Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Sign in to follow this  
Драгана Милошевић

Православни подсетник лета Господњег 2020.

Оцени ову тему

Recommended Posts

 

Са благословом Његовог Преосвештенства

Епископа нишког Арсенија

 

Ikona-svih-svetih.jpg&key=fa2e3c1cb77645

 

Православни подсетник 

за лето Господње   2020.

 

 

са правилом поста и поуком за сваки дан

нових српских просветитеља и учитеља:

 

Митрополита Михаила (М)

Светог Николаја Жичког (Н)

Преподобног Симеона Дајбабског (С)

Преподобног Јустина Ћелијског (Ј)

Патријарха Павла (П)

Старца Тадеја (Т)

 

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Уводно слово Светог владике Николаја

 

 

Резултат слика за владика николај велимировић слике

Календар је један део Књиге Живота (Откр. 3,5). Један део, велим јер цела Књига Живота је преогромна, и њу целу може знати само Господ Бог. Календар је прва књига коју сам ја у своме детињству запазио и у руке узео. Она је код нас у селу стајала за иконом, и са поштовањем се узимала у руке, и опет остављала на своје место - за икону. Тајанствена и за мене чаробна књига имена, самих имена, без садржине, без објашњења. Она ме је очаравала, ја сам је поштовао без знања и волео без разумевања. Чар те књиге лежао је изгледа баш у именима, у самим голим именима. Шта означавају та имена, црвено и црно исписана? Онда нисам знао. Данас тек могу одговорити на то питање: значе да је личност - све. Све што је около, и поред, и  на личности, не броји се и не рачуна се. Царства и државе, блага и круне, направе и културе, части и славе - све је ништавно према личности. А личност је карактер душе, садржина и богатсво душе. Светитељска личност пак јесте Христов карактер душе, поновљен у многима и многима, чија су имена исписана у календару. Ова имена, дакле, означавају велике и чаробне личности, блиске Христу, запојене Христом, због чега су свакако и имала неки необичан чар за моју детињску машту ...

 

 

Напомене

 

* - означава уздржање од хране и пића

 

вода - означава пост без уља и рибе. (Некада је пост на води подразумевао

само један суви оброк дневно а данас је он знатно  ублажен и подразумева и кувана

јела на води, као и више могућих оброка у току дана).

 

вино - означава пост на води са разрешењем једне чаше вина.

уље - означава пост у коме је су разрешени уље и вино.

риба - пост у коме су разрешени уље, вино и риба.

бели мрс - пост у коме је разрешено све сем меса.

Када  Слава падне у посни дан разрешава се на уље, вино

и рибу, осим у Великом посту када се разрешава на рибу и вино.

тримирје - у прва три дана Великог поста, ко хоће, по благослову

духовника, може да пости без хране и воде.

Овај Подсетник може садржати нетачне податке у календарском делу па вас молимо да његов садржај упоредите са званичним црквеним календаром СПЦ и да га нипошто не користите као његову замену.

Поред Црквом одређених посних правила, начин пошћења сваког појединачног хришћанина оставља се расуђивању његовом духовном оцу - свештенику који у одређеним случајевима (старост, болест, код деце, трудница...) може да снисходи и ублажи пост духовним чедима, а све на корист и спасење душа њихових.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

1. - 4. јануар 2020.

 

Сре    1    Св.мученик Бонифатије

вода 19   Да неко почне да се пере од нечистоће у којој је, не бива

ако најпре не увиди и не осети њен смрад и ругобу. Тако је и у 

духовном погледу. Осетити смрад нечистоте греха, то је први

кораз да душу од њега очистимо и од ругобе се ослободимо.(П)

Чет    2    Св. Игњатије Богоносац; св. Јован Кронштански; св. Данило 2.Србски

уље  20    Ти хришћанине, не престајеш бити богоносац, без обзира на то да ли 

ти достојно носиш Бога у себи, или ти Бога распињеш својим гресима,

ил Га се чак и одричеш. Он је ту, у теби, и у твој души као сведок, Који

ће на дан Страшнога Суда свакоме од нас хришћана рећи: Гле, ја сам 

Себе понудио, ја сам Себе теби дао, Јоване, теби Марко, теби Стојане. 

Целог Себе сам дао теби, да би ти живео мноме и Божанском силом 

мојом чинио добра дела. А ти, шта си радио са мном у души својој? Гле,

пљувао си ме гресима својим, ниси се кајао, ниси се трудио да еванђељска

дела чиниш, а све то, све је то било шамарање мене, расињање мене

на безброј крстова мојих. (Ј)

Пет    3     Св. муч. Јулијана; св. Петар Кијевски

вода 21     Примимо к срцу повјест о праведном Јосифу и пречистој Дјеви Марији 

и старајући се за спасеније свије, будимо увек покорни и послушни 

наредбама Божјег провиђења. (М)

Суб   4      Св. великомученица Анастасија Узорешителница

уље  22     По томе ћемо знати да смо омилели Господу, ако нам Господ задаје

тежак задатак и многе невоље у животу имамо. Свети Оци кажу: "Ако

видиш да имаш неизмењени мир, пази, ниси на добром путу. (Т)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

5. - 11.  јануар 2020. 

Недеља 29. по Духовима - Св. Отаца

Нед    5     Св. 10 муч. Критских; преп. Наум Охридски; - Оци

уље   23    1) Уношење бадњака у своје домове и његово налагање на огњишта

и остале обичаје у вези с тим наши преци су чинили са свешћу о

символичком значају свега тога. Храстово дрво у нашим крајевима

је најјаче дрво. На огњишту оно даје највећу светлост и топлоту.

Христов бадњак био је за њих и знак Христове божанске моћи, светлости

Његове истине и топлоте, Његове љубави. (П)

Пон    6     Преп. муч. Евгенија - Б а д њ и    д а н

вино  24   2) То бадњак треба да означава и нама данас који немамо огњишта у

становима, него га налажемо заједнички ево код цркве. То чинимо 

као и преци наши обраћајући се молитвено Сину Божјем да нас просветли

Својом истином, огреје Својом љубављу и оснажи Својом моћи,

да издржимо све тешкоће у овом свету идући с Њим и носећи крст

свој. И још, да нас ојача како би могли бити сведоци Његове истине,

Његове љубави и Његовог мира у овом свету зла и немира. (П)

Уто        РОЂЕЊЕ ХРИСТОВО - БОЖИЋ

25     Смерност је прва врлина, коју је Христос препоручио људима у Својој

беседи на Гори. И примером Својим, Он је прво показао ту врлину

родивши се не у царској палати него у овчијој пећини. (Н)

Сре    8      Сабор Пресвете Богородице

26      У себи реци: Мајко Пречиста и ја Га љубим свим срцем својим. (Н)

Чет         Св. првомученик и архиђакон Стефан

27     Данас је дан Светог Првомученика Архиђакона Стефана кога

Црква слави. Њега не би било да се Господ није родио као човек,

не би било ниједног Светитеља, не само њега. Ко је Тај Који је дао

силу том младићу, чудесном и дивном, да се он, када га засипају

камењем, моли Господу Богу за убице своје и да вапије: "Господе,

не прими им ово у грех!" Такво чудо љубави и молитве није се знало

на земљи. Ето, то чудо збива се кроз великог и славног Првомученика

Архиђакона Стефана. Ко то твори у њему? Господ Христос Бог који је

постао човек, Бог који је у самоме Првомученику Архиђакону Стефану

свим силама Својим присутан. (Ј)

Пет   10     Светих 20.000 мученика Никомидијских

28     Хоћеш ли да знаш колико си горд? Кад те неко жацне у срце, види

колико се жестине јавља у теби, значи толико си горд! (Т)

Суб    11    Светих 14. 000 младенаца Витлејемских

29      Цео наш народ мора се на сваки начин потрудити да се ослободи

робовања овом свету, који у злу лежи, дизању стандарда до богатог

друштва и његове дегенерације на рачун рађања, што мање деце.

Свесно се треба одрицати нехришћанског схватања, да се може

живети без осећања дужности према заповестима Божјим и будућности

свога народа, без убеђења да је зачето дете личност која  има право

на живот. (П)  

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

12. - 18. јануар 2020.

Недеља 30. по Духовима - Богоотаца

Нед   12     Св. муч. Анисија; преп. Теодора

30      Подземни крт не занима се за звијезде, а среброљубиви

богаташ не мари за Божја чуда. (С)

Пон    13    Преп. Меланија; св. Доситеј Загребачки Исповедник

 31     Време је за молитву, превасходно за молитву. Наша молитва није

упућена ситним и лажним боговима, скројеним по мери огреховљеног

и  самољубивог човека, него Богу Јединоме, Богу Живоме и Истиноме,

Богу Творцу и Спаситељу свих људи, Богу љубави. Наша молитва се не

односи само на наш род, за наше паћенике, на наше невине жртве, на

стотине хиљада наших прогнаника и избеглица. Она обухвата све 

страдалнике, све жртве, све изгнанике, све људе, пријатеље и непријатеље,

знане и незнане. (П)

Уто    14    Обрезање Господа Исуса Христа; св. Василије Велики (Н. година)

1        Љубав ме чини Богом, а Тебе, Боже, човеком. (Н)

Сре    15    Преп. Серафим Саровски; св. Силверстар

2       1) Многи се небрижљиво крсте и махају руком, а не стављају на се правилно

крст. То је грешно и за осуду. Треба сложити три прста и метнути их на чело,

на пупак, на десно и на лево раме; и тада је крст необорива стена и непобедно

оружје против непријатеља нашега спасења. (М)

Чет    16    Св. прорк Малахија и св. муч. Гордије

3       2) Када се духом узносимо на висину неба, мећемо крст на чело, посвећујући

Богу наш ум са свима мислима и знањима, на груди, одајући му своје срце

са осећањима и жељама, на раменима, чим хоћемо да искажемо да му

предајемо сву своју снагу. (М)

Пет    17     Сабор 70 светих апостола; св. Јевстатије Српски

4       3) Наоружани светим крстом, мученици ишли су без страха на најтеже

муке. Тада су се хришћани ограђивали крстом при свакоме своме покрету

и раду. Кад долазе и излазе, кад устају и седају, кад се облаче и свлаче,

кад се умивају, кад седају да једу и кад устају са астала и софре, кад пале

и гасе свећу, кад лежу да спавају и кад устају од сна, уопште, при сваком

свом раду. Од рођења, па до гроба прати нас и освећује крст, који и на 

гробу нашем, најречитије свакоме казује, да ту лежи прах, у коме је била

хришћанска душа. (М)

Суб    18     Св. Теопемт и Теона -  К р с т о в д а н 

вино  5      4) По тумачењу Св. Отаца горњи крај представља Бога Оца, који је на 

висинама, доњи крај представља Сина Божјега, који је сишао на земљу

и у ад, а ширина представља Духа Светога, који је свуда и све испуњава.

Црква имајући крст, појављује се као рај, где је дрво живоносно, дрво

крста. (М)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

19.  - 25. јануар 2020.

Недеља 31. по Духовима

Нед   19     Б О Г О Ј А В Љ Е Њ Е

6      Какво крштење може опрати мој стид од Тебе? Какво

покајање мој грех према Теби изгладити? Помози ми, да се

уништим, да ме нема, и да се поново родим, као младенац

без прошлости. Помози ми, Родитељу мој! (Н)

Пон    20    Сабор Св. Јована Крститеља - Јовањдан

7        Свети Јован је био најчуднији човек од људи у овом свету. Видео је

све грехе свакога човека од Адама до његових дана. Крститељ је

човек који види смрти које притискају земаљски свет. Зато је он

најтужнији човек. Али, тај најтужнији човек у исто време добио је 

од Бога и највећу радост. Он је први најпотпуније угледао и открио

свету Спаситеља света од греха., Спаситеља света од смрти, Спаситеља

света од ђавола, Спаситеља света од пакла. Он је открио Христа

свету, кад Га је крстио у Јордану и објавио свима: Ја видех и посведочих,

вели свети Јован, виде Духа Божјег како као голуб сиђе на Њега. (Ј)

Уто   21     Преп. Георгије Хозевит; муч. Јулијан и Василиса; св. Григорије Охридски

8       Неки од сиромаштине сипају воду у млијеко, а неки од интереса

говорее лаж као истину. Сиромахе сажаљевај, а лажљиве не примај. (С)

Сре   22     Св. муч. Полиевкт; св. Филип Московски

вода 9       Господ ће на крају поставити сваког од нас тамо где нико неће моћи

да нас хвали, нити да нас куди како бисмо сами хтели, него ће све

бити по правди. Јер,  Он је пут, истина и живот. И правда. (П)

Чет    23     Св. Григорије Ниски; преп. Дометијан Митилински

10     Господ чудним начином чува оне који имају љубав за родитеље,

како телесне тако и духовне. (Т)

Пет   24     Преп. Теодосије Велики;  преп. Михаило

вода 11     Згрчило се срце у мени од туге, Господе мој, и очи моје не престају

влажити се сузама, јер Те многи не окушају, него траже себи храну

на њивама глади. Не туда, браћо моја, не туда. То су њиве глади,

куда ви гредете; повећаваћете глад вашу. И у бесомучној глади 

јурнућете један на другог, и јешћете се узајамно, и глад нећете утолити. (Н)

Суб    25    Св. муч. Татијана; преп. Теодора; Богородица Млекопитатељница

12    Не дај ми да паднем, Господе премили! Отвори ми очи душе, да видим

и научим се од судбе грешника. Да не пође нога моја ни за ким, ко

иде против Тебе. Да како не дигнем камен на Тебе, и не убијем себе

за навек. Не дај ми да паднем, Господе премили. (Н) 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

26. јануар - 1. фебруар 2020.

Недеља 32. по Духовима

Нед   26     Св. муч. Ермил и Стратоник

13      Ако би Велика Србија требало да се одржи злочином, 

не пристајем. Ако би Мала Србија требало да се одржи

злочином, ни на то не пристајем. И кад би последњи Србин

на свету, и тај Срин био ја, могао да се одржи злочином, не бих

присто. Боље је умрети као човек, него живети као нечовек. (П)

Пон   27     С В Е Т И    С А ВА, први Архиепископ Српски

14      Имали смо школу без вере, политику без поштења, војску без

родољубља, државу без Божјег благослова. Отуда нам пропаст

школе, и политике, и војске, и државе. Нека нам школа буде с

вером, политика с поштењем, војска с родољубљем, држава с

Божјим благословом. (Н)

Уто   28     Преп. Павле и Јован Кушник; преп. Гаврило Лесновски

15     Први корак ка богоопштењу је потпуно предавање себе Богу.

После, Бог је Тај Који делује а не човек. (Т)

Сре    29     Часне вериге апостола Петра; преп. Ромило Раванички

уље    16     Слабо се чује пушка на снијегу и вапај сиромаха у уши

среброљупца. (С)

Чет    30    Преподобни Антоније Велики

17     Што се тражи од монаха, то се тражи и од мирског човека. 

У монаштву је лакше, јер монах није оптерећен породичним

животом, да мора да брине о жени и деци, да децу изведе на 

пут, да их удоми. Монах мисли само о себи и треба да се моли 

за цео свет, и он у оме има велику олакшицу. Али, мирски човек

може да достигне много већи степен(духовности) пред Богом у

смирењу и кротости него онај који је био монах и целога живота

девственик, а није се потрудио у своме животу да достигне степен

савршенства који се од њега тражи. (Т)

Пет   31     Св. Антоније Велики; св. Максим, Архиепископ Српски

уље  18     Не трчи, душо моја, јер својство је чула да трче. Слуге трче и робови

а господар мирује. (Н)

-------------------------------------------------------------------------------------------------------

Суб    1      Преп. Макарије Египатски; св. Марко Ефески

19     Не грешити онда када је човек најизложенији грешењу, 

то има вредност пред Богом. (Н)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

2. - 8. фебруар 2020.

Недеља 33. по Духовима

Нед    2     Преп. Јевтимије Велики

20    Кад дођеш у друштво назови добар дан, а кад уђеш

у цркбу, сјети се својих грехова. (С)

Пон    3     Преп. Максим Исповедник; св. муч. Неофит

21    Књига сам исписана и споља и изнутра, и запечаћена са седам

печата. Сричу комшије моје и не могу име да ми срекну. Комшије

моје, како ћете онда прочитати име Господа, који ме од блата

испере, кад моје име не можете да срекнете? Твоја сам књига,

Господе Царе мој, Твоје сам писмо и споља и изнутра. Само свет

ме замрља својом неписменом руком, те постах нејасан и  нечитљив.

Твоја сам књига, Господе и Царе мој, и Твоји су печати, којима си ме

запечатио као светињу своју. (Н)

Уто    4      Св. апостол Тимотеј; преп. муч. Анастасије

22     Ти као побожна душа, треба све да схватиш и разумеш и да не примаш

к срцу увреде које ти наносе рођени, ближњи пријатељи и непријатељи,

него да им од срца све опростиш и тако ћеш моћи да сачуваш мир у 

своме срцу и у својој души. (Т)

Сре   5      Свештеномученик Климент Анкирски

вода 23     У време Христово, при извору силоамском била је кула или стуб, који

који кад је изненада пао, побио је осамнаест људи. Кад су за то казали

Христу, он им је рекао: Зар ви мислите, да су ти људи, које затрпа 

силоамски стуб и поби, најгрешнији били од свих, који живе у Јерусалиму?

О, не, него, ако се покајате, сви ћете тако изгинути (Лк. 13, 4-5)  (М)

Чет    6       Преп. Ксенија Римљанка; св. муч. Вавила; св. Ксенија Петроградска

24      Ако нас неко и наговори и присиљава на оно што је зло, ја ако пристанем

ја сам крив. Јесте да је он крив што је изазвао увредом или чиме год било,

али ја сам крив што сам пристао да се на недостојан, нељудски, нехришћански

начин браним од злочинаца. То је, кажем и понављам, наука Господа Христа. (П)

Пет    7      Св. Григорије Богослов; преп. Публије

уље  25     Знање често осиромаши доброту, доброта увек обогати знање. (Н)

Суб    8      Преп. Ксенофонт и Марија

26    Ми имамо обичај да преносимо на друге своје невоље, своје муке, 

на непријатеље изван нас. А уствари, главни непријатељ је у нама

самима. Грех - то је твој непријатељ. (Ј)
  

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

9. - 15. фебруар 2020.

Недеља о митару и фарисеју

Нед   9     Пренос моштију св. Јована Златоуста

27    1) "Блажени су сиромашни духом, јер је њихово Царство Божије."

Ко су ти сиромашни духом? Непријатељи вере, поготову хришћан-

ства, говоре и тумаче да то значи да су блажени будале. Дабоме,

не будале због Бога у очима света, него буквално, да само луд може

да буде хришћанин. Свети Јован Златоуст каже за блаженство 

сиромашних духом да је то "блаженство смирених". (П)

Пон   10     Преп. Јефрем Сирин; преп. Исак Сирин

 28    2) Не једанпут сам говорио и увек од потребе бива себи и вама да 

напоменем ту реч "да је Господ", вели Златоусти, "кад је намислио

да сазида зграду еванђелских врлина, за темељ поставио смиреност".

То је осећање колико ми мало одговарамо добрим на добро које нам

Бог чини, колико мало одговарамо вером, вером живом која се показује

у делима, и осећање колико смо ми дужници Божји. Увек се подсећати

Христове приче о фарисеу и царинику, како онај фарисеј у молитви својој

чини Бога дужником својим, јер он чини више него што Бог тражи! А како

митар није смео ни да погледа на небо и говорио је: Боже, милостив буди

мени грешноме". И Господ на крају каже: "... овај отиде оправдан дому, 

а не онај". (П)

Уто    11     Пренос моштију св. Игњатија Богоносца

 29     Каквим се мислима бавимо, такав нам је живот. (Т)

Сре    12     Света Три Јерарха

30       Војници Живота, војујте крепко, и не сустаните веровати у победу. (Н)

Чет    13       Св. бесребреници Кир и Јован

31       Све да заборавим, није штета; само троје да не заборавим, милости

Божје у моме животу, доброчинства људска и грехе своје. (Н)

Пет   14     Св. мученик Трифун

1       Не треба се шалити са животом, браћо. Наш живот никада није био

нити је сада шала. Бог је створио живот, Бог је створио човека, Бог

је човека начинио иконом Својом. Каква је то шала! То је озбиљност

Неба, озбиљност Бога, озбиљност Господа Христа, Који се никад на

земљи смејао није. То пишу о Њему Римски историчари да су видели.

Један од њих је видео Христа у Галилеји и вели: Он се никад не смеје.

Зашто се Господ никад не смеје на земљи? Јер види у сваком моменту

све грехе моје и твоје, и сваког бића, кроз сву људску историју. Како би

се Он могао смејати!(Ј)

Суб   15      С Р Е Т Е Њ Е    Г О С П О Д Њ Е 

2        Кад запевају хорови ангелски око престола Твога, кад затреште трубе 

архангелске, кад мученици Твоји заридају од радости, и светитељи Твоји

зајецају молитве за спасење цркве на земљи, не презри жртву речи моје,

Господе Боже мој. Не пречуј, но чуј. Молим Ти се и поклоним Ти се, сада 

и кроза све време, и кроз сву вечност. Амин. (Н)

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

16. - 22. фебруар 2020.

Недеља о блудном сину

Нед    16     Св. Симеон и Ана; св. Јаков, архиепископ Српски

  3      Наша душа пролази кроз искушења у овоме свијету као блудни син.

Добро је за њу ако је таква као онај који се враћа у Очев загрљај.(С)

Пон    17    Преп. Исидор Пелусиот; преп. Николај

  4      1) Гледајте, никада више није било самоубистава у овоме свету него

што је данас. Откуда то? Откуда? При свим сјајним успесима науке

европске и светске, при свој техници, авионима, летовима у свемир,

откуда то? Шта је то? Откуда да су људи изгубили Бога? Да су људи,

у гордости својој почели поштовати више твар него Творца. Да су

људи чепркајући по овоме великом и огромном свету Божјем, као

правећи мале мравињаке, уобразили да су већи од Бога и да Бога

нема! А они бедници, у песку својих мравињака даве се. Ништа не

стварају, само чепркају по твари Божјој, и објашњавају твар Божју

ђаволом, ђаволском логиком, ђаволском памећу, ђаволским умом.

И свет, овај свет полако постаје пакао, јер где Бога нема - ту је већ

пакао! Где је ђаво, да, иза њега увек стоји пакао! (Ј)

Уто   18     Св. муч. Агатија; св. Полиевкт

5       2) А да се одгони ђаво од мене и од сваког људског бића, браћо моја,

потребно је само једно - покајање. Покајање блуднога сина, да се 

блудни син Европе и Америке, полудели син, од технике, врати Господу

Христу и Богу! Да се сети  душе своје, да се сети да је створен за бесмртност

и Живот Вечни! И да је та бесмртност, и тај Живот Вечни у Господу 

Христу. А све дотле док човек то не зна, ма који човек, био он цар или

владар,или тиранин и диктатор, или научник и философ, или занатлија,

или професор, или учитељ, био ма ко, ма каква земаљска сила, завршни

тренутак његовог живота у овоме вету биће исти: двострука смрт - 

смрт душе и тела. (Ј)

Сре   19     Св. Фотије Цариградски; св. Вукол Смирнски

вода  6      Чувај огледало од прашине, а савјест од греха да ти право казују:

огледало лице, а савјест твоје поступке. (С)

Чет    20     Св. Партеније Лампсакијски

7        Уживање подстиче сујету и сујета уживање. (П)

Пет   21    Св. Теодор Стратилат: св. Сава други Српски

уље   8      Не падај у очајање кад те невоље задесе. Уздај се у милост Божју и

свагда ће ти помоћи. Зар не знаш како су праведници страдали? (С)

Суб   22    Св. мученик Никифор (Задушнице)

9      Међу угашеним свећама мојих пријатеља и моја свећа догорева. 

Не лудуј, карах сама себе, и не жали што ти свећа догорева. Зар

тако мало љубиш пријатеље своје, да се бојиш поћи за њима, за

многим одшедшим? Не жали што свећа догорева но што  нејасну

и димну светлост остављаа за собом. (Н)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

23. - 29. фебруар 2020.

Недеља месопусна

Нед   23    Св. свештеномученик Харалампије (Месне покладе)

10     Не ропћите на Небо, што Оно не види ваше рођачке и партијске

плодове и што не улази у ваше завере једних против других. 

Оно је видовито и милостиво. Видовито је за свако добро у 

свакој партији, а милостиво је према немоћи вашој, ако ову 

прати добра воља. (Н)

Пон   24     Св. муч. Власије; св. великомуч. Ђорђе Кратовац

бели 11     Не узимај за истину да су праве ријечи оних који те хвале и ласкају.

мрс            То је искушавање твоје душе. Сваку ласкаву ријеч сматрај за лаж 

и маску. Ако уживаш у истим похвалама, остаћеш мален пред 

Богом. (С)

Уто    25     Св. Мелетије Антиохијски

бели 12     Дошли један дан неки младићи у манастир и сви се спремили да

мрс            ме нешто питају. А ја видим да један има ружне мисли па нисам

имао жељу да га примим али ништа нисам рекао. Улазили су један

по један и питали своје и када су завршили, видео сам да онај младић,

који ми се није допао, није приступио. Предомислио се. Осетио је

да није добро дошао. Ја сам га својим мислима одбио... Ето то је снага

мисли: онај други одмах осети како си ти расположен према њему.

За мисли нема препрека. Да нисам имао према њему такве мисли

које га не прихватају, и он би дошао да пита. (Т)

Сре   26     Преподобни Симеон Мироточиви

бели 13     Односи између Цркве и државе биће увек добри ако се од Цркве

мрс             не буде тражило и очекивало да служи уским интересима било

које странке, на власти или у опозицији, него стварним интересима

и стварном добру народа. Јер, наша  Црква никада није тражила да

влада народом него да му служи, указујући му, пре свега, да човек

не живи само о хлебу него о свакој речи која излази из уста Божјих,

као што нам то она сама и сведочи. (П)

Чет   27     Преп. Авксентије; св. Кирило Словенски

бели 14     Лењост је сасвим супротна природи човековој. Природа човекова

мрс            је делатна: она тражи да послује, да ради, да зида. Лењост је поуздан

знак изнакажености природе код једног човека. (Н)

Пет   28      Св. апостол Онисим; преп. Јевсевије

бели 15      Душа је сестра тијелу и брине се о њему као права сестра о брату.

мрс            Она тугује кад јој брат развратно живи. Али је и крива зато што се

није о њему на вријемо побринула. (С)

Суб   29    Св. мученици Памфил и Порфирије и др.

бели 16    Халапљиви и прождрљиви људи мисле, да многим ждерањем

мрс           сабирају снагу у себе. Међутим тиме не сабирају снагу него

слабост - и физичку и духовну. (Н)

----------------------------------------------------------------------------------------------------

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      РЕЗОЛУЦИЈА
      Ми, свештенство, монаштво и представници народа Божјег,
      посвећени и изабрани чланови Годишње скупштине
      Богоспасајеме Епархије канадске 
      Српске православне цркве, 
      сабрасмо се у просторијама храма
      Светог Николаја Мирликијског Чудотворца,
      у граду Хамилтону, у провинцији Онтарио
      од 21. до 22. фебруара, лета Господњег 2020.
       
      1. У години када наша Света Српска Православна Црква обележава 100-годишњицу свога поновног уједињења и васпостављања Српске патријаршије, призвани и сабрани Духом Светим данас када молитвено прослављамо Светог Саву Другог, Архиепископа српског и оданије празника Сретења, очински предвођени својим Архијерејем, Његовим Преосвештенством Епископом канадским Господином др. Митрофаном, најпре упућујемо синовске поздраве Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Г.Г. Иринеју и свим Архијерејима Српске православне цркве.
       
      2.  Са дубоким осећањем хришћанске љубави поздрављамо све Архијереје Српске православне цркве чија јурисдикција обухвата територију Црне Горе са свим благочестивим народом, у којима је оличена пуноћа Цркве Христове у Црној Гори, која вековима стоји на темељима равноапостолног просветитеља Светога Саве, где је сам камен од угла Господ Исус Христос (Еф. 2:20), свесрдно подржавајући њихову непоколебиву веру и труд у очувању хришћанског слободарског духа и светиња Српске православне цркве од бруталног покушаја наметања штетног "закона о слободи вероисповести" у Црној Гори. Питамо се да ли је случајно да баш у време када Српска православна црква обележава 800 година од добијања аутокефалије и 100 година од поновног уједињења и васпостављања Патријаршије српске, и поред свих других искушења кроз које пролази, благочестиви народ и на тим просторима буде стављен на додатно искушење да мора да брани основну слободу на веру и своје светиње у Црној Гори коју су преци благочестивог народа, данас принуђеног да управо због поменутог "закона" буде на улицама, вековима градили. Није јасно у чије име и ко може да донесе закон, ако га већина народа те земље није подржала? Подједнако важна питања, још увек без одговора, јесу и због чега се и даље инсистира и шта би требало да буде крајњи циљ спровођења једног штетног закона, и зашто је безразложно заобиђена благовремена понуда представника Српске православне цркве да буду укључени у раду на изради поменутог закона?
       
      3. У истом духу поздрављамо и дивимо се нашим Србима и Српкињама и нарочито деци српској, који заједно са свештенством и монаштвом на вековно распетом Косову и Метохији, чврсто стоје на најсветијој земљи српској. Уједињени смо у подршци нашем Патријарху, Светом Архијерејском Синоду и Светом Архијерејском Сабору са ставом да је Косово и Метохија наш Јерусалим и да се никада и ни под каквим условима не смемо одрећи заветне земље, а нарочито у ове припремне дане гласно одзвањају заветне молитве из псалма 137, које Црква узноси припремајући се за Велики и часни пост. Стога, апелујемо на све релевантне чиниоце да не остају неми пред неправдом и безакоњем који се већ дуги низ година отворено дешавају у срцу Европе. Стога, са овога места једним срцем и једним устима упућујемо заједничке молитве Господу за Архијереје и верни народ Српске православне цркве на Косову и Метохији и у Црној Гори који се, упркос свакодневним суочавањима са разним видовима застрашивања и политичких манипулација и притисака, труде да у најтежим временима сачувају име Светога Саве, Светога Кнеза Лазара, Св. Василија Острошког и Св. Петра Цетињског.
       
      4. Такође, пружамо пуну подршку нашем народу у Републици Српској и Босни и Херцеговини, Далмацији, Крајини и Славонији у њиховом настојању одбране свога имена и српског идентитета, светих и непролазних вредности. Богу се молимо да многонапаћеном народу српском долије снаге за савлађивање свих тешких искушења у духу Христових заповести и увек имајући Господа Христа у себи. 
       
       
      5. Епархијска скупштина изражава забринутост због великих изазова данашњице који су, како пред васцелим Православљем, тако и у појединачним помесним црквама. У духу поменутих великих јубилеја, упућујемо једногласну подршку напорима Светог Архијерејског Синода у очувању јединства Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци. У исто време, истичемо досадашњи изузетан допринос Богословског факултета Светог Саве у Либертивилу, који је од свога настанка подарио нашој Цркви, не само свештенослужитеље у Северној Америци, већ и значајан број дипломираних богослова који данас успешно обављају најодговорније послове у животу Цркве, како у Матици, тако и у Дијаспори. Стога, пружамо једногласну подршку Декану факултета, Његовом Преосвештенству Епископу канадском господину др Митрофану, посвећеним професорима, као и особљу ове установе, у раду и напорима ка академском унапређењу једине православне високошколске установе на Средњем Западу. И на другим континентима ничу богословске установе у окриљу Српске православне цркве, као нпр. Колеџ Светог Саве у Аустралији. То указује на то да са једне стране постоји реална потреба за квалитетним високошколским установама и ван Матице ради наставка што квалитетнијег мисионарског и пастирког делања на овим просторима, а са друге за приближавањем и блиском академском сарадњом са свим Универзитетима, како на северноамеричком континенту, тако и широм света.
       
      6. Сви заједнички упућујемо молитве Свемогућем Богу да просветли срца и умове свих поглавара помесних Православних Цркава да са највећом одговорношћу најпре пред Богом Живим, а затим и пред људима, раде на очувању јединства Цркве Христове - Цркве Православне.
      Са овог места изражавамо молитвену подршку Његовом Блаженству Митрополиту Онуфрију, поглавару аутономне Украјинске православне цркве, његовим архијерејима, свештенству, монаштву и верном народу на истрајавању у очувању мира и јединства у Цркви.
       
      7. Епархијска скупштина поздравља власти државе Канаде, на челу са премијером Џастином Трудоом.
       
      8. Молитвену благодарност исказујемо верним служитељима олтара Божјег који су се упокојили током претходне године. Овде морамо поменути неуморне прегаоце на њиви Господњој: архимандрита Нектарија Радовановића, протојереја-ставрофора Добрицу Обрадовића и протођакона Горана Поповића. Нека би их Господ населио насељима праведних у наручју Авраама, Исака и Јакова. Вечан им спомен.
       
      9. Сабор Епархије канадске најтоплије захваљује Црквено-школској општини Светог оца Николаја у Хамилтону и њиховим свештеницима протојереју Ђури Самцу и јереју Радовану Кодићу на гостопримству и старању за све овде сабране. Нека би Господ узвратио нашим домаћинима Његовим непролазним Даровима свише.
       
      Извор: Сајт Епархије канадске "Источник"

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      РЕЗОЛУЦИЈА
      Ми, свештенство, монаштво и представници народа Божјег,
      посвећени и изабрани чланови Годишње скупштине
      Богоспасајеме Епархије канадске 
      Српске православне цркве, 
      сабрасмо се у просторијама храма
      Светог Николаја Мирликијског Чудотворца,
      у граду Хамилтону, у провинцији Онтарио
      од 21. до 22. фебруара, лета Господњег 2020.
       
      1. У години када наша Света Српска Православна Црква обележава 100-годишњицу свога поновног уједињења и васпостављања Српске патријаршије, призвани и сабрани Духом Светим данас када молитвено прослављамо Светог Саву Другог, Архиепископа српског и оданије празника Сретења, очински предвођени својим Архијерејем, Његовим Преосвештенством Епископом канадским Господином др. Митрофаном, најпре упућујемо синовске поздраве Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Г.Г. Иринеју и свим Архијерејима Српске православне цркве.
       
      2.  Са дубоким осећањем хришћанске љубави поздрављамо све Архијереје Српске православне цркве чија јурисдикција обухвата територију Црне Горе са свим благочестивим народом, у којима је оличена пуноћа Цркве Христове у Црној Гори, која вековима стоји на темељима равноапостолног просветитеља Светога Саве, где је сам камен од угла Господ Исус Христос (Еф. 2:20), свесрдно подржавајући њихову непоколебиву веру и труд у очувању хришћанског слободарског духа и светиња Српске православне цркве од бруталног покушаја наметања штетног "закона о слободи вероисповести" у Црној Гори. Питамо се да ли је случајно да баш у време када Српска православна црква обележава 800 година од добијања аутокефалије и 100 година од поновног уједињења и васпостављања Патријаршије српске, и поред свих других искушења кроз које пролази, благочестиви народ и на тим просторима буде стављен на додатно искушење да мора да брани основну слободу на веру и своје светиње у Црној Гори коју су преци благочестивог народа, данас принуђеног да управо због поменутог "закона" буде на улицама, вековима градили. Није јасно у чије име и ко може да донесе закон, ако га већина народа те земље није подржала? Подједнако важна питања, још увек без одговора, јесу и због чега се и даље инсистира и шта би требало да буде крајњи циљ спровођења једног штетног закона, и зашто је безразложно заобиђена благовремена понуда представника Српске православне цркве да буду укључени у раду на изради поменутог закона?
       
      3. У истом духу поздрављамо и дивимо се нашим Србима и Српкињама и нарочито деци српској, који заједно са свештенством и монаштвом на вековно распетом Косову и Метохији, чврсто стоје на најсветијој земљи српској. Уједињени смо у подршци нашем Патријарху, Светом Архијерејском Синоду и Светом Архијерејском Сабору са ставом да је Косово и Метохија наш Јерусалим и да се никада и ни под каквим условима не смемо одрећи заветне земље, а нарочито у ове припремне дане гласно одзвањају заветне молитве из псалма 137, које Црква узноси припремајући се за Велики и часни пост. Стога, апелујемо на све релевантне чиниоце да не остају неми пред неправдом и безакоњем који се већ дуги низ година отворено дешавају у срцу Европе. Стога, са овога места једним срцем и једним устима упућујемо заједничке молитве Господу за Архијереје и верни народ Српске православне цркве на Косову и Метохији и у Црној Гори који се, упркос свакодневним суочавањима са разним видовима застрашивања и политичких манипулација и притисака, труде да у најтежим временима сачувају име Светога Саве, Светога Кнеза Лазара, Св. Василија Острошког и Св. Петра Цетињског.
       
      4. Такође, пружамо пуну подршку нашем народу у Републици Српској и Босни и Херцеговини, Далмацији, Крајини и Славонији у њиховом настојању одбране свога имена и српског идентитета, светих и непролазних вредности. Богу се молимо да многонапаћеном народу српском долије снаге за савлађивање свих тешких искушења у духу Христових заповести и увек имајући Господа Христа у себи. 
       
       
      5. Епархијска скупштина изражава забринутост због великих изазова данашњице који су, како пред васцелим Православљем, тако и у појединачним помесним црквама. У духу поменутих великих јубилеја, упућујемо једногласну подршку напорима Светог Архијерејског Синода у очувању јединства Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци. У исто време, истичемо досадашњи изузетан допринос Богословског факултета Светог Саве у Либертивилу, који је од свога настанка подарио нашој Цркви, не само свештенослужитеље у Северној Америци, већ и значајан број дипломираних богослова који данас успешно обављају најодговорније послове у животу Цркве, како у Матици, тако и у Дијаспори. Стога, пружамо једногласну подршку Декану факултета, Његовом Преосвештенству Епископу канадском господину др Митрофану, посвећеним професорима, као и особљу ове установе, у раду и напорима ка академском унапређењу једине православне високошколске установе на Средњем Западу. И на другим континентима ничу богословске установе у окриљу Српске православне цркве, као нпр. Колеџ Светог Саве у Аустралији. То указује на то да са једне стране постоји реална потреба за квалитетним високошколским установама и ван Матице ради наставка што квалитетнијег мисионарског и пастирког делања на овим просторима, а са друге за приближавањем и блиском академском сарадњом са свим Универзитетима, како на северноамеричком континенту, тако и широм света.
       
      6. Сви заједнички упућујемо молитве Свемогућем Богу да просветли срца и умове свих поглавара помесних Православних Цркава да са највећом одговорношћу најпре пред Богом Живим, а затим и пред људима, раде на очувању јединства Цркве Христове - Цркве Православне.
      Са овог места изражавамо молитвену подршку Његовом Блаженству Митрополиту Онуфрију, поглавару аутономне Украјинске православне цркве, његовим архијерејима, свештенству, монаштву и верном народу на истрајавању у очувању мира и јединства у Цркви.
       
      7. Епархијска скупштина поздравља власти државе Канаде, на челу са премијером Џастином Трудоом.
       
      8. Молитвену благодарност исказујемо верним служитељима олтара Божјег који су се упокојили током претходне године. Овде морамо поменути неуморне прегаоце на њиви Господњој: архимандрита Нектарија Радовановића, протојереја-ставрофора Добрицу Обрадовића и протођакона Горана Поповића. Нека би их Господ населио насељима праведних у наручју Авраама, Исака и Јакова. Вечан им спомен.
       
      9. Сабор Епархије канадске најтоплије захваљује Црквено-школској општини Светог оца Николаја у Хамилтону и њиховим свештеницима протојереју Ђури Самцу и јереју Радовану Кодићу на гостопримству и старању за све овде сабране. Нека би Господ узвратио нашим домаћинима Његовим непролазним Даровима свише.
       
      Извор: Сајт Епархије канадске "Источник"
    • Од Логос,
      Светосавска омладинска заједница Епархије бањалучке организује у Светосавском клубу у Бањалуци од 21. фебруара до 10. априла 2020.г., циклус предавања „Литургијска школа 2020.“    Звучни запис разговора   Како је известио за Радио "Слово љубве" протонамесник др Драган Грујић, координатор Светосавске омладинске заједнице Епархије бањалучке, циљ ових предавања у току Васкршњег поста је упознавање са суштином и смислом Свете Литургије.      „Оно што радује је да сваке године све више младих људи присуствује овим предавањима и да се она временом са академског ниова претачу у практични живот“, рекао је о. Драган Грујић. Предавачи ће бити: протонамесник Срђан Рољић, јереј Горан Ковачевић и ђакон Бранко Репаја.
    • Од Поуке.орг инфо,
      У суботу, 15. фебруара 2020. године, на дан када Света Црква прославља празник Сретења Господњег, Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид служио је свету Литургију у Саборној цркви светог Ђорђа у Крушевцу, а уз саслужење свештенства ове свете цркве и молитвено учешће верног народа града Крушевца.  
      Послушајте беседу ОВДЕ
    • Од Логос,
      Српски превод књиге Његовог Високопреосвештенства Митрополита волоколамског Илариона (Алфејева) "У шта верују православни хришћани", биће представљен у свечаној дворани спомен храма Светог Саве на Врачару, у понедељак  17. Фебруара од 17. Часова. О књизи ће говорити Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски др Иларион (Алфејев), Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки др Иринеј и презвитер др Зоран Деврња.   
×
×
  • Креирај ново...