског Петра Зимоњића и тражио да се избаци ћирилица из службене употребе, односно да се сви црквени печати и администрација воде на латиници. Митрополит Петар је тада дао свој познати одговор: „Ћирилово писмо се не може укинути за 24 сата, а осим тога рат још није завршен“. Исто тако, наредних дана вршени су притисци на митрополита Петра да служи благодарење за „поглавника Анту Павелића“. Митрополит је и то одбио, оставши достојанствен, да не увлачи силе зла у духовну сферу, да се не додворава српским џелатима и не понижава невине жртве. Био је ухапшен 12. маја 1941. године, на празник Св. Василија Острошког. Српски православни митрополит сарајевски и дабробосански је одведен у Загреб, затим у затвор Керестинац код Самобора, изложен тортури и понижењима, обријана му је дуга седа старачка брада и био је тучен. Сваки му се траг губи у Госпићу, где је последњи пут виђен. По једној верзији страдао је у Шарановој Јами на Велебиту.
      За све то време римокатолички надбискуп врхбосански у Сарајеву Иван Евангелиста Шарић писао је песмице поглавнику др Анти Павелићу. Надбискупу Шарићу је сама помисао на поглавника рађала следеће емоције и песничке слике, које су објављене у време хапшења митрополита Петра Зимоњића (Vrhbosna katoličkoj akciji, travanj-svibanj 1941, br. 4-5, 1):
      „Земља тад не мирише јадом,
      Већ сва мирише ми сва,
      Љубављу, вјером и надом,
      Кад сунце сја“.  
      Надбискуп Шарић је имао контакте са Павелићем још док је овај био у емиграцији тридесетих година XX века у Италији. Своју „Оду поглавнику“ написану под девизом „За дом! Спремни!“ надбискуп Иван Е. Шарић је објавио у главним сарајевским римокатоличким новинама (Katolički tjеdnik, (1941), br. 51, 13), а она се поентира следећим стиховима:
      „Доктор Анте Павелић име драго,
      Има у њем Хрватска с неба благо.
      Нек Те Он, Краљ Небески, вазда прати,
      Вођо наш златни“!
      Занимљиво је да је надбискуп Иван Шарић 1935. године пролазећи кроз православна села Босанске Посавине изјавио „да је рођен у Травнику крај православне свештеничке куће“ и „да му је помајка била Српкиња“ (Novosti, br. 235, 24. VIII 1935, 3). Умро је у Мадриду 1960. године, у истом граду где је годину дана раније своју злочиначку душу испустио др Анте Павелић. Ни Шарићев Травник ни Павелићева Брадина у Босни нису далеко. Земљаци су се добро разумели и имали јаке сентименте један за другога. Изгледа да је под утицајем песмица свога претходника и садашњи надбискуп сарајевски Винко Пуљић, родом из Пријечана, месташца код Бања Луке, уз реку Врбас, које гледа на другу обалу одмах где су села Шарговац, Дракулић и Мотике, тешко пострадала од усташа непуне четири године пре кардиналовог рођења.
       
      Када се сагледа сав историјски контекст, сасвим је логична и природна реакција наследника свештеномученика митрополита Петра Зимоњића, садашњег митрополита дабробосанског, Његовог Високопреосвештенства Хризостома Јевића, рођеног у устаничкој Вођеници код Босанског Петровца, који отвореним писмом упућеним надбискупу Винку Пуљићу изражава огорчење хипокритичним усвајањем усташког историјског дела и присталица у хришћанску сценографију и атмосферу светог предања. Суморни светски трендови историјског ревиозионизма Другог светског рата и рехабилитација фашизма није мимоишла ни духовну институцију чији је део Сарајевска врхбосанска надбискупија.
      Радован Пилиповић. Блајбург у Сарајеву 2020. и реакција Српске православне цркве / Српска верзиjа
      WWW.PRAVOSLAVIE.RU Намера надбискупа врхбосанског Винка Пуљића да 16. маја, текуће 2020. године, одслужи мису у сарајевској катедрали „Пресветог Срца Исусовог“ у...  
    • By Драгана Милошевић
      Намера надбискупа врхбосанског Винка Пуљића да 16. маја, текуће 2020. године, одслужи мису у сарајевској катедрали „Пресветог Срца Исусовог“ у спомен на припаднике војних формација Независне Државе Хрватске изазвала је реакцију Српске православне цркве, преко отвореног писма и одговора архијереја Митрополије дабробосанске и сарајевске, Његовог Преосвештенства митрополита Хризостома Јевића.
      Крах неоусташке идеје на Блајбуршком пољу
      Велики број званичника и хијерархијски високо позиционираних представника Римокатоличке цркве у Хрвата нису до данас направили прекид са усташком прошлошћу, нити су одбацили хипотеку зле прошлости. Процесије које су се протеклих година вршиле у Блајбургу, као морално оправдање политичког учинка Независне Државе Хрватске или, можда, неки би рекли, нововековног хрватског родољубља, доживеле су крах захваљујући реакцији римокатоличких европских структура. Перцепција Другог светског рата, оштра линија између фашизма и антифашизма, историјска припадност Силама Осовине или антифашистичкој коалицији, као лакмус папир потпољен у постјугословенска друштва, показује отворено стање ствари и праве демократске капацитете појединаца, друштвених чинилаца и верских заједница.
      Антифашистичка удружења у Аустрији су означила окупљање Хрвата на Блајбуршком пољу као недвосмислени историјски ревизионизам, где се побијене усташе и домобрани, џелати из Јасеновца и других стратишта, приказују као невине жртве, уз приказивање нацистичких, неонацистичких и усташких симбола, који нигде у свету нису пожељни. Градоначелник Блајбурга Стефан Височниг је, још 2017. године изјавио: „док је год црквени догађај немамо ништа против, али то је манифестација радикалних десничара“, тражећи истовремено забрану усташких симбола. У тадашњој јавној расправи аустријски канцелар Себастијан Курц је 2019. године рекао да је „закон донет због сузбијања радикалних и екстремистичких покрета у које спадају и усташе“. Закон против величања неонацистичких и неофашистичких покрета који је ступио на снагу марта 2019. године утицао је на стварање нове атмосфере: повећан је број полицајаца и појачан је надзор на Блајбуршком пољу. Прошле 2019. године није било највиших представника хрватске државе и владе, већ су били присутни само изасланици. Римокатоличка црква у Аустрији се дистанцирала од блајбуршке мисе и престала је да буде покровитељка ове манифестације. Заправо она је на један елегантан начин забранила хрватским бискупима да предводе „мисно славље“, тако да су хрватски блајбуршки комеморанти морали да се задовоље са свештеницима и редовницима нижег ранга.
      Наиме, Корушка бискупија из Клагенфурта је 2019. упутила писмо Хрватској бискупској конференцији, која је носећи организатор скупа, рекавши да „организатори нису испунили услове које им је тражио корушки бискуп“. Аустријским римокатолицима је постало јасно да радиклана, екстремистичка и ревизионистичка политика надјачава духовне поруке класичне хришћанске евхаристије, тј. да „миса на блајбуршком пољу јесте део догађаја који се политички инструментализује и део је политичко-националног ритуала који служи селективној перцепцији и тумачњу историје“.
      Блајбург у Сарајеву – мало историје

       
      Сарајевски надбискуп Винко Пуљић и подручна му Надбискупија врхбосанска је ове године изашла у сусрет „почасном блајбуршком воду“ да се одржи „света миса за жртве блајбуршке трагедије“. Римокатоличке апологете сматрају да је у питању искључиво један религиозни чин, тј. молитва за душе „страдалих Хрвата на крижном путу“, дакле сусрећемо се са једним очајним типом аргументације који заиста продубљује релативизацију историјског контекста доносећи историјски ревизионизам. Премештај, тј. „спуштање Блајбурга у Сарајево“, обавља се из прагматичних разлога, иако је миса на Блајбуршком пољу, посматрано из позиције проусташких комемораната, прошле године ограничена, дакле без помпезног церемонијала, политичких обележја, без бискупа, са свештеницима нижег ранга. Говори се да ће ове године она у Аустрији бити обављена на приватном поседу. Са друге стране, изгледа да су проусташки тонови код римокатоличке јерархије у Босни и Херцеговини очекивани, нарочито сада када је председник Републике Хрватске Зоран Милановић јавним ограђивањем од усташке симболике и поздрава „За дом спремни!“ послао неке друге поруке, односно када ни у Аустрији, ни у Хрватској, није пожељно парадирати са пораженом идеологијом крваве прошлости. Али ту је, ето, Сарајево, и Босна и Херцеговина која ће дочекати сентиментално криптоусташке и проусташке симболе кроз катедрално „мисно славље“.
      Нема сумње да је НДХ била расистичка и геноцидна творевина, држава која је донела расне законе „О заштити части и крви хрватског народа“, држава сателит Сила Осовине која је имала концентрационе логоре и која је организовала систематска убијања Срба, Јевреја и Рома. У самом главном граду Босне и Херцеговине усташки вођи су заиста од априла 1941. године радили по „упутима жупних уреда“, онако како је планирано још у усташкој емиграцији, показавши практичну спрегу и повезаност са Римокатоличком црквом. Српска православна црква је у лето 1941. године трпела сву жестину усташких прогона, у мају, јуну и јулу отпочела су убијања свештеника и верног народа, као и уништавање српских светиња и пљачка српске имовине.

      Римокатолички жупник у Сарајеву Божидар Брале био је активан у вршењу притисака на Митрополију дабробосанску. По сачуваним сведочанствима он је позвао почетком маја 1941. митрополита дабробосанског Петра Зимоњића и тражио да се избаци ћирилица из службене употребе, односно да се сви црквени печати и администрација воде на латиници. Митрополит Петар је тада дао свој познати одговор: „Ћирилово писмо се не може укинути за 24 сата, а осим тога рат још није завршен“. Исто тако, наредних дана вршени су притисци на митрополита Петра да служи благодарење за „поглавника Анту Павелића“. Митрополит је и то одбио, оставши достојанствен, да не увлачи силе зла у духовну сферу, да се не додворава српским џелатима и не понижава невине жртве. Био је ухапшен 12. маја 1941. године, на празник Св. Василија Острошког. Српски православни митрополит сарајевски и дабробосански је одведен у Загреб, затим у затвор Керестинац код Самобора, изложен тортури и понижењима, обријана му је дуга седа старачка брада и био је тучен. Сваки му се траг губи у Госпићу, где је последњи пут виђен. По једној верзији страдао је у Шарановој Јами на Велебиту.
      За све то време римокатолички надбискуп врхбосански у Сарајеву Иван Евангелиста Шарић писао је песмице поглавнику др Анти Павелићу. Надбискупу Шарићу је сама помисао на поглавника рађала следеће емоције и песничке слике, које су објављене у време хапшења митрополита Петра Зимоњића (Vrhbosna katoličkoj akciji, travanj-svibanj 1941, br. 4-5, 1):
      „Земља тад не мирише јадом,
      Већ сва мирише ми сва,
      Љубављу, вјером и надом,
      Кад сунце сја“.  
      Надбискуп Шарић је имао контакте са Павелићем још док је овај био у емиграцији тридесетих година XX века у Италији. Своју „Оду поглавнику“ написану под девизом „За дом! Спремни!“ надбискуп Иван Е. Шарић је објавио у главним сарајевским римокатоличким новинама (Katolički tjеdnik, (1941), br. 51, 13), а она се поентира следећим стиховима:
      „Доктор Анте Павелић име драго,
      Има у њем Хрватска с неба благо.
      Нек Те Он, Краљ Небески, вазда прати,
      Вођо наш златни“!
      Занимљиво је да је надбискуп Иван Шарић 1935. године пролазећи кроз православна села Босанске Посавине изјавио „да је рођен у Травнику крај православне свештеничке куће“ и „да му је помајка била Српкиња“ (Novosti, br. 235, 24. VIII 1935, 3). Умро је у Мадриду 1960. године, у истом граду где је годину дана раније своју злочиначку душу испустио др Анте Павелић. Ни Шарићев Травник ни Павелићева Брадина у Босни нису далеко. Земљаци су се добро разумели и имали јаке сентименте један за другога. Изгледа да је под утицајем песмица свога претходника и садашњи надбискуп сарајевски Винко Пуљић, родом из Пријечана, месташца код Бања Луке, уз реку Врбас, које гледа на другу обалу одмах где су села Шарговац, Дракулић и Мотике, тешко пострадала од усташа непуне четири године пре кардиналовог рођења.
       
      Када се сагледа сав историјски контекст, сасвим је логична и природна реакција наследника свештеномученика митрополита Петра Зимоњића, садашњег митрополита дабробосанског, Његовог Високопреосвештенства Хризостома Јевића, рођеног у устаничкој Вођеници код Босанског Петровца, који отвореним писмом упућеним надбискупу Винку Пуљићу изражава огорчење хипокритичним усвајањем усташког историјског дела и присталица у хришћанску сценографију и атмосферу светог предања. Суморни светски трендови историјског ревиозионизма Другог светског рата и рехабилитација фашизма није мимоишла ни духовну институцију чији је део Сарајевска врхбосанска надбискупија.
      Радован Пилиповић. Блајбург у Сарајеву 2020. и реакција Српске православне цркве / Српска верзиjа
      WWW.PRAVOSLAVIE.RU Намера надбискупа врхбосанског Винка Пуљића да 16. маја, текуће 2020. године, одслужи мису у сарајевској катедрали „Пресветог Срца Исусовог“ у...  

      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...