Jump to content
  1. Просечан србенда
  2. Nikola Stojanovic

    Nikola Stojanovic

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Милан Ракић
      Brisel – Generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg, nakon posete Severnoj Makedoniji, konstatovao je za „Politiku” da se danas suočavamo s najnepredvidljivijom bezbednosnom situacijom u svetu poslednjih godina, ali da je NATO pozitivna sila u stvaranju održivog međunarodnog poretka.
      Istakao je da zna da su mnogima u Srbiji i dalje bolne uspomene na 1999. godinu. „Svaki izgubljeni nevini život jeste tragedija. I duboko žalimo zbog toga”, rekao je Stoltenberg u razgovoru za naš list.
      Posle vašeg dvodnevnog boravka u Severnoj Makedoniji sa Severnoatlantskim savetom, koja je poruka za region, posebno za Srbiju, čija politika ostaje neutralna? Kakav je vaš stav o nerešivom problemu Kosova između Beograda i Prištine?
      Bio sam u Skoplju početkom ovog meseca. Moja poruka je bila jasna: spremni smo da primimo Severnu Makedoniju u NATO porodicu. Članstvo Severne Makedonije predstavlja priliku za sve, jer će stabilnost koju ono donosi biti korisna za sve u regionu, politički i ekonomski. Ne može biti napretka bez sigurnosti. Ovu korelaciju već vidimo u praksi, jer su se strane investicije u Severnoj Makedoniji više nego utrostručile prošle godine, a strane investicije u Crnu Goru dvostruko su veće otkako se pridružila NATO-u 2017. godine.
      Prespanski sporazum je otvorio put za članstvo Severne Makedonije u NATO. To ne bi bilo moguće da nije bilo sjajnog liderstva, političke hrabrosti i vizije, koje su u teškim vremenima pokazali premijeri Zaev i Cipras. To je inspiracija za čitav region i odličan primer koji pokazuje kako se ranija neslaganja mogu prevazići i da je buduća saradnja izvodljiva. Zemlje u regionu koje su se pridružile Alijansi postale su izvoznici stabilnosti za zapadni Balkan. A nema sumnje da je stabilan zapadni Balkan u interesu svih.
      Za ovaj region je važno i stabilno Kosovo. Već 20 godina su mir i stabilnost na Kosovu prioritet za NATO. Mandat UN za našu mirovnu misiju KFOR ostaje nepromenjen. Nastavićemo da radimo na sigurnom i bezbednom okruženju na Kosovu za dobrobit svih ljudi koji tamo žive.

      Foto: NATO
      Prilikom nedavne posete pape Frančeska Bugarskoj, Severnoj Makedoniji i Rumuniji kardinal Pjetro Parolini, državni sekretar i drugi čovek Vatikana, govoreći o situaciji u svetu, rekao je u intervjuu za „Politiku” da smo nakon Hladnog rata još daleko od ostvarivanja novog, pozitivnog i održivog međunarodnog poretka. Kako vi ocenjujete situaciju u svetu i koliko smo stvarno daleko od rešenja?
      Sasvim je tačno da se danas suočavamo s najnepredvidljivijom bezbednosnom situacijom u poslednjih mnogo godina. Tu su sve agresivnija Rusija, sajber i hibridne pretnje, nestabilnost širom Bliskog istoka i Severne Afrike i produžena teroristička pretnja. Kao odgovor na to, NATO ubrzano sprovodi najveće prilagođavanje kolektivne odbrane od Hladnog rata. Dakle, u svetu koji je sve manje predvidiv ‒ NATO je važan kao što je uvek bio.
      Alijansa čuva bezbednost naših zemalja već sedamdeset godina. Snažna veza između Evrope i Severne Amerike stvorila je od NATO-a najjači savez u istoriji. Činjenica da ćemo uskoro prihvatiti Severnu Makedoniju kao 30. članicu pokazuje da je NATO uspešan savez. Uzastopni krugovi proširenja dokazali su da NATO i posle 70 godina privlači interesovanje i da je on pozitivna sila ka održivom međunarodnom poretku o kojem govorite.
      Balkan je ponovo region koji potresaju tenzije i gde još nisu sasvim izbledela dramatična sećanja na blisku, kao i na malo dalju prošlost: Veliki rat, Drugi svetski rat, raspad SFRJ, bombardovanje SR Jugoslavije od strane NATO-a itd. Ovih dana autori Serž Halimi i Pjer Rambe u francuskom „Mond diplomatiku” ističu da je Severnoatlantski savez bombardovao Jugoslaviju na osnovu lažnih informacija iz uglednih medija. Koliko je bila opravdana bilo kakva vojna akcija na tlu bivše SFR Jugoslavije, a posebno kampanja NATO-a, koji je vojno-političku akciju sproveo bez odobrenja UN?
      Kada je NATO pokrenuo operaciju saveznička snaga, u martu 1999, glavni motiv ove teške odluke bio je da zaustavi humanitarnu katastrofu koja se tada odvijala na Kosovu. Do kraja 1998. godine politika predsednika Miloševića primorala je više od 300.000 Kosovara da napuste svoje domove. Sporazumi o prekidu vatre su kršeni, a pregovori su zaustavljeni.
      Ujedinjene nacije i Kontakt grupa uložili su intenzivne napore da doprinesu mirnom rešenju, ali na kraju ni međunarodni diplomatski pokušaji nisu rešili sukob. Savet bezbednosti UN u nekoliko navrata isticao je zabrinutost zbog humanitarne situacije na Kosovu i zbog sve većeg broja izbeglica isteranih iz sopstvenih domova kao pretnje međunarodnom miru i bezbednosti. Imajući u vidu krizu koja se rasplamsavala, upotreba sile od strane NATO-a nije shvaćena olako. Nikada nije. Ali istorija je pokazala da je bila i neophodna i legitimna, jer je zaustavila nasilje, a izbeglice su mogle da se vrate kući. Misija NATO-a KFOR, pod mandatom UN, pomogla je da se na Kosovu stvori bezbedno i sigurno okruženje za sve, uključujući i srpske zajednice
      Znam da NATO još izaziva kontroverze u Srbiji. Mnogima su i dalje bolne uspomene na vazdušnu kampanju 1999. godine. Još je teže onima koji su izgubili voljene. Svaki izgubljeni nevini život jeste tragedija. I duboko žalimo zbog toga
      Kao što sam jasno rekao tokom posete Srbiji prošlog oktobra, ta kampanja nikada nije bila usmerena protiv srpskog naroda. Naprotiv. Cilj je bio da se zaštite civili u širem regionu tako što će se zaustaviti akcije Miloševićevog režima, koje je međunarodna zajednica bila osudila.
      Nikada ne smemo zaboraviti prošlost, ali moramo iz nje da učimo i da je ostavimo iza sebe. To je ono što NATO i Srbija rade kroz partnerstvo, koje je korisno i NATO-u, i Srbiji, i širem regionu. Naša saradnja sa Srbijom kreće se od reforme sektora bezbednosti do pomoći u slučaju nepogoda i odlaganja viška municije. Na primer, u oktobru prošle godine Srbija je bila domaćin naše najveće održane civilne vežbe za pomoć u vanrednim situacijama, pod nazivom „Srbija 2018”, u tesnoj saradnji s Evroatlantskim koordinacionim centrom za vanredne situacije NATO-a. Ova vežba je pomogla saveznicima NATO-a, kao i Srbiji i drugim partnerima, da postanu bolje pripremljeni za delovanje u slučaju prirodnih katastrofa, kao što su poplave i zemljotresi. Srbija je sarađivala s NATO-om u obuci iračkih vojnih medicinara, pomažući u donošenju stabilnosti na Bliski istok. Naša saradnja ponekad je spasavala živote, kao što je bio slučaj 2016. godine, kada je KFOR helikopterom prevezao novorođenče sa srčanim problemima u srpsku bolnicu. Osim toga, pomažemo Srbiji da se bezbedno reši viška municije kroz tesnu saradnju s Tehničkim remontnim zavodom u Kragujevcu. U ovaj projekat smo uložili više od četiri miliona evra i dosad bezbedno uništili više od 200 tona municije
      Ovi primeri praktične saradnje pokazuju da cenimo partnerstvo koje smo razvili sa Srbijom i nadamo se boljoj budućnosti. U potpunosti poštujemo politiku neutralnosti Srbije. Kao što pokazuju Austrija, Švedskai Finska, neutralnost i partnerstvo s NATO-om međusobno se ne isključuju. Naše partnerstvo je dobro za Srbiju, dobro za zapadni Balkan i dobro za NATO.

    • By Милан Ракић
      Balkan Helicopters, jedini srpski privatni heli-operater, nabavio je u prethodnih nekoliko nedelja dva nova helikoptera.

      Transport iz Amerike putem kopna i mora / Foto: Balkan Helicopters
      Još jedan klipni Robinson i letelicu koja će biti prvi dvomotorni civilni mlazni helikopter u našoj zemlji – AW109 „Grand New“ sa PW207C motorima.
      Policijski Sikorski više nema tu ekskluzivnost – Agusta će moći da leti u svim meteo-uslovima / Foto: Balkan Helicopters VIP čarter nema smisla ako nema kože / Foto: Balkan Helicopters R44 Raven II biće peti helikopter iz Robinson porodice (već imaju jedan R66 i tri R44) dok će AW109, VIP konfigurisan, ujedno biti i prvi single-IFR helikopter u našoj zemlji.
      Još jedan Robinson / Foto: Balkan Helicopters Glass i legacy instrumenti u novom R44 / Foto: Balkan Helicopters Obe letelice će uskoro biti u potpunosti slopljene, očekujte detaljne reportaže o njima uskoro na portalu.
      Petar VOJINOVIĆ

    • By Paradoksologija
      Портал Balkan Insight пише о нашем сајту Crkva.net, интервјуишући нашег администратора, Владимира Јовановића.

      вести 13 феб 18
      Српска Православна Црква преноси своју поруку и на интернет
      Водећа верска заједница у Србији трага за новом публиком на интернету уз помоћ сајта у чијем опису стоји да представља знак да је Црква спремна да пригрли модерну технологију.
      Маја Живановић, БИРН, Београд
      Они који желе више да сазнају о Српској Православној Цркви, далеко највећој цркви у земљи, више се не морају запутити ка себи најближој парохији. Сада могу да сазнају нешто о вери на сајту Crkva.net, првој Православној црквеној друштвеној мрежи, која већ броји 6.000 чланова и жели још да расте.
      Један од администратора сајта, Владимир Јовановић, рекао је за БИРН да је сајт Crkva.net покренула у априлу 2016 група свештеника, вероучитеља и теолога при Мисионарском одељењу Српске Православне Цркве.
      “Сајт је направљен због потребе да се све што ваља у Цркви сакупи на једно место на коме сами творци садржаја једноставно могу да га стварају и мењају на једноставан начин”, рекао је.
      Crkva.net умногоме подсећа на Facebook, али има другачији изглед и хришћанску причу.
      “Добар дан и помаже Бог” је порука коју сваки корисник добије када се улогује. Једно од питања која се добијају при креирању налога је “Која вам је слава?”
      Међу постојећим корисницима су епархије, СПЦ на Малти, групе које деле савете о веронауци и хришћанском васпитању и породици, као и многи други.
      Косово – које Србија сматра за део своје територије упркос проглашавању независности пре једне деценије – има засебну групу у којој људи деле српске патриотске новости. Пре шеснаест дана, Crkva.net је такође лансирала сопствену апликацију за Android. 

      Јовановић је за БИРН објаснио да је Crkva.net сајт православне хришћанске заједнице на који се свако може пријавити, “без обзира да ли је православац, католик, припадник неке друге хришћанске заједнице, или атеиста.”

      Они који се региструју, како Јовановић објашњава, сигурно ће упознати занимљиве људе из разних заједница.

      “Могу сазнати више о православном хришћанству, могу видети која су збивања заказана у њиховој локалној цркви, или могу организовати ходочашће на Свету Гору или Јерусалим, на пример”, рекао је.

      Као на свакој друштвеној мрежи, постоје нека правила коришћења.
      Јовановић каже да корисници не смеју да вређају друге чланове или цркве, да шире мржњу било које врсте, нити да хуле на хришћанство. Уколико модератори виде нешто увредљиво, тај садржај ће бити уклоњен без упозорења.  

      Упитан да ли неко од познатих користи ову друштвену мрежу, одговара – још увек не. 

      “Могуће је, додуше, да ће у будућности познате личности попут народне певачице Секе Алексић направити профил на нашем сајту. Никад се не зна”, рекао је Јовановић, додајући да то не би било изненађујуће, с обзиром на то да је певачица велики донатор Цркве.
      Подвлачећи да међу садашњим корисницима има епископа, званичних страница епархија, као и парохијских цркава, рекао је: “Надамо се да ће се број нових корисника повећати”.
      Crkva.net, како каже, још један је доказ да се Српска Православна Црква отвара ка новим технологијама и изналажењу нових начина да се млади приближе вери.
      “Позивамо све, ко год да су, да се региструју на наш сајт и сами виде како изгледа православно хришћанство. Сви су добродошли”, закључује Јовановић.  
      Извор: http://www.balkaninsight.com/en/article/serbian-orthodox-church-goes-online-02-07-2018
      Превод: Поуке
       
      View full Странице
       
    • By Paradoksologija
      вести 13 феб 18
      Српска Православна Црква преноси своју поруку и на интернет
      Водећа верска заједница у Србији трага за новом публиком на интернету уз помоћ сајта у чијем опису стоји да представља знак да је Црква спремна да пригрли модерну технологију.
      Маја Живановић, БИРН, Београд
      Они који желе више да сазнају о Српској Православној Цркви, далеко највећој цркви у земљи, више се не морају запутити ка себи најближој парохији. Сада могу да сазнају нешто о вери на сајту Crkva.net, првој Православној црквеној друштвеној мрежи, која већ броји 6.000 чланова и жели још да расте.
      Један од администратора сајта, Владимир Јовановић, рекао је за БИРН да је сајт  Crkva.net покренула у априлу 2016 група свештеника, вероучитеља и теолога при Мисионарском одељењу Српске Православне Цркве.
      “Сајт је направљен због потребе да се све што ваља у Цркви сакупи на једно место на коме сами творци садржаја једноставно могу да га стварају и мењају на једноставан начин”, рекао је.
      Crkva.net умногоме подсећа на Facebook, али има другачији изглед и хришћанску причу.
      “Добар дан и помаже Бог” је порука коју сваки корисник добије када се улогује. Једно од питања која се добијају при креирању налога је is “Која вам је слава?”
      Међу постојећим корисницима су епархије, СПЦ у Малти, групе које деле савете о веронауци и хришћанском васпитању и породици, као и многи други.
      Косово – које Србија сматра за део своје територије упркос проглашавању независности пре једне деценије – има засебну групу у којој људи деле српске патриотске новости. Пре шеснаест дана, Crkva.net је такође лансирала сопствену апликацију за Android. 

      Јовановић је за БИРН објаснио да је Crkva.net сајт православне хришћанске заједнице на који се свако може пријавити, “без обзира да ли је православац, католик, припадник неке друге хришћанске заједнице, или атеиста.”

      Они који се региструју, како Јовановић објашњава, сигурно ће упознати занимљиве људе из разних заједница.

      “Могу сазнати више о православном хришћанству, могу видети која су збивања заказана у њиховој локалној цркви, или могу организовати ходочашће на Свету Гору или Јерусалим, на пример”, рекао је.

      Као на свакој друштвеној мрежи, постоје нека правила коришћења.
      Јовановић каже да корисници не смеју да вређају друге чланове или цркве, да шире мржњу било које врсте, нити да хуле на хришћанство. Уколико модератори виде нешто увредљиво, тај садржај ће бити уклоњен без упозорења.  

      Упитан да ли неко од познатих користи ову друштвену мрежу, одговара – још увек не. 

      “Могуће је, додуше, да ће у будућности познате личности попут народне певачице Секе Алексић направити профил на нашем сајту. Никад се не зна”, рекао је Јовановић, додајући да то не би било изненађујуће, с обзиром на то да је певачица велики донатор Цркве.
      Подвлачећи да међу садашњим корисницима има епископа, званичних страница епархија, као и парохијских цркава, рекао је: “Надамо се да ће се број нових корисника повећати”.
      Crkva.net, како каже, још један је доказ да се Српска Православна Црква отвара ка новим технологијама и изналажењу нових начина да се млади приближе вери.
      “Позивамо све, ко год да су, да се региструју на наш сајт и сами виде како изгледа православно хришћанство. Сви су добродошли”, закључује Јовановић.  
      Извор: http://www.balkaninsight.com/en/article/serbian-orthodox-church-goes-online-02-07-2018
      Превод: Поуке
    • By Justin Waters
      Državljani zemalja Zapadnog Balkana ubuduće će za putovanje u "šengenski prostor" morati prethodno da traže odobrenje od nadležnih službi EU.

      To će morati da čine, iako će i dalje biti oslobođeni vađenja viza.
      Iz Odbora za građanske slobode Evropskog parlamenta je rečeno da je ceo postupak "složen" i da bi "sistem, ukoliko bude usvojen, mogao da stupi na snagu tek početkom 2020. godine".
      Odobrenje će se tražiti ispunjavanjem elektronskog fomulara, a odgovor EU će stizati u roku od najkasnije 72 sata, ali će onima za koje se utvrdi da predstavljaju opasnost po bezbednost EU biti odbijena dozvola za putovanje, navodi se u predlogu za uspostavljanje novog Evropskog sistema za odobravanje putovanja (ETIAS).

      Takav predlog Evropske komisije je danas potvrdio Odbor za građanske slobode (LIBE) Evropskog parlamenta, a pošto ga u EP usvoje sva nadležna tela, biće prosleđen na usvajanje Savetu ministara EU, rekao je agenciji Beta u Briselu jedan zvaničnik odbora LIBE.

      Prema predlogu, građani država Zapadnog Balkana i drugih zemalja kojima nisu potrebne vize za putovanje u "šengenski prostor" EU bez unutrašnjih granica moraće za uslugu prethodne provere da plate 10 evra, ali će taj trošak pokrivati razdoblje za putovanja od tri godine, odnosno dok traje važnost pasoša.

      Od plaćanja ove dažbine će biti oslobođena lica mlađa od 18 i starija od 60 godina, članovi porodica državljana EU, kao i studenti i naučno osoblje.

      Predstavnica za štampu odbora LIBE Estefanija Nariljos je Beti rekla da bi ceo postupak u EP trebalo da se okonča do kraja godine, a potom će o sistemu ETIAS konačnu odluku doneti Savet ministara EU.

      Ali postupak je složen i, objasnila je portparolka LIBE, sistem bi mogao stupiti na snagu za najmanje dve godine, verovatno tek početkom 2020. godine.

      Građani Zapadnog Balkana koji žele da putuju i ne treba da vade vize za "šengenski prostor" EU će prethodno morati da traže odobrenje putem elektronskog formulara u kojem će, pored ličnih i podataka o pasošu, morati da navedu i adresu boravišta u Uniji, tamošnje podatke za kontakt i zemlju ulaska u EU.

      Takođe će morati da "vlasti EU obaveste o tome da li su bili osuđivani za ozbiljne kriminalne prekršaje (terorizam, seksualnu eksploataciju dece, trgovinu ljudskim bićima ili drogom, ubistva i silovanja), kao i o boravku u specifičnoj zoni sukoba ili odluci da napuste neku zemlju, i to sve za poslednjih deset godina".

      U obrazloženju predloga za ETIAS se podvlači da će "ovaj sistem omogućiti ranu proveru putnika kojima nije potrebna viza i onima za koje se ustanovi da za EU predstavljaju opasnost kad je reč o bezbednosti, ilegalnoj imigraciji ili pretnji epidemijskih bolesti, odobrenje će biti uskraćeno".

      Elektronski formular s molbom lica da putuje bez viza u šengensku zonu će automatski biti proveren u bazama podataka EU, uključujući Šengenski informacioni sistem (SIS), Sistem ulaska/izlaska, kao i preko baza evropske policijske službe Evropol i Interpola, "kako bi se proverilo nije li putni dokument izgubljen, ukraden ili je za tim licem izdat nalog za hapšenje", navodi se u obrazloženju predloga za ETIAS.

      Od lica koje traži odobrenje za putovanje u "šengenski prostor" EU, kako je navedeno, može biti zatraženo da pruži dodatne informacije, a u izuzetnim slučajevima i zahtev za razgovor.

      "Ako tražiocu odobrenje bude odbijeno, biće izvešten o razlozima i uživaće pravo žalbe, uključujući preko suda", stoji u predlogu.

      Izvestilac u odboru LIBE za uvođenje sistema ETIAS, poslanica Kinga Gal, je izjavila da će taj mehanizam "znatno doprineti jačanju bezbednosti EU i snažnijem i delotvornijem sistemu zaštite granica i sigurnosti".

      Evropska komisija je stavila do znanja da sada ima 60 zemalja čijim građanima nije potrebna viza za ulazak u EU, a očekuje se da će šengenske granice u 2020. preći 39 miliona stranaca.
      Izvor:B92

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...