Jump to content

Православни подсетник лета Господњег 2020.

Оцени ову тему


Препоручена порука

 

Са благословом Његовог Преосвештенства

Епископа нишког Арсенија

 

Ikona-svih-svetih.jpg&key=fa2e3c1cb77645

 

Православни подсетник 

за лето Господње   2020.

 

 

са правилом поста и поуком за сваки дан

нових српских просветитеља и учитеља:

 

Митрополита Михаила (М)

Светог Николаја Жичког (Н)

Преподобног Симеона Дајбабског (С)

Преподобног Јустина Ћелијског (Ј)

Патријарха Павла (П)

Старца Тадеја (Т)

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 50
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Уводно слово Светог владике Николаја

 

 

Резултат слика за владика николај велимировић слике

Календар је један део Књиге Живота (Откр. 3,5). Један део, велим јер цела Књига Живота је преогромна, и њу целу може знати само Господ Бог. Календар је прва књига коју сам ја у своме детињству запазио и у руке узео. Она је код нас у селу стајала за иконом, и са поштовањем се узимала у руке, и опет остављала на своје место - за икону. Тајанствена и за мене чаробна књига имена, самих имена, без садржине, без објашњења. Она ме је очаравала, ја сам је поштовао без знања и волео без разумевања. Чар те књиге лежао је изгледа баш у именима, у самим голим именима. Шта означавају та имена, црвено и црно исписана? Онда нисам знао. Данас тек могу одговорити на то питање: значе да је личност - све. Све што је около, и поред, и  на личности, не броји се и не рачуна се. Царства и државе, блага и круне, направе и културе, части и славе - све је ништавно према личности. А личност је карактер душе, садржина и богатсво душе. Светитељска личност пак јесте Христов карактер душе, поновљен у многима и многима, чија су имена исписана у календару. Ова имена, дакле, означавају велике и чаробне личности, блиске Христу, запојене Христом, због чега су свакако и имала неки необичан чар за моју детињску машту ...

 

 

Напомене

 

* - означава уздржање од хране и пића

 

вода - означава пост без уља и рибе. (Некада је пост на води подразумевао

само један суви оброк дневно а данас је он знатно  ублажен и подразумева и кувана

јела на води, као и више могућих оброка у току дана).

 

вино - означава пост на води са разрешењем једне чаше вина.

уље - означава пост у коме је су разрешени уље и вино.

риба - пост у коме су разрешени уље, вино и риба.

бели мрс - пост у коме је разрешено све сем меса.

Када  Слава падне у посни дан разрешава се на уље, вино

и рибу, осим у Великом посту када се разрешава на рибу и вино.

тримирје - у прва три дана Великог поста, ко хоће, по благослову

духовника, може да пости без хране и воде.

Овај Подсетник може садржати нетачне податке у календарском делу па вас молимо да његов садржај упоредите са званичним црквеним календаром СПЦ и да га нипошто не користите као његову замену.

Поред Црквом одређених посних правила, начин пошћења сваког појединачног хришћанина оставља се расуђивању његовом духовном оцу - свештенику који у одређеним случајевима (старост, болест, код деце, трудница...) може да снисходи и ублажи пост духовним чедима, а све на корист и спасење душа њихових.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1. - 4. јануар 2020.

 

Сре    1    Св.мученик Бонифатије

вода 19   Да неко почне да се пере од нечистоће у којој је, не бива

ако најпре не увиди и не осети њен смрад и ругобу. Тако је и у 

духовном погледу. Осетити смрад нечистоте греха, то је први

кораз да душу од њега очистимо и од ругобе се ослободимо.(П)

Чет    2    Св. Игњатије Богоносац; св. Јован Кронштански; св. Данило 2.Србски

уље  20    Ти хришћанине, не престајеш бити богоносац, без обзира на то да ли 

ти достојно носиш Бога у себи, или ти Бога распињеш својим гресима,

ил Га се чак и одричеш. Он је ту, у теби, и у твој души као сведок, Који

ће на дан Страшнога Суда свакоме од нас хришћана рећи: Гле, ја сам 

Себе понудио, ја сам Себе теби дао, Јоване, теби Марко, теби Стојане. 

Целог Себе сам дао теби, да би ти живео мноме и Божанском силом 

мојом чинио добра дела. А ти, шта си радио са мном у души својој? Гле,

пљувао си ме гресима својим, ниси се кајао, ниси се трудио да еванђељска

дела чиниш, а све то, све је то било шамарање мене, расињање мене

на безброј крстова мојих. (Ј)

Пет    3     Св. муч. Јулијана; св. Петар Кијевски

вода 21     Примимо к срцу повјест о праведном Јосифу и пречистој Дјеви Марији 

и старајући се за спасеније свије, будимо увек покорни и послушни 

наредбама Божјег провиђења. (М)

Суб   4      Св. великомученица Анастасија Узорешителница

уље  22     По томе ћемо знати да смо омилели Господу, ако нам Господ задаје

тежак задатак и многе невоље у животу имамо. Свети Оци кажу: "Ако

видиш да имаш неизмењени мир, пази, ниси на добром путу. (Т)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

5. - 11.  јануар 2020. 

Недеља 29. по Духовима - Св. Отаца

Нед    5     Св. 10 муч. Критских; преп. Наум Охридски; - Оци

уље   23    1) Уношење бадњака у своје домове и његово налагање на огњишта

и остале обичаје у вези с тим наши преци су чинили са свешћу о

символичком значају свега тога. Храстово дрво у нашим крајевима

је најјаче дрво. На огњишту оно даје највећу светлост и топлоту.

Христов бадњак био је за њих и знак Христове божанске моћи, светлости

Његове истине и топлоте, Његове љубави. (П)

Пон    6     Преп. муч. Евгенија - Б а д њ и    д а н

вино  24   2) То бадњак треба да означава и нама данас који немамо огњишта у

становима, него га налажемо заједнички ево код цркве. То чинимо 

као и преци наши обраћајући се молитвено Сину Божјем да нас просветли

Својом истином, огреје Својом љубављу и оснажи Својом моћи,

да издржимо све тешкоће у овом свету идући с Њим и носећи крст

свој. И још, да нас ојача како би могли бити сведоци Његове истине,

Његове љубави и Његовог мира у овом свету зла и немира. (П)

Уто        РОЂЕЊЕ ХРИСТОВО - БОЖИЋ

25     Смерност је прва врлина, коју је Христос препоручио људима у Својој

беседи на Гори. И примером Својим, Он је прво показао ту врлину

родивши се не у царској палати него у овчијој пећини. (Н)

Сре    8      Сабор Пресвете Богородице

26      У себи реци: Мајко Пречиста и ја Га љубим свим срцем својим. (Н)

Чет         Св. првомученик и архиђакон Стефан

27     Данас је дан Светог Првомученика Архиђакона Стефана кога

Црква слави. Њега не би било да се Господ није родио као човек,

не би било ниједног Светитеља, не само њега. Ко је Тај Који је дао

силу том младићу, чудесном и дивном, да се он, када га засипају

камењем, моли Господу Богу за убице своје и да вапије: "Господе,

не прими им ово у грех!" Такво чудо љубави и молитве није се знало

на земљи. Ето, то чудо збива се кроз великог и славног Првомученика

Архиђакона Стефана. Ко то твори у њему? Господ Христос Бог који је

постао човек, Бог који је у самоме Првомученику Архиђакону Стефану

свим силама Својим присутан. (Ј)

Пет   10     Светих 20.000 мученика Никомидијских

28     Хоћеш ли да знаш колико си горд? Кад те неко жацне у срце, види

колико се жестине јавља у теби, значи толико си горд! (Т)

Суб    11    Светих 14. 000 младенаца Витлејемских

29      Цео наш народ мора се на сваки начин потрудити да се ослободи

робовања овом свету, који у злу лежи, дизању стандарда до богатог

друштва и његове дегенерације на рачун рађања, што мање деце.

Свесно се треба одрицати нехришћанског схватања, да се може

живети без осећања дужности према заповестима Божјим и будућности

свога народа, без убеђења да је зачето дете личност која  има право

на живот. (П)  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

12. - 18. јануар 2020.

Недеља 30. по Духовима - Богоотаца

Нед   12     Св. муч. Анисија; преп. Теодора

30      Подземни крт не занима се за звијезде, а среброљубиви

богаташ не мари за Божја чуда. (С)

Пон    13    Преп. Меланија; св. Доситеј Загребачки Исповедник

 31     Време је за молитву, превасходно за молитву. Наша молитва није

упућена ситним и лажним боговима, скројеним по мери огреховљеног

и  самољубивог човека, него Богу Јединоме, Богу Живоме и Истиноме,

Богу Творцу и Спаситељу свих људи, Богу љубави. Наша молитва се не

односи само на наш род, за наше паћенике, на наше невине жртве, на

стотине хиљада наших прогнаника и избеглица. Она обухвата све 

страдалнике, све жртве, све изгнанике, све људе, пријатеље и непријатеље,

знане и незнане. (П)

Уто    14    Обрезање Господа Исуса Христа; св. Василије Велики (Н. година)

1        Љубав ме чини Богом, а Тебе, Боже, човеком. (Н)

Сре    15    Преп. Серафим Саровски; св. Силверстар

2       1) Многи се небрижљиво крсте и махају руком, а не стављају на се правилно

крст. То је грешно и за осуду. Треба сложити три прста и метнути их на чело,

на пупак, на десно и на лево раме; и тада је крст необорива стена и непобедно

оружје против непријатеља нашега спасења. (М)

Чет    16    Св. прорк Малахија и св. муч. Гордије

3       2) Када се духом узносимо на висину неба, мећемо крст на чело, посвећујући

Богу наш ум са свима мислима и знањима, на груди, одајући му своје срце

са осећањима и жељама, на раменима, чим хоћемо да искажемо да му

предајемо сву своју снагу. (М)

Пет    17     Сабор 70 светих апостола; св. Јевстатије Српски

4       3) Наоружани светим крстом, мученици ишли су без страха на најтеже

муке. Тада су се хришћани ограђивали крстом при свакоме своме покрету

и раду. Кад долазе и излазе, кад устају и седају, кад се облаче и свлаче,

кад се умивају, кад седају да једу и кад устају са астала и софре, кад пале

и гасе свећу, кад лежу да спавају и кад устају од сна, уопште, при сваком

свом раду. Од рођења, па до гроба прати нас и освећује крст, који и на 

гробу нашем, најречитије свакоме казује, да ту лежи прах, у коме је била

хришћанска душа. (М)

Суб    18     Св. Теопемт и Теона -  К р с т о в д а н 

вино  5      4) По тумачењу Св. Отаца горњи крај представља Бога Оца, који је на 

висинама, доњи крај представља Сина Божјега, који је сишао на земљу

и у ад, а ширина представља Духа Светога, који је свуда и све испуњава.

Црква имајући крст, појављује се као рај, где је дрво живоносно, дрво

крста. (М)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

19.  - 25. јануар 2020.

Недеља 31. по Духовима

Нед   19     Б О Г О Ј А В Љ Е Њ Е

6      Какво крштење може опрати мој стид од Тебе? Какво

покајање мој грех према Теби изгладити? Помози ми, да се

уништим, да ме нема, и да се поново родим, као младенац

без прошлости. Помози ми, Родитељу мој! (Н)

Пон    20    Сабор Св. Јована Крститеља - Јовањдан

7        Свети Јован је био најчуднији човек од људи у овом свету. Видео је

све грехе свакога човека од Адама до његових дана. Крститељ је

човек који види смрти које притискају земаљски свет. Зато је он

најтужнији човек. Али, тај најтужнији човек у исто време добио је 

од Бога и највећу радост. Он је први најпотпуније угледао и открио

свету Спаситеља света од греха., Спаситеља света од смрти, Спаситеља

света од ђавола, Спаситеља света од пакла. Он је открио Христа

свету, кад Га је крстио у Јордану и објавио свима: Ја видех и посведочих,

вели свети Јован, виде Духа Божјег како као голуб сиђе на Њега. (Ј)

Уто   21     Преп. Георгије Хозевит; муч. Јулијан и Василиса; св. Григорије Охридски

8       Неки од сиромаштине сипају воду у млијеко, а неки од интереса

говорее лаж као истину. Сиромахе сажаљевај, а лажљиве не примај. (С)

Сре   22     Св. муч. Полиевкт; св. Филип Московски

вода 9       Господ ће на крају поставити сваког од нас тамо где нико неће моћи

да нас хвали, нити да нас куди како бисмо сами хтели, него ће све

бити по правди. Јер,  Он је пут, истина и живот. И правда. (П)

Чет    23     Св. Григорије Ниски; преп. Дометијан Митилински

10     Господ чудним начином чува оне који имају љубав за родитеље,

како телесне тако и духовне. (Т)

Пет   24     Преп. Теодосије Велики;  преп. Михаило

вода 11     Згрчило се срце у мени од туге, Господе мој, и очи моје не престају

влажити се сузама, јер Те многи не окушају, него траже себи храну

на њивама глади. Не туда, браћо моја, не туда. То су њиве глади,

куда ви гредете; повећаваћете глад вашу. И у бесомучној глади 

јурнућете један на другог, и јешћете се узајамно, и глад нећете утолити. (Н)

Суб    25    Св. муч. Татијана; преп. Теодора; Богородица Млекопитатељница

12    Не дај ми да паднем, Господе премили! Отвори ми очи душе, да видим

и научим се од судбе грешника. Да не пође нога моја ни за ким, ко

иде против Тебе. Да како не дигнем камен на Тебе, и не убијем себе

за навек. Не дај ми да паднем, Господе премили. (Н) 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

26. јануар - 1. фебруар 2020.

Недеља 32. по Духовима

Нед   26     Св. муч. Ермил и Стратоник

13      Ако би Велика Србија требало да се одржи злочином, 

не пристајем. Ако би Мала Србија требало да се одржи

злочином, ни на то не пристајем. И кад би последњи Србин

на свету, и тај Срин био ја, могао да се одржи злочином, не бих

присто. Боље је умрети као човек, него живети као нечовек. (П)

Пон   27     С В Е Т И    С А ВА, први Архиепископ Српски

14      Имали смо школу без вере, политику без поштења, војску без

родољубља, државу без Божјег благослова. Отуда нам пропаст

школе, и политике, и војске, и државе. Нека нам школа буде с

вером, политика с поштењем, војска с родољубљем, држава с

Божјим благословом. (Н)

Уто   28     Преп. Павле и Јован Кушник; преп. Гаврило Лесновски

15     Први корак ка богоопштењу је потпуно предавање себе Богу.

После, Бог је Тај Који делује а не човек. (Т)

Сре    29     Часне вериге апостола Петра; преп. Ромило Раванички

уље    16     Слабо се чује пушка на снијегу и вапај сиромаха у уши

среброљупца. (С)

Чет    30    Преподобни Антоније Велики

17     Што се тражи од монаха, то се тражи и од мирског човека. 

У монаштву је лакше, јер монах није оптерећен породичним

животом, да мора да брине о жени и деци, да децу изведе на 

пут, да их удоми. Монах мисли само о себи и треба да се моли 

за цео свет, и он у оме има велику олакшицу. Али, мирски човек

може да достигне много већи степен(духовности) пред Богом у

смирењу и кротости него онај који је био монах и целога живота

девственик, а није се потрудио у своме животу да достигне степен

савршенства који се од њега тражи. (Т)

Пет   31     Св. Антоније Велики; св. Максим, Архиепископ Српски

уље  18     Не трчи, душо моја, јер својство је чула да трче. Слуге трче и робови

а господар мирује. (Н)

-------------------------------------------------------------------------------------------------------

Суб    1      Преп. Макарије Египатски; св. Марко Ефески

19     Не грешити онда када је човек најизложенији грешењу, 

то има вредност пред Богом. (Н)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

2. - 8. фебруар 2020.

Недеља 33. по Духовима

Нед    2     Преп. Јевтимије Велики

20    Кад дођеш у друштво назови добар дан, а кад уђеш

у цркбу, сјети се својих грехова. (С)

Пон    3     Преп. Максим Исповедник; св. муч. Неофит

21    Књига сам исписана и споља и изнутра, и запечаћена са седам

печата. Сричу комшије моје и не могу име да ми срекну. Комшије

моје, како ћете онда прочитати име Господа, који ме од блата

испере, кад моје име не можете да срекнете? Твоја сам књига,

Господе Царе мој, Твоје сам писмо и споља и изнутра. Само свет

ме замрља својом неписменом руком, те постах нејасан и  нечитљив.

Твоја сам књига, Господе и Царе мој, и Твоји су печати, којима си ме

запечатио као светињу своју. (Н)

Уто    4      Св. апостол Тимотеј; преп. муч. Анастасије

22     Ти као побожна душа, треба све да схватиш и разумеш и да не примаш

к срцу увреде које ти наносе рођени, ближњи пријатељи и непријатељи,

него да им од срца све опростиш и тако ћеш моћи да сачуваш мир у 

своме срцу и у својој души. (Т)

Сре   5      Свештеномученик Климент Анкирски

вода 23     У време Христово, при извору силоамском била је кула или стуб, који

који кад је изненада пао, побио је осамнаест људи. Кад су за то казали

Христу, он им је рекао: Зар ви мислите, да су ти људи, које затрпа 

силоамски стуб и поби, најгрешнији били од свих, који живе у Јерусалиму?

О, не, него, ако се покајате, сви ћете тако изгинути (Лк. 13, 4-5)  (М)

Чет    6       Преп. Ксенија Римљанка; св. муч. Вавила; св. Ксенија Петроградска

24      Ако нас неко и наговори и присиљава на оно што је зло, ја ако пристанем

ја сам крив. Јесте да је он крив што је изазвао увредом или чиме год било,

али ја сам крив што сам пристао да се на недостојан, нељудски, нехришћански

начин браним од злочинаца. То је, кажем и понављам, наука Господа Христа. (П)

Пет    7      Св. Григорије Богослов; преп. Публије

уље  25     Знање често осиромаши доброту, доброта увек обогати знање. (Н)

Суб    8      Преп. Ксенофонт и Марија

26    Ми имамо обичај да преносимо на друге своје невоље, своје муке, 

на непријатеље изван нас. А уствари, главни непријатељ је у нама

самима. Грех - то је твој непријатељ. (Ј)
  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

9. - 15. фебруар 2020.

Недеља о митару и фарисеју

Нед   9     Пренос моштију св. Јована Златоуста

27    1) "Блажени су сиромашни духом, јер је њихово Царство Божије."

Ко су ти сиромашни духом? Непријатељи вере, поготову хришћан-

ства, говоре и тумаче да то значи да су блажени будале. Дабоме,

не будале због Бога у очима света, него буквално, да само луд може

да буде хришћанин. Свети Јован Златоуст каже за блаженство 

сиромашних духом да је то "блаженство смирених". (П)

Пон   10     Преп. Јефрем Сирин; преп. Исак Сирин

 28    2) Не једанпут сам говорио и увек од потребе бива себи и вама да 

напоменем ту реч "да је Господ", вели Златоусти, "кад је намислио

да сазида зграду еванђелских врлина, за темељ поставио смиреност".

То је осећање колико ми мало одговарамо добрим на добро које нам

Бог чини, колико мало одговарамо вером, вером живом која се показује

у делима, и осећање колико смо ми дужници Божји. Увек се подсећати

Христове приче о фарисеу и царинику, како онај фарисеј у молитви својој

чини Бога дужником својим, јер он чини више него што Бог тражи! А како

митар није смео ни да погледа на небо и говорио је: Боже, милостив буди

мени грешноме". И Господ на крају каже: "... овај отиде оправдан дому, 

а не онај". (П)

Уто    11     Пренос моштију св. Игњатија Богоносца

 29     Каквим се мислима бавимо, такав нам је живот. (Т)

Сре    12     Света Три Јерарха

30       Војници Живота, војујте крепко, и не сустаните веровати у победу. (Н)

Чет    13       Св. бесребреници Кир и Јован

31       Све да заборавим, није штета; само троје да не заборавим, милости

Божје у моме животу, доброчинства људска и грехе своје. (Н)

Пет   14     Св. мученик Трифун

1       Не треба се шалити са животом, браћо. Наш живот никада није био

нити је сада шала. Бог је створио живот, Бог је створио човека, Бог

је човека начинио иконом Својом. Каква је то шала! То је озбиљност

Неба, озбиљност Бога, озбиљност Господа Христа, Који се никад на

земљи смејао није. То пишу о Њему Римски историчари да су видели.

Један од њих је видео Христа у Галилеји и вели: Он се никад не смеје.

Зашто се Господ никад не смеје на земљи? Јер види у сваком моменту

све грехе моје и твоје, и сваког бића, кроз сву људску историју. Како би

се Он могао смејати!(Ј)

Суб   15      С Р Е Т Е Њ Е    Г О С П О Д Њ Е 

2        Кад запевају хорови ангелски око престола Твога, кад затреште трубе 

архангелске, кад мученици Твоји заридају од радости, и светитељи Твоји

зајецају молитве за спасење цркве на земљи, не презри жртву речи моје,

Господе Боже мој. Не пречуј, но чуј. Молим Ти се и поклоним Ти се, сада 

и кроза све време, и кроз сву вечност. Амин. (Н)

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

16. - 22. фебруар 2020.

Недеља о блудном сину

Нед    16     Св. Симеон и Ана; св. Јаков, архиепископ Српски

  3      Наша душа пролази кроз искушења у овоме свијету као блудни син.

Добро је за њу ако је таква као онај који се враћа у Очев загрљај.(С)

Пон    17    Преп. Исидор Пелусиот; преп. Николај

  4      1) Гледајте, никада више није било самоубистава у овоме свету него

што је данас. Откуда то? Откуда? При свим сјајним успесима науке

европске и светске, при свој техници, авионима, летовима у свемир,

откуда то? Шта је то? Откуда да су људи изгубили Бога? Да су људи,

у гордости својој почели поштовати више твар него Творца. Да су

људи чепркајући по овоме великом и огромном свету Божјем, као

правећи мале мравињаке, уобразили да су већи од Бога и да Бога

нема! А они бедници, у песку својих мравињака даве се. Ништа не

стварају, само чепркају по твари Божјој, и објашњавају твар Божју

ђаволом, ђаволском логиком, ђаволском памећу, ђаволским умом.

И свет, овај свет полако постаје пакао, јер где Бога нема - ту је већ

пакао! Где је ђаво, да, иза њега увек стоји пакао! (Ј)

Уто   18     Св. муч. Агатија; св. Полиевкт

5       2) А да се одгони ђаво од мене и од сваког људског бића, браћо моја,

потребно је само једно - покајање. Покајање блуднога сина, да се 

блудни син Европе и Америке, полудели син, од технике, врати Господу

Христу и Богу! Да се сети  душе своје, да се сети да је створен за бесмртност

и Живот Вечни! И да је та бесмртност, и тај Живот Вечни у Господу 

Христу. А све дотле док човек то не зна, ма који човек, био он цар или

владар,или тиранин и диктатор, или научник и философ, или занатлија,

или професор, или учитељ, био ма ко, ма каква земаљска сила, завршни

тренутак његовог живота у овоме вету биће исти: двострука смрт - 

смрт душе и тела. (Ј)

Сре   19     Св. Фотије Цариградски; св. Вукол Смирнски

вода  6      Чувај огледало од прашине, а савјест од греха да ти право казују:

огледало лице, а савјест твоје поступке. (С)

Чет    20     Св. Партеније Лампсакијски

7        Уживање подстиче сујету и сујета уживање. (П)

Пет   21    Св. Теодор Стратилат: св. Сава други Српски

уље   8      Не падај у очајање кад те невоље задесе. Уздај се у милост Божју и

свагда ће ти помоћи. Зар не знаш како су праведници страдали? (С)

Суб   22    Св. мученик Никифор (Задушнице)

9      Међу угашеним свећама мојих пријатеља и моја свећа догорева. 

Не лудуј, карах сама себе, и не жали што ти свећа догорева. Зар

тако мало љубиш пријатеље своје, да се бојиш поћи за њима, за

многим одшедшим? Не жали што свећа догорева но што  нејасну

и димну светлост остављаа за собом. (Н)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

23. - 29. фебруар 2020.

Недеља месопусна

Нед   23    Св. свештеномученик Харалампије (Месне покладе)

10     Не ропћите на Небо, што Оно не види ваше рођачке и партијске

плодове и што не улази у ваше завере једних против других. 

Оно је видовито и милостиво. Видовито је за свако добро у 

свакој партији, а милостиво је према немоћи вашој, ако ову 

прати добра воља. (Н)

Пон   24     Св. муч. Власије; св. великомуч. Ђорђе Кратовац

бели 11     Не узимај за истину да су праве ријечи оних који те хвале и ласкају.

мрс            То је искушавање твоје душе. Сваку ласкаву ријеч сматрај за лаж 

и маску. Ако уживаш у истим похвалама, остаћеш мален пред 

Богом. (С)

Уто    25     Св. Мелетије Антиохијски

бели 12     Дошли један дан неки младићи у манастир и сви се спремили да

мрс            ме нешто питају. А ја видим да један има ружне мисли па нисам

имао жељу да га примим али ништа нисам рекао. Улазили су један

по један и питали своје и када су завршили, видео сам да онај младић,

који ми се није допао, није приступио. Предомислио се. Осетио је

да није добро дошао. Ја сам га својим мислима одбио... Ето то је снага

мисли: онај други одмах осети како си ти расположен према њему.

За мисли нема препрека. Да нисам имао према њему такве мисли

које га не прихватају, и он би дошао да пита. (Т)

Сре   26     Преподобни Симеон Мироточиви

бели 13     Односи између Цркве и државе биће увек добри ако се од Цркве

мрс             не буде тражило и очекивало да служи уским интересима било

које странке, на власти или у опозицији, него стварним интересима

и стварном добру народа. Јер, наша  Црква никада није тражила да

влада народом него да му служи, указујући му, пре свега, да човек

не живи само о хлебу него о свакој речи која излази из уста Божјих,

као што нам то она сама и сведочи. (П)

Чет   27     Преп. Авксентије; св. Кирило Словенски

бели 14     Лењост је сасвим супротна природи човековој. Природа човекова

мрс            је делатна: она тражи да послује, да ради, да зида. Лењост је поуздан

знак изнакажености природе код једног човека. (Н)

Пет   28      Св. апостол Онисим; преп. Јевсевије

бели 15      Душа је сестра тијелу и брине се о њему као права сестра о брату.

мрс            Она тугује кад јој брат развратно живи. Али је и крива зато што се

није о њему на вријемо побринула. (С)

Суб   29    Св. мученици Памфил и Порфирије и др.

бели 16    Халапљиви и прождрљиви људи мисле, да многим ждерањем

мрс           сабирају снагу у себе. Међутим тиме не сабирају снагу него

слабост - и физичку и духовну. (Н)

----------------------------------------------------------------------------------------------------

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1. - 7. март 2020.

Недеља сиропусна

Нед     1     Св. великомученик Теодор Тирон (Беле покладе)

бели  17     Ми можемо да чујемо многе поучне ствари о животу и

духовности , али је питање да ли ћемо моћи да све то 

применимо у животу. Али кад видимо животни пример да

је човек миран, тих, благ, да се не вређа кад га вређају, тада

и онај који учи жели да буде такав. Снага му је животни пример

пред очима. Зато се животом много више говори него речима. (Т)

Пон     2     Св. Лав Римски; св. Флавијан Цариградски (Почетак Васкршњег поста)

   *     18      Човече, што стојиш, што спаваш у блату тела свог? Отвори очи

душе своје. Бог је дошао у овај свет ради тебе. Хајде, хајде у

Царство Небеско, хајде у Живот вечни. Хајде, победи смрт што

је у теби. Сваки грех који је у теби, то је смрт твоја. Победи то,

због тога је дошао Господ и даје ти силе. Победивши грех ти 

побеђујеш ђавола, јер грех и јесте сила ђавоља, сила којом ђаво

саблажњава човека и везује га и окива... Јер сваки грех је мала

смрт, сваки грех је мали гроб. У свима њима душа наша мртвује,

а Господ је дошао да нас васкрсне из мртвих. (Ј)

Уто     3      Св. апостоли Архоп, Филимон и Апфија

  *       19     Постоји седам ступњева у достизању блаженства. Смиреност је

први, то је темељ. Код гордог човека је немогуће учинити ишта

добро. Он сматра да је Бог његов дужник, а не обратно. (П)

Сре    4       Св. Лав Катански

вода  20     Кад се разбојник мољаше Христу да га се сети, кад дође у своје

царство, он му рече: "Заиста ти кажем да ћеш данас са мном

бити у рају". Велика је Божја милост према грешницима, који се 

кају. Поучимо се од паметног разбојника. (М)

Чет    5       Преп. Тимотеј; св. Евстатије

вода 21     Орао високо подиже корњачу, а гордост безумног човјека.

У оба случаја погибије је неизбјежна. (С)

Пет    6       Свети мученици у Евгенији

вода  22     Нико не иде лекару, да му се похвали својим здрављем, но да му

покаже труло место на своме здрављу. Исто тако, нико не иде 

исповеднику, да му се похвали својом праведношћу, но да му

саопшти неку опасну пукотину на својој праведности. (Н)

Суб     7      Свештеномученик Поликарп Смирнски - Теодорова субота

уље   23     Помози ми, да радосно постим и радосно се надам. Најрадоснији

Празниче мој, што ми се приближујеш са сунчаним осмејком. (Н)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

8. - 14. март 2020.

Недеља 1. поста - Чиста - Православља

Нед   8     1. и 2. обретење главе св. Јована Крститеља

уље  24    Камено да је срце, па би се од милине растопило при овој

животоносној и безграничној љубави: Узмите, једите, ово је

тело моје, пијте из ове чаше сви, ово је крв моја, ово чините

за мој спомен! О, како су троњавајуће речи с којима се утврђује

савез међу Спаситељем и верном душом! Само свемоћна Божја

љубав могла је да утврди овај савез. Поклони се свагда, душо,

и са страхопоштовањем, очишћена исповешћу и кајањем, приступи

овој светој тајни, молећи се Господу да те удостоји да достојније

примаш ову животворну и спасоносну тајну. И ова света тајна нека

нас утврђује у међусобној братској љубави у свима делима и 

отношењем која имамо према својим ближњима. (М)

Пон   9       Св. Тарасије Цариградски

вода 25     Не дај да те надвлада зло, него надвладај зло добрим. (П)

Уто   10     Св. Порфирије, епископ Гаски

вода 26    1) Душу убија ђаво када је одвоји од Бога.  А одвоји је од Бога, како?

Помоћу греха. Када уведе човека  у грех, и води га кроз грех, и дуго

га држи у греху, такав човек мртав постаје душом за Богом. Не осећа

Бога,не види Бога, неће Бога. Неће Бога! Говори: Не треба ми Бог!

Сре   11     Преп. Прокопије Декаполит; преп. Талалеј

вода 27     2) Гле, грех је завладао целом душом. Узмите среброљупца, узмите

Јуду Искариотског. Среброљубље ушло у душу његову, попало по

њој, освајало бескрајем душу Јудину, док се Јуда није сам подао томе

страшноме греху. И кад се причестио  Светом Крвљу, Светим Телом

Господа Христа, вели се у Светом Еванђељу, Сатана уђе у њега, сав

Сатана уђе у њега. Како? На Тајној Вечери у присуству Господа Христа

Сатана улази у Јуду!

Чет   12     Преп. Василије Исповедник

вода 28     3) Да, у томе је слобода човека, може хтети Бога, или не хтети, или Га

одбацити. Јуда је својевољно, добровољно се одлучио против Господа

Христа, свим бићем устао против Њега и издао Господа Христа. Тиме

завршава грех, сваки грех. Сваки грех је уствари издаја Господа Христа,

и твоја и моја, јер грех - шта је? Грех је непријатељство Богу.

Пет  13      Преп. Касијан Римљанин

вода 29     4) А кад ја живим у греху, ја сам непријатељ Господу Христу. И зар нисам

онда мали Јуда, ако се покајем због греха? Ај, сав сам постао Јуда! и 

судбина моја биће у ономе свету равна Јудиној судбини. (Ј)

Суб   14     Св. преп. мученица Евдокија

уље   1       Христос пострада за све нас, па га ми уместо благодарности вређамо

греховима, те га тиме по други пут распињемо, зато ћемо у дан страшног

суда бити суђени онако, као и они, који у беснилу викаше: "Распни га,

распни!" (М) 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

15. - 21. март 2020.

Недеља 2. поста - Пачиста

Нед  15    Св. свештеномученик Теодор Киринејски

уље   2     1) Једна сеоска породица је много побожна. Иду у цркву, редовно

се причешћују, не раде празником, али немају мира, нема напретка

у тој породици иако је побожна. Друга породица није толико побожна,

ретко иде у цркву али је напредна. Не размишљају људи и не знају.

У побожној породици нико никог не слуша, млађи не слушају, дисхармонија,

нема напретка. А код друге породице мир, тишина, лепо, сви раде.

Видите шта значи хармонија у мислима. (Т)

Пон  16     Св. муч. Евтропије, Василиск и Клеоник

вода 3       2) Људи не обраћају пажњу, све то потиче од наших мисли и жеља.

Беремо плод од својих мисли и жеља у нашој држави. Држава је

опширна породица са много чланова. Уместо да чувамо своју

породицу, ми не мислимо добро о њој, један другоме не мислимо

добро, и како да нам буде добро. Немамо покајање. (Т)

Уто   17     Преп. Герасим Јордански; св. Јаков Посник

вода 4       Искрена молитва одмара душу у оноликој мери у колико је неискрена

замара. (Н)

Сре   18    Св. муч. Конон; преп. Марко

вода  5     Из уста слатке речи, а из срца жуч изливаш. Тако лажљивац Јуда

издаје својег Господа. Ко се неће гнушати таквог издајства и

варања, притворене утворе? Ко се неће одвраћати и од свих, Јуди

сличних, који језиком говоре слатке речи а срцем мрзе, који се

показују да су пријатељи и другови, а овамо рију јаму да у њу сурвају

и упропасте своје ближње. (М)

Чет   19     Св. 42 мученика Аморејска

вода 6        Што ће лампа кад је Сунце. И слава земаљска при небеској. Презри

мање ради вишега, што је мудро и корисно. (С)

Пет   20     Св. седам свештеномученика Херсонских

вода  7      Оба су разбојника распети са Христом, једнако страдали; али ено

један оде у блаженство небеснога царства а други у паклене вечне

муке. То се догађа и међу садашњим људима, који једнако пате; но

један с покорношћу вољи Божјој трпељиво сноси све невоље, а други

виче на Бога, хули га и од времене патње иде у вечне муке. Сваки

нека носи свој крст, угледајући се на Христа, који је много тежи крст

невин а за нас носио; па тиме нека се теши и снажи. Крст је ходатај

за наше вечно спасење. Ко не узме крста својега и не иде за мном,

тај није мене достојан, вели сам Господ Исус. (М)

Суб   21     Св. Теофилакт Исповедник

уље   8       Грешник је несрећан човек, нарочито када је препун себе. (П)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

22. - 28. март  2020. 

Недеља 3. поста - Крстопоклона

Нед   22    Св.40 мученика Севастијских (Младенци); Св. 42 муч. Момишићка

уље   9       Целујмо крст Христов, који победи непријатеља и отвори нам врата

небескога царства. Мислимо о томе, колике безмерне муке отрпе

Христос за све људство, па се побринимо да их што више и боље 

осетимо и тиме загрејемо своје хладно срце према њему. Љубећи

часни Крст, постарајмо се да га оквасимо врућим сузама срдачнога

кајања, угледајући се на жену грешницу и многе друге, те да чујемо

од Господа овај опроштај: "Опраштају ти се многи твоји грехови. Ево

си здрав, па немој више да грешиш, да те што горе не постигне". (М)

Пон   23    Св. муч. Кодрат

вода 10     Из малог јајета изађе крилато пиле, а из смиреног срца добро дјело. (С)

Уто    24     Св. Софроније Јерусалимски

вода  11     1) Св. Симеон је имао многе невоље, и пролазио је кроз многе тешкоће

у животу. Видите да је и он описао да је, иако је добио утеху, опет после

наишла чамотиња и равнодушност према свему, чак и према спасењу.

И мислио је: "Господ ме је поттпуно заборавио и оставио, дигао руке од

мене", па је размишљао: "Шта ли сам учинио да ме је Господ толико 

одбацио?" (Т)

Сре   25    Преп. Симеон Нови Богослов; св. Григорије Двојеслов

уље  12     2) И тако је он смирено туговао, а Господ му је тако дао да види да ли

Га истински тражи, да ли жели са Њим нераздвојно буде. Тако Господ

допушта да мало запливамо "на дубини". И онда кад видимо да немамо

снаге да даље пливамо, ми завапимо: "Господе, спаси", али нема, морамо

сами мало да махнемо рукама вамо-тамо. Али кад је најкритичније стање,

онда Господ спасава - као апостола Петра. (Т)

Чет   26     Пренос моштију св. Никифора Цариградског

вода 13      1) Смисао живота не можемо налазити у тражењу уживања, у трци за 

срећом. Срећа није еванђелски појам. Спаситељ је не спомиње нигде.

Он нам обећава нешто друго. Обећава блаженство. А блаженство се

налази у задобијању чистоте душе, у чињењу добра људима, у готовости

на страдање и смрт за Христа и ближње. (П)

Пет    27     Преп. Бенедикт Нурсијски

вода 14      2) Оном који само тражи срећу у животу, па кад је не нађе, живот постаје

бесмислен и он га одбацује, постаје самоубица. Самоубиство није јунаштво.

Оно је малодушно бежање из животне борбе, дезертерство. Самоубица је

човек који је изгубио веру у смисао Крста, коначну веру у Бога. Самоубиство

је издајство Бога. (П)

Суб   28      Св. муч. Агапије, Плисије и други

уље  15     3) Сетимо се Јуде. Он је најпре издао Бога, па се затим обесио. По схватању

наше вере, већи је грех учинио што се убио и тако лишио могућности покајања,

мољења, опроштаја од Христа и исправке свог греха, него што Га је издао.

У том је ето, главна ствар. Свесни самоубица, очекујући од живота угодност и

одбацујући га као озбиљну дужност дату му од Бога, лишава себе могућности

покајања и исправљења. Црква га онда лишава својих молитава и хришћанске

сахране. Јер је њој наређено да се моли за оне који умру у вери и покајању. (П)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У богослужбеном животу наше Свете Цркве поред Свете Литургије Светог Јована Златоуста, Светог Василија Великог и Пређеосвећених Дарова, у одређене дане у току богослужбене године служи се и древна Литургија Светог Апостола Јакова, брата Господњег првог Епископа јерусалимског.    Радио Беседа: Светотајинско богословље - Древна Литургија Светог Апостола Јакова, брата Господњег     Литургија Светог Апостола Јакова припада Антиохијском литургијском типу. У многобројним богослужбеним изворима она носи назив ЈЕРУСАЛИМСКА Литургија, што свакако указује на Светог апостола Јакова који је био први Епископ Светог града Јерусалима. Као таква она се може назвати и древном Литургијом Јерусалимске Цркве – Мајке Свих Цркава. Настала је у Јерусалиму током четвртог века. Овај период њеног настанка на неки начин њу повезује са петом мистагошком  Катихезом Светог Кирила Јерусалимског где Свети Кирил управо њу и тумачи. Ова древна Литургија из јерусалимске Цркве бива проширена на крајеве Антиохијске Патријаршије и преведена на сиријски језик. По сведочанству Епископа Атанасија (Јевтића) изворни језик јаковљеве Литургије јесте свакако грчки, али она је касније ради богослужбене употребе преведена на многобројне језике.    Вредно је напоменути да се текст Јаковљеве Литургије на српски језик први пут појавио благословеним трудом блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића). О богатом литургијском издаваштву почившег владике Хризостома подробније пише протопрезвитер-ставрофор др Владимир Вукашиновић. Владика Хризостом је познат као велики љубитељ богослужења и богослужбеног благољепија, а своју љубав према богослужењу исказао је делатно управо у богатом литургијском издаваштву. Када је у питању Литургија Светог Апостола Јакова Владика је најпре као хиландарски јеромонах припремио и уредио чин ове Литургије за презвитерско служење и тај чин је из штампе изашао 1982. године. Такође као хиландарски јеромонах 1985. године издаје превод ове Литургије на црквенословенском језику са српским рубрикама, док касније као Епископ банатски 1992. године издаје чин јаковљеве Литургије на српском језику.    Литургија Светог Апостола Јакова, према данашњој богослужбеној пракси служи се два пута у току године. Служи се на празник Светог Апостола Јакова (5. новембра), као и у недељу по празнику Рођења Христовог - Светих Богоотаца.    Кратак преглед поредка и специфичности:     Презвитер и ђакон се облаче у потпуно одјејаније не изговарајући притом молитве. Напомена приликом облачења ђакона указује да се ђакон одмах опасује ораром и тако остаје приликом савршавања Литургије. Битна напомена је и да се проскомидија не врши пре Свете Литургије (као што је случај са Литургијом Светог Јована Златоуста и Светог Василија Великог), већ је време савршавања у склопу Свете Литургије и то за време певања херувимске песме (нека умукне свако тело човечије). Када се презвитер и ђакон обуку у свештено одјејаније, ђакон излази из олтара и стаје испред царских двери, а презвитер испред часне трпезе чита молитву у којој се моли да Господ благослови његово свештенослужење и да по Његовој неизмерној доброти ниспошље благодат Светога Духа која ће га укрепити за предстојећу службу. Након неколико уводних молитава долазимо до првог кађења пре кога се чита посебна молитва за благосиљање кâда као миомирисног приноса Богу:   Боже, Ти си примио Авељеве дарове, Нојеву и Авраамову жртву, Ароново и Захаријино кађење, прими из руку нас грешних ово кађење као пријатан мирис за опроштај грехова наших, и свеколиког Твог народа. Јер си благословен и Теби припада слава, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова Амин.      Након овог благосиљања кадионице и кађења пева се Јединородни Сине и Слове Божји… и за време појања ове химне презвитер даје ђакону у десну руку Еванђеље, а у леву руку Апостол (Посланице Светих Апостола), док презвитер узима Паримејник. Носећи ове свештене књиге они чине вход и стају на амвон и на већ припремљене налоње постављају књиге (Еванђеље на средини, Апостол са десне стране, а Паримејник са леве). Након молитве Боже Сведржитељу, Преславни Господе… ђакон са амвона произноси велику јектенију (шест прозби). Потом следи појање Трисвете песме, и одмах чтец почиње са читање Старозаветних одељака у виду читања из пророштава. После Старозаветног чтенија чита се одељак из Посланица и за време појања алилујарија ђакон узевши благослов од презвитера врши кађење. Овде постоји једна специфичност да презвитер не благосиља кадионицу изговарајући претходно наведену молитву кадионице, већ изговара следећу молитву:   Теби који си испуњен сваком добротом и весељем, Господе Боже наш, приносимо ово кађење пред Тобом, и за све што си нам даровао, и молимо ти се нека се узнесе из наших бедних руку, на пренебесни Твој жртвеник као пријатан мирис ради опроштаја сагрешења наших и васцелог народа Твог. Милошћу, милосрђем и љубављу, за људе Јединородног Твог Сина, са којим си благословен, са Пресветим и добрим и Животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова Амин.     За разлику од Литургије Светог Василија Великог и Светог Јована Златоустог, након читања Апостола и кађења, следи јектенија са читањем молитве пред Еванђеље:   Запали у срцима нашим Човекољубиви Владико, непролазну светлост Твога богопознања и отвори очи ума нашега, да бисмо победивши све телесне похоте, живели духовним животом, мислећи и творећи све што је Теби угодно. Јер си Ти просветљење душа и тела наших и Теби славу узносимо са Безпочетним Твојим Оцем, и Пресветим и добрим и Животворним Твојим духом, сада и увек и у векове векова Амин.     Следи читање Еванђеља које не почиње добро познатим узвиком пазимо  којим нас позива ђакон да пазимо на читање, већ речима: Обратимо пажњу на Свето читање! Када се заврши читање еванђелске перикопе ђакон са амвона произноси прозбену јектенију, а презвитер потом чита молитве за оглашене и за оне који се припремају за свето просветљење. На месту херувимске песме на Литургији Светог Апостола Јакова поје се химна Нека умукне свако тело човечије која се пева и на Литургији Светог Василија Великог на Свету и Велику суботу. За време појања ове химне презвитер изговара молитву херувимске песме предухитривши Твој страшни улазак, дивимо се изгледом твоје светле трпезе… у којој моли јединог истинског свештенослужитеља, Господа нашег Исуса Христа, да му подари духовну крепост да са сваком пажњом и страхом Божјим приступи савршавању овог свештенодејства, али и да му подари непорочно свештенослужење. Ова молитва је по свом садржају слична са молитвом херувимске песме коју литург изговара на Литургији Светог Василија Великог и Светог Јована Златоуста, у којој се на крају наглашава управо онај свештени моменат да је Господа наш онај који приноси и који се приноси, који прима и који се раздаје. Презвитер благосиља кадионицу речима следеће молитве:   Заједно са кађењем Арона и Захарије, Твојих угодника, молитву као духовни мирис, кађење ово као жртву паљеницу, прими од нас грешних ради опроштења грехова наших и очишћења васцелог Твог народа, од овоземаљског световног смрада и удостоји нас да приступимо Твоме Светом жртвенику. Јер је благословено пресвето Име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове, векова амин.    Након кађења презвитер са ђаконом одлази до проскомидије где врши проскомидију. Извадивши агнец, жртву је га и полаже на дискос, без изговарања молитава, а потом улива вино и воду у путир, такође без изговарања молитава. Овде је занимљиво нагласити да се не ваде честице, већ се на дискос поставља само агнец. У српском преводу ове Литургије блаженопочивши Владика Хризостом у рубрици напомиње да је ово древна пракса Цркве, али ако литург жели да вади честице као на Литургији Светог Василија Великог и Светог Јована Златоуста, он то може учинити и овде. Дискос и путир се овде не покривају покровцима, већ тако са њима чине велики вход, изашавши на северне двери и ушавши на царске двери. Презвитер одмах изговара молитву предложења:   Боже, Боже наш који си послао Небески Хлеб, храну целоме свету, Господа нашег и Бога Исуса Христа, који нас благосиља и освећује; Ти сâм благослови ово предложење и прими га у свој наднебески жртвеник. Помени као добар и човекољубив, оне који принесоше, и оне за које принесоше, и нас неосуђене сачувај у свештенодејству божанствених тајни Твојих. Јер се свети и прославља Пречасно и величанствено Име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова Амин.    Ова молитва предложења иста је и на Литургији Василија Великог и Јована Златоустог. Након краће јектеније сабрана литургијска заједница једним устима и једним срцем изговара исповедање вере, а тек након исповедања вере врши се целив љубави, не само свештенослужитеља, већ и међу сабраним народом. После исповедања вере и целива љубави долазимо до централног дела Свете Литургије. Свеобухватност и обимност ове Анафоре нам не дозвољава да дубље проникнемо у њен садржај. Она заиста одише не само молитвеним духом, већ посебном песничком лепотом. Након освећења дарова литург се до појединости моли да Господ помилује све јерархијске службе, помињући све понаособ, народ и све хришћане. Значајно је напоменути да се верни народ на овој Светој Литургији причешћује под оба вида. Ова пракса причешћивања под оба вида јесте присутна у поретку јаковљеве Литургије, али у пракси наше помесне Цркве често се избегава из практичних разлога, већ се причешће верног народа врши кашичицом као на Литургији Светог Василија Великог и Светог Јована Златоустог. После благодарствених литургијских молитава након речи ОТПУСТИТЕ СЕ У МИРУ, презвитер чита молитву отпуста којом у виду благослова отпушта народ.      катихета Бранислав Илић   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Беседа Патријарха српског Порфирија на празник Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра цетињског, 2021. лета Господњег, изговорена у храму Светог апостола и јеванђелистаЛуке на Кошутњаку.

      У име Оца и Сина и светога Духа. Браћо и сестре, чули смо одломак из Јеванђеља по Луки, чији спомен данас славимо. Славимо Светог Луку који је један од четворице јеванђелиста, који је био образован, био је лекар, а био је - предање каже - и сликар, иконописац, али пре свега био је онај који је веровао у реч Божју, који је прихватио Јеванђеље Христово и који га је даље проповедао и сам записао у речи и искуство Цркве везано за Исуса Христа, Сина Божјег, и то тако што је изложио све догађаје хронолошки, онако како су се низали везано за оваплоћење Сина Божјег и уопште за Његову личност и Његово деловање.
      Данас смо чули одломак из Јеванђеље који је наставак од претходне недеље и уопште да бисмо разумели Реч коју слушамо на Светој Литургији, Реч Јеванђеља, потребно је увек да повезујемо са оним што је претходило и оним што следи. Најпре је Господ сакупио ученике своје, дванесторицу апостола, и онда им открио истиниту и праву веру, да би потом показао шта је то истинит и прави живот. Те две реалности су неодвојиве, истинита вера и исправан живот. Теологија богословља и духовност су неодвојиви. Понекад неко мисли да је довољно да чита књиге, да зна да исприча и опише истине, догмате наше вере, а да при том сматра да уопште није важно да улаже духовни труд, да се труди да има истинит, честит и чист живот. Заборавља да је тело наше храм Духа Светога. С друге стране неко мисли да треба само да се држи формалног спољашњег испуњавања заповести Божјих, онако како он то разуме, на свој начин, по своме моделу, а да при том не води рачуна о истинитој и чистој вери. Дакле, права вера производи прави православни живот, а православни начин живота ништа није друго него пројава  истините и праве вере. Те две реалности су међусобно органски спојене - дакле богословље, теологија, познавање вере и начин живота, подвиг, тј. духовни живот.
      И управо данас, апостол и јеванђелист Лука нам у једној реченици износи и праву веру и прави живот. Златно правило начина постојања нас православних хришћана, оних који су део Христовог тела, који су део Цркве, а то златно правило, потпуно ново,  које ствара нови свет и новог човека, нову Земљу и ново небо, јер јесте правило које нас везује органски, нераскидиво за Спаситеља нашега, Господа Христа, то правило гласи: Како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима, јер ако љубите оне који вас љубе шта сте велико учинили какву хвалу очекујете. Ако чините оно што и вама други чине, ако позајмљујете другима очекујући да ће вам вратити то што сте им позајмили, ако удружујете интересе, чините нешто да бисте имали добит у истој мери у којој има неко други, све то чине и они који не морају бити везани за Христа, који не морају веровати на православни начин и који не желе да живе по православном духу, по начину животу које нам открива Јеванђеље Христово. Уосталом, сав наш свет људски, увек је то тако било, а ми смо сведоци својих времена и данас тако јесте, највише чини водећи рачуна о свом интересу, и појединац и заједница, што наравно јесте људски, али често чак запостављајући интерес другога.
      Међутим, и онда кад се поштује интерес другога да би се остварио свој интерес, ако се остаје на тој тачки још увек смо далеко од овога златног Христовог правила, правила које нам открива јеванђелиста Лука: Како хоћете да вама људи чине, чините тако и ви њима. Све што желите себи, желите и другима. Притом, наравно, јеванђелист Лука мисли на ближње по хришћанском смислу те речи, када говори о другоме, не у смислу речи како је веровао старозаветни човек или пак антички човек, а често и ми људи овога времена, који више живимо духом Старог завета и духом многобожачког човека. Под ближњим не подразумевам оно на шта нас упућује Јеванђеље, не подразумевам онога кога нам открива Христос Бог. У Старом завету други, ближњи јесте припадник истоме народу и припадник истој вери, а у античком свету ближњи је онај који припада истој култури. Правила на основу којих се гради и развија начин постојања човека изван Цркве с једне стране јесте управо правило старозаветно – око за око, зуб за зуб.
      Дакле, не оно што желимо да чине нама други да и ми њима чинимо, него обрнуто, оно што нама други учине узвратимо им истом мером. То је важило и за антички свет, који је говорио: Свако ко није Грк јесте варварин, дакле, туђин и странац и нема право и није достојан да учествује у ономе што припада тој античкој, хеленској, јелинистичкој култури. Како хоћете вама да чине људи чините и ви њима јесте, браћо и сестре, позив на љубав и то љубав која надилази људска права, љубав која је преображај, преображај свега онога што смо добили од Бога као дар, као узрастање у томе.  И у том смислу то није романтичарски поглед на живот и на свет. То је животни став који јесте пре свега подвиг, који јесте жртва, који није једноставан, који је болан. Итекако нас боли кад нас било ко вређа, а нарочито када нас вређа неправедно, без разлога. И лако би било узвратити мером за меру остали бисмо на истом нивоу, али смо позвани не на природни начин постојања, него на натприродан начин постојања, на преображај. То није могуће ономе који није утемељен на Христу.
      Апостол Павле, како и читаво Јеванђеље, сву своју проповед гради око теме вере. Дакле, онај који верује у Христа, распетог и васкрслог, он зна да је распеће и крст саставни део његовог живота, али зна не само да је то увод у васкрсење, у победу, већ да је у крсту и распећу, у жртви садржана радост и лепота васкрсења и да ту већ постоји победа, а она ће наравно у пуноћи, у савршеном свом облику бити достигнута кроз заједницу у Христу, у Царству Небеском. Апостол Павле инсистира на вери, зато што се он највише обраћао многобошцима, говорећи им да је важна вера. Апостол Јаков пошто се по правилу обраћа хришћанима из јудејства, онима који су били изабрани народ, дакле чували су праву веру, говори о томе да вера није довољна него да су потребна и дела, дела вере, то јест дела љубави.
      И управо та вера љубави садржана су у реченици која је лајт мотив данашњег одломка Јеванђеља по Луки, али која је истовремено и златно правило, која је начин постојања, која је, како се то каже, нови етос хришћански, а то је да не гледамо  на то шта нама други чине, него да гледамо шта од нас Господ тражи, да Њега питамо, да слушамо и послушамо Његову реч. И да онда све што чинимо другима ближњима, од најближих ближњих, унутар породице, што муж чини жени и обрнуто жена мужу, што родитељи чине деци и обрнуто деца родитељима, што чинимо било ком човеку, да стојећи пред Богом Њега питамо и Њега послушамо шта то он хоће да ми ближњем учинимо независно од тога како се он опходио према нама. Дакле, није важно у контексту тајне нашег односа са Богом и тајне спасења шта су нама други учинили, него да ми њима чинимо оно што бисмо пожелели да су они учинили нама, чак и онда када су учинили против те наше жеље. Јер све што чинимо било коме, свакоме човеку, природи, самоме себи, ми заправо чинимо Богу. Зато је важно да вера наша буде вредност која обликује наш живот, вера у Христа, Његово Јеванђеље, Његова правила живота, Његов закон, који ће често бити у сукобу са правилима живота која формира човек без Бога. Често ће бити у сукобу и у томе ће бити и крст и распеће и тешкоћа нас хришћана, да с једне стране јесмо у свету део једне заједнице која се труди да испуњава и ону заповест, заповест Христову, Јеванђеље Павлово које нас подсећа да треба да поштујемо и спољашњи поредак. Дакле, неће увек бити једноставно да вером која обликује наш живот се уткамо у правила која владају око нас али изнутра, да у себи живимо по закону Христовом и да собом тај закон и та правила и  вредности сведочимо громогласно убедљиво без полемике, без наметања, без гнева, без агресије у односу на било шта или било кога који је око нас, него да изнутра преображавајући вером себе обогаћујемо се Христом, молитвом, постом  и свим другим врлинама. Мењајући себе видимо и све око себе другачијим, а онда промењени благодаћу Божјом да и други људи могу наћи утеху у нама или макар препознати благи глас Јеванђеља Христовог и Његову спасоносну реч.
      Нека би Господ дакле дао да имамо истиниту и праву веру браћо и сестре али да та вера обликује наш живот и да онда имамо и дела која оживљавају нашу веру како бисмо могли управо онако као што је то чинио апостол Лука да проповедамо Јеванђеље Божје, да славимо Једнога у Тројици, Бога Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин!
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је 18. септембра 2021. године Православни пастирско-саветодавни центар Архиепископије београдско-карловачке.

       
      Његову Светост дочекали су и са радом Центра упознали директор Центра, протојереј ставрофор Петар Лукић, Старешина Саборне цркве Светог архангела Михаила у Београду и бројни сарадници и добротвори. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије освештао је том приликом просторије Центра, који се од недавно налази на новој адреси - у улици Краљице Наталије 45.
      Нека Господ благослови овај дом и све оне који овде раде, рекао је Патријарх Порфирије.
      Православни пастирско-саветодавни центар основан је на Цвети 1997. године у Београду са благословом блаженопочившег Патријарха српског Павла, као прва духовно-терапеутска установа у Србији.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Ромејац,
      Код Новог Места купљено је имање за изградњу првог православног манастира у Словенији. Манастир ће бити посвећен Рођењу Пресвете Богородице, објавио је на свом званичном Инстаграм налогу Његова светост Патријарх српски г. Порфирије.
      “Наша срећа је огромна. Код Новог Места смо купили имање за први православни манастир у Словенији. Посвећујем га Рођењу Пресвете Богородице. Дивни пејзажи, дивне монахиње, дивни људи… Благослов за пријатељску Словенију”, написао је Патријарх Порфирије.
      Извор
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Код Новог Места купљено је имање за изградњу првог православног манастира у Словенији. Манастир ће бити посвећен Рођењу Пресвете Богородице, објавио је на свом званичном Инстаграм налогу Његова светост Патријарх српски г. Порфирије.

       
      “Наша срећа је огромна. Код Новог Места смо купили имање за први православни манастир у Словенији. Посвећујем га Рођењу Пресвете Богородице. Дивни пејзажи, дивне монахиње, дивни људи… Благослов за пријатељску Словенију”, написао је Патријарх Порфирије.
×
×
  • Креирај ново...