Jump to content

Православни подсетник лета Господњег 2020.

Оцени ову тему


Препоручена порука

12. - 18. јул 2020.

Недеља 5. по Духовима 

Нед   12     Св. апостоли Петар и Павле - Петровдан

29     5) Гле, ви сте сви данас дошли да се причестите, да примите

у себе Господа Христа, Који је Свето Причешће оставио као

сведочанство да је Он заиста дошао у овај свет и кроз свето

Причешће, ето хлеб се претвара у Тело Господа Христа, а вино

у Крв Његову, да бисмо живели вечно причешћујући се, јер Господ

нам даје Живот Вечни Светим Причешћем. И ти Светим Причешћем

примаш Господа Христа, примаш Бога - ради чега? Да живот твој 

буде данас, макар од данас, богослужење; да омрзнеш грех свој, 

да се потрудиш да одбациш сваки грех, да се покајеш пред свеште-

ником и пред Богом, и да служиш Господу Христу вршећи Његове

свете заповести, живећи по Његовом Светом Еванђељу. Ради тога

је Он дошао у овај свет. А знај: и од мене и од тебе тражиће Он

одговор на Дан Суда шта си урадио са Еванђељем Његовим у овоме

свету. Он је то донео ради тебе и ради мене, у овоме свету, да нас 

спасе од пакла и од греха. А ми живимо по својим жељама,  ћудима,

по својим задовољствима, фантазијама, маштањима... Божје мудрости

се не сећамо, Божје заповести одбацујемо. Да ли када нас куну благо-

сиљамо, како је наредио Спаситељ? Да ли чинимо добро онима који

нама зло чине? Да ли се молимо за непријатеље? Да ли служимо браћи,

да ли испуњавамо речи Божје. (Ј)

Пон    13    Сабор св. дванаест апостола - Павловдан

 30    Слаб сам и немоћан. Да, Апостол Павле се хвали слабостима својим.

Зашто? Кад сам слаб, онда сам силан, онда се ослањам на Господа

који је Свемоћан и Свесилан. Том моћи побеђујем свако зло, сваки

грех, сваког ђавола. (Ј)

Уто    14     Св. муч. и бесребреници Козма и Дамјан

1       Два камена чине млин за мељаву жита, а вјера и дјела спасење душе.(С)

Сре   15     Полагање ризе Пресвете Богородице

уље   2       Њену душу није ломила никаква страст. Сва света, Сва у храму,

претворивши и тело Своје у храм Божји, и душу Своју у храм Божји,

Она је заиста удостојила Себе да постане Мајком Божјом у овоме грешном

земаљском свету. (Ј) 

Чет   16      Св. муч. Јакинт; преп. Антоније

3        Може да потоне и ко је добро научио да плива и да пострада 

и мудри, зато су потребни опрезност и смирење. (С)

Пет   17     Св. Андреј Критски; муч. руска царска пор.; свештеномуч. Сава Горњокарловачки

уље   4      Јутарња роса чини олакшицу косиоцу када коси, а милостиња

радост души кад се моли. (С)

Суб    18    Преп. Атанасије Атонски; св. Сергије Радоњешки

 5     Љубав  је најдужа молитва, љубав се жртвује и не осећа жртву

као давање но као добијање. (Н)  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 50
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Уводно слово Светог владике Николаја     Календар је један део Књиге Живота (Откр. 3,5). Један део, велим јер цела Књига Живота је преогромна, и њу целу може знати само Господ Бог

21. - 27. јун 2020. Недеља 2. по Духовима Нед    21     Св. великомученик Теодор Стратилат риба   8       Они који живе под једним кровом с нама и који су толико ужурбани око наше

13. - 19. септембар 2020.  Недеља 14. по Духовима Нед   13    Полагање појаса Пресвете Богородице; муч. Јасеновачки;            31    Сабор Српских Светитеља                  Молим

19. - 25. јул 2020.

Недеља 6. по Духовима

Нед   19     Преп. Сисоје Велики

  6      Маслини прија приморска клима, а души побожно друштво. (С)

Пон   20     Преп. Тома Малеин; муч. Недеља

7        Срећа света зида се изнутра, из сваке душе човечје. (Н)

Уто    21     Св. великомученик Прокопије; Богородица Казанска

8        Хришћански принцип: Будите мудри као змије и безазлени као

  голубови важи само под условом да мудрост и безазленост

развијамо бескрајно, али равномерно. (П)

Сре   22     Свештеномуч. Панкратије; св. Теодор;муч. Гламочки и Куленвакуфски

вода  9      1)Већ дуго година долази ми један младић из Бања Луке који се бави

Исусовом молитвом. Послао је једног свог друга, који је ожењен и има 

децу, научио га да се и он моли Исусовом молитвом. Зачудио сам се

када је његов друг дошао и казао како му се срце стварно моли и да

молитва стално тече. Овај је младић тако обасјан радошћу, пун мира

несказаног. Он је предао себе и жену и децу Богу и добио бесплатну

благодат...

Чет   23      Светих 45 муч. из Никопоља; преп. Антоније Печерски

10      2)Само они који су добили бесплатну благодат, могу знати какво је

стање анђела и светих. Други то не могу знати.Ми се молимо Богу

и трудимо се, али ако неко није добио бесплатну благодат, није у

могућности да схвати стање анђела и светих, јер се оно речима не да

објаснити. То је стање неисказаног мира и радости. Знаш какав си био

пре, љутио си се, а сад љутње нема. Не постоји човек који те може 

увредити, ниједна негативна мисао ти не може нашкодити, јер си ти

ограђен, руковођен Духом Светим. ...

Пет   24      Св великомуч. Јефимија; Блажена Олга

вода 11      3) Онај који је добио бесплатну благодат може да разуме стање Пресвете

Богородице, која је и од утробе материне до краја земаљског живота, па

и у вечности била у пуној Божанској благодати. Свети Дионисије, ученик

апостола Павла, желео је да види Свету Мајку и када је дошао у Јерусалим,

увели су га у одаје у којима је била Пресвета Мајка, и њега, каже, одједанпут

озари неки мир и радост и он каже: "Да ја не знам за истину, да Бога има,

за мене би Пресвета Мајка била Бог". Зато је Господ оставио Пресвету 

Мајку као утеху светим Апостолима, јер су они били много гоњени са свих 

страна. Она је њима била велика утеха, јер Она зрачи Божански мир и

Божанску радст свуда око себе...

Суб   25     Св. муч. Прокло и Иларије; Богородица Тројеручица

12     4) Ето, па треба зато да се молимо, да се од срца молимо и да ревнујемо

Богу од срца, па ће нам Господ дати Своју благодат и свуда ћете осетити

какво је стање анђела и светих и нико нас неће моћи увредити. Све волите,

и имаћете неисказани мир, неисказану радост, речима неописиву. (Т)     

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

26. јул - 1. август 2020.

Недеља 7. по Духовима - Св. Отаца првих 6 Вас. Саб.

Нед   26    Сабор св. Архангела Гаврила; преп. Стефан Саваит

13    Човек никада није сам у овоме свету. И када мисли да је потпуно

сам, треба да зна да поред њега стоји његов Анђео Хранитељ.

Пази, човече, никад ниси сам! Када мислиш да су твоји греси тајни,

он стоји поред тебе са сузама и тугом, и гледа те шта радиш. (Ј)

Пон   27    Св. апостол Акила; преп. Никодим

14     Шећер мами муве и осе, а земаљска слава малодушне људе. (С)

Уто    28    Св. муч. Кирик и Јулита; св. Владимир Руски

15     Да се разумемо, ко чини грех и воли грех, и остаје стално у греху,

не каје се због греха, њему се и даје царство греха - пакао. А тамо

и вечне муке. Тамо тек човек види ко је. Шта сам радио са својим

животом на земљи, са својим телом на земљи, шта сам радио са

својом душом? Ево шта сам зарадио! (Ј)

Сре    29    Свештеномученик Атиноген; св. муч. Јулија

вода  16     Знаш ли, дете моје, зашто се затварају облаци онда када су поља

жедна кише, а отварају када поља кишу не желе? Од злочина људи

збуни се природа, и напусти ред свој. (Н)

Чет    30     Св. великомученица Марина (Огњена Марија)

17      Ево и голуб се научи да писмо носи, а како да ти не навикнеш добра

чинити. (С)

Пет    31    Св. муч. Емилијан; св. муч. Јакинт

вода 18     1) Чувајмо своју земљу, свој народ, своју отаџбину. Поштујмо све људе

који живе у заједници са нама и у свету. Способностима дарованим од

Бога, учинимо све да нам у држави завлада мир, слога, духовни и матери-

јални напредак. Будимо народ мајке Јевросиме народ чојства и јунаштва,

народ хуман, правичан и истинољубив, не народ ината. Будимо народ који

брани и чува своје, не да осваја туђе и не да се свети.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------

Суб    1      Преп. Макрина; св. Стефан Лазаревић; пренос моштију Серафима Саровског

19    2) Нашу свету православну Цркву чувајмо и поштујмо. Света богослужења

посећујмо и учествујмо у њима, молећи се Богу и причешћујући се. 

Обнављајмо се духовно док, не достигнемо сви јединство вере и познања

Сина Божјега, у човека савршена, у меру раста пуноће Христове (Еф. 4,13)

поштујући и извршавајући Божје и црквене заповести. Живећи тако, стећи

ћемо непролазно блаженство царства Божјег, што и јесте циљ и смисао

нашег постанка и битисања. (П)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

2. - 8. август 2020. 

Недеља 8. по Духовима

Нед   2      Св. пророк Илија;  св. Илија Грузијски

20    1) Молитвом је свети Илија затворио небо, те не паде киша на

земљу за три године и шест месеци (Јаков 5: 17). Кад ни сами

апостоли нису могли изгонити нечисте духове, Господ им је рекао:

"Овај се род изгони само молитвом и постом" (Мат. 17,21)

Пон    3      Св. пророк Језекиљ; преп. Симеон и Јован јуродиви

21     2) Нема ничег драгоценијег од молитве у животу човечјем. Она и

немогуће чини могућим, тешко чини лаким, неугодно претвара у 

угодно. Молитва је толико потребна човековој души, колико и ваздух

дисању. Ко сее не моли, тај је лишен разговора са Богом, сличан је

неплодном дрвету које се сече и у огањ баца. (Мат. 7: 19) (П)

 Уто    4      Св. Марија Магдалина (Блага Марија); свештеномуч. Фока

22     1) "Јачајте у Господу", поручује свети Апостол! "Јачајте у Господу", 

јер ако грех влада тобом, ако страст влада тобом, ако је ђаво јачи од 

тебе, ти Христом браниш душу своју, браниш свој рај, браниш своју

вечност, браниш свог истинитог Бога, браниш икону Божју у својој

души, браниш и тело своје, тај рам те свете иконе Божје!

Сре    5      Св. муч. Трофим, Теофил идр; Богородица Почајевска

вода  23     2) Само не спавај, немој заспати у некоме греху, немој заспати у некој

страсти, јер сети се кад заспиш, ето долази, како се вели у причи о 

пшеници и кукољу, непријатељ наш, непријатељ Божји, долази ђаво 

и невидљиво сеје кукољ по души твојој па се изгуби, нестане га.

Чет     6     Св. великомуч. Христина; преп. Поликарп Печерски; муч. Пребиловачки

24     3) А ти спавајући у једном греху кад се пробудиш, погледаш, а ти видиш

поред једног греха још безброј за њим стојее и за њим иду! Никад један

грех не долази сам! Он увек вуче за собом пуно других грехова. Никад

зло не долази само! Оно као неки мрачан црни ланац вуче за собом сва

зла, и на крају тамо пакао! Зато је нама потребно наоружати се непропа-

дљивом вером, јачом еванђелском љубављу, милосрђем, постом,

молитвом. (Ј)

Пет    7     Успеније свете Ане

уље  25     Ако је неко некога повредио, некоме казао оштру реч, треба да се пред

Богом покаје и помири. Када се помири, у срцу буду мисли мирне и 

више нема рата мисленог. И онда када човек има мирне мисли, онда

његов ум сам по себи пази да нема никакав мислени рат ни са ким у

овом животу јер упућује другоме увек мисли мирне. Када нико није

ожалошћен на мене, онда је и у мени мирно. (Ј)

Суб    8      Преп. муч. Параскева - Трнова; св. Сава Трећи Српски

26    Пред саму бербу град може убити виноград, а пред смрћу и праведник

сагријешити. Зато не хитај никоме с похвалама. (С)     

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

9. - 15. август 2020. 

Недеља 9. по Духовима

Нед    9      Св. великомученик Пантелејмон; св. Климент Охридски

27     Море се узбуркава вјетровима, а човјек греховима. Христос је море

утишао, па може и тебе успокојити. Треба апостолске молитве:

"Спаси Господе, погибосмо". (С)

Пон   10    Св. апостоли Пармен, Никанор, Прохор, Тимон идр; Смолен.Одигитрија

28      Грех је неговати псе као људе, а људе као псе. Треба гледати на људе

као на људе, а на псе као на псе. Не треба реметити та два појма. (Н)

Уто    11    Св. муч. Калиник; св. муч. Серафима

 29    У једној бури на једној лађи било је света много и нашашавши се у

бури они су дошли у очајање не знајући куда ће и шта ће са собом.

Но на лађи је била девојчица, ћерка капетана лађе. Гледајући оне

људе у очајању, она ће да каже: "Не бојте се, тата је на кормилу лађе".

Као то дете, браћо и сестре, да имамо поверења у Оца нашег небеског,

у Господа Исуса Христа Који је на кормилу лађе и она нити може да 

не стигне у луку у коју треба да стигне, Царство Небеско, нити могу

да је валови покрију и разбију. (П)

Сре    12    Св. апостоли Сила и Силуан; преп. Мати Ангелина Српска

уље    30     Човјек је као воћка. Један газда хтједе да посијече неродну воћку.

А слуга га замоли да је остави, па ће је окопавати и његовати. И збиља

идуће године донесе плодове. Тако милост Божја и нама продужава

године живота да донесемо плодове покајања. (С)

Чет   13    Св. муч. Евдоким; св. муч. Јулита (Госпојинске покладе)  

31    Непрестано кадим молитвом веру своју, да је не заслепе мириси

земље. (Н)

Пет   14    Изношење Часнога Крста; св. муч. Макавеји (Почетак поста)

вода  1     1) Не бојте се ни греха, не бојте се ни смрти, не бојте се ни ђавола.

Гле, пред нама и над нама је, испред нас и око нас, и свуда у свима 

световима Она- Пресвета свемоћна Богомајка. Јача од свих смрти,

јача од свих грехова, јача од свих ђавола, јер нам је родила Победитеља

смрти и Спаситеља Господа Христа. Зато Њено име, Њена личност,

Њено присуство на небу и на земљи испуњује неисказаном радошћу

сва створења Божја.

Суб   15     Пренос моштију св. првомученика и архиђакона Стефана

уље   2       2) Јер кроз Њу и од Ње Господ све спасава од пакла, све спасава греха,

свима се отвара Рај, свима се отвара Царство Небеско.  О, каква радост

имати испред себе, над собом, изнад себе, као вођу рода људског, 

Пресвету, Преблагословену Матер Божју, Богодицу, Приснодјеву Марију.

Све, све што је од Ње, све је спасење наше. (Ј)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

16. - 22. август 2020.

Недеља 10. по Духовима

Нед   16     Преп. Исакије, Далмат и Фауст; св. Соломија

риба  3       Господ тражи зидаре а не рушиоце. Јер ко зида добро,

самим тим руши зло. Ко се пак окрене да руши зло, брзо

заборави зидати добро и претвара се у злочинца. (Н)

Пон   17     Светих 7 мученика у Ефесу

вода  4      Комарци воле да су при смрдљивом блату, а нечисте мисли

при преситом стомаку. (С)

Уто    18     Св. муч. Евсигније

вода  5       Да ли је та особа добра или не, побожна или непобожна, савесна

својој дужности или несавесна, она ће за то одговарати. Ми не треба

да обраћамо пажњу на то ко нам заповеда, ко нам даје запослење,

ми треба да знамо да је сваки посао овде на земаљској кугли, у васе-

љени - Божански посао и треба да га од срца радимо, без резерве.

Кад тако радимо, онда смо ослобођени од унутрашњег отпора. Сваки

наш поступак је онда допринос свакоме, почев од породичног круга,

свуда где год се налазимо. Значи, увек треба да смо искрени. (Тада)

зрачи из нас мир, тишина, љубав и онда смо омиљени. Ми својим мислима

привлачимо и одбијамо и пријатеље и непријатеље, и рођене и ближње.

Људи мало обраћају пажњу на то и због тога се много страда. (Т)

Сре   19     П Р Е О Б Р А Ж Е Њ Е     Г О С П О Д Њ Е

риба  6     О, Господе Исусе, осветли својим Божанским виделом и нашу душу,

коју покрива мрак греха, те да и нама грешним заблиста свагдашња

твоја светлост по молитвама Богородице и свих Светих. (М)

Чет   20     Преп. муч. Дометије; преп. Ор

вода  7      Певајте народне духовне песме и знајтее да: Вера, слога и стрпљење -

Српско је спасењ. (Н)

Пет    21    Св. Емилијан Исповедник; преп. Зосим Тумански

вода  8      Заробљена јаребица тугује за шумом и слободом, а грешна душа

за Богом и вјечним животом. (С)

Суб    22    Св. апостол Матија; св. муч. Антоније

уље   9       Птице су благодарне Богу, а ми нисмо. Птице стално славе Бога. 

Почну ујутро у три сата да певају и до девет сати не престају. У 

девет сати мало се утишају, тек онда иду да траже храну, а и младе

морају да нахране... После опет певају. Њих нико не тера да певају,

а оне певају. Да ли их неко слуша или не, оне певају... А ми намрштени,

нос надувен. Није нам ни до певања, ни до ичега.Треба да се угледамо

на птице. Увек су веселе. А нама увек нешто смета. А шта нам то уствари

смета? Не смета нам заправо ништа. Јел тако, благо мени? (Т)      

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

23. - 29. август 2020. 

Недеља 11. по Духовима

Нед   23    Св. муч.  и архиђакон Лаврентије

уље   10    Видех трешњу, којој деца огулише кору и спалише, како даваше

свој зрео плод тој истој деци. И видех, краве, које људи мучаху 

великим теретом, како стрпљиво дају млеко тим истим људима.

И сузе ми ударише на очи: зашто природа да буде милостивија

према људима него човек према човеку? (Н)

Пон   24    Св. муч. и архиђакон Евпло; св. муч. Сузана

вода 11     Кад си успешан реци: Господе, мени припада само труд, а теби

успех. (Н)

Уто   25     Св. муч. Фотије, Аникита и други

вода 12     Унесох пост у ум свој, да одагнам из њега маштања о светским

стварима и разорим куле, сазидане од тих маштања. (Н)

Сре   26    Преп. Максим Исповедник; муч. Иполит; св. Тихон Задонски

вода 13    Кад видиш звијезду Даницу брзо ће и зора, а кад себе осудиш

близу си спасења. (С)

Чет    27     Св. пророк Михеј

вода  14     1) Чудан је и диван живот Пресвете Дјеве, па је дивно и чудно и

Успеније њено. Свемоћни Бог, показа на деви Марији чуда, која

надвишују природне законе, он је очувао њено девство кад је она 

родила, а у гробу сачува тело њено од трулежи. Са страхопоштовањем

љубише апостоли пресвето тело и осећаше у срцу своме утицај

неисказане благодати, и пуне духовне милине и радости, слављаху

Бога, који прослави Богомајку, која даде здравље свима, који с вером

приступише њеноме богоносном телу и целиваше га с љубављу. (М)

Пет    28    УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - Велика Госпојина

риба  15     2) Св. црква конац Богомајке не зове смрћу него Успенијем зато што

смрт враћа тело земљи од које је, а тело њено није остало у земљи,

него је узнето на небо. Пресвета је дева дивна била у животу, дивна је 

и при одласку са земље на небо. Гробом својим не силази у земљу,

него узлази на небо и гроб поста лествица да се узиђе на небо. (М)

Суб    29    Нерукотворено Образ Господа нашег Исуса Христа; св. Јевстатије Други;

16     преп. Роман; Рафаило Банатски

Знате ли кад смо најмоћнији, знате ли када је хришћанин свемоћан?

Када је сав прострт у молитви пред Пресветом Богомајком, када је

сав поверен Њој, кад свом душом својом иде за Њом и служи Њој.

Онда, онда си ти моћ и сила, и свесила! Нема моћи мрачне и страшне

у овоме свету која би могла да нашкоди твојој души и теби. Нема смрти

која те може отети из наручја Пресвете Богомајке. Нема ђавола који

може да се приближи теби кад си ти предан Пресветој Богородици. (Ј)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 weeks later...

30. авг. - 5. септембар 2020.

Недеља 12. по Духовима

Нед   30     Св. муч. Мирон и Патрокло

17     Господд нити је истицао нити похваљивао иједан сталеж,

иједан занат, мимо све остале, него је регрутовао (и дан-

данасс регрутује) војску светлости из свих сталежа, од свих

заната и занимања. За њега није мерило човека ни круна ни

просјачка торба него вера - вера и добродетељ. (Н)

Пон   31    Св. муч. Флор и Лавр; преп. Јован Рилски

18     У огњу гвожђе као огањњ бива, а човјек с Богом - слика му жива. (С)

-----------------------------------------------------------------------------------------------------

Уто    1      Св. муч. Андреј Стратилат и други; Богородица Донска

19     Овај свет се претворио у пустињу, а Бог га је створио као рај.

Шта је то што је опустушило овај свет, шта је то што је рај Божји

претворило у пустињу? Грех, наш људски грех. Грех огањ страшан! (Ј)

Сре    2      Св. пророк Самуило; свештеномуч. Филип Ираклијски

вода 20     Треба једна особа која је стално у (молитвеној) вези са Господом и

онда из те особе зрачи тај мир, и у породици, и у предузећу, и у држави,

и свуда. Из кротке и смирене душе, која прашта све и која све воли,

зрачи мир и ми се, с Божјом помоћи, (у њеном друштву) ослобађамо

депресивних и тешких мисли. (Т)

Чет    3      Св. апостол Тадеј; муч. Васа са децом; свештеномуч. Рафаило

21     С новцем човјек може код људи да много успије, а молитвом код Бога,

Његову помоћ да измоли. Паре треба да су неоштећене , а молитва

да је света. (С)

Пет   4      Св. муч. Агатоник; свештеномуч. Горазд Чешки

вода 22    1) Провери себе, проверавај себе, служиш ли ти Богу? Јесу ли твоје

мисли свете мисли? Јесу ли твоја осећања - света осећања? Јесу ли

твоја дела - света дела? Јесу ли твоји поступци - свети? Да ли ти кријеш

нека тајна срамна дела? Гле, може бити да у очима људи, у овоме свету,

изгледаш честит и поштен човек, а ти скриваш у себи богзна какве 

змије, богзна какве грехе, богзна каква тајна срамна дела!

Суб    5      Свештеномуч. Иринеј; св. муч. Луп

23      2) Тргни се, не служиш Богу него ђаволу, јер човек само светим животом

служи Богу, а грешним животм служи ђаволу. Твоја завист, гле то је тамјан

ђаволу, твој блуд, твоја прељуба - ти кадиш ђаволу, ти служиш ђаволу свим

бићем својим. Твоја завист, мржње, клевете, оговарање, псовка, па то је

смирна ђавола, ти кадиш ђаволу, служиш ђаволу. Браћо и људи, трггните

се! Човече, па ти си аздан да будеш храм Божји! (Ј)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

6. - 12. септембар 2020.

Недеља 13. по Духовима

Нед   6      Свештеномученик Евтихије; муч. Сира

24    Христос је прао ноге својим ученицима! Како је то

величанствен утук сваке гордости човечје! Колики је то

знак скромности и љубави! Ко хоће међу вама да буде

старији, мора свима служити, рекао је Исус. (Н)

Пон   7     Пренос моштију св. апостола  Вартоломеја; св. апостол Тит

25    Кројач не прекида рад ако му се конац откине, а мудри

не очајава у случају недаће. (С)

Уто    8     Св. муч. Адријан и Наталија; Богородица Владимирска

26    Није твоје да ли се родитељи слажу или не слажу, да ли се 

свађају, да ли су добри или нису добри, за тебе они морају 

да буду светиња. Да би ти имала благослов Божји, да ти буде

добро. Јесте. Не смемо ни мислима вређати родитеље. (Т)

Сре    9     Преп. Пимен Велики

вода 27    Господе, надо моја у очајању. Господе, снаго моја у немоћи.

Господе, видело моје у тами. (Н)

Чет   10     Преп. Мојсеј Мурин и Сава Псковски

28     Човек бива због сујете веома осетљив кад неко хоће да га понизи,

али је то беспредметно. Човек не треба да троши снагу на бесми-

сленост. У свету нема човека који мене може понизити. Може и да 

ми одсече главу, а да ме понизи не може. (П)

Пет   11    Усековање главе св. Јована Крститеља

уље   29     1) Ми ако смо хришћани, ако хоћемо за Спаситељем, можемо само

идући за Претечом као нашим претходником и предводником, као 

оним кој крчи наш пут ка Господу Христу и води нас ка Њему. Претеча

вере наше, претеча љубави наше, претеча молитве наше, претеча 

поста нашег, претеча врлина, претеча нашег спасења. Ето ко је велики

Претеча! Зато је сваки његов Празниј неисказана слава земље 

пред Небом.

Суб    12    Пренос моштију св. Александра Невског

30     2) О, нека би његове свете молитве биле узнесене и данас, и сутра, и

увек, и узносиле се за нас Хришћане и Србе, и за све људе овога света.

Да Господ све покаје, све помилује, да све спасе! Е да бисмо сви људи,

предвођени славним Претечом, вечито славили Јединог Истинитог Бога

у свима световима, Господа Христа, Коме нека је част и слава, сада и

увек и кроза све векове. Амин. (Ј)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

13. - 19. септембар 2020. 

Недеља 14. по Духовима

Нед   13    Полагање појаса Пресвете Богородице; муч. Јасеновачки; 

          31    Сабор Српских Светитеља

                 Молимо се Господу, да вам оснажи веру, укрепи наду у непобе-

                 дивост добра и правде, да ојача у вама и свима нама узајамну 

                љубав и пожртвовање да достојни потомака св. Саве и светог

                великомученика косовског Лазара, и новомученика, глинских,

                јадовинских и јасеновачких изнесемо свој крст, уверени да ће

                доћи час васкрсења и победе. Држимо се и данас као и јуче, као

                и свагда оне свете народне изреке: у добру се не понеси, у злу се

               се не поништи. Жив је Господ Бог. Његова правда је спора, али 

               достижна, жива ће бити и душа наша, само да буде са Богом и са

               правдом Његовом. (П)

Пон   14   Преп. Симеон Столпник; Црквена Нова година

           1    Још мало мало, браћо, и пут ће наш кончити. Још мало мало

                 придржи нас, Победниче смрти. (Н)

Уто    15   Св. муч. Мамант; св. Јован Посник

           2    Развратни син бесчасти оца, а грешни човјек Небеског Творца. (С)

Сре   16   Свештеномуч. Антим; св. Јоаникије, први патријарх Српски

вода  3     Што год намераваш, ослушни савет неба. Што год ткаш,

                 везуј конце за небо. (Н)

Чет  17   Свештеномуч. Вавила; пророк Мојсеј; св. Петар Дабробосански

        4     Сујета значи примати славу од људи, пред људима представљати

               себе бољим него што јесмо, а заборављати оно што је најважније:

               да стварно будемо бољи него што јесмо трудом својим и уз помоћ

               благодати Божје, да заиста бивамо сваког дана све бољи и бољи.

               То да нам је увек пред очима. Никако славу од људи не тражити, јер

               људи, знате и сами, не могу да сагледају све и када су најдоброна-

              мернији, а камоли што имају своја мерила, своје интересе и они ће

              нас хвалити због тога. (П)

Пет 18   Св. пророк Захарија и праведна Јелисавета

вода 5   1) Све је од Ње, Пресвете Богомајке, све што је Господ Христос 

               учинио у овоме свету, од Ње је. Она Му је дала ту човечју природу.

               Она му је дала душу нашу, дала му срце наше, дала му тело наше,

               да би све то Он спасао, да би све то испунио Богом, да би све то

               очисти, осветио, обожио и тако човека, биће људско рођено

               испунио највећом радошћу, бесмртном радошћу, сверадошћу. А то,

               то је подвиг и дело Пресвете Богомајке

Суб  19  Чудо св. Архангела Михаила; муч. Евдоксија

        6     2) Све је у Господу Христу од Ње, сав Спас, сав Богочовек, сво

               Еванђеље Његово, сва Црква Његова, сви Светитељи, сви хришћани,

               сви праведници, ви и ми, данашњи хришћани. Све је то од Ње, од 

               Пресвете Богомајке. И још. од Ње смо и ми хришћани Срби, прави

               и истински Срби. (Ј)    

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

20. - 26. септембар 2020.

Недеља 15. по Духовима

Нед   20   Св. мученик Созонт

          7     3) Јер, све што је велико, све што је свето у нашој историји,

                 то је од Ње, Пресвете Богородице. Од Ње сав Свети Сава,

                 од Ње сав свети Симеон Мироточиви, од Ње сви свети 

                 Немањићи, од Ње: сви свети Српски Патријарси, свети Српски

                 цареви, свети српски Сербљи, свети српски сељаци, свети 

                српски мученици што гинуше за Крст Часни и слободу златну.

Пон   21   РОЂЕЊЕ  ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - Мала Госпојина

          8     4) Од Ње сви велики српски мученици до данашњега дана, сви

                 прави Срби. Погледајте, данас је Празник свете Студенице. Велики

                 Немања и превелик његов син свети Сава посветили су Студеницу,

                 ту мајку свих наших светих задужбина - коме? Рождерству Пресвете

                 Богомајке - данашњем великом и светом Празнику да би се и у српској

                 души родило свешто је блиставо, све што је еванђелско, да вечни 

                поток Благовести Христове понесе сваку српску душу из овога на 

                онај свет и принесе је Светом Престолу Тројичног Божанства. И нај-

                већи број задужбина наших посвећено је Пресветој Богомајци. Да,

                Она је заиста увек била и остала хранитељица тј. чуварка и спасите-

                љица рода Српског Христоносног. (Ј)

Уто   22   Св. праведни Јоаким и Ана

         9     Страст стављања себе у центар изазива обољења. Корен разних 

                обољења код супружника такође треба тражити у егоцентризму

               и нетрпељивости. (П)

Сре   23   Св. муч. Минодора, Митродора, Нимфодора

вода 10    Родитељи своју децу за мале ситнице грде. Не умеју да лече децу

                 благим и тихим речима. А када је потребна и строга реч, треба 

                 дете да осети да је и она из љубави. Зато је грешка родитеља,

                 да дете каштигују кад погреши, јер тиме се не постиже циљ. Него

                 кад се смиримо, детету у чистој љубави треба рећи да је погрешило

                 и да мора да добије неку казбу. Ако се то понови, онда треба јачу

                 казну применити, и тако се дете лечи. (Т)

Чет   24   Преп. Теодора; преп. Сергије и Герман

         11    Све што си изгубио ради Бога, сачувао си;

                 све што си сачувао ради себе, изгубио си. (Н)

Пет   25   Свештномученик Автоном

вода 12    У овај живот си послат не да имаш срећу, него да је заслужиш. (Н)

Суб   26  Обновљење Храма св Христа и Бога нашег;  свештеномуч. Корнилије

          13   Вијек је наш као дневни пазар; ко се заговори у животу

                 биће празан уочи своје смрти. (С)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

27.  септембар - 3.октобар 2020. 

Недеља 16. по Духовима

Нед   27   Воздвижење Часног Крста - К Р С Т О В Д А Н 

уље   14   Често се јављао крст Христов, но најпосле ће се јавити,

                  кад по други пут дође Христос да суди живима и мртвима

                  (Мт 24: 27-30). Тада сви, који су с вером трпељиво носили

                  свој крст, зарадоваће се, а сви они, који су срамотили овај

                  победоносни знак, биће силом његовом поражени. Не само

                  Јудеји, који су Христаа распели, него и сви, који су презирали

                  Божју науку и живели безбожнички, сви ће ти бити страшно

                  укорени и поражени силом крста. (М)

Пон   28    Св. великомученик Никита; св. Јосиф Темишварски

          15    Страшан је, браћо, Суд на који сви морамо стати. Овде нема роба,

                  ни слободњака, нема сиромаха и богаташа, него ћемо сви стати

                  наги... Ако си, човече, ... помиловао човека, он ће онда тебе помило-

                 вати; ако си кога у животу покрио, он ће те онда покрити. Разгоримо

                 се, дакле, душом, слушајући да је је ондее светлост вечна, извор 

                 вечног живота, рај коме се радује свака душа праведника. (П)

Уто   29   Св. великомуч. Јефимија свехвална; преп. Доротеј и Кипријан

         16    Као што се у огњу чисти злато, тако и у покајању душа. (С)

Сре  30    Св. муч. Вера, Нада и Љубав и мати им Софија

вода 17    Ми смо овде на земљи као на некој епитимији. Немојте се зато

                  чудити што непрестано имате невољу. Сви ми стално грешимо

                 клизамо се и падамо. То ми уствари упадамо у демонске замке.

                 Светитељи стално истичу: важно је само увек поново устати и

                 наставити пут к Богу. Макар и стопут дневно пали, не мари; и 

                 само устаните и идите даље напред, не осврћући се натраг. Ви

                 само идите напред и молите помоћ од Господа. (Т)

----------------------------------------------------------------------------

Чет   1    Св. Евменије Гортински; св. муч. Ариадна

        18    Господ може, ако ја пожелим, једном речју удаљити мог нечистог

                духа и учинити ме харфом славе Божје. (Н)

Пет   2    Св. муч. Трофим, Саватије и Доримедонт

вода 19   Није први онај кога на узвишењу највише људских очију виде,

                 но онај кога највише срдаца људских по добру осећају. (Н)

Суб   3     Св. великомученик Јевстатије

         20   Човјек се диви снази и лету орла како савлађује висине, а у себи

                 има јаче силе од њега да савлађује све демонске замке. Као што

                 орао са висине пада на стрвине тако и човјек са свога достојанства

                пада у блато порока. И као што орао одатле опет високо узлијеће,

                тако и човјек може да господари над својим страстима, а то је веће

                од икакве земаљске власти и славе. (С) 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

4. - 10. октобар 2020.

Недеља 17. по Духовима

Нед   4     Св. апостол Кодрат

          21    Ето када је човек свемоћан! Када, нападан невољама, недаћама,

                  ђаволима са свих страна, он ипак има веру у Господа и наду у

                  Њега, а вапије као Хананејка. И несумњиво, такав човек у тим

                  приликама и моментима чуће оно што је Хананејка чула: О, велика

                  је вера твоја, нека ти буде како хоћеш. (Ј)

Пон   5     Св. пророк Јона; свештеномуч. Фока

          22    Ти што долеваш од Свога светога уља у звезде, и од безумних 

                   пожара правиш кандила пред Славом Небеском, долиј Себе

                   и у моју душу, и од страсног пожара направи кандило пред 

                   Небесима. (Н)

Уто    6        Зачеће св. Јована Претече и Крститеља

         23     Цело Еванђеље Свети Претеча је сажео у неколико речи. Кад је

                   погледао на исток, он је целом роду људском од Адама до дана-

                   шњег дана говорио: Покајте се јер се приближи Царство Небеско.

                  Царство Небеско? Ево Њега - Исуса Христа с Неба. У Њему је

                  Царство Небеско. Кад се окренуо на запад, и погледао људе пото-

                  пљене гресима и смрћу, он је и њима довикнуо: "Покајте се јер се

                  приближи Царство Небеско". Кад је погледао на север и југ, исти 

                  људи, сви робови греха, робови смрти, робови демона. Свима је 

                  довикнуо једно славно и свето и спасоносно Еванђеље: Људи,

                  "Покајте се јер се приближи Царство Небеско". Такав је силан 

                  Еванђелист, такав је! (Ј)

Сре   7     Св. првомуч. Текла; преп. Симон, св. краљ Владислав

вода 24   Вјешти јахач и у највећој трци јабуку уграби, а прави хришћанин

                 и у најтежој биједи слави Бога. (С)

Чет   8    Преп. Ефросинија; св. Сергије Радоњешки

        25    Богоносци, ви сте со земљи и светлост свету. Ако и ви обљутавите

                и потамните, свет ће бити љуштура живота, свлак што змија остави

               у трњу. (Н)

Пет   9     Св. апостол и јеванђелист Јован Богослов

уље 26   Сви зидови твоје тамнице, душо моја, састоје из твога страха од 

                света, из твоје жеље за светом и из твојих мисли о свету. (Н)

Суб  10   Св. муч. Калистрат (Задушнице)

         27   Кад венци немају никаквог значаја ни користи за покојнике, јасно је

                 онда да они који их носе на сахранама, не носе их због покојника, 

                него због себе и света, да покажу своју спремност и готовост да буду

               као и други. Исто се ово односи на приређивање богатих даћа и 

               помена, правих гозби са мноштвом раскошних јела и пића. Хришћани

               се тога морају ослободити, поготово што при сахранама има толио

               других, неопходних издатака, па је неразумно те издатке још увећа-

              вати непотребним трошковима.(П)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

11.  - 17. октобар 2020.

Недеља 18. по Духовима

Нед   11    Преп. Харитон Исповедник

         28    Богоносни Сине, помилуј нас и поведи нас собом. (Н)

Пон   12     Преп. Киријак Отшелник (Михољдан)

          29    Почетак је онда када душа смерно сазнаје своје грешно стање,

                  што је најглавнија црта хришћанског карактера, па обузета духовном

                  тугом, стара се да се очисти добрим делима и према Богу и према 

                  људима. Развија се ово у омиљеној тежњи за правду, за милосрђе,

                  за чистоту срца и мирољубље. Свршује се трпљењем у ношењу крста

                  за Исуса. Сва ова блаженства састављају један златни ланац, једну 

                  небесну лествицу од које први степен почиње на земљи а последњи

                  стоји на небу. Ни једног степена не можемо прескочити, ни једног 

                  парчета не можемо избацити из ланца. (М)

Уто   13    Св. свештеномуч. Григорије; св. Михаил Кијевски

         30    Привежи чамац јаче кад је облачно и кишовито, а моли се усрдније

                  кад си у биједи и напасти, да ти вода чамац не однесе, а тебе очајање

                  не савлада. (С)

Сре   14     Покров Пресвете Богородице; апостол Ананија;

уље   1    преп. Роман Слаткопојац

                Пресвета Богомајка дала нам је Собом најбољи пример како се служи

                Господу Христу; како се служи Богу. Служи се једино савршено безгре-

                шним животом. Зато никада краја нашем кајању на земљи, јер увек нас

                вребају нечисти духови, који изгоне све што је рајско из нашег бића,

               све што је божанско, и уводе оно што је грех, уводе оно што је паклено. (Ј)

Чет   15   Свештеномуч. Кипријан и муч. Јустина; преп. Андреј јуродиви

          2     1)Свети Оци кажу: ако ми сами нећемо да се трудимо да се смиримо, 

                 Господ неће да престане да нас смирава. Неће Господ престати да нас

                 смирава преко неког са стране. Неко ће да нас прогњеви, да нас доведе

                 у гњевно стање, све док не дођемо дотле да останемо мирни кад неко

                хоће да нас прогневи. Тада ћемо бити извежбани. И, ево га, он нас напада

                а ми - мирни. Он одсвуда напада, а ми га тихо гледамо, чувамо свој 

                унутрашњи мир, немамо рачуна да тако јефтино дамо свој унутрашњи мир.

Пет   16   Свештеномученик Дионисије Аеропагит

вода  3    2) И, ето, онда, душа постане смирена и кротка, и са пуним разумевањем

                 живота пролази кроз овај свет.А, људи после посматрају и кажу: "Знам,

                 човече, какав си ти био пргав, а сад си неако постао флегма, све ти равно".

                 Не, то није  равнодушност, него је то победа над злом. (Т)

Суб   17    Св. Стефан и Јелена (Штиљановић)

          4      Пази, душо моја, пази и не погреши. (Н)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

18. - 24. октобар  2020.

Недеља 19. по Духовима

Нед    18    Св. муч. Харитина; свештеномуч. Дионисије

            5     Ради и одмарај се. Ради, јер и Бог ради; одмарај се јер се

                   и Бог одмара. А твој рад нека буде стварање, јер си чедо

                   Створитеља. Не руши но стварај. (Н)

Пон    19     Св.  апостол Тома - Томиндан

            6     Кад кажем: додај ми вере, ја мислим: додај ми Себе,

                    Оче мој и Боже мој. (Н)

Уто    20    Св. муч. Сергије и Вакхо - Срђевдан

               7     Волите мале ствари и тежите за оним што је скромно и просто.

                  А кад душа буде сазрела, Бог ће јој дати унутрашњи мир. Господ

                  сад само гледа на вас  и воли што чезнете за његовим миром. Док

                  душа не буде зрела за Господа, Он ће јој само давати да види да је 

                  Он свуда присутан и све испуњава, сав сет, сву твар. Тада је душа 

                  тако радосна. Онда она све има. Али после се Господ опет скрива 

                  од нас да бисмо чезнули за Њим и свим срцем га тражили. (Т)

Сре   21     Св. Пелагија и преп. Таиса

вода  8     Преподобна Пелагија антиохијска, она је рођена у незнабоштву,

                  била је необичне лепоте, одала се неваљалству и стекла велико

                  богатство и уживала је све што јој је на ум падало и мамила недозреле

                 младиће. Догоди се да она оде у цркву антиохијску и чује поуку

                 св. епископа Нона о страшном Божјем суду и о тешким мукама,

                 које ће грешници вечито трпети. Благодат је дирнула у њену душу

                 и она срдачно скрушавајући се, крсти се, смести се у малу пештерицу,

                где је 30 година провела молећи се и постећи, и посвети се. (М)

Чет   22   Св. апостол Јаков; Андроник и Анастасија; Стефан Србски(Слепи)

          9   Ленимо се, и не бдимо, и не молимо се Богу, зато чим искушење

                  наиђе напуштамо Господа. (Н)

Пет   23    Св. муч. Евлампије и Евлампија

вода  10     Нужно је бдити непрестано над самим собом, и никад се не

                    поуздати сувише у себе, него сву своју наду с молитвом 

                   полагати на Господа и на Његово победоносно оружје 

                  благодатне силе. Све могу у Исусу Христу, који ми моћ даје,

                  говори апостол Павле. (Н)

Суб   24     Св. апостол Филип; св. Теофан Начертани

          11     1) Грех је учинио овај свет мучилиштем Бога и Божјих људи.У њему

                   грех мучи Бога, Који је дошао у свет да отера грех из света и да људе

                   изведе у рат против зла и греха. Одједанпут се сва зла и сви греси

                  непрекидно мобилишу, свим силама непрекидно нападају на Бога 

                  у свету, на Богоносце као што је свети великомученик Димитрије.(Ј) 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      „Природне силе, за разлику од људских бића, не бирају своје жртве, ни по њиховом социјалном статусу, ни по вероисповести”, Патријархове су речи које стоје у образложењу награде.

      На светски дан слободе медија, 3. маја 2021. године, Хрватско новинарско друштво доделило је годишње награде за најбоља новинарска остварења у 2020. години. Награду Никша Антонини за најбољу новинску фотографију добило је изванредно остварење Бориса Шчитара, фотографа Пиксела. Фотографија је настала 28. марта 2020. године, шест дана после разорног земљотреса који је погодио главни град Хрватске.
      Према образложењу жирија објављеном на интернет страници ХНД-а, фоторепортер агенције Пиксел Борис Шчитар зашао је у један од разрушених објеката, српску православну цркву Преображења Господњег на Цвјетном тргу и у њој „овјековјечио дојмљив тренутак – тадашњег митрополита загребачко-љубљанског Порфирија (Перића) како разгледа више од 300 квадратних метара оштећених фресака”.
      „Осим што је фотографија снимљена по композицијским и техничким правилима, уз поигравање дневним свјетлом и природно створеним сјенкама, она приказује големе размјере настале штете”. Образложење награде завршено је Патријарховом поруком коју је жири препознао и као поруку фотографије да „природне силе, за разлику од људских бића, не бирају своје жртве, како по њиховом социјалном статусу, тако ни по вјероисповијести”.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Дан је Васкрсења! Слављем се просветлимо, једни друге загрлимо и рецимо браћо свима, па и онима који нас ненавиде! Васкрсењем опростимо  све и тако велегласно запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима у гробовима живот даровавши! (Песма са васкршњег јутрења)
      Васкршња посланица Српске Православне Цркве, о Васкрсу 2021. лета Господњег
      Епископ дабробосански Хризостом у Васкршњој поруци: Ми смо Христоваскрсли народ и Христоваскрсла Црква
      Васкршња честитка новосадских свештеника Епископу бачком господину Иринеју
      Епископ жички Јустин у Васкршњој поруци: Молитвено вам желимо неисцрпну Пасхалну радост, и непрестану помоћ и милост Васкрслога из мртвих Христа
      Епископ браничевски Игнатије у Васкршњој поруци: Празнујући васкрсење Христово из мртвих, најпре заблагодаримо Богу и Оцу што је послао Сина свог
      Епископ диселдорфски и Немачки Григорије у Васкршњој поруци: Васкрс – Празник милости Божије
      Епископ горњокарловачки Герасим у Васкршњој поруци: Васкрсењем Христовим видимо да је свако страдање пролазно, а да смрт није крај
      Епископ шумадијски Јован у Васкршњој поруци: Христово Васкрсење даје смисао нашој вери и ослобађа нас од греха
      Епископ канадски Митрофан у Васкршњој поруци: Васкрсење је прелазак у нови живот који је уједно и вечни божански а и људски
      Епископ Новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин у Васкршњој поруци: Нека Победитељ смрти, Христос истинити Бог наш, благослови и заштити све нас истинском вером
      Епископ врањски Пахомије у Васкршњој поруци: Васкрсење из мртвих представља јединствени моменат у историји људског рода
      Епископ источноамерички Иринеј у Васкршњој поруци: Васкршња зора рађа сунце Новога Дана
      Епископ милешевски Атанасије у Васкршњој поруци: Васкрсење Христово је резултат целокупног Христовог дела, Христове мисије на земљи
      Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије у Васкршњој поруци: Васкрсење Христово из мртвих главни је догађај и темељ свете православне вјере
      Епископ тимочки Иларион у Васкршњој поруци: Васкрсењем Христовим из мртвих свим људима отворен је пут у вечни живот
      Епископ бихаћко-петровачки Сергије у Васкршњој поруци: Христово Васкрсење није ништа друго до тријумф вјере, побједа наде, пуноћа љубави
      Епископ аустралијско-новозеландски Силуан у Васкршњој поруци: Свет без Христа, без победе Васкрсења, не може друго бити до долина плача, страха и ужаса!
      Васкршњи интервју владике Јоаникија за Радио Светигору: Ово су дани радости, радујмо се Христовој и нашој побједи!
      Васкршњи интервју Епископа Теодосија за ”ЈЕДИНСТВО”
      Епископ тимочки Иларион у Васкршњем интервјуу: Васкрсење је мера и смисао нашег живота
      Васкршњи интервју Епископа Херувима: Васкрс је суштина живота свакога хришћанина, смисао нашега живота
       
        Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2021. године
      ПОРФИРИЈЕ
      по милости Божјој
      православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:
      Христос васкрсе!

       
      Дођите на нови род Винограда,
      на побожно весеље,
      посебан је дан Васкрсења;
      уђимо у заједницу Царства Христова,
      појући му као Богу у векове!
      (пасхални канон, прва строфа осме песме)
       
      Овим речима, драга браћо и сестре, славећи Васкрсење Христово, Црква нас позива и сабира на побожно пасхално весеље, весеље које превазилази и надмашује сва наша овоземаљска весеља. Побожно весеље које нам Господ уготови јесте радост вечног Живота, вечне победе Добра над злом и пораза демона. Предивни Јован Златоуст у празничном усхићењу кличе: „Нека се (данас) нико не боји смрти, јер нас ослободи Спасова смрт: угаси је Онај Кога је она држала, заплени ад Онај Који сиђе у ад, горак постаде ад примивши тело Његово.”
      Суштина овог нашег побожног васкршњег весеља јесте Сâм Васкрсли Исус Христос Који Себе Самог даје као „нови род винограда” да Га пијемо. У великој и божанској Тајни Тела и Крви Његове Он нам говори: „Узмите, једите, ово је Тело моје...”, а затим: „Пијте, ово је Крв моја Новога Завета...” Господ не успоставља Нови Завет на неким обредима и религијским ритуалима већ га установљава на Себи Самом кроз вечно давање Себе као божанског Јела и Пића.
      Нашу тугу Великог Петка и Велике Суботе, док смо пратили Христа Господа од Гетсиманије до Голготе, Господ одједном измени и уведе нас у васкршњу радост. То је, као што каже црквени песник, посебан дан! То је дан Васкрсења. То је благодатна снага Васкрсења коју нити од Бога изабрани синови Израиљеви нити мудри Грци нису могли да схвате. Први говораху да је проповед о Васкрсењу „безумље”, други пак да је то „лудост”. А управо кроз то што је за прве било „безумље”, а за друге „лудост”, Господ је показао величину божанске благодати и моћи. Знајући то искуствено, радујмо се, браћо и сестре, и веселимо се кличући једни другима: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!
      Васкрсење Господа Исуса Христа, браћо и сестре и драга децо духовна, највећи је догађај у историји видљивог и невидљивог света. Зато је он непоновљиви догађај. Васкрс је ново стварање, а за човека ново рађање. Гле, све ново постаде! Богочовек Исус Христос васкрсе из мртвих и све дотадашње „вредности” бише оборене и нови свет настаде. Наднесен над тајном Христова Васкрсења, Свети апостол Павле сведочи оно што зна и што јесте истина: сведочи да, „ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође; гле, све ново постаде”, па додаје: „А све је од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа и који нам даде службу помирења” (2. Кор 5, 17 – 18). То је она неистражива дубина и висина тајне Васкрсења о којој толико пишу и певају свети Оци Цркве. Најбитније је, браћо и сестре, да познамо дубину и висину тајне Васкрсења, да у њу верујемо и њоме се спасавамо. Не допустимо да нам празник Васкрсења Христова буде празник обичаја, као што често чујемо, већ празник новог живота, нове наде, нове твари. Управо на такво славље и весеље позива нас Црква.
      На овај празник Пасхе, преласка из смрти у прави и вечни живот, Господ нас позива да окусимо „нови род винограда”, оног Винограда у којем је Он Чокот, а ми лозе. Господ је створио свет као добар виноград. Он у Својој беседи о злим виноградарима каже да човек домаћин засади виноград, огради га плотом, ископа у њему пивницу и подиже кулу, те га предаде виноградарима да га обрађују. Када дође време бербе, посла господар винограда слуге своје да донесу рода од винограда. Видећи да слуге господара винограда долазе, виноградари, који се у међувремену беху претворили у разбојнике и узурпаторе Божјег давања, „похваташе слуге, па једнога изудараше, једнога убише, а једнога засуше камењем”. На крају господар винограда посла „сина свога говорећи: постидеће се сина мога”. Уместо да га се постиде они Га ухватише, одведоше напоље и убише. Управо то смо гледали на Велики Петак: неправедно осудивши Господа, разапеше Га на крст.
      Тек што прођосмо страхоту Великог Петка, када гледасмо убиство Наследника Винограда на крсту, ево нас у радости новог Винограда, у радости новог Живота. Наста време истинског Чокота и правог Винограда. Зато, приђите сви и окусите од новог рода Божјег винограда и видите да је добар и благ Господ! Ово је ново весеље којим се побожно веселимо сви ми који кличемо: Христос васкрсе! Али, исто тако се радују са нама и сви остали хришћани, и сви који доживљавају Божју доброту, и сва творевина Божја. Позивамо вас, драга децо духовна, на радост Васкрсења како бисмо одагнали од себе тугу нашег живота, тугу која нас је, ево више од годину дана, притисла, тугу која се уселила у сваку пору нашег живота, тугу која је многе куће затворила. Устанимо, и веселимо се, и победоносно кличимо једни другима: Христос васкрсе!
      Радосним васкршњим поздравом Христос васкрсе! поздрављамо све вас, драга децо духовна, који живите широм света, вас који сте далеко од својих огњишта, од завичаја, а често и од својих најрођенијих. Знајте да ваша Светосавска Црква непрестано брине о вама као нераскидивим деловима нашег народа и живим удовима Тела наше Цркве. Остављамо вам завет, пред Васкрслим Господом и светитељима Његовим, да чувате и јачате најпре наше унутарње црквено јединство, а онда и национално, језичко и културно јединство. Не допустите времену и приликама да вас поделе и одвоје једне од других, а тиме и од Мајке Цркве! И поред чињенице да сте стално под одређеним притисцима, што међу вама изазива несугласице и расправе, молимо се Васкрслом Господу за вас да у Њему Васкрсломе пронађете снагу за своје јединство и крепост за братску слогу. Апелујемо на вас да увек пред собом имате дивне примере вере и родољубља наших дичних предака и наших великана који, живећи у далеком свету, задивише свет у лицу Тесле, Пупина и многих других. Будимо достојни наследници њихових имена и њихових великих дела, њиховог примера и карактера!
      Данас се посебно молитвено сећамо наше напаћене браће и сестара на Косову и Метохији. Њих посебно поздрављамо и охрабрујемо да буду чврсти и постојани у вери, нади и љубави. Распети и Васкрсли Христос Господ са вама је, драга децо духовна, синови и кћери Косова и Метохије. Са вама је и сав српски народ, са вама су сви православни народи света, са вама су сви правдољубиви и истинољубиви људи. Можда ништа није тако силно ујединило православне хришћане света као Косово и Метохија, символ достојанства, части, праведне борбе за слободан живот на прадедовским огњиштима и отпора сили и неправди. Са Светим царем Давидом певајмо: с нама је Бог, разумите народи и покорите се, јер с нама је Бог!
      Све верујуће синове и кћери поносне Црне Горе такође поздрављамо са Христос васкрсе! Њима се посебно обраћамо: са вама су наша љубав и наше молитве, драга децо духовна, јер сте ви у посебним приликама, боље рећи неприликама и невољама, у непрестаним духовним борбама. Нека вам, као и досад, Васкрсли Господ Христос буде непоколебиви Темељ ваше вере, вашег јединства и заједништва са свом вашом браћом и сестрама како у Црној Гори тако и у Србији и широм света. Молитве и благослови великих угодника Божјих, светитеља и чудотвораца Василија Острошког, Петра Цетињског и свих светих нека вас прате и буду са вама у свим вашим борбама за победу Добра над злом, Љубави над мржњом, Јединства над поделама, Светиње над мрзошћу духовне пустоши.
      Срдачно поздрављамо нашу браћу и сестре у Републици Српској и Босни и Херцеговини, у Хрватској, Словенији и Северној Македонији. Не сумњамо да ћете ви, драга децо духовна, са својим архијерејима, свештеницима, монасима и монахињама велики празник Христова Васкрсења дочекати и прославити на најбољи могући начин, отворена срца према својим инославним или пак иноверним суседима. Васкрсли Христос Господ нека буде са свима вама и са свим људима добре воље око вас!
      Наше мисли и молитве лете свих ових дана ка свима болеснима, а нарочито ка инфициранима вирусом ковид-19, као и ка свим лекарима и медицинском особљу, који се самопрегорно, ризикујући и свој живот, боре да спасу оболеле од короне и других болести. Браћо и сестре, све народе света, од Истока до Запада, и од Севера до Југа, задесила је ова опака и опасна болест изазвана невидљивим вирусом. Прошле године смо се надали да ће зараза брзо проћи. Нажалост, не само да није прошла већ је и у овој години наставила да хара широм света. Данас се молимо за оздрављење свих оболелих, као и за покој душа свих упокојених. Поштујући препоруке медицине, сами себе, и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо!
      Са молитвеном жељом да Васкрс, Празник над празницима, сви дочекате и прославите у духовној радости и телесној крепости, још једампут вас поздрављамо најрадоснијим поздравом:
      Христос васкрсе!
       
      Дано у Патријаршији српској у Београду,
      о Васкрсу 2021. године.
      Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом:
       
      Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ
      Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
      Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
      Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
      Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
      Епископ будимски ЛУКИЈАН
      Епископ банатски НИКАНОР
      Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
      Епископ канадски МИТРОФАН
      Епископ бачки ИРИНЕЈ
      Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
      Епископ западноевропски ЛУКА
      Епископ жички ЈУСТИН
      Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
      Епископ шумадијски ЈОВАН
      Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
      Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
      Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
      Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
      Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ
      Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
      Епископ западноамерички МАКСИМ
      Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
      Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
      Епископ крушевачки ДАВИД
      Епископ славонски ЈОВАН
      Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
      Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
      Епископ тимочки ИЛАРИОН
      Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
      Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички КИРИЛО
      Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
      Епископ далматински НИКОДИМ
      Епископ осечкопољски и барањски ХЕРУВИМ
      Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ
       
      Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
      Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН
      Викарни Епископ мохачки ИСИХИЈЕ
      Викарни Епископ диоклијски МЕТОДИЈЕ
       
      ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
       
      Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
      Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
      Епископ брегалнички МАРКО
      Викарни Епископ стобијски ДАВИД
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У Свети и Велики петак молитвено савршавамо спомен на дан страдања Господњег. Будући да богослужење увек бива прилагођено празнику, или пак догађају из Спаситељевог живота, трагику Великог петка најавиле су стихире јутрења Великог петка које смо богослужили на Велики четвртак увече. „Заборавите све дане пре, и све дане после Великог петка, сведите човека у границе Великог петка. Није ли овај дан зеница свих зала и тркалиште свих трка? Није ли Велики петак стециште свих искушења и стециште свих гадости? Није ли данас земља полудела у човеку? Није ли данас човек убијајући Богочовека доказао да је он заиста лудило земље? И ваистину, ни страшни суд неће бити тежи и страшнији од Великог петка, јер ће приликом страшног суда Бог судити човеку, а данас човек суди Богу, данас је страшни суд за Бога, суди му човечанство. Данас човек својим судом оцењује Бога, процењује га са тридесет сребрника. Ово је највећи грех у историји земље, подсећа нас преподобни Јустин Ћелијски.
       
      У овај трагични и тужни дан не служи се Света литургија (једино ако на Велики петак падну Благовести, служи се потпуна Литургија). Када је питање савршавања Свете Литургије на велики петак, многи типици сведоче да се у овај дан служила Литургија Пређеосвећених дарова. Нпр. у типику Велике цариградске Цркве  са краја деветог и почетка десетог века, стоји да се на Велики Петак служи Литургија Пређеосвећених дарова, а исту праксу помиње и Евергетидски типик.
      Свети Симеон Архиепископ солунски на ову тему јасно говори: „Не знам како се догодило, те се престало са служењем Литургије Пређеосвећених дарова на Свети и Велики петак? Може се десити, да је то учињено на основу јерусалимског богослужбеног устава, На Велики петак ми не служимо потпуне Литургије зато што је Господ у данашњи дан претрпео телом страшна страдања, крсну смрт, и тако себе самога принео на жртву Оцу. Тако је кроз Његово тело принесена жртва. Тога ради, није потребно на Велики петак служити потпуну Литургију.ˮ На свети и Велики петак црква је прописала најстрожији могући пост, који подразумева тотално не узимање хране, о томе нам сведочи и Свети Дионисије Александријски: „Два дана, Велики петак и Велику суботу сви проводе без хранеˮ. Ослањајући се црквено предање, и сам типик Великог петка нас подсећа: „А треба и ово знати, да смо примили у Палестини, да се у овај свети дан Великог Петка, не врши Литургија Пређеосвећених дарова, нити опет пуна Литургија, нити се поставља трпеза, нити једемо у овај дан Распећа.  А ако неко буде много слаб, или престарео, и не може да издржи да не једе, даје му се хлеб и вода, по заласку сунца. Јер смо овако примили од светих заповести светих Апостола, да се не једе у Велики Петак. Јер је Господња реч, коју рече ка фарисејима Господ: Када се од њих узме Женик, тада ће постити у онај дан. Овако су божански Апостоли примили, и ово ћеш наћи у заповестима апостолским, пажљиво их читајући. А правилна је и посланица најсветијег архиепископа Александријског Дионисија, који ово јавно објављује.ˮ
      О последовању великих (царских) часова на Велики петак
      Подносећи све, Господе овако си говорио, безаконицима који су Те ухватили: Ако сте и ударили Пастира, и разјурили дванаест оваца ученике моје, могао сам више од дванаест легеона довести ангела. Но дуго трпим, да се испуни све непознато и тајно што сам вам објавио преко пророка мојих. Господе, слава Теби. (Стихира са првог часа)
      Последовање царских (великих) часова на велики петак приписује се Светом Кирилу Александријском, као и Светом Софронију Јерусалимском. Према богослужбеним напоменама ови царски часови служе се у први час дана (око 7.часова пре подне). Презвитер ово последовање служи у тамним одеждама (епитрахиљу и фелону). Кађење целог храма врши се на првом и деветом часу, док се на осталим часовима врши мало кађење.  Испред иконостаса поставља се налоњ на коме се полаже Свето Еванђеље које ће се читати на сваком од часова. Поред Еванђеља читају се и паримеји, као и Апостол. Уобичајени псалми замењени су посебним псламима, тако читамо:
      На првом часу: Пети, други и двадесет први псалам
      На трећем часу: Тридесет четврти, сто осми и педесети псалам
      На шестом часу: Педесет трећи, сто тридесет девети и деведесети псалам
      На деветом часу: Шездесет осми, шездесет девети и осамдесет пети псалам
       
      О вечерњем богослужењу на Свети и Велики петак
       
      Вечерње Великог петка служи се у десети час дана (око 17.30ч). Презвитер у љубичастом (или пурпурном) епитрахиљу почиње уобичајено. Након стихира на Господи возвах, а за време појања слава и сада, врши се вечерњи вход са Еванђељем, из разлога што ће се на овом вечерњем богослужењу читати Еванђеље. После молитве „Светлости тиха…ˮ следе Старозаветна чтенија из књиге Изласка (Глава 33,11-23); из књиге о Јову. (Глава 42,12-17); из пророштава Исаије (Глава 52,13-53,1). За време ових старозаветних читања Епископ (или презвитер) облачи потпуно одјејаније, због свечаног чина изношења плаштанице за време појања Слава и сада на стиховње. Међу новозаветним читањима имамо читање из прве посланице Коринћанима Светог Апостола Павла зачало 125 (Глава 1,18-2,2), и из Еванђеља од Матеја, зачало 110. (Глава 27,1-38); Од Луке, (глава 23,39-43); Матеј, (глава 27,39-54); Јован, (глава 19,31-37); Матеј, (глава 27,55-61). Код православних Грка постоји један леп богослужбени детаљ: Са последњим реченицама Еванђеља: А кад би увече..., излази презвитер из Олтара и скида Распетога са Крста, који је до сада био у средини храма, којега увија у бело платно, и уноси га у Олтар, док у храму остаје само Крст, испред којег је намештен Христов гроб. За време појања слава и сада на стиховње, презвитер на северне двери износи плаштаницу, док његови саслужитељи идући иза њега носе Еванђеље и крст. И дошавши до припремљеног стола полажу плаштаницу, а преко ње Еванђеље и Крст. О овом богослужбеном моменту изношења плаштанице, професор Дмитријевски наглашава да је разноликост богослужбених пракси несумљиво условљена тиме што данашњи типик не спомиње изношење плаштанице на вечерњем Великог петка. То је потпуно јасно, јер сви стари типици познају само једно изношење плаштанице на јутрењу велике суботе после великог славословља. Што указује да је овај обичај изношења плаштанице на вечерњем Великог петка уведен знатно после 1695. године.
       Све богослубене напомене напомињу да се све јектеније изговарају испред плаштанице, док се плаштаница налази на средини храма. Након вечерњег служи се мало повечерје на коме се поје канон Распећа Господњег, као и плач Пресвете Богородице.
      Тебе Који се одеваш светлошћу као хаљином, скинувши с дрвета Јосиф с Никодимом, и видевши мртва, нага, непогребена, и предузев усрдни плач, ридајући говораше: Авај мени, преслатки Исусе! кога малопре сунце гледајући на Крсту обешена, тамом се заодену; и земља са страхом се потресаше, и завеса храма се раздираше. А ево сада видим Те, мене ради драговољно сишавшег у смрт. Како да Те погребем, Боже мој, и како плаштаницом да Те увијем? Којим ли рукама да се дотакнем нетљенога Тела Твога? Или које песме да отпевам исходу твоме, Милосрдни? Величам страдања твоја, песмословим и погребење твоје, са Васкрсењем, говорећи: Господе, слава Теби. (Слава и сада на стиховње)
       
      О јутрењу Велике суботе које богослужимо на Велики петак увече
       
      Јутарње богослужење Велике суботе према богослужбеним напоменама богослужимо у седми час ноћи (око 02.30ч), међутим у парохијским храмовима прилагођавање овом времену није изводљиво. Након шестопсалмија и велике јектеније поје се Бог Господ… и тропари „Благообразни Јосиф…ˮ, слава: „Јегда снишел јеси…ˮ и сада: „Мироносици жени…ˮ. А свештенослужитељ у тамним одеждама ставши испред Христовог гроба, по старешинству певају прву статију Непорочних тј. седамнаесту катизму. После прве статије врши се кађење целог храма, а после друге и треће врши се само мало кађење. Статије су подељене малим јектенијама, које имају и своје посебне возгласе. После треће статије појци певају „Ангелски собор…ˮ након чега следи мала јектенија са возгласом  „Јер си ти Цар Мира…ˮ После сједалног триода, типик налаже читање тумачења Еванђеља по Матеју, а после њега педесети псалам. Потом се поје трипеснец, након чега се поје трократно „Свет је Господ Бог наш…ˮ За време појања стихира на хвалитне Епископ (или начаствујући презвитер) облачи потпуно одјејаније, и за време појања великог Свети Боже врши се опход око храма са Еванђељем и плаштаницом. Обичај који је преовладао подразумева да свештеници приликом уласка у храм, након опхода, стану на западна врата храма и подигну високо Плаштаницу како би верни народ испод прошао. Након тога Епископ (или презвитер) узглашава „Премудрост! Право стојмо! И улазећи у храм поје се тропар „Благообразни Јосиф…ˮ Неки типици налажу да се Плаштаница након опхода полаже на Часну трпезу, јер овај богослужбени моменат символизује преношење Спаситељевог тела са плоче помазања у гроб Господњи и из тог разлога типици налажу да се Плаштаница полаже на Часну трпезу која и символизује гроб Господњи. И поред ове напомене, усталила се пракса да се Плаштаница након опхода поново враћа на припремљен гроб који је постављен на средини храма. Следи Старозаветно чтеније из Пророштава језекиљевих (37. глава) које казује о свеопштем Васкрсењу, када Господ заповеда пророку да пророкује сувим костима, које су потом васкрсле.  Потом следи и читање из посланице Галатима која казује о искупљењу људи од клетве законске кроз Исуса Христа. И на крају Еванђелско чтеније из Матејевог Еванђеља о печаћењу гроба и војничком чувању Христовог гроба.
       
      Из химнографије Светог и Великог петка
       
      Ходите сви да певамо, Онога који се нас ради распео, јер Њега виде Марија на дрвету и говораше: ако и Крст трпиш, Ти си Син и Бог мој. (кондак)
      Разбојника благоразумног, истога дана удостојио си Раја, Господе; и мене дрветом крсним просветли, и спаси ме. (свјетилен)
      Сваки део светога твога тела, срамоту нас ради претрпе: глава трње, лице пљување, вилице шамаре, уста укус жучис оцтом помешан, уши хуле безбожне, леђа бијење и рука трску, цело тело растезање на крсту, удови клинове и ребра копље.Ти који си за нас пострадао, и од страдања нас ослободио; и који си сишао к нама човекољубљем и подигао нас, свесилни Спасе, помилуј нас. (друга стихира на хвалитне)
      Господе, када си Ти узлазио на Крст, страх и трепет обузе твар; и земљи си, дакле, забранио да прогута оне који Те распињаху, а аду си заповедио да отпусти сужње на препород људи. Судијо живих и мртвих, дошао си да дарујеш живот а не смрт. Човекољубче, слава Теби. (слава на стиховње)
      Већ судије неправедне, умачу трску за одлуку, и Исус бива суђен и осуђује се на крст; и твар страда, гледајући на Крсту Господа. Но Ти који природом тела страдаш мене ради, Господе благи, слава Теби. (и сада на стиховње)
      Искупио си нас пречасном Крвљу својом од клетве законске; на Крсту прикован и копљем прободен, излио си бесмртност људима, Спаситељу наш, слава Ти. (тропар)
       
      Катихета Бранислав Илић
       
      Извор: Српска Православна Црква
       
      ПОВЕЗАН САДРЖАЈ:
       
       
×
×
  • Креирај ново...