Jump to content

Православни подсетник лета Господњег 2020.

Оцени ову тему


Препоручена порука

29. март - 4. април 2020.

Недеља 4. поста - Средопосна

Нед   29    Св. апостол Аристовул; муч. Савин

уље   16    Чули сте у дивним молитвама данашњим: "Ко мене једе, он

у мени стоји и ја у њему". Кад је Бог у теби, шта треба да радиш?

Да служиш Њему непрекидно. Хришћанин је онај који приморава

себе на свако добро. Гле, псовка твоја, а у теби Господ Христос,

ти копље забијаш у Његово срце. Кад се посвађаш са неким, 

помири се брза са њим. Трнов венац плетеш на Његовој глави.

Бог је у теби. Ти си зато да Њему служиш и испуњујеш цело Еванђеље

живећи по заповестима. (Ј)

Пон   30    Преп. Алексије Човек Божји

вода  17    Ми не досађујемо Господу тиме што му се стално због нечег

жалимо. Господу досађујемо кад грешимо, а не кад му се као

најрођенијем стално обраћамо. Господ воли да га непрестано

призивамо и да изливамо срце своје пред Њим. (Т)

Уто   31     Св. Кирил Јерусалимски

вода 18     Постом човек олакшава и тело и дух од мрака и дебелости.

Тело постаје лако и чило а дух светао и јасан. (Н)

--------------------------------------------------------------------------------------------------------

Сре   1       Св. муч. Хризант и Дарија и др.; преп. Симеон Дајбабски (Прво бденије)

уље   19     Не може свако вино издржати дуго година нити свачији

карактер претпјети тешка искушења. Зато се моли Господу

да не паднеш у тешка искушења. (С)

Чет   2       Преп. Оци убијени у манастиру Св. Саве Освештаног

уље  20      Кајање за своје грехове, молитве за спасење, уздисаји, чежња душе

да дође Спаситељу, који је издахнуо на крсту - то је духовна бура,

која на Голготи потреса слабу природу човечију. Овде, грешниче,

ничке падни пред распетим за тебе Спаситељем, исповеди му све

своје грехове, за које је он принео тако велику жртву. Овде, откри

сву своју душу пред свевидећим Господом. Овде се сети свега,

што си мислио и говорио и радио рђаво; па срдачним кајањем изми

своје грешне прљавштине и помоћу распетога Спаситеља, побрини

се хришћанска душо, да отпочнеш богоугодно живети, понови се

благодаћу, препороди се новим животом после посете светих места.

И отпочећеш поступати тако, као да те Господ гледа. (М)

Пет   3       Преп. Јаков Исповедник (Друго бденије)

вино 21    Држати све само у својим рукама, значи бити осамљен, отуђен од

 правих људи, са којима би се и праве одговорности могле поделити. (П)

Суб   4         Свештеномученик Василије Анкирски

уље  22       Пост значи слабљење везе срца са светом и јачање везе

срца са Богом. Када човек увиди благодати поста, он заволи

да пости све више и више. (Н)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 50
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

5. - 11. април 2020.

Недеља 5. поста - Глувна

Нед   5    Св. преподобномученик Никон и други

уље  23   Осветли срце своје вером, укрепи га надом, загреј га љубављу,

окади молитвом, опери га сузама, нахрани га крвљу Христовом

и држи га уздигнуто к небу као запаљено кандило. (Н)

Пон   6     Преподобни Захарије

вода 24   Цвјетање воћке знак је прољећа, а умно ћутање знак је мудрости

и смирења. (С)

Уто    7      Б Л А Г О В Е С Т И

 риба 25    Радуј се милосрдна Мати, надо оних који изгубе наду, пристаниште

оних, које носи бура, заступнице грешника, скора помоћница оних,

који немају нигде помоћи и који призивљу твоје пресветло име, ти

их скоро чујеш. Радуј се, свега хришћанскога рода Помоћнице,

Покровитељице и Заступнице. Нико, који те у помоћ призива, не оде

неуслишен. Све Ти, Мати милосрдна, милујеш, љубиш, браниш

и спасаваш. (М)

 Сре   8      Сабор св. архангела Гаврила

вода  26    Најважније је чувати мир у помислима, да пали духови не би могли

да нам нашкоде. Кад ми обраћамо пажњу на помисли које нам они

убацују, они нас тиме побеђују.Човек је, својим мислима, самом 

себи највећи мучитељ. Шта ко мисли, себи мисли, шта ко ради, себи

ради. (Т)

Чет   9       Св. муч. Матрона Солунска

вода 27     Блажени христијани, никада се не уздајмо у своју снагу, нити се

хвалимо њоме, него се смерно молимо Господу да укрепи нас

у свим приликама у којима се куша наша снага. И ако се деси те

због своје слабости паднемо и изневеримо свог Господа, угледајући

се на апостола Петра, одмах се кајмо и с молитвама к Богу 

оплакујмо своја сагрешења. (М)

Пет   10     Преп. муч. Евстратије Печерски; св. Иларион Исповедник

вода 28     Од прекомерних мука, од излива крви, Божански страдалац осећао је

велику ватру. Уста су му се запекла крвљу, језик и грло осушили се.

У овој бескрајној муци, он је изрекао: "Жедан сам", то му је последња

реч, коју је рекао људству. Ова реч исказивала је не само телесну жеђ,

него још више жеђ да спасее неблагодарно човечанство. (М)

Суб   11    Св. Марко Исповедник; преп. Јован Пустињак - Лазарева Субота(Врбица)

уље   29     Душо моја, васкрсавај! Док је васкрситељ твој у теби, васкрсавај!

Кад он оде из тебе, ти нећеш моћи ништа чинити до рађати мртве

и сахрањивати мртве. (Н)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

12. - 18. април 2020.

Недеља 6. поста - Цветна

Нед    12    Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим - ЦВЕТИ

риба  30     Кнезови народни удружиће се с хајдуцима против Христа

Пресветога, свештеници с лажним сведоцима, а мудраци с 

безумнима. О како је Он величанствен у својој осамљљености

и у чистоти свога пута. (Н)

Пон   13     Велики понедељак

вода  31    Поучимо се, блажени христијани, да се можемо поправити покајањем,

да се право кајање осведочава добрим делима и да са онима који

нећее да се кају мора бити оно исто што и с неродним дрветом које се

сече и баца у ватру. (М)

Уто    14    Велики уторак

вода   1     Нико у свету није сиромашнији од човека без Бога. (Н)

Сре    15    Велика среда

вода   2     Ја не знам да ли је било од важности светим апостолима који ће 

од њих да седи поред Јуде, а који неће, али знам да је за њих 

било од важности да ли ће бити Јуда или неће. Е, тај принцип 

мора бити од важности и за мене и за вас. (Т)

Чет   16     Велики четвртак

уље    3      Страх од страдања и од смрти што је доликовао природи човечјој

у Сину Божјем, даје нам знати, колико тешка је била ова чаша, коју је

имао до дна да испије. Ал у овакву молитву исказана је потпуна 

оданост и покорност вои оца небеског, не гледајући на то, што се

томе одупире и противи природа. Нека све ово поучи и нас, да у 

жалостима и патњама не клонемо духом, него да се молимо Богу,

да све буде по његовој светој вољи. Спаситељ у Гетсиманији три 

пута је вршио своју молитву, дајући нам поуку, да се и ми у најважнијим

околностима нашега живота више пута срдачно молимо Богу. (М)

Пет   17     ВЕЛИКИ ПЕТАК - Страдање Христово

   *      4       Гледајући на распетога Христа, као да чујемо од њега ове речи:

Погледајте и видите, колика је велика жртва дата за ваше спасење.

Нисте ви откупљени златом и сребром, него мојом крвљу,  коју сам

пролио на крсту. Немојте ме по други пут распињати вашим греховима.

Носите и ви своје крстове трпељиво, како би са мном дошли у вечно

блажено царство. А који не узме крст свој и за мном не иде, тај није мене

достојан. Да се оде на небо у вечно блаженство, није било, нема га и 

неће бити другога, сем крснога пута. (М)

Суб    18    Велика субота

вода   5      Са највећим страхопоштовањем и тишином душевном приступамо

и ничке падамо на ономе живоносноме месту, где је Спаситељ наш

три дана отпочивао на њему. Шта да му учинимо ми, за све оно, што

је он за нас учинио? Љубимо га свим срцем и свом душом и свом 

снагом својом, а ближњега љубимо као сама себе, то нам је заповедио

Господ. А да га заиста љубимо, треба своју љубав да засведочимо

вршењем његових заповести, као што је сам рекао: Који ме љуби, тај 

ће извршити моје заповести. (Јн 14,23). (М) 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

19. - 25.април 2020.

Недеља Светла - Васкрсна

Нед   19    В А С К Р С Е Њ Е    Господа Исуса Христа

6       Христос воскресе!нека буде мисао наша. Христос воскресе! нека

казују дела наша. Христос воскресе! нека буду осећаји наши. Христос

воскресе! нека говори сво биће наше и нека у души нашој буде

весеље и вечна пасхална радост кроз све дане живота нашег! (Н)

Пон   20    Васкрсни понедељак

7       Вера Те моја види, Господе. Она је светлост и даљновид очију мојих.

Вера је моја осећање свеприсуства Твога. Она ми привија колена

к земљи и уздиже руке к небу. Вера је моја додир душе моје с Тобом.

Она покреће срце моје на игру и грло мојее на песму. (Н)

Уто    21    Васкрсни уторак

8       На Васкрс је прилично да имаш шарено јаје у џепу,

а срце чисто у свако доба. (С)

Сре   22     Св. мученик Евпсихије 

9       1) У овом свету, браћо и сестре, нема истинске радости ако је смрт 

завршни тренутак нашег живота. Ако је смрт завршетак нашег бића,

онда  у овоме свету заиста не може бити радости. Само би се луд 

човек могао радовати таквом животу и таквом свету. Једина истинска

радост у овом свету јавила се онда када је Господ васкрсао из смрти 

и победио смрт за нас љљуде. Од те радости нема веће радости.

Чет   23      Св. мученик Терентије и други

10      2) Тако је сваки хришћанин на свету, у исто време врло тужно биће,

али и радосно биће. Тужно због грехова својих, сваки од нас; а

радосно, што све грехе скиде са нас и спасава нас Господ Благи,

Христос, Једини Човекољубац. (Ј)

Пет   24      Свештеномученик Антипа Пергамски (Источни петак)

11      Да могу од камења да створим свираче, и од песка језерског играче,

и од лишћа свих гора певаче, да ми помогну славити Господа. Те да се

и глас земље чује међу хоровима анђелским. (Н)

Суб    25     Преп. Василије Исповедник

12     Има смирених и кротких душа. Хвала Богу да долазе. Из једног села

које су Бугари населили, има једна жена, тако блажена, она уопште

није свесна у каквом је стању. Има и доброг мужа. Видим да је имала

сталну бесплатну благодат, стално за сваког може да заплаче. Реч

јој је била тако блага, никад нисам наишао на неког тако да разговара.

Тако је по природи награђена од Господа. Невероватно велико смирење

и блаженство. Не зна она да осуђује што ови ради онако и овако. Сви

су за њу добри, сви су за њу свети. Чудна душа, невероватно. (Т)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

26. април - 2.мај 2020.

Недеља друга - Томина

Нед   26    Свештеномуч. Артемон Лаодикијски; муч. Крискент

13     Пријатељи моји, шта имате од славе људске до пијанства,

које се почиње песмом а завршава лежањем у блату? (Н)

Пон   27     Св. Мартин Исповедник (Побусани понедељак)

14      Тако, благо мени, и своју децу васпитавајте да буду добри, јер кад

ви одете Господу, имаћете ко ће се за вас молити Богу, да вам

Господ опрости грехове и да вас уведе у рајска насеља, у вечити мир.

Малобројни су они родитељи који децу своју васпитавају према добру,

да им деца имају добре мисли, добре жеље. Тако, благо мени, потрудите

се па ћете видети како се мења стање у нашој држави. Ако се ко сад са

овог места потруди ка добру, видеће још у своме животу резултат добра,

резултат добрих мисли, добрих жеља. Господ је свуда присутан и очекује

да се обратимо свим срцем к њему. Јер Он је снага. (Т)

Уто    28     Св.  апостоли Аристарх, Пуд и Трофим

15     Признајем: време је страшно. Многи данас не љубе своје ближње,

своје укућане, а камоли туђина! Многи, су изгубивши чврстину вере,

изгубили и смисао постојања и разлог истрајавања. (П)

Сре   29     Св. муч. Агапија,  Хионија и Ирина

уље  16     Опростити не значи само не осветити се, него покрити ћутањем

грех брата свога. (Н)

Чет   30      Св. свештеномученик Симеон епископ Персијски

17     Тице ме Твоје буде изјутра, а шум језера успављује увече. Не буде ме 

тице, нити ме успављује језеро но Ти, Гласодршче Господе, Ти позајмљујеш

тицама глас Свој и језеру шумор поноћни. (Н)

------------------------------------------------------------------------------------------------------

Пет   1       Преп. Јован, ученик светог Григорија Декаполита

уље   18    Видех дете где дуго трчаше за јатом прлећних лептирова, те кад му један

лептир беше на домаку он га остави и отрча за другим, који му се учини

лепши. Рекох: такви су синови људски, и такво је њихово трчање кроз

цео живот за многим жељама. Заиста, трка ваша  је заморна и бескорисна.

Кад вам дође самртни час. нећете умети рећи, за чим сте трчали. И ући 

ћете у други свет празних руку и збуњена срца. (Н)

Суб  2     Преп. Јован Ветхопешчерник; преп. Симеон Боси; Блажена Матрона Московска

19   Знаш ли, дете моје, зашто њиве понесу тешки плод у пролеће,

а у јесен дају јалову жетву? Зато што и кћери људске омрзоше

плод утробе своје и убијају га у цвату. (Н)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

3. - 9. мај 2020.

Недеља трећа - Мироносица

Нед    3     Св. Николај Српски; преп. Теодор

20    Видим сузе место гнева у очима твојим и радујем се, душо

покајна. Опажам ћутање твоје, у коме рађа бунт против себе

саме. Покај се и обнови се, душо моја, покај се док још имаш

рока. Обуци се у девичанство брзо, брже, док твоја прљава 

временост није постала прљавом вечношћу. (Н)

Пон    4     Свештеномученик Јануарије

21    Ништа заразније није од примера, како у добру тако у злу. (Н)

Уто     5     Преп. Теодор Сикеот; свештеномученик Платон Бањалучки

22    Ако ставите руку на срце и будете искрени са самим собом,

увидећете да сте нижи од многе твари. Погледајте пчелу како

жури и ради. Непоштедно се даје, без резерве. Пчела живи свега

месец и по дана. Истроши се у раду. Често угине на раду, у пољу,

и не вративши се се својој кошници. Натоваре се и више немају

снаге да се врате, остану у пољу тако. А како ми? Како се ми

трудимо? Колико само човек мисли на себе и жали себе? Или

погледајте мрава, како му се не досади да стално вуче нешто.

И кад му терет  падне, он га диже и стрпљиво наставља посао.

А нама ако нешто не пође за руком одмах, дижемо брзо руке 

од тога. Ми смо гори од мрава и од пчела. (Т)

Сре        Св. великомученик Георгије - Ђурђевдан

риба 23     Сви Свети Мученици иду у смрт радујући се за Господа Христа,

иду у смрт јер знају да их смрт не може задржати својим оковима,

знајући да је смрт само капија, отворена капија у Царство Небеско 

за њихове свете душе. Како ћеш иначе, брате и сестро, објаснити

радост Светог Георгија Великомученика, када му кидају тело, на 

точку кости кидају, а он кличе од радости Господу, јер види Њега,

види Анђеле Божје где стоје око Њега, а Анђели заустављају точак.

Гле, каква радост у тим страшним мукама! (Ј)

Чет    7      Св. Сава Стратилат; Сава Ердељски; свештеномученик Бранко

24     Као што лептир обиграва око пламена свијеће и сваки час може 

да изгори крила тако и човек кад лута за страстима лако може да

изгуби душу. (С)

Пет    8      Свети апостол и јеванђелист Марко

уље   25     Хришћанин је онај ко ативно живи јеванђелски, и тиме проповеда

хришћанство. (П)

Суб    9      Св. свештеномученик Василије Амасијски

26     Кокош огласи  да је снијела јаја и зато их изгуби, а славољубиви

хвалећи се губи сваку врлину, ако је има. (С)
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

10. - 16. мај 2020.

Недеља четврта - Раслабљеног

Нед   10     Спаљивање моштију св. Саве на Врачару

27      Да би крочили брже ка бољем, треба отклонити много 

трња на томе путу, наоружати се стрпљењем, љубити

ближњега свога и научити праштати. (П)

Пон   11     Св. апостоли Јасон и Сосипатр

28      Не жалим се на смрт, Живи Боже, она ми не чини ништа на

жао. То је страшило, које је човек самоме себи створио. Јаче

од свега на земљи смрт ме гура у сусрет Теби. (Н)

Уто    12    Св. Василије Острошки Чудотворац

29     Смеје се неправедник моштима светитеља, и изеде се од смеха

пакоснога. О, кад би му се дало знати да мртве мошти светитеља

крију више живота него његова крв и месо! (Н)

 Сре   13    Св. апостол Јаков Заведејев

риба   30   Док имаш живота пробуди своју савјест и смјерно моли Бога

за милост да ти опрости гријехе. (С)

Чет    14    Св. пророк Јеремија

 1      Помажи срце моје јелејем милости Твоје, премилостиви Господе мој.

Да никад не букне у срцу моме ни гнев против моћних ни презрење

немоћних. Гле, све је немоћније од росе јутарње! (Н)

Пет    15    Св. Атанасије Велики (пренос моштију)

уље    2     1) Није ли сунце огромно кандило, које је Господ упалио у овоме свету,

који је Он створио као храм? Нису ли звезде свећице, које је Господ

упалио да би ми људи када са земље погледамо, помислили: шта је

наша дужност у  овоме свету? Да Господа славимо! Гле, звезде као

свеће пламте да би се ја и ти, и сви људи, непрекидно молили Господу!

Како је чудесан свет! Месец, и све што је на небу, гле, какав диван 

иконостас! Све ради то да нас мале људе са земље подсети на Бога,

да нас покрене на молитву, да ми осетимо да је Господ створио овај

свет као храм, као храм, а живот у њему као богослужење, а људи

у овоме свету у овоме храму - као богослужитељи. Ради тога је, браћо,

Бог створио овај свет: да наш живот буде непрекидно богослужење, 

а да ми будемо непрекидно ревносни, пламени богослужитељи. (Ј)

Суб    16     Св. Тимотеј и Мавра; преп. Теодосије Печерски

3        2) Како ћемо ја и ти испунити задатак, главни и једини задатак, који

нам је Господ поставио створивши нас као људе? Мене је створио као

човека, ради чега? Да Њему служим, да живот мој буде непрекидно

богослужење; да ја човек, претворивши се у Анђела, даноноћно служим

Господу. Чиме, како? Молитвом, постом, бдењем, сваким добром које

учиним, сваком добром мишљу, сваким честитим погледом, сваком 

лепом речју, јер Господ сишавши у овај свет научио нас је како ћемо

свој живот претворити у непрекидно служење Богу. (Ј)

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

17. - 23. мај 2020. 

Недеља пета - Самарјанке

Нед  17      Св. муч. Пелагија Тарсијска

4        Нека не иде с тобом пас у цркву ни мржња на ближњег

у  твоје срце, да ти не замјере и Бог и људи. (С)

Пон   18     Св. великомученица Ирина

5        Колико и колико људи у најбољим приликама, у времену мира

и обиља, изгубише гресима своје душе! А колико њих у најгоре

време, када се сви искварише и пропадоше, својом верношћу

Богу и Његовом закону, остадоше живи, живи за вечност, живи

пред Богом Живим! (П)

Уто    19    Праведни Јов многострадални; пренос моштију Св. Саве

6       Нека се планине претуре, нека се мора исуше, нека те пријатељи

оставе, нека те богатство изневери, нека ти тело црви разједу, нека

свет сручи на тебе сву поругу коју има, ти се не бој, само чувај срце

своје, чувај га и прилепи га уз Господа, подај га Господу. (Н)

Сре    20     Спомен појаве Часног Крста у Јерусалиму

уље    7       Љубимо крст, који нам даје помоћ да победимо грешни свет, тело

и ђавола. Цару Константину беше написано око крста, прстом

Свевишњега: Овим побеђуј; па тако ћемо и ми силом крста Христовога,

победити све непријатеље наше. Крст је тајне пуни печат Христов,

драгоцено јемство његове љубави према човечанству. Ко трпељиво

носи свој крст, тај иде заједно са Христом на Голготу, па ће и доћи

са Господом у његово вечно блажено царство. (Јн 12, 29) (М)

Чет    21     Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов

8        Реч Божја је храна за душу. Реч Божја је сила и светлост за душу.

Ко чита реч Божју, тај даје души својој храну, силу и светлост. Ко

год може, треба да чита реч Божју у Светом Писму, а ко то не може,

треба да слуша онога што чита. (Н)

Пет   22    Пренос моштију св. оца Николе; пророк Исаија; Богородица Пећка

уље   9       Осећамо несрећу сваког људског бића као своју несрећу. Јер свака

суза, свака рана, физичка или духовна, и свака кап људске крви -

братска је суза, братска рана и братска кап крви. Знамо да нам свима

ваља изаћи пред Лице Бога Живога, као вечног Судије, где никакав

злочин и неистина неће бити оправдани. (П)

Суб    23    Св. апостол Симон Зилот и преп. Исидора

10     Хвала Богу земаљска кугла је велика и може још толико човечанства

да издржи са хлебом и са свиме што треба, али духови злобе немају

мира и покоја, особито гоне оне који предано Богу служе. Нарочито

се са смиренима и кроткима страшно боре јер не могу против њих 

ништа. Смирење и кротост су божанске особине, а духови злобе су их

изгубили јер су их сее сами одрекли. (Т)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

24. - 30. мај 2020.

Недеља 6. - Слепога

Нед    24   Свети Кирило и Методије; св. Никодим Српски

11     Царе мој, чујем тајанствени шапат Твој, и разумем; видим светлост

Твоју; и поимам. И кад разумем и појмим, радост ми натера сузе на

очи, и кличем: спасење је моје у Господу мојему! (Н)

Пон   25    Св. Епифаније; св. Герман Цариградски

12     Свемогући Бог свагда може да исцељује нас од болести наших

па зато и обраћајмо му се молитвом у свакој нашој нужди, 

невољи, болести! (М)

Уто    26     Св. мученица Гликерија

13      Боље је живети у миру него ли живети бурно. Зато и сви Свети Оци

који су проживели добрим животом, мирним и тихим животом, сви

кажу да је савршенство хришћанског живота - крајње смирење.

Значи трпељивост јесте оно што је највише потребно у животу. Трпети

и праштати све, не примати к срцу никакву увреду. (Т)

Сре   27     Св. муч. Исидор и Максим

риба 14     Сваки прави покајник постаје милосрдан према другима и

немилосрдан према себи самом. (Н)

Чет    28     ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ - СПАСОВДАН

15      1) Господе, а шта нам остављаш одлазећи у онај свет? Љубав

међусобну. "Љубите један другог као што вас ја љубим". Ако због

невоља у свету све моје заповести заборавите, немојте никада

заборавити Љубав Моју. Заборавите ли њу, заборавили сте Мене.

Опраштајући се на Тајној Вечери са Својим Ученицима Господ им

понавља једну заповест: "Имајте љубав међу собом". То им оставља

у аманет. Без те љубави хришћанин није хришћанин. То је његова

света амајлија.

Пет   29     Преп. Теодор; свештеномуч. Теодор Вршачки; муч. Вукашин

уље  16     2) Не пођи без ње, брате, ни на један пут, ни једном човеку, пријатељу

и непријатељу, њоме ћеш себе учинити непобедивим. Међусобна

љубав хришћана је тврђава на коју могу бесомучно нападати неприја-

тељи Христови у свету, али је никада освојити не могу. (Ј)

Суб   30      Св. апостол Андроник и св. Јунија

17      У славу Божју пчеле се труде, лептири шире шарена крила, а тихи и 

безазлени голубови се окупљају. И док скупљају зрна, један од њих

на стражи будно их чува. Какав пример људима да буду међу собом

браћа и да стражаре над својом душом. (С)    

Link to comment
Подели на овим сајтовима

31. мај - 6. јун 2020.

Недеља 7. - Св. Отаца 1. васељенског сабора

Нед   31     Свети мученикТеодод и седам девојака мученица

18     Помоћи ће мени Господ мој, кад признам да другог помоћника

нема у свим световима, да истерам таму и тамне странце из 

ума мога. (Н)

---------------------------------------------------------------------------------------------

Пон   1      Свештеномученик Патрикије Пруски

19     Молимо се Господу са Давидом да нам изведе душу из тамнице

греха. (С)

Уто    2       Св. муч. Талалеј; преп. Стефан Пиперски

20     "Непрекидно се молите", како препоручује Господ Христос и свети

апостол! Непрестано се молите, јер молитва то је огањ Божански

који сажиже демонске силе. Молитва непрекидна - то је пламен

Божански, огњени језик душе твоје, Педесетница твоја, којом ти

уништаваш свако зло и сваки грех! (Ј)

Сре         Св. цар Константин и царица Јелена; Богородица Владимирска

риба  21   Господе, младости моја нестарива, у Теби ће се окупати очи моје

и засјати сјајем надсунчаним. Сузе праведника Ти брижљиво 

збираш, и њима светове подмлађујеш. (Н)

Чет    4       Св. муч. Јован Владимир, кнез Српски

22      Незналици се чини да море додирује крај неба, а гордоме ум до 

небеса. Међутим, доста је од мора до неба и гордога до Бога

и смирења. (С)

Пет   5       Преп. Михаило Исповедник

уље  23     Кад би све наше мисли биле усмерене ка добру и љубави, не само

што би се умни - мисаони свет изменио, већ напоредо, са настанком

једног дивног и узвишенијег живота, наступиле би осетне промене

у биоенергетском свету. Наше мисли су не само узрочник ратова и

земљотреса већ и еколошке загађености, којој претходи далеко

опаснија духовна загађеност. (Т)

Суб    6      Преп. Симеон Дивногорац (Задушнице)

24    Не треба туговати за умрлима, већ се треба Господу молити да им Он

да јеванђелска насеља. Туга све ремети. Она омета мир који су они 

добили од Господа. Зато треба да будемо молитвени, јер туговати за 

својим рођенима није хришћански. То је назнабожачки. Ми се овде

припремамо за вечни живот. Треба да смо благодарни Богу. Треба да

се молимо Господу да им опрости грехе и да чинимо добра дела за

спомен. То се прима. Само Господ може да ослободи душу од паклених

уза. Зато, највише да се молимо Богу и тамо где има свакодневна 

Литургија да се моле за покојне. (Т)      

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

7. - 13. јун 2020.

Недеља Педесетнице

Нед     7    Силазак Светог Духа на апостоле - ПЕДЕСЕТНИЦА

25   Дух Свети освећује васељену. Он и тебе освећује и у теби

борави ако си му послушан чистим срцем у коме огањ

љубави спаљује сваки грех. (С)

Пон       Духовски понедељак

26   Као што тело умире кад се од њега одвоји душа, тако душа

умире кад се од ње одвоји Дух Свети. (Н)

Уто        Духовски уторак; св. Јован Рус

27    1) Ми људи, Господе, и даље, иако си Ти две хиљаде година већ на

земљи у Цркви Твојо, ми непрекидно јуримо за насладама тела,

непрекидно се трудимо да осигурамо телу своме што бољи живот

на земљи. О, цео живот наш јесте јеловник и гардероба. Јеловник

и гардероба! Само о јелу и оделу. Господе, само о телу, Господе,

мислимо. Гле, цела европска култура претворила се у фабрику тога.

То полудеше људи да створе благостање земаљско, да створе 

уживања роду људскоме, човеку, сваком човеку. (Ј)

Сре   10     Преп. Никита Исповедник

28     2) А гле! Како им се ђаво смеје! Уместо радости и сласти, ратови 

пламте и букте на све стране. Без Христа хоће свет. Без Бога хоће

свет. Гле, тамо пожар рата; крени даље неколико километара - 

пожар рата; крени неколико километара других - све сами пожари

рата! А они проповедају уживања и слободу и мир. Нема мира без 

Бога. (Ј)

Чет   11     Преп. муч. Теодора Тирска; св. Лука Кримски

29     3) Нема сигурности, браћо и сестре, у животу без Господа Исуса 

Христа, док Он не победи смрт у теби и мени, док не победи грех,

сваки грех и осигура живот вечни. Узалуд и мени и теби, да неко

поклони целу ову земљу и каже: ево, земљу смо претворили у

грудву злата, и ми ти је поклањамо! Хајде живи! (Ј)

Пет   12     Преп. Исакије Далматски

30    4) Постоји једна прича, небивала прича: један човек у старо време пре

Христа, много волео злато, и неки бог, односно ђаво, учини то и даде

му силу да чега се год дотакне оно се претвори у злато. Он се обрадова,

силно се обрадова, као и сваки среброљубац. Поче он пипати камење,

оно се претвори у злато; па узе хлебац да утоли глад, а хлебац се претвори

у злато. Шта сад? Злато се не може јести, златом се тело не може 

хранити. Тако безумник умре у злату од глади. Да, тако бива са сваким 

хришћанином који напусти Господа Христа. (Ј)

Суб   13     Св. апостол Јерма и мученик Ермије

31     5) Све кренуло - куда? Куда? Српска земља пуна је мртвих душа. Мртвих

душа, које купују и продају коме хоће. Мртвих душа којим тргује сваки.

Колико мртвих душа због раскола у несрећној Српској Цркви! Моли се

за раскол, свети Саво, а раскол то значи створена је кланица српских 

душа. (Ј)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

14. - 20. јун 2020.

Недеља 1. по Духовима - Свих Светих

Нед   14    Св. муч. Јустин Философ; преп. Јустин Ћелијски - Петровске покладе

1      6) Господе покај, покај, покај Српски род! Једино, Господе, шта

нама Србима треба, данас, сутра и прекосутра и до Страшнога 

Суда, то је покајање, покајање, Господе. То је једини лек за нас

несрећне Србе, који се одрекосмо Тебе. Тебе наш живот, наш

сјај, нашу вечност, а то је Царство Небеско, издасмо. Авај, ради

чега? Господе опрости, опрости Господе, опрости и помози и 

помози молитвама светитеља Саве и светог владике Николаја. 

Амин. (Ј)

Пон  15     Св. Никифор; свештеномуч. Ерзмо Охридски (Почетак поста)

вода 2      Ко сиромаху дели, Христу даје. То је смисао јеванђелске науке,

која се у искуству светитеља потврдила. (Н)

Уто   16     Св. муч. Лукијан; св. муч. Димитрије царевић

уље   3       Медовину је лако начинити гдје има доста меда, и душу спасити

гдје је страх Божји. (С)

Сре   17    Св. Марта и Марија; св. Јоаникије Црногорски; свештеномуч. Ђорђе Богић

вода  4       Човек се одриче Бога, не само речима, него и својим рђавим делима 

- гресима. У том смислу значи ово - да ће нам Бог помоћи, ако буде

имао коме. Ако ми будемо чинили што Он хоће, онда ће Он бити са

нама и нема чега да се бојимо. То говорим увек и себи и другима.

Надам се да наш народ схвата ту истину и да ће остати са Господом

и Господ са нама. А кад Он буде са нама, чега-кога да се ојимо?! 

Што оно каже владика Његош: "Бог нас знаде и ми се познамо, другог

нама не треба познанства". (П)

Чет   18     Свештеномученик Доротеј; преп. Петар Коришки

уље   5      Ако ти је кућа висока стави громобран и ако си главар, имај смирење;

да ти гром не запали кућу, а тебе гордост да не понизи. (С)

Пет   19    Преп. Висарион; преп. Иларион Нови

вода  6        Чинити зло и вршити молитву то је као сејати кукољ и захтевати

од Бога да никне пшеница. (Н)

Суб   20     Свештеномученик Теодот Анкирски

риба  7      Жедна су уста при морској води, а душа празна при свјетској слави. (С) 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

21. - 27. јун 2020.

Недеља 2. по Духовима

Нед    21     Св. великомученик Теодор Стратилат

риба   8       Они који живе под једним кровом с нама и који су толико

ужурбани око наше телесне неге и угодности често су најљући

непријатељи нашег спасења. Јер, њихова љубав и брига нису

упућени нашој души, но нашем телу. (Н)

Пон   22     Св. Кирило Александријски

вода  9      1) Европа је постала фабрика лажних богова, фабрика идола.

Европа производи у својој лудој фабрици просвету без Бога.

Све те школе, основне и велике, без Бога, шта је то? То је идол

незнабожачки! Европа је у својој фабрици створила такозвану

европску културу. Култура, то је стид и срам Европе, јер то је 

култура без Христа и против Христа.

Уто   23     Св. свештеномуч. Тимотеј Пруски

уље  10      2) И ми јадни и бедни Срби тапшемо за њима и кличемо "алилуја"

европској култури. А култура? Култура убија у човеку Бога. Замислите

како Европа производи људе маловерне и неверне. У свакој кући

по идол, у свакој кући лажни идоли и лажни богови. Телевизори, 

радија, мода, какве гадости! Христовог човека је стид што је човек.

А ми, ми Срби спавамо дубоким сном.

Сре   24     Св. апостоли Вартоломеј и Варнава

уље  11      3) Заспали смо и ђаво шета нашим душама, сеје кукољ, сеје кукољ.

Сеје стид и срам, лаж до лажи, мрак до мрака, пакао до пакла. Где

су наша домаћинства светосавска, где су наше задруге, где је наша 

честитост?! Срби, чувајте се проклетства Бога, проклетства Истинитог

Бога, јер сте почели да служите лажним боговима. (Ј)

Чет    25     Преп. Онуфрије Велики; преп. Петар Атонски

уље   12      И драча-трн избаци цвијет као вишња и лицемјер се прекрсти као

 побожни, али у плодовима сазнаћеш разлику. (С)

Пет    26     Св. муч. Акилина; св. Трифилије

вода  13     У своме животу срео сам само две особе које су свој живот у браку

провеле у једномислености. Њих двоје су преко тридесет година

били у срећном браку. Тај човек се звао Илија и рекао ми је: "Моја

Мира и ја ниједном до сада нисмо имали оштру реч међу нама. Шта

хоћу ја, хоће и моја Мира. Шта хоће моја Мира хоћу и ја". Тај човек

је био жустре природе, имао је тежак посао - био је милиционер, те је

кући често долазио нарасположен. Мира би увек стрпљиво сачекала

да се он опусти, била је пажљива према њему и њихов породични

кутак је био прави рај. (Т)

Суб     27     Св. пророк Јелисеј; св. Методије Цариградски

риба  14      Комарци се купе на свијећу ноћу, а безумни на женску љепоту 

у свако доба. (С)  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

28. јун - 4. јул 2020. 

Недеља 3. по Духовима 

Нед    28     Св. великомуч. цар Лазар; св. муч. српски - ВИДОВДАН;  св. Амос

риба  15      1) Сетите се Светога Кнеза, великога цара Лазара на Косову. Шта

је урадио?  Он се оределио за Царство Небеско и цео народ с њим, 

сав Српски народ, причестивши се, испунивши себе Господом

Христом, пошао је на велику голготску жртву косовску, и положио 

живот свој за Небеско Царство, за Истину Вечну, за Правду Вечну,

за Живот Вечни.

Пон   29    Св. Тихон Аматунски Чудотворац

вода 16     2) То су нам дали наши велики Свети цареви и краљеви. Одазвали се

Господу Христу. А ми Срби данашњи, шта ми радимо? Ми поступамо

ко оне рђаве слуге Божје. Ми прогонимо из душа својих и са земље

своје Светитеље своје. Ко се данс држи светога Саве, ко се данас 

држи Светитеља Српских, ко иде за њима, ко служи њима од Срба,

несрећних Срба?

Уто   30     Св. муч. Мануил, Савел и Исмаил

уље   17    3) Нико не мисли на душу, мало ко мисли на душу. Амовии притисли 

душу. А сутра, када смрт закуца на капију срца мог и твог, шта ће бити

са нама, куда ћемо? Одбацили смо на земљи Царство Небеско. Наш

пут, страшан и широк пут, јесте пут у пакао.

--------------------------------------------------------------------------------------------------

Сре    1      Св. муч. Леонтије, Теодул и Ипатије

вода  18     4) Нека се Благи Господ преко Светитеља Српских смилује на нас

несрећне савремене Србе, нека нас подигне из наших гробова да 

се сетимо Бога, да се сетимо душе своје, да се сетимо да смо бесмртни 

и вечни, да нам ваља изићи из овог света душом и ићи у онај свет

пред лице Господње.

Чет    2       Св. апостол Јуда; преп. Пајсије; св. Јован Шангајски

уље   19     5) Нека би Благи Господ преко Српских Светитеља покајао Српски

народ, у целини га покајао да нађе свој пут у Царство Небеско. А 

наћи ће га идући за свим својим Светитељима, ако слуша њихове

наредбе, њихове заповести, јер за све њих, браћо моја, важила је

једна велика и Света Истина, Свето Еванђеље Христово. Они су 

живели по једноме правилу: све за Христа, Христа ни за шта!

Пет   3       Св. свештеномуч. Методије; преп,. Наум Охридски

вода 20     6) И ми, ако хоћемо да будемо достојни Срби, достојни потомци тако

славних и вечних Срба, онда да одбацимо у себи сваки грех, да при-

грлимо Еванђеље Господа Христа и спасавамо себе од свакога греха,

вођени и руковођени дивним Светитељима Српским, на челу са 

Светим Савом. Амин. (Ј)

Суб    4       Св. муч. Јулијан Тарсијски; преп. Анастасија Српска

риба  21    Аутомобил оставља за собом дим и прашину, а развратно срце

уздахе и очај. (С)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

5. - 11. јул 2020. 

Недеља 4. по Духовима 

Нед          Св. свештеномученик Јевсевије

риба  22     Знаш ли, дете моје, зашто извори пресушују и плодови земаљски

немају више сласти оне коју имадоше? Због греха људског, од 

кога уђе немоћ у сву природу. (Н)

Пон    6      Св. муч. Агрипина; Богородица Владимирска

вода 23      Од медвједа се тешко сачувати и у врху највећег стабла, а од

частољубља ни у најдубљој старости. (С)

Уто    7      Рођење св. Јована Претече - Ивањдан; св. Никита Ремезијански

риба  24    Благо Јовану Крститељу јер испуни Јеванђеље  пре Јеванђеља!

Отишавши у пустињу, он се предао беше потпуно вољи Божјој,

и телом и духом. И воља Божја вршила се и на земљи његовог

тела као и на небу његове душе. (Н)

Сре    8       Св. преп. муч. Февронија

вода 25     1) Немој рећи: ништа је ова псовка коју сам данас говорио. Гле,

кроз сваку псовку ти служиш ђаволу. Бог је створио језик да кроз

њега добре речи говориш... да Богу служиш, да се Богу молиш и

ближње своје тешиш и учиш. А ти, ти употребљаваш језик за псовку.

Каква служба ђаволу! (Ј)

Чет    9       Преп. Давид Солунски; Богородица Тихвинска

уље  26      2) Или ти крадеш и мислиш: није то ништа, не види то нико. Гле,

то је служба ђаволу. Ти пут себи путиш за пакао. Или, ти си 

среброљубац, за тебе је имања све и сва овога света: твоје њиве,

твој мал, твој тал, то ти је све и сва. Ништа друго не видиш, Бога

се не сећаш; ако Га се сећаш, сетиш Га се јаданпут, двапут, трипут

у години, дођеш цркви и мислиш: готово. (Ј)

Пет    10     Преп. Сампсон Странопримац

вода 27      3) Е! Зар је то служење Богу? Зар зато је Бог постао човек, да Га

се ти сетиш једном у недељи, или једанпут у месецу, или два -три

пута у години? Пази, брате! Не служиш ти Њему него себи. Ако се

Њега ретко сећаш, ти се себе ретко сећаш, свога себе се ретко

сећаш, свога Царства Небеског се ретко сећаш. Куда ће душа твоја,

куда, када изађе из тела? Авај! (Ј)

Суб    11    Пренос моштију св. Кира и Јована; новомуч. Милешевски и Дабробос.

риба  28    4) Тако је сваки од нас док се не покаје, док не омрзне грех свој, док

не избаци грех из душе своје, док га не ишчупа, (док не) положи 

веру у Господа да ће он очистити душу његову. Ако ми, хришћани,

останемо у својим гресима, у својим страстима тешко нама! Ми онда

овај живот живимо као непрекидно служење ђаволу кроз грехе, 

кроз пропаст своју. (Ј)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      „Свака Помесна Православна Црква може да се суочи са црквеним расколом који се догодио у Украјини, али ако се ситуација правилно реши, осталима ће убудуће бити лакше“, каже владика Стефан, јерарх Српске Православне Цркве.

       
      У интервјуу за украјинску телевизију Перший козацький, владика Стефан је истакао да ситуација у којој се налази Украјинска Православна Црква утиче на читав православни свет.
      „Раскол је најгора ствар која се може догодити у Цркви (...) Ако се ситуација овде, у Кијеву, реши исправно, на добар начин (а како то остварити сада не знамо, али се надамо да ће Сам Господ помоћи), онда ће и осталим Помесним Црквама бити лакше. Ако се то не догоди, биће велики проблем у православном свету, који није постојао 20 векова“, нагласио је српски јерарх.
      „Мислим да је Господ удостојио украјински православни свет тога да сада баш он мора да одговори како треба сачувати Православни свет“, рекао је епископ ремезијански Стефан.
       
      Извор: Сектор за информисање ОСЦП-а
    • Од александар живаљев,
      ,,Ми смо и заслужили да живимо у мраку. Ја не знам који народ више псује сунце од нас! Те сунце жарко, сунце крваво, сунце калаисано. Уз сунце, псујемо још и Бога и лебац и мајку. Чему може да се нада народ коме су обичне псовке Бог, сунце, лебац и мајка?“    (глумац Бора Тодоровић 1929-2014)
       
      Када би Унеско озваничио категорију заштите нематеријалних и некултурних супротности од добара, која би сваки народ могао аутентично да брани као своја, па ма колико била рђава, за Србина би на првом мјесту то дефинитивно била псовка.
      Псовка је саставни дио сваког језика, само се подводи под изразе на неком простом нивоу културе. Кад је српски језик у питању, могу се подвести под категорију “жаргонизама”. А псовке ћемо сусрести и у литератури (код Ћосића, у дијалозима Антонија Исаковића, у текстовима проф. Слободана Антонића, обично су то код њега цитати, али их наводи у сваком случају), тако да је, просто речено, псовка конвенционалан начин изражавања. Ипак, када је српски народ у питању, изван конвенционалних категорија, феномен псовке је много комплекснији!
      Јер, псује се све, свагда, независно од прилике, ситуације, не гледајући моменат, саму псовку, карактер, тежину и сам главни субјекат исте, од стране иницијатора предиката. Иако је ове скарадне вербалне девијације, неминовно међ Србадијом одвајкада било, aмеричка кинематографија и послијератна транзиција, која је на мале екране донијела врелину београдског асфалта и међуетничко кључање на свим пољима, у великој мјери су утицали на то да вокабулар Срба буде преплављен псовкама, од оних најпростијих ( у смислу језичке једноставности) до оних народски окарактерисаних као најсочније.
      И наравно, није псовка ембрион нас Срба, псују и други народи, свако сходно сопственом просторном и културолошком контексту, али је Србину псовка постала огледало духа, у складу са јужњачким темпераментом, онако срдачно, варирајући у форми само од тога, да ли је у питању Лика, Динара, Мањача, Козара, Романија, Семберија, Војводина, Београд, Шумадија, Херцеговина итд.
      Псовка је погрда, која не само да ружи онога коме је упућена, већ и онога ко је изговара. Њено етимолошко значење и коријен кад се у нашем језику јавља, заправо симболизује начин обраћања некоме као псу, али у најпогрднијем могућем облику.   
      Међутим, и када се у неком формалном смислу прибјегне селекцији псовки и анализи истих, ма како ово парадоксално звучало, постаје евидентно да у посебну групу спадају оне, које подривају саме фундаменте човјековог живота, његове личности, његове улоге у овом свијету и односа које гради и на које је упућен. Псовке у којима се помињу родитељи, дјеца, небо, сунце, хљеб-лебац-колач, недјеља, живот, дан, крв, заправо и јесу негација човјековог назначења и његовог Богом установљеног превасходства.
      Па ипак, псовка у којој се помиње сам Бог, Творац и Сведржитељ свега горе поменутог, заправо је човјеков лични аутошовинизам, удар на сопство, смисао, почетак и циљ. Бог нас је назначио да умом рађамо, рукама стварамо, језиком благосиљамо. Даром говора, човјек је предодређен да славослови, богослови и уопште слови језиком, као даром саме Ријечи (Логоса Божијег). Управо Он нам се открио, јавио и пројавио Бога као заједницу Оца, Сина и Духа Светога, како би човјек могао славословити даром  Самог Дародавца.
      Не улазећи у анализе псовке на неком макроплану рода људског, овај феномен је свакако предмет анализе на микроплану рода српског и вјере светосавске. Шта ли се десило са Србином, да од тежака и војака, који без Бога није ишао ни преко прага, негдје у мраку вјере и кризе идентитета, благослов и славословље замјени празнословљем и бацањем проклетства превасходно на себе и ближњега свога (јер то управо и јесте аналогија псовке у Старом Завјету).
      Покренуо сам ово питање на часовима вјеронауке међу средњошколцима, на начин да смо заједно анализирали значење заповијести Божије која гласи: ,,Не узимај узалуд имена Господа Бога Својега“. Облици скрнављења ове заповијести су многобројни. Од заклињања лажног именом Божијим, преко призивања Бога трговачком логиком, па до уметања Бога у садржаје аудиовизуелне и назови хумористичне али не и духовите (текстови, карикатуре, вицеви и сл). Па ипак, ништа се од тога не може поредити са псовком. Недавно сам на рођењу дјетета имао прилику чути класичну фразу и дневну дозу српске здравице: Да нам Бог поживи (име дјетета), ајде људи попијте, Бог вас…!
      Српска земља је крвљу натопљена на сваком кутку отаџбине ове, да би се макар због тих мученика, за вјеру и отачаство пострадалих, име Божије требало призивати и молитву за благослов покољењима приносити. Ипак, свједоци смо како је умјесто благослова, Бог често и пречесто предмет псовке. (О другим јужнословенским народима не би полемисао, поготово о ,,синовима тисућљетне културе“ којима екстремизам није стран, историја свједочи о томе, пошто се исти диче псовкама у којима се помињу чавли Исусовог крижа и јуха од Његових костију).
      Србину је Бог у невољи потребан, али Га и псује кад се у невољи налази. Србину је Бог потребан кад игра Србија или Ђоковић; ,,Помози Боже“ али Га и псује кад лопта/лоптица заврше у ауту/голауту. И низ ових или сличних ситуација је поприлично дугачак, потврђујући неоспорну чињеницу, да смо ми народ контрадикције. Сваким се то даном изнова нечим поткријепи, а вјерујем да је већина мојих колега доживјела ситуацију као и сам. Они који опсују у близини свештеника, обично се правдају ријечима: извини попе, навика! А подводити све под навику, ништа је друго него  начин да се камуфлира елементарни простаклук!
      Са надом да ће то трајати све до момента док се не освјестимо, сложимо, умножимо, а прије свега тога обожимо, дијелим размишљања о овој теми из свакидашњег живота. Тај процес је дуготрајан и изискује времена. Али почиње малим стварима. На примјер, имам свједочанство једног доброг пријатеља, који ће потврдити да је уз пар сугестија, схватио како је много љепше рећи: Бог те видио или благословио, од онога што је ономад правдао ријечима. Не мислим ја брате тако, него ето случајно!
      Аутор: Свештеник Бранко Репаја из Бањалучке епархије
       
      Бранко Репаја: Од ,,Богословља“ до ,,Богопсовља“
      PATMOS.RS ,,Ми смо и заслужили да живимо у мраку. Ја не знам који народ више псује сунце од нас! Те сунце жарко, сунце крваво, сунце калаисано. Уз сунце псујемо још и Бога и лебац и...  
    • Од александар живаљев,
      ,,Ми смо и заслужили да живимо у мраку. Ја не знам који народ више псује сунце од нас! Те сунце жарко, сунце крваво, сунце калаисано. Уз сунце, псујемо још и Бога и лебац и мајку. Чему може да се нада народ коме су обичне псовке Бог, сунце, лебац и мајка?“    (глумац Бора Тодоровић 1929-2014)
       
      Када би Унеско озваничио категорију заштите нематеријалних и некултурних супротности од добара, која би сваки народ могао аутентично да брани као своја, па ма колико била рђава, за Србина би на првом мјесту то дефинитивно била псовка.
      Псовка је саставни дио сваког језика, само се подводи под изразе на неком простом нивоу културе. Кад је српски језик у питању, могу се подвести под категорију “жаргонизама”. А псовке ћемо сусрести и у литератури (код Ћосића, у дијалозима Антонија Исаковића, у текстовима проф. Слободана Антонића, обично су то код њега цитати, али их наводи у сваком случају), тако да је, просто речено, псовка конвенционалан начин изражавања. Ипак, када је српски народ у питању, изван конвенционалних категорија, феномен псовке је много комплекснији!
      Јер, псује се све, свагда, независно од прилике, ситуације, не гледајући моменат, саму псовку, карактер, тежину и сам главни субјекат исте, од стране иницијатора предиката. Иако је ове скарадне вербалне девијације, неминовно међ Србадијом одвајкада било, aмеричка кинематографија и послијератна транзиција, која је на мале екране донијела врелину београдског асфалта и међуетничко кључање на свим пољима, у великој мјери су утицали на то да вокабулар Срба буде преплављен псовкама, од оних најпростијих ( у смислу језичке једноставности) до оних народски окарактерисаних као најсочније.
      И наравно, није псовка ембрион нас Срба, псују и други народи, свако сходно сопственом просторном и културолошком контексту, али је Србину псовка постала огледало духа, у складу са јужњачким темпераментом, онако срдачно, варирајући у форми само од тога, да ли је у питању Лика, Динара, Мањача, Козара, Романија, Семберија, Војводина, Београд, Шумадија, Херцеговина итд.
      Псовка је погрда, која не само да ружи онога коме је упућена, већ и онога ко је изговара. Њено етимолошко значење и коријен кад се у нашем језику јавља, заправо симболизује начин обраћања некоме као псу, али у најпогрднијем могућем облику.   
      Међутим, и када се у неком формалном смислу прибјегне селекцији псовки и анализи истих, ма како ово парадоксално звучало, постаје евидентно да у посебну групу спадају оне, које подривају саме фундаменте човјековог живота, његове личности, његове улоге у овом свијету и односа које гради и на које је упућен. Псовке у којима се помињу родитељи, дјеца, небо, сунце, хљеб-лебац-колач, недјеља, живот, дан, крв, заправо и јесу негација човјековог назначења и његовог Богом установљеног превасходства.
      Па ипак, псовка у којој се помиње сам Бог, Творац и Сведржитељ свега горе поменутог, заправо је човјеков лични аутошовинизам, удар на сопство, смисао, почетак и циљ. Бог нас је назначио да умом рађамо, рукама стварамо, језиком благосиљамо. Даром говора, човјек је предодређен да славослови, богослови и уопште слови језиком, као даром саме Ријечи (Логоса Божијег). Управо Он нам се открио, јавио и пројавио Бога као заједницу Оца, Сина и Духа Светога, како би човјек могао славословити даром  Самог Дародавца.
      Не улазећи у анализе псовке на неком макроплану рода људског, овај феномен је свакако предмет анализе на микроплану рода српског и вјере светосавске. Шта ли се десило са Србином, да од тежака и војака, који без Бога није ишао ни преко прага, негдје у мраку вјере и кризе идентитета, благослов и славословље замјени празнословљем и бацањем проклетства превасходно на себе и ближњега свога (јер то управо и јесте аналогија псовке у Старом Завјету).
      Покренуо сам ово питање на часовима вјеронауке међу средњошколцима, на начин да смо заједно анализирали значење заповијести Божије која гласи: ,,Не узимај узалуд имена Господа Бога Својега“. Облици скрнављења ове заповијести су многобројни. Од заклињања лажног именом Божијим, преко призивања Бога трговачком логиком, па до уметања Бога у садржаје аудиовизуелне и назови хумористичне али не и духовите (текстови, карикатуре, вицеви и сл). Па ипак, ништа се од тога не може поредити са псовком. Недавно сам на рођењу дјетета имао прилику чути класичну фразу и дневну дозу српске здравице: Да нам Бог поживи (име дјетета), ајде људи попијте, Бог вас…!
      Српска земља је крвљу натопљена на сваком кутку отаџбине ове, да би се макар због тих мученика, за вјеру и отачаство пострадалих, име Божије требало призивати и молитву за благослов покољењима приносити. Ипак, свједоци смо како је умјесто благослова, Бог често и пречесто предмет псовке. (О другим јужнословенским народима не би полемисао, поготово о ,,синовима тисућљетне културе“ којима екстремизам није стран, историја свједочи о томе, пошто се исти диче псовкама у којима се помињу чавли Исусовог крижа и јуха од Његових костију).
      Србину је Бог у невољи потребан, али Га и псује кад се у невољи налази. Србину је Бог потребан кад игра Србија или Ђоковић; ,,Помози Боже“ али Га и псује кад лопта/лоптица заврше у ауту/голауту. И низ ових или сличних ситуација је поприлично дугачак, потврђујући неоспорну чињеницу, да смо ми народ контрадикције. Сваким се то даном изнова нечим поткријепи, а вјерујем да је већина мојих колега доживјела ситуацију као и сам. Они који опсују у близини свештеника, обично се правдају ријечима: извини попе, навика! А подводити све под навику, ништа је друго него  начин да се камуфлира елементарни простаклук!
      Са надом да ће то трајати све до момента док се не освјестимо, сложимо, умножимо, а прије свега тога обожимо, дијелим размишљања о овој теми из свакидашњег живота. Тај процес је дуготрајан и изискује времена. Али почиње малим стварима. На примјер, имам свједочанство једног доброг пријатеља, који ће потврдити да је уз пар сугестија, схватио како је много љепше рећи: Бог те видио или благословио, од онога што је ономад правдао ријечима. Не мислим ја брате тако, него ето случајно!
      Аутор: Свештеник Бранко Репаја из Бањалучке епархије
       
      Бранко Репаја: Од ,,Богословља“ до ,,Богопсовља“
      PATMOS.RS ,,Ми смо и заслужили да живимо у мраку. Ја не знам који народ више псује сунце од нас! Те сунце жарко, сунце крваво, сунце калаисано. Уз сунце псујемо још и Бога и лебац и...  
      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Данас је празник великог Претече, јер је из неплодних крила Јелисавете дошао, као пророк већи од свих пророка, и нема таквога нити се појавио; Он је претходник Светила песветлог и глас Бога-Логоса, пратиоц је Женика, да припреми Господу народ одабрани, да их унапред очисти покајањем; Он је изданак Захарије и добри васпитаник пустиње, проповедник покајања, за очишћење греха; Он је свима и у аду благовестио васкрсење мртвих, и моли се за душе наше. (Трећа стихира на Господи возвах)

       
      Долазак светог славног Пророка, Претече и Крститеља Господњег Јована најављивали су пророк Исаија и пророк Малахија, а када се време његовог рођења приближило, свети Архангел Гаврил најављује првосвештенику Захарији рођење Јованово, да ће Јованова мисија бити велика и благословена и од Бога и од људи. Његова проповед претходила је доласку Господњем, а свети Јован је последњи пророк Старог Завета и први Апостол и јеванђелиста Новог Завета.
      У току једне богослужбене године постоји шест празника посвећених светом Јовану: 1. Зачеће светог Јована; 2. Сабор светог Јована; 3. Прво и друго обретење главе светог Јована; 4. Треће обретење главе светог Јована; 5. Рођење светог Јована; 6. Усековање часне главе светог Јована Крститеља.
      У седмичном богослужбеном кругу сваки уторак посвећен је светом Јовану, а поред тога приликом помињања на отпусту свети Јован помиње се одмах после Пресвете Богомајке. У древним литургијским типовима можемо уочити учесталије помињање светог Јована у богослужењима, као што је пример из Литургије светог апостола Јакова брата Господњег: „Поменимо Пресвету, Пречисту, Преславну, Благословену, Владичицу нашу Богородицу и увек Дјеву Марију, светог Јована, славног Пророка, Претечу и Крститеља Господњег, божанске и свехвалне апостоле, славне пророке и победоносне мученике, и све свете и праведне, да бисмо њиховим молитвама и заузимањем сви били помилованиˮ (завршна прозба велике јектеније).
      У животу Цркве после Пресвете Богородице највеће поштовање исказано је светом часном и славном Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем. Јованова  проповед претходила је доласку Господњем у свет. Он је удостојен да своју десницу положи на Спаситељеву главу приликом крштења у токовима Јорданским, а на крају, после своје мученичке кончине, бива проповедник Еванђеља онима који су аду. Химнографија га назива и првим Претечом, првим Пророком, првим мучеником, првим Евангелистом, првим Апостолом и првим монахом, земаљским Ангелом и небеским човеком. Поред Господа и Пресвете Богородице, света Црква само светог Јована прославља више пута у току године и тако указује на духовну величину његове личности и незамењиви удео у искупитељском делу Господа Исуса Христа.
      Пророче и Претечо доласка Христовог, не умемо те достојно похвалити, ми који те љубављу поштујемо, јер неплодна тобом рађа и очева немост се ослобађа, славним и часним твојим рођењем: И оваплоћење Сина Божијега се свету проповеда. (Тропар Рођења светог Јована)
      Раније неплодна, данас Христовог Претечу рађа, и то је испуњење сваког пророчанства, које су пророци проповедали. На Њега (Христа) си на Јордану руку положио, јавивши се као Пророк Божијег Логоса (Речи), проповедник, уједно и Претеча. (Кондак Рођења светог Јована)
       
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић



      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Празник Вазнесења Господа нашег Исуса Христа, прославља се у четрдесети дан по Пасхи. У овом пресветлом празнику бивају испуњени и употпуњени сви празници домостроја нашега спасења, почев од Рождества Христовог, па до распећа и Христовог славног Васкрсења. О Празнику Вазнесења Господњег и о његовим богослужбеним особеностима, разговарали смо са катихетом Браниславом Илићем, аутором специјалне емисије серијала Богослужбене особености Великих празникâ. Емисију водила: Драгана Машић.
       
       
       
      Извор: Радио Беседа
×
×
  • Креирај ново...