Jump to content
Sign in to follow this  
Драгана Милошевић

Православни подсетник лета Господњег 2020.

Rate this topic

Recommended Posts

 

Са благословом Његовог Преосвештенства

Епископа нишког Арсенија

 

Ikona-svih-svetih.jpg&key=fa2e3c1cb77645

 

Православни подсетник 

за лето Господње   2020.

 

 

са правилом поста и поуком за сваки дан

нових српских просветитеља и учитеља:

 

Митрополита Михаила (М)

Светог Николаја Жичког (Н)

Преподобног Симеона Дајбабског (С)

Преподобног Јустина Ћелијског (Ј)

Патријарха Павла (П)

Старца Тадеја (Т)

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Уводно слово Светог владике Николаја

 

 

Резултат слика за владика николај велимировић слике

Календар је један део Књиге Живота (Откр. 3,5). Један део, велим јер цела Књига Живота је преогромна, и њу целу може знати само Господ Бог. Календар је прва књига коју сам ја у своме детињству запазио и у руке узео. Она је код нас у селу стајала за иконом, и са поштовањем се узимала у руке, и опет остављала на своје место - за икону. Тајанствена и за мене чаробна књига имена, самих имена, без садржине, без објашњења. Она ме је очаравала, ја сам је поштовао без знања и волео без разумевања. Чар те књиге лежао је изгледа баш у именима, у самим голим именима. Шта означавају та имена, црвено и црно исписана? Онда нисам знао. Данас тек могу одговорити на то питање: значе да је личност - све. Све што је около, и поред, и  на личности, не броји се и не рачуна се. Царства и државе, блага и круне, направе и културе, части и славе - све је ништавно према личности. А личност је карактер душе, садржина и богатсво душе. Светитељска личност пак јесте Христов карактер душе, поновљен у многима и многима, чија су имена исписана у календару. Ова имена, дакле, означавају велике и чаробне личности, блиске Христу, запојене Христом, због чега су свакако и имала неки необичан чар за моју детињску машту ...

 

 

Напомене

 

* - означава уздржање од хране и пића

 

вода - означава пост без уља и рибе. (Некада је пост на води подразумевао

само један суви оброк дневно а данас је он знатно  ублажен и подразумева и кувана

јела на води, као и више могућих оброка у току дана).

 

вино - означава пост на води са разрешењем једне чаше вина.

уље - означава пост у коме је су разрешени уље и вино.

риба - пост у коме су разрешени уље, вино и риба.

бели мрс - пост у коме је разрешено све сем меса.

Када  Слава падне у посни дан разрешава се на уље, вино

и рибу, осим у Великом посту када се разрешава на рибу и вино.

тримирје - у прва три дана Великог поста, ко хоће, по благослову

духовника, може да пости без хране и воде.

Овај Подсетник може садржати нетачне податке у календарском делу па вас молимо да његов садржај упоредите са званичним црквеним календаром СПЦ и да га нипошто не користите као његову замену.

Поред Црквом одређених посних правила, начин пошћења сваког појединачног хришћанина оставља се расуђивању његовом духовном оцу - свештенику који у одређеним случајевима (старост, болест, код деце, трудница...) може да снисходи и ублажи пост духовним чедима, а све на корист и спасење душа њихових.

Share this post


Link to post
Share on other sites

1. - 4. јануар 2020.

 

Сре    1    Св.мученик Бонифатије

вода 19   Да неко почне да се пере од нечистоће у којој је, не бива

ако најпре не увиди и не осети њен смрад и ругобу. Тако је и у 

духовном погледу. Осетити смрад нечистоте греха, то је први

кораз да душу од њега очистимо и од ругобе се ослободимо.(П)

Чет    2    Св. Игњатије Богоносац; св. Јован Кронштански; св. Данило 2.Србски

уље  20    Ти хришћанине, не престајеш бити богоносац, без обзира на то да ли 

ти достојно носиш Бога у себи, или ти Бога распињеш својим гресима,

ил Га се чак и одричеш. Он је ту, у теби, и у твој души као сведок, Који

ће на дан Страшнога Суда свакоме од нас хришћана рећи: Гле, ја сам 

Себе понудио, ја сам Себе теби дао, Јоване, теби Марко, теби Стојане. 

Целог Себе сам дао теби, да би ти живео мноме и Божанском силом 

мојом чинио добра дела. А ти, шта си радио са мном у души својој? Гле,

пљувао си ме гресима својим, ниси се кајао, ниси се трудио да еванђељска

дела чиниш, а све то, све је то било шамарање мене, расињање мене

на безброј крстова мојих. (Ј)

Пет    3     Св. муч. Јулијана; св. Петар Кијевски

вода 21     Примимо к срцу повјест о праведном Јосифу и пречистој Дјеви Марији 

и старајући се за спасеније свије, будимо увек покорни и послушни 

наредбама Божјег провиђења. (М)

Суб   4      Св. великомученица Анастасија Узорешителница

уље  22     По томе ћемо знати да смо омилели Господу, ако нам Господ задаје

тежак задатак и многе невоље у животу имамо. Свети Оци кажу: "Ако

видиш да имаш неизмењени мир, пази, ниси на добром путу. (Т)

Share this post


Link to post
Share on other sites

5. - 11.  јануар 2020. 

Недеља 29. по Духовима - Св. Отаца

Нед    5     Св. 10 муч. Критских; преп. Наум Охридски; - Оци

уље   23    1) Уношење бадњака у своје домове и његово налагање на огњишта

и остале обичаје у вези с тим наши преци су чинили са свешћу о

символичком значају свега тога. Храстово дрво у нашим крајевима

је најјаче дрво. На огњишту оно даје највећу светлост и топлоту.

Христов бадњак био је за њих и знак Христове божанске моћи, светлости

Његове истине и топлоте, Његове љубави. (П)

Пон    6     Преп. муч. Евгенија - Б а д њ и    д а н

вино  24   2) То бадњак треба да означава и нама данас који немамо огњишта у

становима, него га налажемо заједнички ево код цркве. То чинимо 

као и преци наши обраћајући се молитвено Сину Божјем да нас просветли

Својом истином, огреје Својом љубављу и оснажи Својом моћи,

да издржимо све тешкоће у овом свету идући с Њим и носећи крст

свој. И још, да нас ојача како би могли бити сведоци Његове истине,

Његове љубави и Његовог мира у овом свету зла и немира. (П)

Уто        РОЂЕЊЕ ХРИСТОВО - БОЖИЋ

25     Смерност је прва врлина, коју је Христос препоручио људима у Својој

беседи на Гори. И примером Својим, Он је прво показао ту врлину

родивши се не у царској палати него у овчијој пећини. (Н)

Сре    8      Сабор Пресвете Богородице

26      У себи реци: Мајко Пречиста и ја Га љубим свим срцем својим. (Н)

Чет         Св. првомученик и архиђакон Стефан

27     Данас је дан Светог Првомученика Архиђакона Стефана кога

Црква слави. Њега не би било да се Господ није родио као човек,

не би било ниједног Светитеља, не само њега. Ко је Тај Који је дао

силу том младићу, чудесном и дивном, да се он, када га засипају

камењем, моли Господу Богу за убице своје и да вапије: "Господе,

не прими им ово у грех!" Такво чудо љубави и молитве није се знало

на земљи. Ето, то чудо збива се кроз великог и славног Првомученика

Архиђакона Стефана. Ко то твори у њему? Господ Христос Бог који је

постао човек, Бог који је у самоме Првомученику Архиђакону Стефану

свим силама Својим присутан. (Ј)

Пет   10     Светих 20.000 мученика Никомидијских

28     Хоћеш ли да знаш колико си горд? Кад те неко жацне у срце, види

колико се жестине јавља у теби, значи толико си горд! (Т)

Суб    11    Светих 14. 000 младенаца Витлејемских

29      Цео наш народ мора се на сваки начин потрудити да се ослободи

робовања овом свету, који у злу лежи, дизању стандарда до богатог

друштва и његове дегенерације на рачун рађања, што мање деце.

Свесно се треба одрицати нехришћанског схватања, да се може

живети без осећања дужности према заповестима Божјим и будућности

свога народа, без убеђења да је зачето дете личност која  има право

на живот. (П)  

Share this post


Link to post
Share on other sites

12. - 18. јануар 2020.

Недеља 30. по Духовима - Богоотаца

Нед   12     Св. муч. Анисија; преп. Теодора

30      Подземни крт не занима се за звијезде, а среброљубиви

богаташ не мари за Божја чуда. (С)

Пон    13    Преп. Меланија; св. Доситеј Загребачки Исповедник

 31     Време је за молитву, превасходно за молитву. Наша молитва није

упућена ситним и лажним боговима, скројеним по мери огреховљеног

и  самољубивог човека, него Богу Јединоме, Богу Живоме и Истиноме,

Богу Творцу и Спаситељу свих људи, Богу љубави. Наша молитва се не

односи само на наш род, за наше паћенике, на наше невине жртве, на

стотине хиљада наших прогнаника и избеглица. Она обухвата све 

страдалнике, све жртве, све изгнанике, све људе, пријатеље и непријатеље,

знане и незнане. (П)

Уто    14    Обрезање Господа Исуса Христа; св. Василије Велики (Н. година)

1        Љубав ме чини Богом, а Тебе, Боже, човеком. (Н)

Сре    15    Преп. Серафим Саровски; св. Силверстар

2       1) Многи се небрижљиво крсте и махају руком, а не стављају на се правилно

крст. То је грешно и за осуду. Треба сложити три прста и метнути их на чело,

на пупак, на десно и на лево раме; и тада је крст необорива стена и непобедно

оружје против непријатеља нашега спасења. (М)

Чет    16    Св. прорк Малахија и св. муч. Гордије

3       2) Када се духом узносимо на висину неба, мећемо крст на чело, посвећујући

Богу наш ум са свима мислима и знањима, на груди, одајући му своје срце

са осећањима и жељама, на раменима, чим хоћемо да искажемо да му

предајемо сву своју снагу. (М)

Пет    17     Сабор 70 светих апостола; св. Јевстатије Српски

4       3) Наоружани светим крстом, мученици ишли су без страха на најтеже

муке. Тада су се хришћани ограђивали крстом при свакоме своме покрету

и раду. Кад долазе и излазе, кад устају и седају, кад се облаче и свлаче,

кад се умивају, кад седају да једу и кад устају са астала и софре, кад пале

и гасе свећу, кад лежу да спавају и кад устају од сна, уопште, при сваком

свом раду. Од рођења, па до гроба прати нас и освећује крст, који и на 

гробу нашем, најречитије свакоме казује, да ту лежи прах, у коме је била

хришћанска душа. (М)

Суб    18     Св. Теопемт и Теона -  К р с т о в д а н 

вино  5      4) По тумачењу Св. Отаца горњи крај представља Бога Оца, који је на 

висинама, доњи крај представља Сина Божјега, који је сишао на земљу

и у ад, а ширина представља Духа Светога, који је свуда и све испуњава.

Црква имајући крст, појављује се као рај, где је дрво живоносно, дрво

крста. (М)

Share this post


Link to post
Share on other sites

19.  - 25. јануар 2020.

Недеља 31. по Духовима

Нед   19     Б О Г О Ј А В Љ Е Њ Е

6      Какво крштење може опрати мој стид од Тебе? Какво

покајање мој грех према Теби изгладити? Помози ми, да се

уништим, да ме нема, и да се поново родим, као младенац

без прошлости. Помози ми, Родитељу мој! (Н)

Пон    20    Сабор Св. Јована Крститеља - Јовањдан

7        Свети Јован је био најчуднији човек од људи у овом свету. Видео је

све грехе свакога човека од Адама до његових дана. Крститељ је

човек који види смрти које притискају земаљски свет. Зато је он

најтужнији човек. Али, тај најтужнији човек у исто време добио је 

од Бога и највећу радост. Он је први најпотпуније угледао и открио

свету Спаситеља света од греха., Спаситеља света од смрти, Спаситеља

света од ђавола, Спаситеља света од пакла. Он је открио Христа

свету, кад Га је крстио у Јордану и објавио свима: Ја видех и посведочих,

вели свети Јован, виде Духа Божјег како као голуб сиђе на Њега. (Ј)

Уто   21     Преп. Георгије Хозевит; муч. Јулијан и Василиса; св. Григорије Охридски

8       Неки од сиромаштине сипају воду у млијеко, а неки од интереса

говорее лаж као истину. Сиромахе сажаљевај, а лажљиве не примај. (С)

Сре   22     Св. муч. Полиевкт; св. Филип Московски

вода 9       Господ ће на крају поставити сваког од нас тамо где нико неће моћи

да нас хвали, нити да нас куди како бисмо сами хтели, него ће све

бити по правди. Јер,  Он је пут, истина и живот. И правда. (П)

Чет    23     Св. Григорије Ниски; преп. Дометијан Митилински

10     Господ чудним начином чува оне који имају љубав за родитеље,

како телесне тако и духовне. (Т)

Пет   24     Преп. Теодосије Велики;  преп. Михаило

вода 11     Згрчило се срце у мени од туге, Господе мој, и очи моје не престају

влажити се сузама, јер Те многи не окушају, него траже себи храну

на њивама глади. Не туда, браћо моја, не туда. То су њиве глади,

куда ви гредете; повећаваћете глад вашу. И у бесомучној глади 

јурнућете један на другог, и јешћете се узајамно, и глад нећете утолити. (Н)

Суб    25    Св. муч. Татијана; преп. Теодора; Богородица Млекопитатељница

12    Не дај ми да паднем, Господе премили! Отвори ми очи душе, да видим

и научим се од судбе грешника. Да не пође нога моја ни за ким, ко

иде против Тебе. Да како не дигнем камен на Тебе, и не убијем себе

за навек. Не дај ми да паднем, Господе премили. (Н) 

Share this post


Link to post
Share on other sites

26. јануар - 1. фебруар 2020.

Недеља 32. по Духовима

Нед   26     Св. муч. Ермил и Стратоник

13      Ако би Велика Србија требало да се одржи злочином, 

не пристајем. Ако би Мала Србија требало да се одржи

злочином, ни на то не пристајем. И кад би последњи Србин

на свету, и тај Срин био ја, могао да се одржи злочином, не бих

присто. Боље је умрети као човек, него живети као нечовек. (П)

Пон   27     С В Е Т И    С А ВА, први Архиепископ Српски

14      Имали смо школу без вере, политику без поштења, војску без

родољубља, државу без Божјег благослова. Отуда нам пропаст

школе, и политике, и војске, и државе. Нека нам школа буде с

вером, политика с поштењем, војска с родољубљем, држава с

Божјим благословом. (Н)

Уто   28     Преп. Павле и Јован Кушник; преп. Гаврило Лесновски

15     Први корак ка богоопштењу је потпуно предавање себе Богу.

После, Бог је Тај Који делује а не човек. (Т)

Сре    29     Часне вериге апостола Петра; преп. Ромило Раванички

уље    16     Слабо се чује пушка на снијегу и вапај сиромаха у уши

среброљупца. (С)

Чет    30    Преподобни Антоније Велики

17     Што се тражи од монаха, то се тражи и од мирског човека. 

У монаштву је лакше, јер монах није оптерећен породичним

животом, да мора да брине о жени и деци, да децу изведе на 

пут, да их удоми. Монах мисли само о себи и треба да се моли 

за цео свет, и он у оме има велику олакшицу. Али, мирски човек

може да достигне много већи степен(духовности) пред Богом у

смирењу и кротости него онај који је био монах и целога живота

девственик, а није се потрудио у своме животу да достигне степен

савршенства који се од њега тражи. (Т)

Пет   31     Св. Антоније Велики; св. Максим, Архиепископ Српски

уље  18     Не трчи, душо моја, јер својство је чула да трче. Слуге трче и робови

а господар мирује. (Н)

-------------------------------------------------------------------------------------------------------

Суб    1      Преп. Макарије Египатски; св. Марко Ефески

19     Не грешити онда када је човек најизложенији грешењу, 

то има вредност пред Богом. (Н)

Share this post


Link to post
Share on other sites

2. - 8. фебруар 2020.

Недеља 33. по Духовима

Нед    2     Преп. Јевтимије Велики

20    Кад дођеш у друштво назови добар дан, а кад уђеш

у цркбу, сјети се својих грехова. (С)

Пон    3     Преп. Максим Исповедник; св. муч. Неофит

21    Књига сам исписана и споља и изнутра, и запечаћена са седам

печата. Сричу комшије моје и не могу име да ми срекну. Комшије

моје, како ћете онда прочитати име Господа, који ме од блата

испере, кад моје име не можете да срекнете? Твоја сам књига,

Господе Царе мој, Твоје сам писмо и споља и изнутра. Само свет

ме замрља својом неписменом руком, те постах нејасан и  нечитљив.

Твоја сам књига, Господе и Царе мој, и Твоји су печати, којима си ме

запечатио као светињу своју. (Н)

Уто    4      Св. апостол Тимотеј; преп. муч. Анастасије

22     Ти као побожна душа, треба све да схватиш и разумеш и да не примаш

к срцу увреде које ти наносе рођени, ближњи пријатељи и непријатељи,

него да им од срца све опростиш и тако ћеш моћи да сачуваш мир у 

своме срцу и у својој души. (Т)

Сре   5      Свештеномученик Климент Анкирски

вода 23     У време Христово, при извору силоамском била је кула или стуб, који

који кад је изненада пао, побио је осамнаест људи. Кад су за то казали

Христу, он им је рекао: Зар ви мислите, да су ти људи, које затрпа 

силоамски стуб и поби, најгрешнији били од свих, који живе у Јерусалиму?

О, не, него, ако се покајате, сви ћете тако изгинути (Лк. 13, 4-5)  (М)

Чет    6       Преп. Ксенија Римљанка; св. муч. Вавила; св. Ксенија Петроградска

24      Ако нас неко и наговори и присиљава на оно што је зло, ја ако пристанем

ја сам крив. Јесте да је он крив што је изазвао увредом или чиме год било,

али ја сам крив што сам пристао да се на недостојан, нељудски, нехришћански

начин браним од злочинаца. То је, кажем и понављам, наука Господа Христа. (П)

Пет    7      Св. Григорије Богослов; преп. Публије

уље  25     Знање често осиромаши доброту, доброта увек обогати знање. (Н)

Суб    8      Преп. Ксенофонт и Марија

26    Ми имамо обичај да преносимо на друге своје невоље, своје муке, 

на непријатеље изван нас. А уствари, главни непријатељ је у нама

самима. Грех - то је твој непријатељ. (Ј)
  

Share this post


Link to post
Share on other sites

9. - 15. фебруар 2020.

Недеља о митару и фарисеју

Нед   9     Пренос моштију св. Јована Златоуста

27    1) "Блажени су сиромашни духом, јер је њихово Царство Божије."

Ко су ти сиромашни духом? Непријатељи вере, поготову хришћан-

ства, говоре и тумаче да то значи да су блажени будале. Дабоме,

не будале због Бога у очима света, него буквално, да само луд може

да буде хришћанин. Свети Јован Златоуст каже за блаженство 

сиромашних духом да је то "блаженство смирених". (П)

Пон   10     Преп. Јефрем Сирин; преп. Исак Сирин

 28    2) Не једанпут сам говорио и увек од потребе бива себи и вама да 

напоменем ту реч "да је Господ", вели Златоусти, "кад је намислио

да сазида зграду еванђелских врлина, за темељ поставио смиреност".

То је осећање колико ми мало одговарамо добрим на добро које нам

Бог чини, колико мало одговарамо вером, вером живом која се показује

у делима, и осећање колико смо ми дужници Божји. Увек се подсећати

Христове приче о фарисеу и царинику, како онај фарисеј у молитви својој

чини Бога дужником својим, јер он чини више него што Бог тражи! А како

митар није смео ни да погледа на небо и говорио је: Боже, милостив буди

мени грешноме". И Господ на крају каже: "... овај отиде оправдан дому, 

а не онај". (П)

Уто    11     Пренос моштију св. Игњатија Богоносца

 29     Каквим се мислима бавимо, такав нам је живот. (Т)

Сре    12     Света Три Јерарха

30       Војници Живота, војујте крепко, и не сустаните веровати у победу. (Н)

Чет    13       Св. бесребреници Кир и Јован

31       Све да заборавим, није штета; само троје да не заборавим, милости

Божје у моме животу, доброчинства људска и грехе своје. (Н)

Пет   14     Св. мученик Трифун

1       Не треба се шалити са животом, браћо. Наш живот никада није био

нити је сада шала. Бог је створио живот, Бог је створио човека, Бог

је човека начинио иконом Својом. Каква је то шала! То је озбиљност

Неба, озбиљност Бога, озбиљност Господа Христа, Који се никад на

земљи смејао није. То пишу о Њему Римски историчари да су видели.

Један од њих је видео Христа у Галилеји и вели: Он се никад не смеје.

Зашто се Господ никад не смеје на земљи? Јер види у сваком моменту

све грехе моје и твоје, и сваког бића, кроз сву људску историју. Како би

се Он могао смејати!(Ј)

Суб   15      С Р Е Т Е Њ Е    Г О С П О Д Њ Е 

2        Кад запевају хорови ангелски око престола Твога, кад затреште трубе 

архангелске, кад мученици Твоји заридају од радости, и светитељи Твоји

зајецају молитве за спасење цркве на земљи, не презри жртву речи моје,

Господе Боже мој. Не пречуј, но чуј. Молим Ти се и поклоним Ти се, сада 

и кроза све време, и кроз сву вечност. Амин. (Н)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

16. - 22. фебруар 2020.

Недеља о блудном сину

Нед    16     Св. Симеон и Ана; св. Јаков, архиепископ Српски

  3      Наша душа пролази кроз искушења у овоме свијету као блудни син.

Добро је за њу ако је таква као онај који се враћа у Очев загрљај.(С)

Пон    17    Преп. Исидор Пелусиот; преп. Николај

  4      1) Гледајте, никада више није било самоубистава у овоме свету него

што је данас. Откуда то? Откуда? При свим сјајним успесима науке

европске и светске, при свој техници, авионима, летовима у свемир,

откуда то? Шта је то? Откуда да су људи изгубили Бога? Да су људи,

у гордости својој почели поштовати више твар него Творца. Да су

људи чепркајући по овоме великом и огромном свету Божјем, као

правећи мале мравињаке, уобразили да су већи од Бога и да Бога

нема! А они бедници, у песку својих мравињака даве се. Ништа не

стварају, само чепркају по твари Божјој, и објашњавају твар Божју

ђаволом, ђаволском логиком, ђаволском памећу, ђаволским умом.

И свет, овај свет полако постаје пакао, јер где Бога нема - ту је већ

пакао! Где је ђаво, да, иза њега увек стоји пакао! (Ј)

Уто   18     Св. муч. Агатија; св. Полиевкт

5       2) А да се одгони ђаво од мене и од сваког људског бића, браћо моја,

потребно је само једно - покајање. Покајање блуднога сина, да се 

блудни син Европе и Америке, полудели син, од технике, врати Господу

Христу и Богу! Да се сети  душе своје, да се сети да је створен за бесмртност

и Живот Вечни! И да је та бесмртност, и тај Живот Вечни у Господу 

Христу. А све дотле док човек то не зна, ма који човек, био он цар или

владар,или тиранин и диктатор, или научник и философ, или занатлија,

или професор, или учитељ, био ма ко, ма каква земаљска сила, завршни

тренутак његовог живота у овоме вету биће исти: двострука смрт - 

смрт душе и тела. (Ј)

Сре   19     Св. Фотије Цариградски; св. Вукол Смирнски

вода  6      Чувај огледало од прашине, а савјест од греха да ти право казују:

огледало лице, а савјест твоје поступке. (С)

Чет    20     Св. Партеније Лампсакијски

7        Уживање подстиче сујету и сујета уживање. (П)

Пет   21    Св. Теодор Стратилат: св. Сава други Српски

уље   8      Не падај у очајање кад те невоље задесе. Уздај се у милост Божју и

свагда ће ти помоћи. Зар не знаш како су праведници страдали? (С)

Суб   22    Св. мученик Никифор (Задушнице)

9      Међу угашеним свећама мојих пријатеља и моја свећа догорева. 

Не лудуј, карах сама себе, и не жали што ти свећа догорева. Зар

тако мало љубиш пријатеље своје, да се бојиш поћи за њима, за

многим одшедшим? Не жали што свећа догорева но што  нејасну

и димну светлост остављаа за собом. (Н)

Share this post


Link to post
Share on other sites

23. - 29. фебруар 2020.

Недеља месопусна

Нед   23    Св. свештеномученик Харалампије (Месне покладе)

10     Не ропћите на Небо, што Оно не види ваше рођачке и партијске

плодове и што не улази у ваше завере једних против других. 

Оно је видовито и милостиво. Видовито је за свако добро у 

свакој партији, а милостиво је према немоћи вашој, ако ову 

прати добра воља. (Н)

Пон   24     Св. муч. Власије; св. великомуч. Ђорђе Кратовац

бели 11     Не узимај за истину да су праве ријечи оних који те хвале и ласкају.

мрс            То је искушавање твоје душе. Сваку ласкаву ријеч сматрај за лаж 

и маску. Ако уживаш у истим похвалама, остаћеш мален пред 

Богом. (С)

Уто    25     Св. Мелетије Антиохијски

бели 12     Дошли један дан неки младићи у манастир и сви се спремили да

мрс            ме нешто питају. А ја видим да један има ружне мисли па нисам

имао жељу да га примим али ништа нисам рекао. Улазили су један

по један и питали своје и када су завршили, видео сам да онај младић,

који ми се није допао, није приступио. Предомислио се. Осетио је

да није добро дошао. Ја сам га својим мислима одбио... Ето то је снага

мисли: онај други одмах осети како си ти расположен према њему.

За мисли нема препрека. Да нисам имао према њему такве мисли

које га не прихватају, и он би дошао да пита. (Т)

Сре   26     Преподобни Симеон Мироточиви

бели 13     Односи између Цркве и државе биће увек добри ако се од Цркве

мрс             не буде тражило и очекивало да служи уским интересима било

које странке, на власти или у опозицији, него стварним интересима

и стварном добру народа. Јер, наша  Црква никада није тражила да

влада народом него да му служи, указујући му, пре свега, да човек

не живи само о хлебу него о свакој речи која излази из уста Божјих,

као што нам то она сама и сведочи. (П)

Чет   27     Преп. Авксентије; св. Кирило Словенски

бели 14     Лењост је сасвим супротна природи човековој. Природа човекова

мрс            је делатна: она тражи да послује, да ради, да зида. Лењост је поуздан

знак изнакажености природе код једног човека. (Н)

Пет   28      Св. апостол Онисим; преп. Јевсевије

бели 15      Душа је сестра тијелу и брине се о њему као права сестра о брату.

мрс            Она тугује кад јој брат развратно живи. Али је и крива зато што се

није о њему на вријемо побринула. (С)

Суб   29    Св. мученици Памфил и Порфирије и др.

бели 16    Халапљиви и прождрљиви људи мисле, да многим ждерањем

мрс           сабирају снагу у себе. Међутим тиме не сабирају снагу него

слабост - и физичку и духовну. (Н)

----------------------------------------------------------------------------------------------------

Share this post


Link to post
Share on other sites

1. - 7. март 2020.

Недеља сиропусна

Нед     1     Св. великомученик Теодор Тирон (Беле покладе)

бели  17     Ми можемо да чујемо многе поучне ствари о животу и

духовности , али је питање да ли ћемо моћи да све то 

применимо у животу. Али кад видимо животни пример да

је човек миран, тих, благ, да се не вређа кад га вређају, тада

и онај који учи жели да буде такав. Снага му је животни пример

пред очима. Зато се животом много више говори него речима. (Т)

Пон     2     Св. Лав Римски; св. Флавијан Цариградски (Почетак Васкршњег поста)

   *     18      Човече, што стојиш, што спаваш у блату тела свог? Отвори очи

душе своје. Бог је дошао у овај свет ради тебе. Хајде, хајде у

Царство Небеско, хајде у Живот вечни. Хајде, победи смрт што

је у теби. Сваки грех који је у теби, то је смрт твоја. Победи то,

због тога је дошао Господ и даје ти силе. Победивши грех ти 

побеђујеш ђавола, јер грех и јесте сила ђавоља, сила којом ђаво

саблажњава човека и везује га и окива... Јер сваки грех је мала

смрт, сваки грех је мали гроб. У свима њима душа наша мртвује,

а Господ је дошао да нас васкрсне из мртвих. (Ј)

Уто     3      Св. апостоли Архоп, Филимон и Апфија

  *       19     Постоји седам ступњева у достизању блаженства. Смиреност је

први, то је темељ. Код гордог човека је немогуће учинити ишта

добро. Он сматра да је Бог његов дужник, а не обратно. (П)

Сре    4       Св. Лав Катански

вода  20     Кад се разбојник мољаше Христу да га се сети, кад дође у своје

царство, он му рече: "Заиста ти кажем да ћеш данас са мном

бити у рају". Велика је Божја милост према грешницима, који се 

кају. Поучимо се од паметног разбојника. (М)

Чет    5       Преп. Тимотеј; св. Евстатије

вода 21     Орао високо подиже корњачу, а гордост безумног човјека.

У оба случаја погибије је неизбјежна. (С)

Пет    6       Свети мученици у Евгенији

вода  22     Нико не иде лекару, да му се похвали својим здрављем, но да му

покаже труло место на своме здрављу. Исто тако, нико не иде 

исповеднику, да му се похвали својом праведношћу, но да му

саопшти неку опасну пукотину на својој праведности. (Н)

Суб     7      Свештеномученик Поликарп Смирнски - Теодорова субота

уље   23     Помози ми, да радосно постим и радосно се надам. Најрадоснији

Празниче мој, што ми се приближујеш са сунчаним осмејком. (Н)

Share this post


Link to post
Share on other sites

8. - 14. март 2020.

Недеља 1. поста - Чиста - Православља

Нед   8     1. и 2. обретење главе св. Јована Крститеља

уље  24    Камено да је срце, па би се од милине растопило при овој

животоносној и безграничној љубави: Узмите, једите, ово је

тело моје, пијте из ове чаше сви, ово је крв моја, ово чините

за мој спомен! О, како су троњавајуће речи с којима се утврђује

савез међу Спаситељем и верном душом! Само свемоћна Божја

љубав могла је да утврди овај савез. Поклони се свагда, душо,

и са страхопоштовањем, очишћена исповешћу и кајањем, приступи

овој светој тајни, молећи се Господу да те удостоји да достојније

примаш ову животворну и спасоносну тајну. И ова света тајна нека

нас утврђује у међусобној братској љубави у свима делима и 

отношењем која имамо према својим ближњима. (М)

Пон   9       Св. Тарасије Цариградски

вода 25     Не дај да те надвлада зло, него надвладај зло добрим. (П)

Уто   10     Св. Порфирије, епископ Гаски

вода 26    1) Душу убија ђаво када је одвоји од Бога.  А одвоји је од Бога, како?

Помоћу греха. Када уведе човека  у грех, и води га кроз грех, и дуго

га држи у греху, такав човек мртав постаје душом за Богом. Не осећа

Бога,не види Бога, неће Бога. Неће Бога! Говори: Не треба ми Бог!

Сре   11     Преп. Прокопије Декаполит; преп. Талалеј

вода 27     2) Гле, грех је завладао целом душом. Узмите среброљупца, узмите

Јуду Искариотског. Среброљубље ушло у душу његову, попало по

њој, освајало бескрајем душу Јудину, док се Јуда није сам подао томе

страшноме греху. И кад се причестио  Светом Крвљу, Светим Телом

Господа Христа, вели се у Светом Еванђељу, Сатана уђе у њега, сав

Сатана уђе у њега. Како? На Тајној Вечери у присуству Господа Христа

Сатана улази у Јуду!

Чет   12     Преп. Василије Исповедник

вода 28     3) Да, у томе је слобода човека, може хтети Бога, или не хтети, или Га

одбацити. Јуда је својевољно, добровољно се одлучио против Господа

Христа, свим бићем устао против Њега и издао Господа Христа. Тиме

завршава грех, сваки грех. Сваки грех је уствари издаја Господа Христа,

и твоја и моја, јер грех - шта је? Грех је непријатељство Богу.

Пет  13      Преп. Касијан Римљанин

вода 29     4) А кад ја живим у греху, ја сам непријатељ Господу Христу. И зар нисам

онда мали Јуда, ако се покајем због греха? Ај, сав сам постао Јуда! и 

судбина моја биће у ономе свету равна Јудиној судбини. (Ј)

Суб   14     Св. преп. мученица Евдокија

уље   1       Христос пострада за све нас, па га ми уместо благодарности вређамо

греховима, те га тиме по други пут распињемо, зато ћемо у дан страшног

суда бити суђени онако, као и они, који у беснилу викаше: "Распни га,

распни!" (М) 

Share this post


Link to post
Share on other sites

15. - 21. март 2020.

Недеља 2. поста - Пачиста

Нед  15    Св. свештеномученик Теодор Киринејски

уље   2     1) Једна сеоска породица је много побожна. Иду у цркву, редовно

се причешћују, не раде празником, али немају мира, нема напретка

у тој породици иако је побожна. Друга породица није толико побожна,

ретко иде у цркву али је напредна. Не размишљају људи и не знају.

У побожној породици нико никог не слуша, млађи не слушају, дисхармонија,

нема напретка. А код друге породице мир, тишина, лепо, сви раде.

Видите шта значи хармонија у мислима. (Т)

Пон  16     Св. муч. Евтропије, Василиск и Клеоник

вода 3       2) Људи не обраћају пажњу, све то потиче од наших мисли и жеља.

Беремо плод од својих мисли и жеља у нашој држави. Држава је

опширна породица са много чланова. Уместо да чувамо своју

породицу, ми не мислимо добро о њој, један другоме не мислимо

добро, и како да нам буде добро. Немамо покајање. (Т)

Уто   17     Преп. Герасим Јордански; св. Јаков Посник

вода 4       Искрена молитва одмара душу у оноликој мери у колико је неискрена

замара. (Н)

Сре   18    Св. муч. Конон; преп. Марко

вода  5     Из уста слатке речи, а из срца жуч изливаш. Тако лажљивац Јуда

издаје својег Господа. Ко се неће гнушати таквог издајства и

варања, притворене утворе? Ко се неће одвраћати и од свих, Јуди

сличних, који језиком говоре слатке речи а срцем мрзе, који се

показују да су пријатељи и другови, а овамо рију јаму да у њу сурвају

и упропасте своје ближње. (М)

Чет   19     Св. 42 мученика Аморејска

вода 6        Што ће лампа кад је Сунце. И слава земаљска при небеској. Презри

мање ради вишега, што је мудро и корисно. (С)

Пет   20     Св. седам свештеномученика Херсонских

вода  7      Оба су разбојника распети са Христом, једнако страдали; али ено

један оде у блаженство небеснога царства а други у паклене вечне

муке. То се догађа и међу садашњим људима, који једнако пате; но

један с покорношћу вољи Божјој трпељиво сноси све невоље, а други

виче на Бога, хули га и од времене патње иде у вечне муке. Сваки

нека носи свој крст, угледајући се на Христа, који је много тежи крст

невин а за нас носио; па тиме нека се теши и снажи. Крст је ходатај

за наше вечно спасење. Ко не узме крста својега и не иде за мном,

тај није мене достојан, вели сам Господ Исус. (М)

Суб   21     Св. Теофилакт Исповедник

уље   8       Грешник је несрећан човек, нарочито када је препун себе. (П)

Share this post


Link to post
Share on other sites

22. - 28. март  2020. 

Недеља 3. поста - Крстопоклона

Нед   22    Св.40 мученика Севастијских (Младенци); Св. 42 муч. Момишићка

уље   9       Целујмо крст Христов, који победи непријатеља и отвори нам врата

небескога царства. Мислимо о томе, колике безмерне муке отрпе

Христос за све људство, па се побринимо да их што више и боље 

осетимо и тиме загрејемо своје хладно срце према њему. Љубећи

часни Крст, постарајмо се да га оквасимо врућим сузама срдачнога

кајања, угледајући се на жену грешницу и многе друге, те да чујемо

од Господа овај опроштај: "Опраштају ти се многи твоји грехови. Ево

си здрав, па немој више да грешиш, да те што горе не постигне". (М)

Пон   23    Св. муч. Кодрат

вода 10     Из малог јајета изађе крилато пиле, а из смиреног срца добро дјело. (С)

Уто    24     Св. Софроније Јерусалимски

вода  11     1) Св. Симеон је имао многе невоље, и пролазио је кроз многе тешкоће

у животу. Видите да је и он описао да је, иако је добио утеху, опет после

наишла чамотиња и равнодушност према свему, чак и према спасењу.

И мислио је: "Господ ме је поттпуно заборавио и оставио, дигао руке од

мене", па је размишљао: "Шта ли сам учинио да ме је Господ толико 

одбацио?" (Т)

Сре   25    Преп. Симеон Нови Богослов; св. Григорије Двојеслов

уље  12     2) И тако је он смирено туговао, а Господ му је тако дао да види да ли

Га истински тражи, да ли жели са Њим нераздвојно буде. Тако Господ

допушта да мало запливамо "на дубини". И онда кад видимо да немамо

снаге да даље пливамо, ми завапимо: "Господе, спаси", али нема, морамо

сами мало да махнемо рукама вамо-тамо. Али кад је најкритичније стање,

онда Господ спасава - као апостола Петра. (Т)

Чет   26     Пренос моштију св. Никифора Цариградског

вода 13      1) Смисао живота не можемо налазити у тражењу уживања, у трци за 

срећом. Срећа није еванђелски појам. Спаситељ је не спомиње нигде.

Он нам обећава нешто друго. Обећава блаженство. А блаженство се

налази у задобијању чистоте душе, у чињењу добра људима, у готовости

на страдање и смрт за Христа и ближње. (П)

Пет    27     Преп. Бенедикт Нурсијски

вода 14      2) Оном који само тражи срећу у животу, па кад је не нађе, живот постаје

бесмислен и он га одбацује, постаје самоубица. Самоубиство није јунаштво.

Оно је малодушно бежање из животне борбе, дезертерство. Самоубица је

човек који је изгубио веру у смисао Крста, коначну веру у Бога. Самоубиство

је издајство Бога. (П)

Суб   28      Св. муч. Агапије, Плисије и други

уље  15     3) Сетимо се Јуде. Он је најпре издао Бога, па се затим обесио. По схватању

наше вере, већи је грех учинио што се убио и тако лишио могућности покајања,

мољења, опроштаја од Христа и исправке свог греха, него што Га је издао.

У том је ето, главна ствар. Свесни самоубица, очекујући од живота угодност и

одбацујући га као озбиљну дужност дату му од Бога, лишава себе могућности

покајања и исправљења. Црква га онда лишава својих молитава и хришћанске

сахране. Јер је њој наређено да се моли за оне који умру у вери и покајању. (П)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      У другој емисији посвећеној храму Светог Вазнесења Господњег у Суботици, настављамо шетњу кроз векове Православља у Епархији бачкој.   Звучни запис емисије   Храм који је данас пред нама грађен је између 1723. и 1726. године. Кроз дугу историју неколико пута је обнављан, ширен и дограђиван, да би имао визуру коју данас поседује. Прва велика обнова била је почетком 19. века, друга почетком 20. века. Скоро сто година након друге обнове започела је 2008. године и последња велика обнова Световазнесењског храма.     Обнова из 2008. године највише је заслужна за данашњи изглед храма. О изазовима овог великог подухвата раговарамо са парохом храма, протојерејем Миодрагом Шипком, који готово двадесет година богослужи у овом храму.   Кроз емисију Летописи храмова у Епархији бачкој имамо прилику да осетимо део атмосфере велике растаурације храма, да чујемо којим техникама су рестауратори радили, и на који начин, да би сачували изворни изглед храма за будућност. О томе нам најбоље сведочи наш саговорник рестауратор-конзерватор господин Горан Болић.   Стазе Православља нас потом воде до црквене библиотеке, са више од тринаест хиљада наслова, која је отворена за све грађане Суботице. У порти храма налази се и црквени Радио-Славословље. Јединствено у околини, а и у свету, јесте да исту фреквенцију деле две хришћанске радио-станице: Радио-Славословље и Радио-Марија.   Неизоставан део сваке Литургије, као и свакодневног живота храма, чини и црквени хор Свети Роман Мелод, са чијом зачетницом имамо прилику да се сусретнемо у самом храму. Госпођа Драгана Николић нас подсећа на значај духовне музике кроз векове.   Музичке нумере које слушамо кроз емисију су у извођењу црквеног хора Свети Роман Мелод, као и дечјег хора Емануил при храму Светог Вазнесења Господњег у Суботици.   Наше данашње путовање завршавамо причом о људима, човековом сусрету са Богом и храму као богослужбеном месту, месту где се савршавају свете Тајне и света Литургија. Протојереј Миодраг Шипка, будни сведок свакодневице у храму, сведочи нам овом приликом о православном животу Србâ у Суботици.   Црквеној општини суботичкој, поред храма Светог Вазнесења Господњег, припадају храм Светог архиђакона Стефана на Келебији, параклис Успења Пресвете Богородице на Водицама, а по благослову Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, 2017. године почела је изградња храма посвећеног Светом Нектарију Егинском. На Прозивци, делу града који је већински насељен српским православним живљем, 22. новембра – када се празнује светитељ Нектарије Егински, у храму без врата и прозора, на Литургији је било сто педесет људи, док се осамдесет верника причестило.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • By Логос
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и чланови Правног савјета Митрополије црногорско-приморске протојереј-ставрофор Велибор Џомић (координатор)  и адвокат Драган Шоћ говорили су данас на конференцији за медије о уписима православних цркава, манастира и црквеног земљишта у Катастар непокретности. Конференција је одржана у Медија центру у Подгорици.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
      View full Странице
    • By Логос
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и чланови Правног савјета Митрополије црногорско-приморске протојереј-ставрофор Велибор Џомић (координатор)  и адвокат Драган Шоћ говорили су данас на конференцији за медије о уписима православних цркава, манастира и црквеног земљишта у Катастар непокретности. Конференција је одржана у Медија центру у Подгорици.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Поуке.орг инфо
      РЕЗОЛУЦИЈА
      Ми, свештенство, монаштво и представници народа Божјег,
      посвећени и изабрани чланови Годишње скупштине
      Богоспасајеме Епархије канадске 
      Српске православне цркве, 
      сабрасмо се у просторијама храма
      Светог Николаја Мирликијског Чудотворца,
      у граду Хамилтону, у провинцији Онтарио
      од 21. до 22. фебруара, лета Господњег 2020.
       
      1. У години када наша Света Српска Православна Црква обележава 100-годишњицу свога поновног уједињења и васпостављања Српске патријаршије, призвани и сабрани Духом Светим данас када молитвено прослављамо Светог Саву Другог, Архиепископа српског и оданије празника Сретења, очински предвођени својим Архијерејем, Његовим Преосвештенством Епископом канадским Господином др. Митрофаном, најпре упућујемо синовске поздраве Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Г.Г. Иринеју и свим Архијерејима Српске православне цркве.
       
      2.  Са дубоким осећањем хришћанске љубави поздрављамо све Архијереје Српске православне цркве чија јурисдикција обухвата територију Црне Горе са свим благочестивим народом, у којима је оличена пуноћа Цркве Христове у Црној Гори, која вековима стоји на темељима равноапостолног просветитеља Светога Саве, где је сам камен од угла Господ Исус Христос (Еф. 2:20), свесрдно подржавајући њихову непоколебиву веру и труд у очувању хришћанског слободарског духа и светиња Српске православне цркве од бруталног покушаја наметања штетног "закона о слободи вероисповести" у Црној Гори. Питамо се да ли је случајно да баш у време када Српска православна црква обележава 800 година од добијања аутокефалије и 100 година од поновног уједињења и васпостављања Патријаршије српске, и поред свих других искушења кроз које пролази, благочестиви народ и на тим просторима буде стављен на додатно искушење да мора да брани основну слободу на веру и своје светиње у Црној Гори коју су преци благочестивог народа, данас принуђеног да управо због поменутог "закона" буде на улицама, вековима градили. Није јасно у чије име и ко може да донесе закон, ако га већина народа те земље није подржала? Подједнако важна питања, још увек без одговора, јесу и због чега се и даље инсистира и шта би требало да буде крајњи циљ спровођења једног штетног закона, и зашто је безразложно заобиђена благовремена понуда представника Српске православне цркве да буду укључени у раду на изради поменутог закона?
       
      3. У истом духу поздрављамо и дивимо се нашим Србима и Српкињама и нарочито деци српској, који заједно са свештенством и монаштвом на вековно распетом Косову и Метохији, чврсто стоје на најсветијој земљи српској. Уједињени смо у подршци нашем Патријарху, Светом Архијерејском Синоду и Светом Архијерејском Сабору са ставом да је Косово и Метохија наш Јерусалим и да се никада и ни под каквим условима не смемо одрећи заветне земље, а нарочито у ове припремне дане гласно одзвањају заветне молитве из псалма 137, које Црква узноси припремајући се за Велики и часни пост. Стога, апелујемо на све релевантне чиниоце да не остају неми пред неправдом и безакоњем који се већ дуги низ година отворено дешавају у срцу Европе. Стога, са овога места једним срцем и једним устима упућујемо заједничке молитве Господу за Архијереје и верни народ Српске православне цркве на Косову и Метохији и у Црној Гори који се, упркос свакодневним суочавањима са разним видовима застрашивања и политичких манипулација и притисака, труде да у најтежим временима сачувају име Светога Саве, Светога Кнеза Лазара, Св. Василија Острошког и Св. Петра Цетињског.
       
      4. Такође, пружамо пуну подршку нашем народу у Републици Српској и Босни и Херцеговини, Далмацији, Крајини и Славонији у њиховом настојању одбране свога имена и српског идентитета, светих и непролазних вредности. Богу се молимо да многонапаћеном народу српском долије снаге за савлађивање свих тешких искушења у духу Христових заповести и увек имајући Господа Христа у себи. 
       
       
      5. Епархијска скупштина изражава забринутост због великих изазова данашњице који су, како пред васцелим Православљем, тако и у појединачним помесним црквама. У духу поменутих великих јубилеја, упућујемо једногласну подршку напорима Светог Архијерејског Синода у очувању јединства Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци. У исто време, истичемо досадашњи изузетан допринос Богословског факултета Светог Саве у Либертивилу, који је од свога настанка подарио нашој Цркви, не само свештенослужитеље у Северној Америци, већ и значајан број дипломираних богослова који данас успешно обављају најодговорније послове у животу Цркве, како у Матици, тако и у Дијаспори. Стога, пружамо једногласну подршку Декану факултета, Његовом Преосвештенству Епископу канадском господину др Митрофану, посвећеним професорима, као и особљу ове установе, у раду и напорима ка академском унапређењу једине православне високошколске установе на Средњем Западу. И на другим континентима ничу богословске установе у окриљу Српске православне цркве, као нпр. Колеџ Светог Саве у Аустралији. То указује на то да са једне стране постоји реална потреба за квалитетним високошколским установама и ван Матице ради наставка што квалитетнијег мисионарског и пастирког делања на овим просторима, а са друге за приближавањем и блиском академском сарадњом са свим Универзитетима, како на северноамеричком континенту, тако и широм света.
       
      6. Сви заједнички упућујемо молитве Свемогућем Богу да просветли срца и умове свих поглавара помесних Православних Цркава да са највећом одговорношћу најпре пред Богом Живим, а затим и пред људима, раде на очувању јединства Цркве Христове - Цркве Православне.
      Са овог места изражавамо молитвену подршку Његовом Блаженству Митрополиту Онуфрију, поглавару аутономне Украјинске православне цркве, његовим архијерејима, свештенству, монаштву и верном народу на истрајавању у очувању мира и јединства у Цркви.
       
      7. Епархијска скупштина поздравља власти државе Канаде, на челу са премијером Џастином Трудоом.
       
      8. Молитвену благодарност исказујемо верним служитељима олтара Божјег који су се упокојили током претходне године. Овде морамо поменути неуморне прегаоце на њиви Господњој: архимандрита Нектарија Радовановића, протојереја-ставрофора Добрицу Обрадовића и протођакона Горана Поповића. Нека би их Господ населио насељима праведних у наручју Авраама, Исака и Јакова. Вечан им спомен.
       
      9. Сабор Епархије канадске најтоплије захваљује Црквено-школској општини Светог оца Николаја у Хамилтону и њиховим свештеницима протојереју Ђури Самцу и јереју Радовану Кодићу на гостопримству и старању за све овде сабране. Нека би Господ узвратио нашим домаћинима Његовим непролазним Даровима свише.
       
      Извор: Сајт Епархије канадске "Источник"

      View full Странице
    • By Поуке.орг инфо
      РЕЗОЛУЦИЈА
      Ми, свештенство, монаштво и представници народа Божјег,
      посвећени и изабрани чланови Годишње скупштине
      Богоспасајеме Епархије канадске 
      Српске православне цркве, 
      сабрасмо се у просторијама храма
      Светог Николаја Мирликијског Чудотворца,
      у граду Хамилтону, у провинцији Онтарио
      од 21. до 22. фебруара, лета Господњег 2020.
       
      1. У години када наша Света Српска Православна Црква обележава 100-годишњицу свога поновног уједињења и васпостављања Српске патријаршије, призвани и сабрани Духом Светим данас када молитвено прослављамо Светог Саву Другог, Архиепископа српског и оданије празника Сретења, очински предвођени својим Архијерејем, Његовим Преосвештенством Епископом канадским Господином др. Митрофаном, најпре упућујемо синовске поздраве Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Г.Г. Иринеју и свим Архијерејима Српске православне цркве.
       
      2.  Са дубоким осећањем хришћанске љубави поздрављамо све Архијереје Српске православне цркве чија јурисдикција обухвата територију Црне Горе са свим благочестивим народом, у којима је оличена пуноћа Цркве Христове у Црној Гори, која вековима стоји на темељима равноапостолног просветитеља Светога Саве, где је сам камен од угла Господ Исус Христос (Еф. 2:20), свесрдно подржавајући њихову непоколебиву веру и труд у очувању хришћанског слободарског духа и светиња Српске православне цркве од бруталног покушаја наметања штетног "закона о слободи вероисповести" у Црној Гори. Питамо се да ли је случајно да баш у време када Српска православна црква обележава 800 година од добијања аутокефалије и 100 година од поновног уједињења и васпостављања Патријаршије српске, и поред свих других искушења кроз које пролази, благочестиви народ и на тим просторима буде стављен на додатно искушење да мора да брани основну слободу на веру и своје светиње у Црној Гори коју су преци благочестивог народа, данас принуђеног да управо због поменутог "закона" буде на улицама, вековима градили. Није јасно у чије име и ко може да донесе закон, ако га већина народа те земље није подржала? Подједнако важна питања, још увек без одговора, јесу и због чега се и даље инсистира и шта би требало да буде крајњи циљ спровођења једног штетног закона, и зашто је безразложно заобиђена благовремена понуда представника Српске православне цркве да буду укључени у раду на изради поменутог закона?
       
      3. У истом духу поздрављамо и дивимо се нашим Србима и Српкињама и нарочито деци српској, који заједно са свештенством и монаштвом на вековно распетом Косову и Метохији, чврсто стоје на најсветијој земљи српској. Уједињени смо у подршци нашем Патријарху, Светом Архијерејском Синоду и Светом Архијерејском Сабору са ставом да је Косово и Метохија наш Јерусалим и да се никада и ни под каквим условима не смемо одрећи заветне земље, а нарочито у ове припремне дане гласно одзвањају заветне молитве из псалма 137, које Црква узноси припремајући се за Велики и часни пост. Стога, апелујемо на све релевантне чиниоце да не остају неми пред неправдом и безакоњем који се већ дуги низ година отворено дешавају у срцу Европе. Стога, са овога места једним срцем и једним устима упућујемо заједничке молитве Господу за Архијереје и верни народ Српске православне цркве на Косову и Метохији и у Црној Гори који се, упркос свакодневним суочавањима са разним видовима застрашивања и политичких манипулација и притисака, труде да у најтежим временима сачувају име Светога Саве, Светога Кнеза Лазара, Св. Василија Острошког и Св. Петра Цетињског.
       
      4. Такође, пружамо пуну подршку нашем народу у Републици Српској и Босни и Херцеговини, Далмацији, Крајини и Славонији у њиховом настојању одбране свога имена и српског идентитета, светих и непролазних вредности. Богу се молимо да многонапаћеном народу српском долије снаге за савлађивање свих тешких искушења у духу Христових заповести и увек имајући Господа Христа у себи. 
       
       
      5. Епархијска скупштина изражава забринутост због великих изазова данашњице који су, како пред васцелим Православљем, тако и у појединачним помесним црквама. У духу поменутих великих јубилеја, упућујемо једногласну подршку напорима Светог Архијерејског Синода у очувању јединства Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци. У исто време, истичемо досадашњи изузетан допринос Богословског факултета Светог Саве у Либертивилу, који је од свога настанка подарио нашој Цркви, не само свештенослужитеље у Северној Америци, већ и значајан број дипломираних богослова који данас успешно обављају најодговорније послове у животу Цркве, како у Матици, тако и у Дијаспори. Стога, пружамо једногласну подршку Декану факултета, Његовом Преосвештенству Епископу канадском господину др Митрофану, посвећеним професорима, као и особљу ове установе, у раду и напорима ка академском унапређењу једине православне високошколске установе на Средњем Западу. И на другим континентима ничу богословске установе у окриљу Српске православне цркве, као нпр. Колеџ Светог Саве у Аустралији. То указује на то да са једне стране постоји реална потреба за квалитетним високошколским установама и ван Матице ради наставка што квалитетнијег мисионарског и пастирког делања на овим просторима, а са друге за приближавањем и блиском академском сарадњом са свим Универзитетима, како на северноамеричком континенту, тако и широм света.
       
      6. Сви заједнички упућујемо молитве Свемогућем Богу да просветли срца и умове свих поглавара помесних Православних Цркава да са највећом одговорношћу најпре пред Богом Живим, а затим и пред људима, раде на очувању јединства Цркве Христове - Цркве Православне.
      Са овог места изражавамо молитвену подршку Његовом Блаженству Митрополиту Онуфрију, поглавару аутономне Украјинске православне цркве, његовим архијерејима, свештенству, монаштву и верном народу на истрајавању у очувању мира и јединства у Цркви.
       
      7. Епархијска скупштина поздравља власти државе Канаде, на челу са премијером Џастином Трудоом.
       
      8. Молитвену благодарност исказујемо верним служитељима олтара Божјег који су се упокојили током претходне године. Овде морамо поменути неуморне прегаоце на њиви Господњој: архимандрита Нектарија Радовановића, протојереја-ставрофора Добрицу Обрадовића и протођакона Горана Поповића. Нека би их Господ населио насељима праведних у наручју Авраама, Исака и Јакова. Вечан им спомен.
       
      9. Сабор Епархије канадске најтоплије захваљује Црквено-школској општини Светог оца Николаја у Хамилтону и њиховим свештеницима протојереју Ђури Самцу и јереју Радовану Кодићу на гостопримству и старању за све овде сабране. Нека би Господ узвратио нашим домаћинима Његовим непролазним Даровима свише.
       
      Извор: Сајт Епархије канадске "Источник"

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...