Jump to content
  1. Поет

    Поет

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Lazar 12,
      Козмолошки аргумент за постојање Бога је аргумент да само постојање универзума и његова природа захтевају постојање Бога. Овде представљени аргумент је облик космолошког аргумента који је потекао из филозофије Платона и Аристотела и који је пречистио Тома Аквински. Са напретком модерне науке, верзија коју ћу пружити можда ће некима бити јаснија од форме коју је изложио Аквински. Композиција је Аквининог вертикалног космолошког аргумента и Каламовог космолошког аргумента:
      Све што има почетак треба узрок. Универзум је имао почетак. Свемиру је потребан узрок. Не може бити бесконачног назадовања узрока. За све остало мора постојати узрок који нема почетак и не треба узрок за сопствено постојање. Простор бр. 1 је сам по себи разумљив. Ствар не може створити сопствено постојање, јер не може бити пред собом. Али ако је почео да постоји, не може настати из ничега и ниоткуда; ништа не производи ништа.
      Постоји неколико доказа који поткрепљују тврдњу Премисе бр. 2 да је свемир имао почетак. Научна заједница је одавно прихватила почетак свемира кроз велики прасак. Цитирајући Нормана Геислера, „Логично и математички, докази о великом праску сугеришу да првобитно није било простора, времена и без обзира“. (Геислер, 1999) Ево неколико сумираних тачака које показују како се сматра да је свемир започео, од којих је већину изложио астроном Роберт Јастров (Јастров, 1982), а неке су накнадно откривене:
      Други закон термодинамике показује да се корисна енергија исцрпљује, што значи да је морало бити времена када је процес започео. Да није (да је пре тога било бесконачно много времена), сва енергија у универзуму би била потрошена, а ми не бисмо били овде. Универзум се шири. Пратећи уназад, морало би постојати место које је почело да се шири. Универзум се не може непрестано ширити и повлачити, јер би на крају остао без енергије и срушио се на себе. Да је универзум вечан, време би такође било вечно. Али никада не бисмо могли доћи до ове тачке да је време било бесконачно. Време мери интервале између покрета. Није било покрета док свемир није започео, дакле није било ни времена. Било би немогуће прећи бесконачно пуно времена. Видимо да се материја непрестано деградира, а не да постаје сложенија. Ако се ствари распадну кад се препуште саме себи, свет не може бити бесконачан. Већ би био уништен. Само оно што је самозадовољно и самоодрживо може бити бесконачно. У свемиру постоји „одјек“ зрачења за који су научници испрва мислили да је само статичан или квар њихове опреме. Ова емисија зрачења је у складу са оним што би се могло очекивати од огромне експлозије у прошлости, све до таласне дужине коју би таква светлост и топлота требало да произведу. Након што је теорија Великог праска постала преовлађујући поглед на порекло свемира, научници су почели да траже велику масу материје повезане са првобитном експлозијом, али ниједна није могла да се нађе све док јој Хабл није омогућио да је пронађу. Један астроном, Мицхаел Лемоницк, рекао је, „завирујући уназад на почетак времена, сателит проналази најстарију структуру икад забележену - доказ о томе како се свемир обликовао пре 15 милијарди година“. (Лемоницк, 1993) Управо су то тражили да би се теорија показала истинитом ван разумне сумње. Премиса бр. 3 тачна је према законима логике ако су прве две тачке тачне. О овоме ћу цитирати колегу студента Гленна Смитха: „Све што тренутно посматрамо зависи од нечег другог. То укључује субатомске честице, атмосферу наше планете, сунце и све што се може видети. Да није било наше атмосфере, ви и ваш рачунар бисте испарили. Дакле, ако је све у универзуму тренутно зависно, читав универзум је тренутно зависан. “
      Премиса бр. 4: Не може се поставити непрегледан низ узрока. Ово се чини очигледно, али ако су вам потребни неки разлози зашто је то тако, покушаћу, иако се чини да што је нешто очигледније, то је теже објаснити. Ако је узроцима самог универзума потребан узрок, а узрочнику узрок, бесконачно, низ узрока никада не би могао да се покрене. Бесконачна серија је немогућа јер се увек може додати још један тренутак (или узрок). Али немогуће је додати бесконачно. Осим тога, да је било бесконачно много узрока, било би бесконачно много тренутака у којима се чинио узрочни чин. Али да је било бесконачних тренутака, тренутни тренутак никада не би могао стићи, јер је немогуће прећи бесконачан број тренутака. Квантитативна бесконачност је само конвенција математике, али нема метафизички пандан. Без првог узрока, у серији нема узрочности.
      Закључак (бр. 5): Ако је универзуму потребан узрок за његово постојање, а не може постојати непрегледан низ условних узрока, мора постојати Узрок чије је постојање неопходно. („Неопходно“ се користи насупрот „контингенту“, у којем контингентно биће захтева узрок за своје постојање, а неопходно Биће нема узрок и нема почетак.) Нешто мора бити вечно да би било шта друго могло постојати. Јер ништа не производи ништа. Ако никад ништа није постојало, онда ништа не би могло постојати. Али универзум, као што сте видели, није вечан; почело је да постоји. Дакле, мора постојати нешто друго, или неко други, који не зависи ни од кога другог постојањем, али постоји сам по себи. Ово је изван људског разумевања (јер никада нисмо искусили ништа без почетка), али логика није контрадикторна да биће постоји без почетка. Као што се надам да сам показао, није могуће ниједно друго стање ствари, јер ако нешто није вечно, тада уопште ништа није могло постојати.
      Ово је кратак приказ космолошког аргумента. Није узео у обзир одређене примедбе. Ови приговори добро су обрађени у Бакер- овој енциклопедији хришћанске апологетике Нормана Геислера у чланку „Космолошки аргумент“. Овај аргумент сам по себи не производи хришћанског Бога, већ до њега води ако се следи све импликације и други докази за бога Библије, који се не могу навести у једном чланку. Овај аргумент је само покушај да се покаже да постоји Врховно Биће којем универзум дугује своје постојање.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Министарство културе и информисања Србије саопштило је да је на платформи Google Arts and Culture почело онлајн представљање културног наслеђа Србије. На тој платформи аудио-визуелним материјалом на атрактиван начин за сада је представљено седам изложби: Манастир Студеница, Галерија Матице Српске, Синагога у Суботици, Смедеревска тврђава, Стамбена палата Ференца Рајхла, Рам тврђава и Црква манастира Покајница.

       
      У наредном периоду Министарство културе и информисања у партнерству са Google Arts and Culture планира повећање локалитета од изузетног значаја Србије, који ће се наћи на тој платформи.
      Пројекат омогућава свакоме ко има приступ интернету да када год пожели може да погледа збирке и изложбе у музејима које нема прилику да обиђе уживо.
      У саопштењу се наводи да су професори и студенти у прилици да организују виртуелна путовања, као и онлајн разговоре са музејским експертима из других организација у области културе. 
       
      Извор: РТС
    • Од Поуке.орг инфо,
      Prilikom kreiranja korisničkog naloga za pristup Google uslugama, kompanija Google svakom novom korisniku dodeljuje po 15 GB besplatnog memorijskog prostora na svojim serverima. Tih 15 GB se koristi za skladištenje sadržaja iz prispelih i poslatih email-ova (za korisnike Gmail usluge), kao i za skladištenje fajlova koje otpremite putem Google Drive ili neke druge Google usluge odnosno aplikacije. Uz Gmail i Google Maps, Google Photos je definitivno jedna od najpopularnijih i najviše korišćenih usluga kalifornijskog tehnološkog giganta.
      Sve do sada, Google Photos usluga je, barem na neki način, bila izuzeta iz pomenutih 15 GB prostora i korisnicima je nudila neograničen memorijski prostor za čuvanje fotografija – i to besplatno.
      Naime, fotografije koje otpremite na Google Photos bi zauzimale deo od navedenih 15 GB memorijskog prostora samo ukoliko se odlučite da fotografije otpremate u njihovom izvornom (originalnom) kvalitetu. Ukoliko biste umesto izvornog kvaliteta odabrali otpremanje u visokom kvalitetu, koji je tek neznatno lošiji od izvornog kvaliteta, imali biste neograničen memorijski prostor za čuvanje fotografija. Ali, veliki Google je odlučio da promeni politiku kada je Google Photos servis u pitanju, a ova promena pogađa kako korisnike uređaja sa Android operativnim sistemom tako i korisnike Apple uređaja.
        Šta se promenilo u Google Photos usluzi?
      Korisnici Google Photos servisa već punih pet godina uživaju u neograničenom memorijskom prostoru za čuvanje fotografija u visokom kvalitetu. Kompanija Google je ovu činjenicu često navodila kao jednu od ključnih prednosti koje korisnici Android operativnog sistema imaju u odnosu na korisnike Apple uređaja, koji od proizvođača svog uređaja dobijaju više nego skromnih 5 GB online memorijskog prostora za čuvanje fotografija, dokumenata i svega ostalog. Doduše, i korisnici Apple uređaja su mogli da uživaju u Google Photos servisu i neograničenoj memoriji za smeštanje fotografija, ali bez mogućnosti automatskog otpremanja fotografija.
      Činjenica da Google Photos nudi neograničeni prostor za čuvanje fotografija je kod mnogih korisnika imala uticaj na izbor mobilnog telefona. Zapravo, korisnici su se sve više oslanjali na online memorijski prostor pa su često birali i telefone sa manje interne memorije, kako bi uštedeli. Međutim, stara narodna izreka kaže da “ko ne plati na mostu…”.
      Odlukom o izmeni uslova korišćenja Google Photos servisa, Google je sve one koji nisu platili “na mostu” doveo “na ćupriju”.
      Odluka je sasvim jasna i pogađa gotovo sve korisnike mobilnih telefona: počevši od 1. juna 2021. godine, Google Photos više neće nuditi neograničeni memorijski prostor za smeštanje fotografija, već će ovom servisu na raspolaganju biti samo onih 15 GB prostora koje ste dobili prilikom kreiranja svog Google korisničkog naloga.
      Naravno, Google Photos će pomenutih 15 GB deliti sa drugim Google servisima koje koristite, kao što su Gmail, Google Drive. Google Keep i drugi.
      Iz ove odluke su izuzeti jedino korisnici Google Pixel telefona, koji će i dalje moći da uživaju u neograničenom prostoru za čuvanje digitalnih fotografija u visokom kvalitetu, što će predstavljati svojevrsni ekskluzivitet za Google Pixel telefone.
      Nije poznato koji su Google-ovi razlozi za donošenje ovakve odluke, ali se pretpostavlja da kompanija više nije u mogućnosti da ulaže neverovatna novčana sredstva u svoju infrastrukturu kako bi svim korisnicima obezbedila neograničeni prostor za čuvanje fotografija i video-sadržaja. Prema izveštaju sa kraja 2017. godine, Android operativni sistem je imao preko dve milijarde aktivnih korisnika. Ako bi svaki korisnik napravio samo jednu fotografiju dnevno i otpremio je na Google Photos, serveri kompanije Google bi trebalo da uskladište dve barem dve milijarde fotografija svakog dana! Što je mnogo – mnogo je, čak i za veliki Google.
        Šta će se nakon 1. 6. 2020. godine desiti sa vašim fotografijama koje čuvate online?
      Google je korisnicima Google Photos servisa već počeo da šalje obaveštenje o izmenjenim uslovima korišćenja ovog servisa, u kome se navodi da korisnici i dalje mogu da dokupe dodatni memorijski prostor, ukoliko im inicijalnih 15 GB nije dovoljno, kako bi obezbedili dovoljno memorijskog prostora za slike.
      U obaveštenju se navodi i da će nakon 1. juna 2020. godine biti obrisani i svi Google nalozi koji nisu aktivni duže od dve godine. Ukoliko posedujete Google nalog u koji se dugo niste ulogovali, pravi je trenutak da to učinite i tako sprečite brisanje vašeg korisničkog naloga i sadržaja koji na njemu imate.
      Ukoliko ste prekoračili kvotu od 15 GB, svoje fotografije sa Google Photos servisa možete preuzeti i snimiti u svoj laptop ili desktop računar, na eksterni hard disk ili SSD ili na memorijsku karticu.
        Šta je idealno rešenje?
      Online servisi za čuvanje podataka jesu praktični, ali nisu idealni. Pre svega, imajte u vidu činjenicu da vaše fotografije, vaša dokumenta i svi drugi vaši fajlovi koje otpremite na neki online servis za skladištenje fajlova, tj. na neki Cloud Storage, više ne stoje samo kod vas već ih poverili i kompaniji čiju uslugu koristite. Iako kompanije koje se bave pružanjem Cloud Storage usluga korisnicima garantuju privatnost podataka, u prošlosti je u više navrata dolazilo do “curenja” korisničkih fajlova, usled hakerskih upada u sisteme tih kompanija.
      Čak i ako pretpostavimo da se slični hakerski upadi više nikada neće dogoditi i da su vaši fajlovi sigurni u tom smislu, postoji verovatnoća da neka kompanija iznenadno najavi prestanak pružanja usluga, promenu poslovne politike, drastičnu promenu cene i slično. Upravo se tako nešto i dogodilo, zar ne?
      Zbog svega navedenog, možemo reći da su NAS uređaji idealno rešenje za čuvanje podataka. Pored toga što vam za smeštanje fotografija, dokumenata, filmova, muzike, video-klipova i svih drugih fajlova nude onoliko memorijskog prostora koliko želite tj. onoliko koliko vam je potrebno, NAS uređaji nude i mogućnost automatskog kopiranja sadržaja sa telefona i drugih mobilnih uređaja, kao i pristup sadržaju u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta. Takođe, NAS uređaji imaju i mogućnost istovremenog čuvanja fajlova na dva (ili više) hard diska, čime se sprečava gubitak podataka u slučaju otkazivanja hard diska.
        Gde vi čuvate svoje fajlove i koliko verujete u Cloud Storage servise?
      Loše vesti za korisnike Google Photos servisa | Gigatron Blog
      BLOG.GIGATRON.RS Google Photos servis su mnogi koristili za skladištenje fotografija jer je pružao neograničeni memorijski prostor, ali je Google odlučio da to promeni.  
    • Од Драгана Милошевић,
      Kanonizacija kardinala Alojzija Stepinca mora biti trenutak zajedništva za cjelokupnu Crkvu, i katolike i pravoslavne. Kako na pravoslavnoj strani i dalje postoji otpor, do daljega, Stepinac neće biti proglašen svetim, najvažnija je (očekivana) poruka državnoga tajnika Svete Stolice kardinala Pietra Parolina, iz intervjua koji je dao katoličkom tjedniku Glas Koncila.
      Kardinal Pietro Parolin najvažniji je suradnik pape Franje, a prošli tjedan boravio je u Hrvatskoj u povodu ređenja novoga nadbiskupa i nuncija mons. Ante Jozića, i tada je dao intervju Glasu Koncila, koji je u srijedu objavljen na internetu. Razumije se da je najzanimljiviji dio u kojem on govori o Stepincu, i objašnjava da je kanonizacija nemoguća sve dok postoje otpori iz Srpske pravoslavne crkve.
      Strpljivost
      “Sveti Otac želi da kanonizacija kardinala Stepinca bude trenutak zajedništva za čitavu Crkvu, a ne razlog sukoba ili suprotstavljanja. Smatram da je u srži o tome riječ. To zahtijeva strpljivost i od Crkve u Hrvatskoj, koja, naravno, s velikom zebnjom i s velikom željom iščekuje tu kanonizaciju.
      Tu gestu koja se posebno tiče jedne Crkve valja promatrati u kontekstu čitave Crkve, a Papa treba upravo voditi računa o toj općoj viziji...” potvrdio je kardinal Parolin, inače, član Kongregacije za nauk vjere, Kongregacije za biskupe i Kongregacije za istočne Crkve.
      Zatim je državni tajnik Svete Stolice dodao da nema novih detalja “u odnosu na ono što je već rečeno u vezi s kanonizacijom kardinala Stepinca, u smislu u kojem smo to mi objasnili biskupima i u kojem su to biskupi objasnili narodu”. Ali, ovo je prvi put da iz Vatikana priznaju kako su razgovori hrvatskih biskupa i srpskih episkopa o Stepincu - propali.
      Dijalog
      “Papa je izabrao metodologiju nastojanja da se približe stajališta, i kad je riječ o pitanju koje razdvaja (SPC i Katoličku crkvu u Hrvatskoj, op. aut.). Smatram također da je takva metodologija najispravnija. Poznato je Papino stajalište da je dijalog jedini instrument koji omogućava da se prevladaju razlike te da se pomire različita stajališta.
      Jedna faza toga dijaloga je ostvarena i nije postigla neki poseban rezultat jer se stajališta nisu približila. No vjerujem da je to put kojim treba ići s obnovljenom voljom. Na završetku susretâ izražena je želja da se dijalog nastavi pa se nadamo da će se to ostvariti i donijeti plodove”, zaključio je kardinal Parolin.
      U crkvenim krugovima u Zagrebu, istup najbližeg Papina suradnika nije dočekan s iznenađenjem. Na Kaptolu podsjećaju da je prije gotovo tri godine, prilikom posjeta Zagrebu, kardinal Parolin također odbio precizirati kad bi Stepinac mogao biti proglašen svetim, ali je izjavio i da je “kardinal Stepinac bio branitelj istine, a to je posvjedočio ne samo svojim riječima i naukom, nego je za to položio i vlastiti život”.
      Parolin je tom prilikom pohvalio rad Mješovite komisije Katoličke crkve i Srpske pravoslavne crkve “kao gestu od velike ekumenske vrijednosti prema našoj pravoslavnoj braći”, i pritom zatražio da se kroči zajedno prema željenomu jedinstvu.
      Žalosno je, ali za SPC Vatikan ima više razumijevanja
      - To je stajalište na koje smo navikli. Prije pet ili šest godina bismo se iznenadili, ali u međuvremenu je postalo jasno da u Vatikanu nema razumijevanja za Hrvate, kao što je bilo tijekom pontifikata Ivana Pavla II.
      Papa Franjo je kao jedan od glavnih ciljeva označio približavanje katoličanstva i pravoslavlja, a Stepinac predstavlja smetnju na tom putu, reći će svećenik, koji je dobro upućen u odnose između HBK i Svete Stolice.
      Prema njegovim riječima, nitko od ovdašnjih biskupa nije sretan zbog Franjine politike, pa čak ni članovi HBK, koje je imenovao sadašnji papa. Ali o tome nitko od njih ne smije govoriti javno, “a i ne bi imalo smisla”, kako je rekao sugovornik s Kaptola.
      “Žalosno je da u sadašnjem Vatikanu imaju više razumijevanja za SPC, koja i dalje otvoreno podržava velikosrpsku ideologiju, nego za Katoličku crkvu u Hrvatskoj.
      No, nitko od biskupa nije se usudio to izgovoriti javno, možda zato što znaju da ne bi postigli ništa. Tako preostaje vjerovati da će neki budući papa proglasiti Stepinca svetim, jer od Franje to ne treba očekivati, što je definitivno potvrdio kardinal Parolin”, zaključio je sugovornik.
      Papin najvažniji suradnik: Bez Srpske pravoslavne crkve ništa od kanonizacije Alojzija Stepinca. To treba biti trenutak zajedništva
      SLOBODNADALMACIJA.HR Najnovije vijesti iz Hrvatske.  
    • Од Поуке.орг инфо,
      Glavni imam u Pljevljima Samir Kadripašić kaže da je u životu prvi put ostao bez teksta i da ne zna šta da kaže narodu u tom gradu, nakon incidenata i kamenovanja prostorija Islamske zajednice. 
      Foto: FB
      Kako je kazao za FOS, ljudi u Pljevljima su u panici.
      "Non stop me zovu, ne znaju kako da se ponašaju ikako da se postave u svemu ovome. Vjerujte mi da sam prvi put ostao u životu bez teksta i da ne znam šta da kažem narodu", dodao je Kadripašić. 
      Prostorije IZ u Pljevljima kamenovane su sinoć a ostavljena je i, kako kaže imam, morbidna poruka "da će Pljevlja postati Srebrenica". 
       
      Foto: FB "Radi se o pojedinačnim ispadima koji žele sigurno da izdominiraju sa ovim šovinističkim napadima. Vidjećemo šta će dalje biti, a ja nadam se da će policija i tužilaštvo sve riješiti na najbolji način", navodi Kadribašić. 
       
      Foto: FB Imam očekuje od države da zaštiti muslimane u Pljevljima. 
      "Ne samo nas, nego sve građane Crne Gore treba zaštititi od ovih fašističkih ispada", naveo e Kadribašić. 
      Povodom incidenata aktivisti Koalicije za Budućnost su protestovali ispred Centra Bezbjednosti Pljevlja odakle su pozvali načelnika CB Dragana Slavulja i komandira stanice policije Milana Jovića da saopšte imena počinioca ovih činova vandalizma. 
       
      Foto: PV Informer "To je jako bitno i jako ohrabrjujuće. Šta da kažem, osim da sam zahvalan. Cio vijek se ovdje družimo međusobno, komšije smo tako da apsolutno razumijem i taj postupak", naveo je imam. 
      Delegacija Ministarstva za ljudska i manjinska prava boravi danas u posjeti Pljevljima. Delegaciju čine Aleksandar Saša Zeković, državni sekretar Ismet Latić, direktor Direktorata za odnose sa vjerskim zajednicama i savjetnica Mirela Ramčilović.
      Najavljeno je da će delegacija posjetiti opštinu Pljevlja, Islamsku zajednicu, Centar bezbjednosti a razgovaraće i sa žrtvama nasilja i napada.
      U Pljevljima su i reis IZ Rifat Fejzić i više članova Mešihata Islamske zajednice. 
      Incidente u Pljevljima osudile su brojne partije u Crnoj Gori, kao i Mitropolija crnogorsko-primorska. 
×
×
  • Креирај ново...