Jump to content

Православни подсетник лета Господњег 2020.

Оцени ову тему


Препоручена порука

25. - 31. октобар 2020.

Недеља 20. по Духовима - св. Отаца 7. вас. сабора

Нед   25   Св. муч. Андроник, Пров и Тарах

           12    2) Мрзили ли вас свет, браћо, не чудите се и не бојте се, јер на

                   Бога омрзну пре вас. Хришћанин се спасава мржњом свих који

                   га мрзе, јер мржњу њихову претвара у повод за љубав своју 

                   према њима и молитву своју за њих. Он се моли за њих из љубави

                   према Христу, због којег га они баш и гоне, јер зна да они мржњом

                   својом убијају душу своју. Мрзи ли те свет не изненађуј се, јер је 

                  Бога пре тебе омрзнуо, а ти си човек.

Пон   26   Св. муч. Карп; новомуч. Злата Маглинска; Богородица Иверска

           13   3) Хришћани, ви нисте од света, зато вас свет мрзи и гони. Ви сте 

                  ми туђи, ви сте само дошљаци у свету, само путници, само хаџије

                  вечности. Мрзе вас јер су вам разни погледи на свет, разна мерила.

                 Ви волите оно што Господ Христос воли, а они воле оно што страсти

                 њихове воле. Ви чините оно што Господ Христос чини, а они чине оно

                 што сласти њихове хоће да ови чине.

Уто   27     Преподобна мати Параскева - Света Петка

         14     4) Вером својом у Господа Христа ви бијете и убијате зло и ђаволе,

                   зато вас они и мрзе и устају на вас кроз противнике ваше. Али, не 

                   бојте се; ја вас, вели Господ, избавих од света, дигох вас изнад света,

                   изнад његових жеља и страсти, изнад његових грехова и сласти. Ви

                  сте недостижни за смрт, ви као светлост на висини обасјавате сва 

                  зла у низини, зато вас и  мрзе, зато вас и гоне.

Сре   28    Св. свештеномуч. Лукијан; преп. Јевтимије

вода  15    5) Хришћани, ви сте мученици, јер вас свет сталном мржњом мучи

                   и гони, гони из овог у онај свет.И не знају, безумни, да вам тиме

                   спасење стичу. Јер не претпостављају да се ви сваког јутра чежњиво

                   молите Светој и Кроткој Богомајци: "Ти која си изнад Анђела,

                   подигни ме изнад смрти.

Чет   29   Св. муч. Лонгин Сотник

          16    6) Јеси ли Христов? Зашто онда хоћеш да те свет воли и поштује 

                  и цени? Знаш Христову судбину. Није ли и твоја као Његова, јер

                 си ти Његов.

Пет   30   Св. пророк Осија; преп. муч. Андреј Критски

вода  17    7) Зар си слуга Његов, ако желиш да ти судбина буде друкчија од 

                  Христове? Њега изгнаше, Господара изгнаше - не гоне ли тебе, ти

                  ниси слуга Његов.Гоне те Њега ради, знај Његов си.

Суб   31     Св. апостол и јеванђелист Лука; св. Петар Цетињски

          18     8) А када си Његов, јачи си од света, од целога света, од зала и

                   грехова у свету. Када си Његов,непобедив си! Као Бог непобедив

                  за све људе, за све ђаволе, и у овом и у оном свету. (Ј)

-------------------------------------------------------------------------

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 50
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

1. - 7. новембар 2020.

Недеља 21. по Духовима

Нед    1     Св. пророк Јоил; преп. Прохорр Пчињски; преп. Јован Рилски

          19    9) Програм твога живота је у Христовом животу, програм твога

                   рада у Христовом раду, програм твоје судбине у Христовој 

                   судбини, план твог живота у Христовом плану. У свему томе ти

                   си само Његов слуга. Како је Њему било овде на земљи, биће 

                   тако и теби. Њега изгнаше, а тебе ће гонити; Њега омрзнуше, 

                  и тебе ће мрзети. Но како је Њему горе на Небу, биће тако и теби;

                  Њега Бог васкрсе у телу, и тебе ће васкрснути; Њега Бог прослави

                  и тебе ће прославити. И у овом и у оном свету ти доживљаваш што

                 и Он. У томе се састоји Хришћанство. Без тога ниси хришћанин.

Пон   2    Св. великомученик Артемије

         20    10) Уствари, свет не мрзи тебе, него Господа у теби. Зато не страхуј,

                  не плаши се; све ударце који падају на тебе прима Господ Христос

                 на Себе. И не само ударце који падају на тебе, већ и на сву браћу твоју.

Уто   3    Преп. Иларион Велики; св. Иларион и Висарион

        21    11) Браћо, кад се човек испуни ђаволском гордошћу, најпре порекне

                 Бога у Христу, па онда себе прогласи за бога. То је и природно, јер 

                 када човек прогласи себе за бога, а страсти своје за идоле своје, како

                 може Христа признати за Бога? Христа Који непрестано ратује против

                 свих грехова и свих страсти. Човек може признати Христа за Бога само

                када омрзне грех и зло, јер нема мира и примирја између греха и безгре-

                шности, између зла и добра, између мржње и љубави, између ђавола 

                и Бога

Сре   4    Св. Аверкије Јерапољски; праведни Лот; Богородица Казанска

вода 22   12) Гле, и данас хришћане гоне и муче као што су некад незнабошци

                 и цар Максимијан гонили и мчили светог славног великомученика

                 Димитрија. Зар данас не мрзе, зар данас не гоне Господа Христа? О,

                мрзе Га и гоне вештији од незнабожачких царева.

Чет   5     Св. апостол Јаков, први епископ Јерусалимски

           23    13)Зар не гони Господа Христа  свештеник који несвештено живи и 

                 несвештено служи? О, мучи Га и гони и изгони из душе својих паро-

                 хијана. Зар не мучи, зар не гони Господа Христа судија из суда који

                неправедно суди и осуђује?

Пет   6    Св. великомуч. Арета; Богородица Свих жалосних Радост

вода 24   14)Зар не мучи, зар не гони Господа Христа из душе својих држављана

                 државник који безбожно влада? Зар не мучи, зар не гони Господа 

                 Христа трговац који непоштено тргује? Зар не мучи, зар не гони 

                 Господа Христа лекар који несавесно лечи? Зар не мучи, зар не гони

                Господа Христа из детињих душа наставник који неверјее проповеда?

Суб   7    Св. муч. Маркијан, Нотариј и Мартирије (Задушнице)

            25   15) Гониоци Христа, прибојте се! Данас вас је више него за време 

                 незнабожачких царева. Нека вас је милион милиона, ипак је један

                хришћанин јачи од свих вас, јер Бога у себи носи, јер Бог из њега

                бори са вама. (Ј)  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

8. - 14. новембар 2020.

Недеља 22. по Духовима

Нед   8     Св. великомученик Димитрије Мироточиви

         26   16) А ко ће Бога победити, ко ће хришћанина богоносца

                 победити? Нека се деси и то чудо, да сви пређу у табор Христових

                 гонитеља и да у свету остане само један хришћанин, ипак ће он

                 један однети победу над свима њима, јер је у њему Непобедиви 

                 Победник - Господ Христос. Пошаљи хиљаду смрти против њега,

                 и он ће их све сатрти. Пошаљи легион ђавола, и он ће их све у прах

                развејати. Тако се борио свети Димитрије и победио моћног цара

                Максимијана. Бори се и ти тако и победићеш све гониоце Господа

                Христа. Са пакленом против Христа Максимијановом мржњом 

                Димитрије се борио Духом Светим, и постао као други Рај.

Пон   9      Св. муч. Нестор Солински

        27    17) И ти, брате, кроз ужасни пакао христоборачке мржње у овоме

                 свету проћи ће, а нећеш бити побеђен, нити ћеш постати ђаво,

                ако са светим Димитријем будеш ишао кроз пакао. Проћи ћеш и 

                постати као други Рај, и стићи ћеш са светим Димитријем у дивно

                Царство незаменљивог Господа Исуса, Коме нека је слава и хвала,

                са Оцем и Светим Дзхом, сада и увек и кроза све векове. Амин. (Ј)

Уто   10   Св. муч. Терентије;  св. Арсеније Сремац

         28    Није довољно само не чинити зла. На скали величина има нула

                  и позитивне и негативне величине. Не може се остати на нули.

                 Само позитивно узрастање вреди. (П)

Сре   11    Св. Аврамије Затворник; преп. муч. Анастасија Римљанка

вода 29    Треба да познаш радост што ти доноси страдање у добровољном  

                  ношењу крста. Ако патиш као јеванђелски Лазар и подносиш бол

                  и јаде без роптања, знај да ћеш стећи велико благо души. (С)

Чет   12    Св. краљ Милутин, преп. Теоктист и мати им Јелена; Варнава Испов.

         30    Сиромах никад код Срба није остао гладан. (Н)

Пет   13     Св. апостоли Стахије, Амплије и други с њима

вода 31     Сваки дан грешити и сваки дан кајати се, то се не може узети као

                   напредак, но као тапкање на једном истом месту корачања 

                  унапред. Докле год кајање не превагне и грешење не умали, 

                 наши дани ће бити испуњни зидањем и рушењем једне исте куле.

                 Мораш се, дакле, постарати, да једног дана можеш показати нешто

                 од јучерашњег зидања непорушеног. То ће бити твој први дан

                 живота. (Н)

Суб   14    Св. Козма и Дамјан - Врачеви

              1      Многи људи по незнању више се труде како ће ублажити муке у 

                  старости и предсмртној болести него ли како ће се избавити од

                  мука адских у животу после старости и смрти. (Н)       

Link to comment
Подели на овим сајтовима

15. - 21. новембар 2020.

Недеља 23. по Духовима

Нед   15    Св. муч. Акиндин, Пигасије, и други с њима

          2      И најбољи човек може да падне, ако не бди над

                  собом са страхом Божјим. (Н)

Пон   16    Обновљење грама св. Георгија - Ђурђиц

           3    Један човек онолико вреди колико људи истински познаје,

                  тј. колико је туђих душевних драма својом душом преживео. (Н)

Уто    17     Преп. Јоаникије Велики; свештеномуч. Никандар

           4     Молитвом чистим вид вере моје, да Те не изгубим у магли,

                   Најсјајнија Звездо моја. (Н)

Сре   18     Св. преп. муч. Галактион и Епистима

вода  5     Ако би у молитви твој ум ишао на разне стране, а не небу и Богу,

                  ипак не падај духом, него га увек враћај и везуј за речи молитвене.

                  Ипак, таква молитва неће остати без плода, мада и није сва чиста. (П)

Чет   19    Св. Павле Исповедник; преп. Варлаам Хутински

          6      Пошетајте са својом славом по гробљу и видите, да ли ће вас 

                  мртви славити. Заиста, ви већ непрестано шетате по гробљу,

                  и од покретних гробова примате славу. Ко ће вас славити, кад

                 покретни гробови постану непокретни? Ожалостићете се веома

                 у другом свету, кад будете чули искрено мишљење о себи од

                 оних, који су вас у овоме свету славили. (Н)

Пет   20   Светих 33 муч. у Мелитини; преп. Лазар

вода  7     1) Не дајмо да плаче због нас Свети Архистратиг! Наш највернији 

                  и највећи Сарадник! Наш Свепобедник у свима нашим ратовањима

                  са нечистим дусима! Нека он буде увек испред нас, а ми за њим и

                  иза њега. И онда никад нећемо претрпети пораз! Душа наша у овом

                  свету побеђиваће сваки грех, свако зло, сваког ђавола, сваку смрт,

                  и ми ћемо, вођени и предвођени њиме изаћи из овог света као 

                 Христови војници победници, и са Светим Архангелом ући у Царство

                  Небеско. 

Суб   21     Сабор св. Архангела Михаила - Аранђеловдан

          8     2) Зато наше молитве њему нека никад не малаксавају, нека га 

                 држе увек поред нас да би он, светлоошћу својом Божанском и

                 неугасивом, одгонио од нас сваки мрак греха, сваку таму искушења,

                 и ми предвођени њиме кроз капију смрти узлетели у Царство 

                 Небеско, да се заједно са својим врховним Војсковођом поклонимо

                 Чудесном Господу Христу, Творцу и Спасу нашем, Коме кроз Светог

                 Архистратига Михаила, нека је част и слава сада и увек и кроза све

                 векове. Амин. (Ј)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

22. - 28. новембар 2020.

Недеља 24.по Духовима

Нед    22   Св. муч. Онисифор и Порфирије; св. Нектарије Егински

           9      Онај ко је смирен и кротак, он се не љути. И ако га грдиш,

                    ти се гњевиш, он те жали што тако мучиш себе. (Т)

Пон    23    Св. апостоли Олимп, Ераст, Родион и други са њима

           10     Боље је извршити а да нисмо обећали, неголи обећати па

                    не извршити. Дати завети се морају извршити. (П)

Уто    24      Св. муч. Мина; св. краљ Стефан Дечански

          11      Кајемо се, за све оне, чија је душа подељена и чији је карактер 

                    неутврђен, те свеце славе, а свеце псују, крсту се клањају, а крст

                    псују, пост држе, а пост псују, Богу се моле, а Бога руже, црквом

                    се хвале, а у цркву не иду, Српство величају, а Србе цепају, 

                    државом се поносе, а државу краду. (Н)

Сре   25     Св. Јован Милостиви; преп. Нил Синајски

уље   12     1) Пресвета Дјева Марија девет година се васпитавала у Храму,

                    и доведена у Храм, како се вели у црквеним књигама, да се свето

                   васпита, да добије свето васпитање. А шта то значи? Да освети

                   душу, да освети срце, да освети ум, да освети вољу, да освети 

                   цело своје биће. Јер човек је зато саздан да буде свет, јер воља је

                   Божја, вели свети апостол Павле, светост наша. То Бог хоће од нас:

                    да се осветимо, да живот наш буде светиња. Како? 

Чет   26     Св. Јован Златоуст

             13     2) Ето, онако како је показано у Светој Дјеви Марији. Она је живела

                   при Храму, провела дане у молитвама, у посту, у читању Светога 

                   Писма, у предењу и ручним радовима; и тако радећи и тако живећи

                   пуних девет година. Она је осветила своју душу, осветила своје 

                  срце, своје биће, толико осветила да се удостојила постати Мајка

                  Бога Живога, постати Пресвета Богородица, и тиме испунити сву

                  Божју вољу о Њој и о роду људском.

Пет   27    Св. апостол Филип; цар Јустинијан; Григорије Палама (Поч. поста)

уље  14    3) Данас, браћо, у свету постоји велика пометња око тога шта је

                  васпитање и шта је циљ васпитања. Намучили се европски умови,

                  такозваним научницима, професори, учитељи, наставници, све је 

                  то мање више одбацило овај благословени циљ васпитања; 

                  одбацили су свето васпитање и предлажу нам човека као потомка

                  мајмуновог: човек је постао од животиње!...

Суб    28  Св. муч. Гурије, Самон и Авив

риба  15    4)Одбацили су свето васпитање. Погледајте како су људи подивљали

                   данас! Погледајте каква зла чине, какви злочини, какви греси, и то

                   мирне душе, мирне савести. Краде се, пљачка се, узбуђења нема.

                   Ако смо животиње, зашто не живимо животињски!? Ко нам то може

                   забранити!? Ако савести нема, ако Бога нема над нама...(Ј)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

29.нов - 5. децембар 2020.

Недеља 25. по Духовима

Нед   29    Св. апостол и јеванђелист Матеј

риба  16    5) Шта је циљ, браћо, васпитања? Бог је створио човека са

                  боголиком душом, са сликом Божјом у души, живом сликом. 

                  Ради чега? Да се човек усавршава и да испуни себе Богом,

                  да постане боголик, да постане богосличан.

Пон   30   Св. Григорије Чудотворац; Никон Радоњешки; преп. Севастијан

вода  17    Џексонски

                  6) Сам Господ Христос, Бог Живи и Истинити Који је дошао у овај

                   свет, Он је објавио и наредио свима нама: "Будите савршени као

                   што  је Отац ваш Небески савршен", као што је Бог савршен. Ето

                   циља васпитања. Ти, ти си човек, саздан си од Бога. Ради чега?

                  Да из себе израдиш и изградиш савршено биће које ће личити на

                  Бога. Зато је Господ Христос Сав Бог и дошао у овај свет и постао

                 човек, испунио људску природу Божанством Својим да покаже да 

                је то циљ човековог живота у овоме свету - да и душу и тело испуни

                Богом. И душу и тело да испуни Богом.

--------------------------------------------------------------------------------

Уто   1     Св. муч. Платон, Роман и Варул Отрок

уље 18    7) А најбоље и најпотпуније средство за то јесте Свето Причешће,

                 јер Свето Причешће јесте Сам Господ Христос. Хлеб и вино претварају

                се у тело и крв Господа Христа, и ми причешћујући се Њиме, примамо

                Васцелог Господа, испуњујемо се Њиме да бисмо живели Њиме у

               овоме свету, живели Божански, живели по светим заповестима Божјим,

                по светим врлинама јеванђелским. Ето, ради чега је човек створен,

               ето шта је циљ васпитања.

Сре   2   Св. пророк Авдија; муч. Варлаам; преп. Јоасаф

вода 19   8) Господ је основао Цркву Своју да нам у Цркви да сва средства 

                помоћу којих ћемо ми остварити тај циљ нашег васпитања, средства

                која ће нас учинити богосличнима, која ће нас учинити Христовима,

               да личимо на Господа Христа, да постанемо као Он.

Чет   3    Преп. Григорије Декаполит

уље 20   9) Шта је наредба, како се вели у Светом Еванђељу: да ходимо као 

                што је Он ходио, Он Господ Христос док је био на земљи? Ето циља

                васпитања! И кад се тај циљ остварује, шта се збива са човеком?

                Човек се освећује!

Пет       ВАВЕДЕЊЕ   ПРЕСВЕТЕ   БОГОРОДИЦЕ

риба 21   10) Гле, ти си на молитви, а шта је молитва? Молитва је света врлина

                       коју је Господ Христос дао роду људскоме. Човек стојећи на молитви

                 Богу, у исто време испуњује се с неба Божанским силама, Божанским

                силама које испуњују душу, и тако човек постаје свети после сваке

                искрене молитве Богу.

Суб   5    Св. апостоли Филимон, Апфија и Архип; муч. Киликија идр; св. Калист

риба 22   11) Шта је свети пост? Свето средство да се постигне то исто. Светим

                  постом у душу своју с неба спуштамо небеске Божанске силе да 

                 осветимо себе. А шта је света љубав еванђелска? То исто. Љубећи

                ближње своје по еванђелској љубави, ми уствари освећујемо себе. (Ј)         

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У богослужбеном животу наше Свете Цркве поред Свете Литургије Светог Јована Златоуста, Светог Василија Великог и Пређеосвећених Дарова, у одређене дане у току богослужбене године служи се и древна Литургија Светог Апостола Јакова, брата Господњег првог Епископа јерусалимског.    Радио Беседа: Светотајинско богословље - Древна Литургија Светог Апостола Јакова, брата Господњег     Литургија Светог Апостола Јакова припада Антиохијском литургијском типу. У многобројним богослужбеним изворима она носи назив ЈЕРУСАЛИМСКА Литургија, што свакако указује на Светог апостола Јакова који је био први Епископ Светог града Јерусалима. Као таква она се може назвати и древном Литургијом Јерусалимске Цркве – Мајке Свих Цркава. Настала је у Јерусалиму током четвртог века. Овај период њеног настанка на неки начин њу повезује са петом мистагошком  Катихезом Светог Кирила Јерусалимског где Свети Кирил управо њу и тумачи. Ова древна Литургија из јерусалимске Цркве бива проширена на крајеве Антиохијске Патријаршије и преведена на сиријски језик. По сведочанству Епископа Атанасија (Јевтића) изворни језик јаковљеве Литургије јесте свакако грчки, али она је касније ради богослужбене употребе преведена на многобројне језике.    Вредно је напоменути да се текст Јаковљеве Литургије на српски језик први пут појавио благословеним трудом блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића). О богатом литургијском издаваштву почившег владике Хризостома подробније пише протопрезвитер-ставрофор др Владимир Вукашиновић. Владика Хризостом је познат као велики љубитељ богослужења и богослужбеног благољепија, а своју љубав према богослужењу исказао је делатно управо у богатом литургијском издаваштву. Када је у питању Литургија Светог Апостола Јакова Владика је најпре као хиландарски јеромонах припремио и уредио чин ове Литургије за презвитерско служење и тај чин је из штампе изашао 1982. године. Такође као хиландарски јеромонах 1985. године издаје превод ове Литургије на црквенословенском језику са српским рубрикама, док касније као Епископ банатски 1992. године издаје чин јаковљеве Литургије на српском језику.    Литургија Светог Апостола Јакова, према данашњој богослужбеној пракси служи се два пута у току године. Служи се на празник Светог Апостола Јакова (5. новембра), као и у недељу по празнику Рођења Христовог - Светих Богоотаца.    Кратак преглед поредка и специфичности:     Презвитер и ђакон се облаче у потпуно одјејаније не изговарајући притом молитве. Напомена приликом облачења ђакона указује да се ђакон одмах опасује ораром и тако остаје приликом савршавања Литургије. Битна напомена је и да се проскомидија не врши пре Свете Литургије (као што је случај са Литургијом Светог Јована Златоуста и Светог Василија Великог), већ је време савршавања у склопу Свете Литургије и то за време певања херувимске песме (нека умукне свако тело човечије). Када се презвитер и ђакон обуку у свештено одјејаније, ђакон излази из олтара и стаје испред царских двери, а презвитер испред часне трпезе чита молитву у којој се моли да Господ благослови његово свештенослужење и да по Његовој неизмерној доброти ниспошље благодат Светога Духа која ће га укрепити за предстојећу службу. Након неколико уводних молитава долазимо до првог кађења пре кога се чита посебна молитва за благосиљање кâда као миомирисног приноса Богу:   Боже, Ти си примио Авељеве дарове, Нојеву и Авраамову жртву, Ароново и Захаријино кађење, прими из руку нас грешних ово кађење као пријатан мирис за опроштај грехова наших, и свеколиког Твог народа. Јер си благословен и Теби припада слава, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова Амин.      Након овог благосиљања кадионице и кађења пева се Јединородни Сине и Слове Божји… и за време појања ове химне презвитер даје ђакону у десну руку Еванђеље, а у леву руку Апостол (Посланице Светих Апостола), док презвитер узима Паримејник. Носећи ове свештене књиге они чине вход и стају на амвон и на већ припремљене налоње постављају књиге (Еванђеље на средини, Апостол са десне стране, а Паримејник са леве). Након молитве Боже Сведржитељу, Преславни Господе… ђакон са амвона произноси велику јектенију (шест прозби). Потом следи појање Трисвете песме, и одмах чтец почиње са читање Старозаветних одељака у виду читања из пророштава. После Старозаветног чтенија чита се одељак из Посланица и за време појања алилујарија ђакон узевши благослов од презвитера врши кађење. Овде постоји једна специфичност да презвитер не благосиља кадионицу изговарајући претходно наведену молитву кадионице, већ изговара следећу молитву:   Теби који си испуњен сваком добротом и весељем, Господе Боже наш, приносимо ово кађење пред Тобом, и за све што си нам даровао, и молимо ти се нека се узнесе из наших бедних руку, на пренебесни Твој жртвеник као пријатан мирис ради опроштаја сагрешења наших и васцелог народа Твог. Милошћу, милосрђем и љубављу, за људе Јединородног Твог Сина, са којим си благословен, са Пресветим и добрим и Животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова Амин.     За разлику од Литургије Светог Василија Великог и Светог Јована Златоустог, након читања Апостола и кађења, следи јектенија са читањем молитве пред Еванђеље:   Запали у срцима нашим Човекољубиви Владико, непролазну светлост Твога богопознања и отвори очи ума нашега, да бисмо победивши све телесне похоте, живели духовним животом, мислећи и творећи све што је Теби угодно. Јер си Ти просветљење душа и тела наших и Теби славу узносимо са Безпочетним Твојим Оцем, и Пресветим и добрим и Животворним Твојим духом, сада и увек и у векове векова Амин.     Следи читање Еванђеља које не почиње добро познатим узвиком пазимо  којим нас позива ђакон да пазимо на читање, већ речима: Обратимо пажњу на Свето читање! Када се заврши читање еванђелске перикопе ђакон са амвона произноси прозбену јектенију, а презвитер потом чита молитве за оглашене и за оне који се припремају за свето просветљење. На месту херувимске песме на Литургији Светог Апостола Јакова поје се химна Нека умукне свако тело човечије која се пева и на Литургији Светог Василија Великог на Свету и Велику суботу. За време појања ове химне презвитер изговара молитву херувимске песме предухитривши Твој страшни улазак, дивимо се изгледом твоје светле трпезе… у којој моли јединог истинског свештенослужитеља, Господа нашег Исуса Христа, да му подари духовну крепост да са сваком пажњом и страхом Божјим приступи савршавању овог свештенодејства, али и да му подари непорочно свештенослужење. Ова молитва је по свом садржају слична са молитвом херувимске песме коју литург изговара на Литургији Светог Василија Великог и Светог Јована Златоуста, у којој се на крају наглашава управо онај свештени моменат да је Господа наш онај који приноси и који се приноси, који прима и који се раздаје. Презвитер благосиља кадионицу речима следеће молитве:   Заједно са кађењем Арона и Захарије, Твојих угодника, молитву као духовни мирис, кађење ово као жртву паљеницу, прими од нас грешних ради опроштења грехова наших и очишћења васцелог Твог народа, од овоземаљског световног смрада и удостоји нас да приступимо Твоме Светом жртвенику. Јер је благословено пресвето Име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове, векова амин.    Након кађења презвитер са ђаконом одлази до проскомидије где врши проскомидију. Извадивши агнец, жртву је га и полаже на дискос, без изговарања молитава, а потом улива вино и воду у путир, такође без изговарања молитава. Овде је занимљиво нагласити да се не ваде честице, већ се на дискос поставља само агнец. У српском преводу ове Литургије блаженопочивши Владика Хризостом у рубрици напомиње да је ово древна пракса Цркве, али ако литург жели да вади честице као на Литургији Светог Василија Великог и Светог Јована Златоуста, он то може учинити и овде. Дискос и путир се овде не покривају покровцима, већ тако са њима чине велики вход, изашавши на северне двери и ушавши на царске двери. Презвитер одмах изговара молитву предложења:   Боже, Боже наш који си послао Небески Хлеб, храну целоме свету, Господа нашег и Бога Исуса Христа, који нас благосиља и освећује; Ти сâм благослови ово предложење и прими га у свој наднебески жртвеник. Помени као добар и човекољубив, оне који принесоше, и оне за које принесоше, и нас неосуђене сачувај у свештенодејству божанствених тајни Твојих. Јер се свети и прославља Пречасно и величанствено Име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова Амин.    Ова молитва предложења иста је и на Литургији Василија Великог и Јована Златоустог. Након краће јектеније сабрана литургијска заједница једним устима и једним срцем изговара исповедање вере, а тек након исповедања вере врши се целив љубави, не само свештенослужитеља, већ и међу сабраним народом. После исповедања вере и целива љубави долазимо до централног дела Свете Литургије. Свеобухватност и обимност ове Анафоре нам не дозвољава да дубље проникнемо у њен садржај. Она заиста одише не само молитвеним духом, већ посебном песничком лепотом. Након освећења дарова литург се до појединости моли да Господ помилује све јерархијске службе, помињући све понаособ, народ и све хришћане. Значајно је напоменути да се верни народ на овој Светој Литургији причешћује под оба вида. Ова пракса причешћивања под оба вида јесте присутна у поретку јаковљеве Литургије, али у пракси наше помесне Цркве често се избегава из практичних разлога, већ се причешће верног народа врши кашичицом као на Литургији Светог Василија Великог и Светог Јована Златоустог. После благодарствених литургијских молитава након речи ОТПУСТИТЕ СЕ У МИРУ, презвитер чита молитву отпуста којом у виду благослова отпушта народ.      катихета Бранислав Илић   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Беседа Патријарха српског Порфирија на празник Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра цетињског, 2021. лета Господњег, изговорена у храму Светог апостола и јеванђелистаЛуке на Кошутњаку.

      У име Оца и Сина и светога Духа. Браћо и сестре, чули смо одломак из Јеванђеља по Луки, чији спомен данас славимо. Славимо Светог Луку који је један од четворице јеванђелиста, који је био образован, био је лекар, а био је - предање каже - и сликар, иконописац, али пре свега био је онај који је веровао у реч Божју, који је прихватио Јеванђеље Христово и који га је даље проповедао и сам записао у речи и искуство Цркве везано за Исуса Христа, Сина Божјег, и то тако што је изложио све догађаје хронолошки, онако како су се низали везано за оваплоћење Сина Божјег и уопште за Његову личност и Његово деловање.
      Данас смо чули одломак из Јеванђеље који је наставак од претходне недеље и уопште да бисмо разумели Реч коју слушамо на Светој Литургији, Реч Јеванђеља, потребно је увек да повезујемо са оним што је претходило и оним што следи. Најпре је Господ сакупио ученике своје, дванесторицу апостола, и онда им открио истиниту и праву веру, да би потом показао шта је то истинит и прави живот. Те две реалности су неодвојиве, истинита вера и исправан живот. Теологија богословља и духовност су неодвојиви. Понекад неко мисли да је довољно да чита књиге, да зна да исприча и опише истине, догмате наше вере, а да при том сматра да уопште није важно да улаже духовни труд, да се труди да има истинит, честит и чист живот. Заборавља да је тело наше храм Духа Светога. С друге стране неко мисли да треба само да се држи формалног спољашњег испуњавања заповести Божјих, онако како он то разуме, на свој начин, по своме моделу, а да при том не води рачуна о истинитој и чистој вери. Дакле, права вера производи прави православни живот, а православни начин живота ништа није друго него пројава  истините и праве вере. Те две реалности су међусобно органски спојене - дакле богословље, теологија, познавање вере и начин живота, подвиг, тј. духовни живот.
      И управо данас, апостол и јеванђелист Лука нам у једној реченици износи и праву веру и прави живот. Златно правило начина постојања нас православних хришћана, оних који су део Христовог тела, који су део Цркве, а то златно правило, потпуно ново,  које ствара нови свет и новог човека, нову Земљу и ново небо, јер јесте правило које нас везује органски, нераскидиво за Спаситеља нашега, Господа Христа, то правило гласи: Како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима, јер ако љубите оне који вас љубе шта сте велико учинили какву хвалу очекујете. Ако чините оно што и вама други чине, ако позајмљујете другима очекујући да ће вам вратити то што сте им позајмили, ако удружујете интересе, чините нешто да бисте имали добит у истој мери у којој има неко други, све то чине и они који не морају бити везани за Христа, који не морају веровати на православни начин и који не желе да живе по православном духу, по начину животу које нам открива Јеванђеље Христово. Уосталом, сав наш свет људски, увек је то тако било, а ми смо сведоци својих времена и данас тако јесте, највише чини водећи рачуна о свом интересу, и појединац и заједница, што наравно јесте људски, али често чак запостављајући интерес другога.
      Међутим, и онда кад се поштује интерес другога да би се остварио свој интерес, ако се остаје на тој тачки још увек смо далеко од овога златног Христовог правила, правила које нам открива јеванђелиста Лука: Како хоћете да вама људи чине, чините тако и ви њима. Све што желите себи, желите и другима. Притом, наравно, јеванђелист Лука мисли на ближње по хришћанском смислу те речи, када говори о другоме, не у смислу речи како је веровао старозаветни човек или пак антички човек, а често и ми људи овога времена, који више живимо духом Старог завета и духом многобожачког човека. Под ближњим не подразумевам оно на шта нас упућује Јеванђеље, не подразумевам онога кога нам открива Христос Бог. У Старом завету други, ближњи јесте припадник истоме народу и припадник истој вери, а у античком свету ближњи је онај који припада истој култури. Правила на основу којих се гради и развија начин постојања човека изван Цркве с једне стране јесте управо правило старозаветно – око за око, зуб за зуб.
      Дакле, не оно што желимо да чине нама други да и ми њима чинимо, него обрнуто, оно што нама други учине узвратимо им истом мером. То је важило и за антички свет, који је говорио: Свако ко није Грк јесте варварин, дакле, туђин и странац и нема право и није достојан да учествује у ономе што припада тој античкој, хеленској, јелинистичкој култури. Како хоћете вама да чине људи чините и ви њима јесте, браћо и сестре, позив на љубав и то љубав која надилази људска права, љубав која је преображај, преображај свега онога што смо добили од Бога као дар, као узрастање у томе.  И у том смислу то није романтичарски поглед на живот и на свет. То је животни став који јесте пре свега подвиг, који јесте жртва, који није једноставан, који је болан. Итекако нас боли кад нас било ко вређа, а нарочито када нас вређа неправедно, без разлога. И лако би било узвратити мером за меру остали бисмо на истом нивоу, али смо позвани не на природни начин постојања, него на натприродан начин постојања, на преображај. То није могуће ономе који није утемељен на Христу.
      Апостол Павле, како и читаво Јеванђеље, сву своју проповед гради око теме вере. Дакле, онај који верује у Христа, распетог и васкрслог, он зна да је распеће и крст саставни део његовог живота, али зна не само да је то увод у васкрсење, у победу, већ да је у крсту и распећу, у жртви садржана радост и лепота васкрсења и да ту већ постоји победа, а она ће наравно у пуноћи, у савршеном свом облику бити достигнута кроз заједницу у Христу, у Царству Небеском. Апостол Павле инсистира на вери, зато што се он највише обраћао многобошцима, говорећи им да је важна вера. Апостол Јаков пошто се по правилу обраћа хришћанима из јудејства, онима који су били изабрани народ, дакле чували су праву веру, говори о томе да вера није довољна него да су потребна и дела, дела вере, то јест дела љубави.
      И управо та вера љубави садржана су у реченици која је лајт мотив данашњег одломка Јеванђеља по Луки, али која је истовремено и златно правило, која је начин постојања, која је, како се то каже, нови етос хришћански, а то је да не гледамо  на то шта нама други чине, него да гледамо шта од нас Господ тражи, да Њега питамо, да слушамо и послушамо Његову реч. И да онда све што чинимо другима ближњима, од најближих ближњих, унутар породице, што муж чини жени и обрнуто жена мужу, што родитељи чине деци и обрнуто деца родитељима, што чинимо било ком човеку, да стојећи пред Богом Њега питамо и Њега послушамо шта то он хоће да ми ближњем учинимо независно од тога како се он опходио према нама. Дакле, није важно у контексту тајне нашег односа са Богом и тајне спасења шта су нама други учинили, него да ми њима чинимо оно што бисмо пожелели да су они учинили нама, чак и онда када су учинили против те наше жеље. Јер све што чинимо било коме, свакоме човеку, природи, самоме себи, ми заправо чинимо Богу. Зато је важно да вера наша буде вредност која обликује наш живот, вера у Христа, Његово Јеванђеље, Његова правила живота, Његов закон, који ће често бити у сукобу са правилима живота која формира човек без Бога. Често ће бити у сукобу и у томе ће бити и крст и распеће и тешкоћа нас хришћана, да с једне стране јесмо у свету део једне заједнице која се труди да испуњава и ону заповест, заповест Христову, Јеванђеље Павлово које нас подсећа да треба да поштујемо и спољашњи поредак. Дакле, неће увек бити једноставно да вером која обликује наш живот се уткамо у правила која владају око нас али изнутра, да у себи живимо по закону Христовом и да собом тај закон и та правила и  вредности сведочимо громогласно убедљиво без полемике, без наметања, без гнева, без агресије у односу на било шта или било кога који је око нас, него да изнутра преображавајући вером себе обогаћујемо се Христом, молитвом, постом  и свим другим врлинама. Мењајући себе видимо и све око себе другачијим, а онда промењени благодаћу Божјом да и други људи могу наћи утеху у нама или макар препознати благи глас Јеванђеља Христовог и Његову спасоносну реч.
      Нека би Господ дакле дао да имамо истиниту и праву веру браћо и сестре али да та вера обликује наш живот и да онда имамо и дела која оживљавају нашу веру како бисмо могли управо онако као што је то чинио апостол Лука да проповедамо Јеванђеље Божје, да славимо Једнога у Тројици, Бога Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин!
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је 18. септембра 2021. године Православни пастирско-саветодавни центар Архиепископије београдско-карловачке.

       
      Његову Светост дочекали су и са радом Центра упознали директор Центра, протојереј ставрофор Петар Лукић, Старешина Саборне цркве Светог архангела Михаила у Београду и бројни сарадници и добротвори. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије освештао је том приликом просторије Центра, који се од недавно налази на новој адреси - у улици Краљице Наталије 45.
      Нека Господ благослови овај дом и све оне који овде раде, рекао је Патријарх Порфирије.
      Православни пастирско-саветодавни центар основан је на Цвети 1997. године у Београду са благословом блаженопочившег Патријарха српског Павла, као прва духовно-терапеутска установа у Србији.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Ромејац,
      Код Новог Места купљено је имање за изградњу првог православног манастира у Словенији. Манастир ће бити посвећен Рођењу Пресвете Богородице, објавио је на свом званичном Инстаграм налогу Његова светост Патријарх српски г. Порфирије.
      “Наша срећа је огромна. Код Новог Места смо купили имање за први православни манастир у Словенији. Посвећујем га Рођењу Пресвете Богородице. Дивни пејзажи, дивне монахиње, дивни људи… Благослов за пријатељску Словенију”, написао је Патријарх Порфирије.
      Извор
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Код Новог Места купљено је имање за изградњу првог православног манастира у Словенији. Манастир ће бити посвећен Рођењу Пресвете Богородице, објавио је на свом званичном Инстаграм налогу Његова светост Патријарх српски г. Порфирије.

       
      “Наша срећа је огромна. Код Новог Места смо купили имање за први православни манастир у Словенији. Посвећујем га Рођењу Пресвете Богородице. Дивни пејзажи, дивне монахиње, дивни људи… Благослов за пријатељску Словенију”, написао је Патријарх Порфирије.
×
×
  • Креирај ново...