Jump to content

Православни подсетник лета Господњег 2020.

Оцени ову тему


Препоручена порука

25. - 31. октобар 2020.

Недеља 20. по Духовима - св. Отаца 7. вас. сабора

Нед   25   Св. муч. Андроник, Пров и Тарах

           12    2) Мрзили ли вас свет, браћо, не чудите се и не бојте се, јер на

                   Бога омрзну пре вас. Хришћанин се спасава мржњом свих који

                   га мрзе, јер мржњу њихову претвара у повод за љубав своју 

                   према њима и молитву своју за њих. Он се моли за њих из љубави

                   према Христу, због којег га они баш и гоне, јер зна да они мржњом

                   својом убијају душу своју. Мрзи ли те свет не изненађуј се, јер је 

                  Бога пре тебе омрзнуо, а ти си човек.

Пон   26   Св. муч. Карп; новомуч. Злата Маглинска; Богородица Иверска

           13   3) Хришћани, ви нисте од света, зато вас свет мрзи и гони. Ви сте 

                  ми туђи, ви сте само дошљаци у свету, само путници, само хаџије

                  вечности. Мрзе вас јер су вам разни погледи на свет, разна мерила.

                 Ви волите оно што Господ Христос воли, а они воле оно што страсти

                 њихове воле. Ви чините оно што Господ Христос чини, а они чине оно

                 што сласти њихове хоће да ови чине.

Уто   27     Преподобна мати Параскева - Света Петка

         14     4) Вером својом у Господа Христа ви бијете и убијате зло и ђаволе,

                   зато вас они и мрзе и устају на вас кроз противнике ваше. Али, не 

                   бојте се; ја вас, вели Господ, избавих од света, дигох вас изнад света,

                   изнад његових жеља и страсти, изнад његових грехова и сласти. Ви

                  сте недостижни за смрт, ви као светлост на висини обасјавате сва 

                  зла у низини, зато вас и  мрзе, зато вас и гоне.

Сре   28    Св. свештеномуч. Лукијан; преп. Јевтимије

вода  15    5) Хришћани, ви сте мученици, јер вас свет сталном мржњом мучи

                   и гони, гони из овог у онај свет.И не знају, безумни, да вам тиме

                   спасење стичу. Јер не претпостављају да се ви сваког јутра чежњиво

                   молите Светој и Кроткој Богомајци: "Ти која си изнад Анђела,

                   подигни ме изнад смрти.

Чет   29   Св. муч. Лонгин Сотник

          16    6) Јеси ли Христов? Зашто онда хоћеш да те свет воли и поштује 

                  и цени? Знаш Христову судбину. Није ли и твоја као Његова, јер

                 си ти Његов.

Пет   30   Св. пророк Осија; преп. муч. Андреј Критски

вода  17    7) Зар си слуга Његов, ако желиш да ти судбина буде друкчија од 

                  Христове? Њега изгнаше, Господара изгнаше - не гоне ли тебе, ти

                  ниси слуга Његов.Гоне те Њега ради, знај Његов си.

Суб   31     Св. апостол и јеванђелист Лука; св. Петар Цетињски

          18     8) А када си Његов, јачи си од света, од целога света, од зала и

                   грехова у свету. Када си Његов,непобедив си! Као Бог непобедив

                  за све људе, за све ђаволе, и у овом и у оном свету. (Ј)

-------------------------------------------------------------------------

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 50
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

1. - 7. новембар 2020.

Недеља 21. по Духовима

Нед    1     Св. пророк Јоил; преп. Прохорр Пчињски; преп. Јован Рилски

          19    9) Програм твога живота је у Христовом животу, програм твога

                   рада у Христовом раду, програм твоје судбине у Христовој 

                   судбини, план твог живота у Христовом плану. У свему томе ти

                   си само Његов слуга. Како је Њему било овде на земљи, биће 

                   тако и теби. Њега изгнаше, а тебе ће гонити; Њега омрзнуше, 

                  и тебе ће мрзети. Но како је Њему горе на Небу, биће тако и теби;

                  Њега Бог васкрсе у телу, и тебе ће васкрснути; Њега Бог прослави

                  и тебе ће прославити. И у овом и у оном свету ти доживљаваш што

                 и Он. У томе се састоји Хришћанство. Без тога ниси хришћанин.

Пон   2    Св. великомученик Артемије

         20    10) Уствари, свет не мрзи тебе, него Господа у теби. Зато не страхуј,

                  не плаши се; све ударце који падају на тебе прима Господ Христос

                 на Себе. И не само ударце који падају на тебе, већ и на сву браћу твоју.

Уто   3    Преп. Иларион Велики; св. Иларион и Висарион

        21    11) Браћо, кад се човек испуни ђаволском гордошћу, најпре порекне

                 Бога у Христу, па онда себе прогласи за бога. То је и природно, јер 

                 када човек прогласи себе за бога, а страсти своје за идоле своје, како

                 може Христа признати за Бога? Христа Који непрестано ратује против

                 свих грехова и свих страсти. Човек може признати Христа за Бога само

                када омрзне грех и зло, јер нема мира и примирја између греха и безгре-

                шности, између зла и добра, између мржње и љубави, између ђавола 

                и Бога

Сре   4    Св. Аверкије Јерапољски; праведни Лот; Богородица Казанска

вода 22   12) Гле, и данас хришћане гоне и муче као што су некад незнабошци

                 и цар Максимијан гонили и мчили светог славног великомученика

                 Димитрија. Зар данас не мрзе, зар данас не гоне Господа Христа? О,

                мрзе Га и гоне вештији од незнабожачких царева.

Чет   5     Св. апостол Јаков, први епископ Јерусалимски

           23    13)Зар не гони Господа Христа  свештеник који несвештено живи и 

                 несвештено служи? О, мучи Га и гони и изгони из душе својих паро-

                 хијана. Зар не мучи, зар не гони Господа Христа судија из суда који

                неправедно суди и осуђује?

Пет   6    Св. великомуч. Арета; Богородица Свих жалосних Радост

вода 24   14)Зар не мучи, зар не гони Господа Христа из душе својих држављана

                 државник који безбожно влада? Зар не мучи, зар не гони Господа 

                 Христа трговац који непоштено тргује? Зар не мучи, зар не гони 

                 Господа Христа лекар који несавесно лечи? Зар не мучи, зар не гони

                Господа Христа из детињих душа наставник који неверјее проповеда?

Суб   7    Св. муч. Маркијан, Нотариј и Мартирије (Задушнице)

            25   15) Гониоци Христа, прибојте се! Данас вас је више него за време 

                 незнабожачких царева. Нека вас је милион милиона, ипак је један

                хришћанин јачи од свих вас, јер Бога у себи носи, јер Бог из њега

                бори са вама. (Ј)  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

8. - 14. новембар 2020.

Недеља 22. по Духовима

Нед   8     Св. великомученик Димитрије Мироточиви

         26   16) А ко ће Бога победити, ко ће хришћанина богоносца

                 победити? Нека се деси и то чудо, да сви пређу у табор Христових

                 гонитеља и да у свету остане само један хришћанин, ипак ће он

                 један однети победу над свима њима, јер је у њему Непобедиви 

                 Победник - Господ Христос. Пошаљи хиљаду смрти против њега,

                 и он ће их све сатрти. Пошаљи легион ђавола, и он ће их све у прах

                развејати. Тако се борио свети Димитрије и победио моћног цара

                Максимијана. Бори се и ти тако и победићеш све гониоце Господа

                Христа. Са пакленом против Христа Максимијановом мржњом 

                Димитрије се борио Духом Светим, и постао као други Рај.

Пон   9      Св. муч. Нестор Солински

        27    17) И ти, брате, кроз ужасни пакао христоборачке мржње у овоме

                 свету проћи ће, а нећеш бити побеђен, нити ћеш постати ђаво,

                ако са светим Димитријем будеш ишао кроз пакао. Проћи ћеш и 

                постати као други Рај, и стићи ћеш са светим Димитријем у дивно

                Царство незаменљивог Господа Исуса, Коме нека је слава и хвала,

                са Оцем и Светим Дзхом, сада и увек и кроза све векове. Амин. (Ј)

Уто   10   Св. муч. Терентије;  св. Арсеније Сремац

         28    Није довољно само не чинити зла. На скали величина има нула

                  и позитивне и негативне величине. Не може се остати на нули.

                 Само позитивно узрастање вреди. (П)

Сре   11    Св. Аврамије Затворник; преп. муч. Анастасија Римљанка

вода 29    Треба да познаш радост што ти доноси страдање у добровољном  

                  ношењу крста. Ако патиш као јеванђелски Лазар и подносиш бол

                  и јаде без роптања, знај да ћеш стећи велико благо души. (С)

Чет   12    Св. краљ Милутин, преп. Теоктист и мати им Јелена; Варнава Испов.

         30    Сиромах никад код Срба није остао гладан. (Н)

Пет   13     Св. апостоли Стахије, Амплије и други с њима

вода 31     Сваки дан грешити и сваки дан кајати се, то се не може узети као

                   напредак, но као тапкање на једном истом месту корачања 

                  унапред. Докле год кајање не превагне и грешење не умали, 

                 наши дани ће бити испуњни зидањем и рушењем једне исте куле.

                 Мораш се, дакле, постарати, да једног дана можеш показати нешто

                 од јучерашњег зидања непорушеног. То ће бити твој први дан

                 живота. (Н)

Суб   14    Св. Козма и Дамјан - Врачеви

              1      Многи људи по незнању више се труде како ће ублажити муке у 

                  старости и предсмртној болести него ли како ће се избавити од

                  мука адских у животу после старости и смрти. (Н)       

Link to comment
Подели на овим сајтовима

15. - 21. новембар 2020.

Недеља 23. по Духовима

Нед   15    Св. муч. Акиндин, Пигасије, и други с њима

          2      И најбољи човек може да падне, ако не бди над

                  собом са страхом Божјим. (Н)

Пон   16    Обновљење грама св. Георгија - Ђурђиц

           3    Један човек онолико вреди колико људи истински познаје,

                  тј. колико је туђих душевних драма својом душом преживео. (Н)

Уто    17     Преп. Јоаникије Велики; свештеномуч. Никандар

           4     Молитвом чистим вид вере моје, да Те не изгубим у магли,

                   Најсјајнија Звездо моја. (Н)

Сре   18     Св. преп. муч. Галактион и Епистима

вода  5     Ако би у молитви твој ум ишао на разне стране, а не небу и Богу,

                  ипак не падај духом, него га увек враћај и везуј за речи молитвене.

                  Ипак, таква молитва неће остати без плода, мада и није сва чиста. (П)

Чет   19    Св. Павле Исповедник; преп. Варлаам Хутински

          6      Пошетајте са својом славом по гробљу и видите, да ли ће вас 

                  мртви славити. Заиста, ви већ непрестано шетате по гробљу,

                  и од покретних гробова примате славу. Ко ће вас славити, кад

                 покретни гробови постану непокретни? Ожалостићете се веома

                 у другом свету, кад будете чули искрено мишљење о себи од

                 оних, који су вас у овоме свету славили. (Н)

Пет   20   Светих 33 муч. у Мелитини; преп. Лазар

вода  7     1) Не дајмо да плаче због нас Свети Архистратиг! Наш највернији 

                  и највећи Сарадник! Наш Свепобедник у свима нашим ратовањима

                  са нечистим дусима! Нека он буде увек испред нас, а ми за њим и

                  иза њега. И онда никад нећемо претрпети пораз! Душа наша у овом

                  свету побеђиваће сваки грех, свако зло, сваког ђавола, сваку смрт,

                  и ми ћемо, вођени и предвођени њиме изаћи из овог света као 

                 Христови војници победници, и са Светим Архангелом ући у Царство

                  Небеско. 

Суб   21     Сабор св. Архангела Михаила - Аранђеловдан

          8     2) Зато наше молитве њему нека никад не малаксавају, нека га 

                 држе увек поред нас да би он, светлоошћу својом Божанском и

                 неугасивом, одгонио од нас сваки мрак греха, сваку таму искушења,

                 и ми предвођени њиме кроз капију смрти узлетели у Царство 

                 Небеско, да се заједно са својим врховним Војсковођом поклонимо

                 Чудесном Господу Христу, Творцу и Спасу нашем, Коме кроз Светог

                 Архистратига Михаила, нека је част и слава сада и увек и кроза све

                 векове. Амин. (Ј)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

22. - 28. новембар 2020.

Недеља 24.по Духовима

Нед    22   Св. муч. Онисифор и Порфирије; св. Нектарије Егински

           9      Онај ко је смирен и кротак, он се не љути. И ако га грдиш,

                    ти се гњевиш, он те жали што тако мучиш себе. (Т)

Пон    23    Св. апостоли Олимп, Ераст, Родион и други са њима

           10     Боље је извршити а да нисмо обећали, неголи обећати па

                    не извршити. Дати завети се морају извршити. (П)

Уто    24      Св. муч. Мина; св. краљ Стефан Дечански

          11      Кајемо се, за све оне, чија је душа подељена и чији је карактер 

                    неутврђен, те свеце славе, а свеце псују, крсту се клањају, а крст

                    псују, пост држе, а пост псују, Богу се моле, а Бога руже, црквом

                    се хвале, а у цркву не иду, Српство величају, а Србе цепају, 

                    државом се поносе, а државу краду. (Н)

Сре   25     Св. Јован Милостиви; преп. Нил Синајски

уље   12     1) Пресвета Дјева Марија девет година се васпитавала у Храму,

                    и доведена у Храм, како се вели у црквеним књигама, да се свето

                   васпита, да добије свето васпитање. А шта то значи? Да освети

                   душу, да освети срце, да освети ум, да освети вољу, да освети 

                   цело своје биће. Јер човек је зато саздан да буде свет, јер воља је

                   Божја, вели свети апостол Павле, светост наша. То Бог хоће од нас:

                    да се осветимо, да живот наш буде светиња. Како? 

Чет   26     Св. Јован Златоуст

             13     2) Ето, онако како је показано у Светој Дјеви Марији. Она је живела

                   при Храму, провела дане у молитвама, у посту, у читању Светога 

                   Писма, у предењу и ручним радовима; и тако радећи и тако живећи

                   пуних девет година. Она је осветила своју душу, осветила своје 

                  срце, своје биће, толико осветила да се удостојила постати Мајка

                  Бога Живога, постати Пресвета Богородица, и тиме испунити сву

                  Божју вољу о Њој и о роду људском.

Пет   27    Св. апостол Филип; цар Јустинијан; Григорије Палама (Поч. поста)

уље  14    3) Данас, браћо, у свету постоји велика пометња око тога шта је

                  васпитање и шта је циљ васпитања. Намучили се европски умови,

                  такозваним научницима, професори, учитељи, наставници, све је 

                  то мање више одбацило овај благословени циљ васпитања; 

                  одбацили су свето васпитање и предлажу нам човека као потомка

                  мајмуновог: човек је постао од животиње!...

Суб    28  Св. муч. Гурије, Самон и Авив

риба  15    4)Одбацили су свето васпитање. Погледајте како су људи подивљали

                   данас! Погледајте каква зла чине, какви злочини, какви греси, и то

                   мирне душе, мирне савести. Краде се, пљачка се, узбуђења нема.

                   Ако смо животиње, зашто не живимо животињски!? Ко нам то може

                   забранити!? Ако савести нема, ако Бога нема над нама...(Ј)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

29.нов - 5. децембар 2020.

Недеља 25. по Духовима

Нед   29    Св. апостол и јеванђелист Матеј

риба  16    5) Шта је циљ, браћо, васпитања? Бог је створио човека са

                  боголиком душом, са сликом Божјом у души, живом сликом. 

                  Ради чега? Да се човек усавршава и да испуни себе Богом,

                  да постане боголик, да постане богосличан.

Пон   30   Св. Григорије Чудотворац; Никон Радоњешки; преп. Севастијан

вода  17    Џексонски

                  6) Сам Господ Христос, Бог Живи и Истинити Који је дошао у овај

                   свет, Он је објавио и наредио свима нама: "Будите савршени као

                   што  је Отац ваш Небески савршен", као што је Бог савршен. Ето

                   циља васпитања. Ти, ти си човек, саздан си од Бога. Ради чега?

                  Да из себе израдиш и изградиш савршено биће које ће личити на

                  Бога. Зато је Господ Христос Сав Бог и дошао у овај свет и постао

                 човек, испунио људску природу Божанством Својим да покаже да 

                је то циљ човековог живота у овоме свету - да и душу и тело испуни

                Богом. И душу и тело да испуни Богом.

--------------------------------------------------------------------------------

Уто   1     Св. муч. Платон, Роман и Варул Отрок

уље 18    7) А најбоље и најпотпуније средство за то јесте Свето Причешће,

                 јер Свето Причешће јесте Сам Господ Христос. Хлеб и вино претварају

                се у тело и крв Господа Христа, и ми причешћујући се Њиме, примамо

                Васцелог Господа, испуњујемо се Њиме да бисмо живели Њиме у

               овоме свету, живели Божански, живели по светим заповестима Божјим,

                по светим врлинама јеванђелским. Ето, ради чега је човек створен,

               ето шта је циљ васпитања.

Сре   2   Св. пророк Авдија; муч. Варлаам; преп. Јоасаф

вода 19   8) Господ је основао Цркву Своју да нам у Цркви да сва средства 

                помоћу којих ћемо ми остварити тај циљ нашег васпитања, средства

                која ће нас учинити богосличнима, која ће нас учинити Христовима,

               да личимо на Господа Христа, да постанемо као Он.

Чет   3    Преп. Григорије Декаполит

уље 20   9) Шта је наредба, како се вели у Светом Еванђељу: да ходимо као 

                што је Он ходио, Он Господ Христос док је био на земљи? Ето циља

                васпитања! И кад се тај циљ остварује, шта се збива са човеком?

                Човек се освећује!

Пет       ВАВЕДЕЊЕ   ПРЕСВЕТЕ   БОГОРОДИЦЕ

риба 21   10) Гле, ти си на молитви, а шта је молитва? Молитва је света врлина

                       коју је Господ Христос дао роду људскоме. Човек стојећи на молитви

                 Богу, у исто време испуњује се с неба Божанским силама, Божанским

                силама које испуњују душу, и тако човек постаје свети после сваке

                искрене молитве Богу.

Суб   5    Св. апостоли Филимон, Апфија и Архип; муч. Киликија идр; св. Калист

риба 22   11) Шта је свети пост? Свето средство да се постигне то исто. Светим

                  постом у душу своју с неба спуштамо небеске Божанске силе да 

                 осветимо себе. А шта је света љубав еванђелска? То исто. Љубећи

                ближње своје по еванђелској љубави, ми уствари освећујемо себе. (Ј)         

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      „Свака Помесна Православна Црква може да се суочи са црквеним расколом који се догодио у Украјини, али ако се ситуација правилно реши, осталима ће убудуће бити лакше“, каже владика Стефан, јерарх Српске Православне Цркве.

       
      У интервјуу за украјинску телевизију Перший козацький, владика Стефан је истакао да ситуација у којој се налази Украјинска Православна Црква утиче на читав православни свет.
      „Раскол је најгора ствар која се може догодити у Цркви (...) Ако се ситуација овде, у Кијеву, реши исправно, на добар начин (а како то остварити сада не знамо, али се надамо да ће Сам Господ помоћи), онда ће и осталим Помесним Црквама бити лакше. Ако се то не догоди, биће велики проблем у православном свету, који није постојао 20 векова“, нагласио је српски јерарх.
      „Мислим да је Господ удостојио украјински православни свет тога да сада баш он мора да одговори како треба сачувати Православни свет“, рекао је епископ ремезијански Стефан.
       
      Извор: Сектор за информисање ОСЦП-а
    • Од александар живаљев,
      ,,Ми смо и заслужили да живимо у мраку. Ја не знам који народ више псује сунце од нас! Те сунце жарко, сунце крваво, сунце калаисано. Уз сунце, псујемо још и Бога и лебац и мајку. Чему може да се нада народ коме су обичне псовке Бог, сунце, лебац и мајка?“    (глумац Бора Тодоровић 1929-2014)
       
      Када би Унеско озваничио категорију заштите нематеријалних и некултурних супротности од добара, која би сваки народ могао аутентично да брани као своја, па ма колико била рђава, за Србина би на првом мјесту то дефинитивно била псовка.
      Псовка је саставни дио сваког језика, само се подводи под изразе на неком простом нивоу културе. Кад је српски језик у питању, могу се подвести под категорију “жаргонизама”. А псовке ћемо сусрести и у литератури (код Ћосића, у дијалозима Антонија Исаковића, у текстовима проф. Слободана Антонића, обично су то код њега цитати, али их наводи у сваком случају), тако да је, просто речено, псовка конвенционалан начин изражавања. Ипак, када је српски народ у питању, изван конвенционалних категорија, феномен псовке је много комплекснији!
      Јер, псује се све, свагда, независно од прилике, ситуације, не гледајући моменат, саму псовку, карактер, тежину и сам главни субјекат исте, од стране иницијатора предиката. Иако је ове скарадне вербалне девијације, неминовно међ Србадијом одвајкада било, aмеричка кинематографија и послијератна транзиција, која је на мале екране донијела врелину београдског асфалта и међуетничко кључање на свим пољима, у великој мјери су утицали на то да вокабулар Срба буде преплављен псовкама, од оних најпростијих ( у смислу језичке једноставности) до оних народски окарактерисаних као најсочније.
      И наравно, није псовка ембрион нас Срба, псују и други народи, свако сходно сопственом просторном и културолошком контексту, али је Србину псовка постала огледало духа, у складу са јужњачким темпераментом, онако срдачно, варирајући у форми само од тога, да ли је у питању Лика, Динара, Мањача, Козара, Романија, Семберија, Војводина, Београд, Шумадија, Херцеговина итд.
      Псовка је погрда, која не само да ружи онога коме је упућена, већ и онога ко је изговара. Њено етимолошко значење и коријен кад се у нашем језику јавља, заправо симболизује начин обраћања некоме као псу, али у најпогрднијем могућем облику.   
      Међутим, и када се у неком формалном смислу прибјегне селекцији псовки и анализи истих, ма како ово парадоксално звучало, постаје евидентно да у посебну групу спадају оне, које подривају саме фундаменте човјековог живота, његове личности, његове улоге у овом свијету и односа које гради и на које је упућен. Псовке у којима се помињу родитељи, дјеца, небо, сунце, хљеб-лебац-колач, недјеља, живот, дан, крв, заправо и јесу негација човјековог назначења и његовог Богом установљеног превасходства.
      Па ипак, псовка у којој се помиње сам Бог, Творац и Сведржитељ свега горе поменутог, заправо је човјеков лични аутошовинизам, удар на сопство, смисао, почетак и циљ. Бог нас је назначио да умом рађамо, рукама стварамо, језиком благосиљамо. Даром говора, човјек је предодређен да славослови, богослови и уопште слови језиком, као даром саме Ријечи (Логоса Божијег). Управо Он нам се открио, јавио и пројавио Бога као заједницу Оца, Сина и Духа Светога, како би човјек могао славословити даром  Самог Дародавца.
      Не улазећи у анализе псовке на неком макроплану рода људског, овај феномен је свакако предмет анализе на микроплану рода српског и вјере светосавске. Шта ли се десило са Србином, да од тежака и војака, који без Бога није ишао ни преко прага, негдје у мраку вјере и кризе идентитета, благослов и славословље замјени празнословљем и бацањем проклетства превасходно на себе и ближњега свога (јер то управо и јесте аналогија псовке у Старом Завјету).
      Покренуо сам ово питање на часовима вјеронауке међу средњошколцима, на начин да смо заједно анализирали значење заповијести Божије која гласи: ,,Не узимај узалуд имена Господа Бога Својега“. Облици скрнављења ове заповијести су многобројни. Од заклињања лажног именом Божијим, преко призивања Бога трговачком логиком, па до уметања Бога у садржаје аудиовизуелне и назови хумористичне али не и духовите (текстови, карикатуре, вицеви и сл). Па ипак, ништа се од тога не може поредити са псовком. Недавно сам на рођењу дјетета имао прилику чути класичну фразу и дневну дозу српске здравице: Да нам Бог поживи (име дјетета), ајде људи попијте, Бог вас…!
      Српска земља је крвљу натопљена на сваком кутку отаџбине ове, да би се макар због тих мученика, за вјеру и отачаство пострадалих, име Божије требало призивати и молитву за благослов покољењима приносити. Ипак, свједоци смо како је умјесто благослова, Бог често и пречесто предмет псовке. (О другим јужнословенским народима не би полемисао, поготово о ,,синовима тисућљетне културе“ којима екстремизам није стран, историја свједочи о томе, пошто се исти диче псовкама у којима се помињу чавли Исусовог крижа и јуха од Његових костију).
      Србину је Бог у невољи потребан, али Га и псује кад се у невољи налази. Србину је Бог потребан кад игра Србија или Ђоковић; ,,Помози Боже“ али Га и псује кад лопта/лоптица заврше у ауту/голауту. И низ ових или сличних ситуација је поприлично дугачак, потврђујући неоспорну чињеницу, да смо ми народ контрадикције. Сваким се то даном изнова нечим поткријепи, а вјерујем да је већина мојих колега доживјела ситуацију као и сам. Они који опсују у близини свештеника, обично се правдају ријечима: извини попе, навика! А подводити све под навику, ништа је друго него  начин да се камуфлира елементарни простаклук!
      Са надом да ће то трајати све до момента док се не освјестимо, сложимо, умножимо, а прије свега тога обожимо, дијелим размишљања о овој теми из свакидашњег живота. Тај процес је дуготрајан и изискује времена. Али почиње малим стварима. На примјер, имам свједочанство једног доброг пријатеља, који ће потврдити да је уз пар сугестија, схватио како је много љепше рећи: Бог те видио или благословио, од онога што је ономад правдао ријечима. Не мислим ја брате тако, него ето случајно!
      Аутор: Свештеник Бранко Репаја из Бањалучке епархије
       
      Бранко Репаја: Од ,,Богословља“ до ,,Богопсовља“
      PATMOS.RS ,,Ми смо и заслужили да живимо у мраку. Ја не знам који народ више псује сунце од нас! Те сунце жарко, сунце крваво, сунце калаисано. Уз сунце псујемо још и Бога и лебац и...  
    • Од александар живаљев,
      ,,Ми смо и заслужили да живимо у мраку. Ја не знам који народ више псује сунце од нас! Те сунце жарко, сунце крваво, сунце калаисано. Уз сунце, псујемо још и Бога и лебац и мајку. Чему може да се нада народ коме су обичне псовке Бог, сунце, лебац и мајка?“    (глумац Бора Тодоровић 1929-2014)
       
      Када би Унеско озваничио категорију заштите нематеријалних и некултурних супротности од добара, која би сваки народ могао аутентично да брани као своја, па ма колико била рђава, за Србина би на првом мјесту то дефинитивно била псовка.
      Псовка је саставни дио сваког језика, само се подводи под изразе на неком простом нивоу културе. Кад је српски језик у питању, могу се подвести под категорију “жаргонизама”. А псовке ћемо сусрести и у литератури (код Ћосића, у дијалозима Антонија Исаковића, у текстовима проф. Слободана Антонића, обично су то код њега цитати, али их наводи у сваком случају), тако да је, просто речено, псовка конвенционалан начин изражавања. Ипак, када је српски народ у питању, изван конвенционалних категорија, феномен псовке је много комплекснији!
      Јер, псује се све, свагда, независно од прилике, ситуације, не гледајући моменат, саму псовку, карактер, тежину и сам главни субјекат исте, од стране иницијатора предиката. Иако је ове скарадне вербалне девијације, неминовно међ Србадијом одвајкада било, aмеричка кинематографија и послијератна транзиција, која је на мале екране донијела врелину београдског асфалта и међуетничко кључање на свим пољима, у великој мјери су утицали на то да вокабулар Срба буде преплављен псовкама, од оних најпростијих ( у смислу језичке једноставности) до оних народски окарактерисаних као најсочније.
      И наравно, није псовка ембрион нас Срба, псују и други народи, свако сходно сопственом просторном и културолошком контексту, али је Србину псовка постала огледало духа, у складу са јужњачким темпераментом, онако срдачно, варирајући у форми само од тога, да ли је у питању Лика, Динара, Мањача, Козара, Романија, Семберија, Војводина, Београд, Шумадија, Херцеговина итд.
      Псовка је погрда, која не само да ружи онога коме је упућена, већ и онога ко је изговара. Њено етимолошко значење и коријен кад се у нашем језику јавља, заправо симболизује начин обраћања некоме као псу, али у најпогрднијем могућем облику.   
      Међутим, и када се у неком формалном смислу прибјегне селекцији псовки и анализи истих, ма како ово парадоксално звучало, постаје евидентно да у посебну групу спадају оне, које подривају саме фундаменте човјековог живота, његове личности, његове улоге у овом свијету и односа које гради и на које је упућен. Псовке у којима се помињу родитељи, дјеца, небо, сунце, хљеб-лебац-колач, недјеља, живот, дан, крв, заправо и јесу негација човјековог назначења и његовог Богом установљеног превасходства.
      Па ипак, псовка у којој се помиње сам Бог, Творац и Сведржитељ свега горе поменутог, заправо је човјеков лични аутошовинизам, удар на сопство, смисао, почетак и циљ. Бог нас је назначио да умом рађамо, рукама стварамо, језиком благосиљамо. Даром говора, човјек је предодређен да славослови, богослови и уопште слови језиком, као даром саме Ријечи (Логоса Божијег). Управо Он нам се открио, јавио и пројавио Бога као заједницу Оца, Сина и Духа Светога, како би човјек могао славословити даром  Самог Дародавца.
      Не улазећи у анализе псовке на неком макроплану рода људског, овај феномен је свакако предмет анализе на микроплану рода српског и вјере светосавске. Шта ли се десило са Србином, да од тежака и војака, који без Бога није ишао ни преко прага, негдје у мраку вјере и кризе идентитета, благослов и славословље замјени празнословљем и бацањем проклетства превасходно на себе и ближњега свога (јер то управо и јесте аналогија псовке у Старом Завјету).
      Покренуо сам ово питање на часовима вјеронауке међу средњошколцима, на начин да смо заједно анализирали значење заповијести Божије која гласи: ,,Не узимај узалуд имена Господа Бога Својега“. Облици скрнављења ове заповијести су многобројни. Од заклињања лажног именом Божијим, преко призивања Бога трговачком логиком, па до уметања Бога у садржаје аудиовизуелне и назови хумористичне али не и духовите (текстови, карикатуре, вицеви и сл). Па ипак, ништа се од тога не може поредити са псовком. Недавно сам на рођењу дјетета имао прилику чути класичну фразу и дневну дозу српске здравице: Да нам Бог поживи (име дјетета), ајде људи попијте, Бог вас…!
      Српска земља је крвљу натопљена на сваком кутку отаџбине ове, да би се макар због тих мученика, за вјеру и отачаство пострадалих, име Божије требало призивати и молитву за благослов покољењима приносити. Ипак, свједоци смо како је умјесто благослова, Бог често и пречесто предмет псовке. (О другим јужнословенским народима не би полемисао, поготово о ,,синовима тисућљетне културе“ којима екстремизам није стран, историја свједочи о томе, пошто се исти диче псовкама у којима се помињу чавли Исусовог крижа и јуха од Његових костију).
      Србину је Бог у невољи потребан, али Га и псује кад се у невољи налази. Србину је Бог потребан кад игра Србија или Ђоковић; ,,Помози Боже“ али Га и псује кад лопта/лоптица заврше у ауту/голауту. И низ ових или сличних ситуација је поприлично дугачак, потврђујући неоспорну чињеницу, да смо ми народ контрадикције. Сваким се то даном изнова нечим поткријепи, а вјерујем да је већина мојих колега доживјела ситуацију као и сам. Они који опсују у близини свештеника, обично се правдају ријечима: извини попе, навика! А подводити све под навику, ништа је друго него  начин да се камуфлира елементарни простаклук!
      Са надом да ће то трајати све до момента док се не освјестимо, сложимо, умножимо, а прије свега тога обожимо, дијелим размишљања о овој теми из свакидашњег живота. Тај процес је дуготрајан и изискује времена. Али почиње малим стварима. На примјер, имам свједочанство једног доброг пријатеља, који ће потврдити да је уз пар сугестија, схватио како је много љепше рећи: Бог те видио или благословио, од онога што је ономад правдао ријечима. Не мислим ја брате тако, него ето случајно!
      Аутор: Свештеник Бранко Репаја из Бањалучке епархије
       
      Бранко Репаја: Од ,,Богословља“ до ,,Богопсовља“
      PATMOS.RS ,,Ми смо и заслужили да живимо у мраку. Ја не знам који народ више псује сунце од нас! Те сунце жарко, сунце крваво, сунце калаисано. Уз сунце псујемо још и Бога и лебац и...  
      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Данас је празник великог Претече, јер је из неплодних крила Јелисавете дошао, као пророк већи од свих пророка, и нема таквога нити се појавио; Он је претходник Светила песветлог и глас Бога-Логоса, пратиоц је Женика, да припреми Господу народ одабрани, да их унапред очисти покајањем; Он је изданак Захарије и добри васпитаник пустиње, проповедник покајања, за очишћење греха; Он је свима и у аду благовестио васкрсење мртвих, и моли се за душе наше. (Трећа стихира на Господи возвах)

       
      Долазак светог славног Пророка, Претече и Крститеља Господњег Јована најављивали су пророк Исаија и пророк Малахија, а када се време његовог рођења приближило, свети Архангел Гаврил најављује првосвештенику Захарији рођење Јованово, да ће Јованова мисија бити велика и благословена и од Бога и од људи. Његова проповед претходила је доласку Господњем, а свети Јован је последњи пророк Старог Завета и први Апостол и јеванђелиста Новог Завета.
      У току једне богослужбене године постоји шест празника посвећених светом Јовану: 1. Зачеће светог Јована; 2. Сабор светог Јована; 3. Прво и друго обретење главе светог Јована; 4. Треће обретење главе светог Јована; 5. Рођење светог Јована; 6. Усековање часне главе светог Јована Крститеља.
      У седмичном богослужбеном кругу сваки уторак посвећен је светом Јовану, а поред тога приликом помињања на отпусту свети Јован помиње се одмах после Пресвете Богомајке. У древним литургијским типовима можемо уочити учесталије помињање светог Јована у богослужењима, као што је пример из Литургије светог апостола Јакова брата Господњег: „Поменимо Пресвету, Пречисту, Преславну, Благословену, Владичицу нашу Богородицу и увек Дјеву Марију, светог Јована, славног Пророка, Претечу и Крститеља Господњег, божанске и свехвалне апостоле, славне пророке и победоносне мученике, и све свете и праведне, да бисмо њиховим молитвама и заузимањем сви били помилованиˮ (завршна прозба велике јектеније).
      У животу Цркве после Пресвете Богородице највеће поштовање исказано је светом часном и славном Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем. Јованова  проповед претходила је доласку Господњем у свет. Он је удостојен да своју десницу положи на Спаситељеву главу приликом крштења у токовима Јорданским, а на крају, после своје мученичке кончине, бива проповедник Еванђеља онима који су аду. Химнографија га назива и првим Претечом, првим Пророком, првим мучеником, првим Евангелистом, првим Апостолом и првим монахом, земаљским Ангелом и небеским човеком. Поред Господа и Пресвете Богородице, света Црква само светог Јована прославља више пута у току године и тако указује на духовну величину његове личности и незамењиви удео у искупитељском делу Господа Исуса Христа.
      Пророче и Претечо доласка Христовог, не умемо те достојно похвалити, ми који те љубављу поштујемо, јер неплодна тобом рађа и очева немост се ослобађа, славним и часним твојим рођењем: И оваплоћење Сина Божијега се свету проповеда. (Тропар Рођења светог Јована)
      Раније неплодна, данас Христовог Претечу рађа, и то је испуњење сваког пророчанства, које су пророци проповедали. На Њега (Христа) си на Јордану руку положио, јавивши се као Пророк Божијег Логоса (Речи), проповедник, уједно и Претеча. (Кондак Рођења светог Јована)
       
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић



      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Празник Вазнесења Господа нашег Исуса Христа, прославља се у четрдесети дан по Пасхи. У овом пресветлом празнику бивају испуњени и употпуњени сви празници домостроја нашега спасења, почев од Рождества Христовог, па до распећа и Христовог славног Васкрсења. О Празнику Вазнесења Господњег и о његовим богослужбеним особеностима, разговарали смо са катихетом Браниславом Илићем, аутором специјалне емисије серијала Богослужбене особености Великих празникâ. Емисију водила: Драгана Машић.
       
       
       
      Извор: Радио Беседа
×
×
  • Креирај ново...