Jump to content

"Šefica tražila da joj donesem potvrdu od popa za krsnu slavu"

Оцени ову тему


Препоручена порука

Maja J., zaposlena u jednoj beogradskoj apoteci, morala je da svojoj šefici donese potvrdu o tome da slavi Svetog Nikolu, kako bi dobila slobodan dan i otišla kući u jedan grad u unutrašnjosti.

slava-sveti-nikola-crkva-mondo-goran-siv

 

Kako je kazala, u lancu apoteka u kojem radi protekla tri meseca, ovo je postala uobičajena praksa.

"Kako radim samo radnim danima, najavila sam početkom decembra da mi je u četvrtak 19. slava i da će mi biti potreban slobodan dan koji mi sleduje po zakonu. No, šefica me je na to sumnjičavo pogledala, kazala mi da i druga žena, koja je obično sa mnom u smeni, slavi Nikoljdan. Pitala me pokušavam li to da se izvučem sa posla i kako ona može zna da mi je baš Nikoljdan slava. Potpuno zbunjena, krenula sam da se pravdam, ni sama ne znajući kako se slava dokazuje", kazala je ona za "Telegraf".

Njena šefica je za to imala rešenje - tražila je potvrdu od sveštenika, i to porodičnog sveštenika, iz Majinog rodnog grada.

"Šta ću, otišla sam kući i pravo kod prote da mi napiše potvrdu da slavim Nikoljdan. Prvo je mislio da se šalim. Onda ni on nije znao šta da napiše... Na kraju je ispisao cedulju i pozvao starešinu koji je to stavio pečat crkvene opštine. Potvrdu sam odnela šefici, a onda je nekako ispremeštala smene da bismo taj dan i koleginica i ja bile slobodne", dodala je Maja.

Raspitujući se kod kolega, ubrzo je saznala da je ovo postala praksa u firmi i da se o tome ko koju slavu slavi vodi pažljiva evidencija.

"Izgleda da su na drugim radnim mestima ljudi lagali. Ako bi morali da rade, primera radi, 2. januara, govorili bi da slave Svetog Ignjatija i tako novogodišnje praznike produžavali za još 24 sata".

Većina firmi pre potpisivanja ugovora traži od svojih budućih radnika da popune formular u kome, između ostalog, navode da li im je i koji verski praznik potreban, te tako unapred mogu da se organizuju ako se desi da veći deo radnika obeležava neku masovnu slavu poput Nikoljdana, Aranđelovdana, Jovanjdana, Đurđevdana.

"Onda bi se napravili ludi, pa opet tražili slobodan dan za pravu slavu. Izgleda da je jedan kolega, koji uopšte ne slavi, svake godine obeležavao nekog drugog sveca, ako je slutio da će tog dana biti više posla ili mu se, prosto, nije radilo", kaže ona.

Čak i na njenom poslu, ističe, ovo ipak bili izolovani slučajevi.

"Nikome, naravno, ovo nije bilo smešno, ni promoćurno. Slava je svetinja! To nije slobodan dan koji ti, jelte, 'pripada', već vreme koje treba da posvetiš svom svetitelju, onom koji pred Bogom moli za tvoju porodicu i tebe. Prvo sam bila ljuta na šeficu što me naterala da od sveštenika tražim potvrdu, ali sada je razumem i saglasna sam sa njom što ne da da se od ovog pravi sprdnja", tvrdi Maja.

Dodaje kako njena mlađa sestra u šali kaže da je samo pitanje dana kada će i tetkice u studentskoj menzi početi da studentima traže potvrde od sveštenika da poste, kako bi ih pustile da jedu ribu.

"Moj sveštenik mi je rekao da sam prva koja mu je tražila potvrdu za slavu. Većina parohijana radi u našem malom mestu, gde i poslodavci po prezimenu znaju kada njihovi zaposleni slave, te prevare nema, a verujem da nikome ne bi ni pala na pamet", napominje Maja.

Sa druge strane, beogradski sveštenici kažu da je praksa retka i nova, ali da su čuli da postoji.

"Čuo sam da se to negde dešava, ali dosad nisam imao takav zahtev. Pisali smo potvrde našim parohijanima za druge stvari, tipa članovima hora koji je trebalo da nekuda sa nama putuju na radni dan, ili vernicima koji su posećivali hramove na Kosovu i Metohiji. Da mi se parohijan obrati sa molbom da mu napišem potvrdu da slavi određenu slavu, svakako bih to uradio. Važno je i dobro da ljudi slave, ali naravno da ne možeš imati više od jedne slave i zloupotrebe nisu u redu", rečeno je iz Hrama Svetog Vasilija Ostroškog u Novom Beogradu.

MONDO.RS

Maja J., zaposlena u jednoj beogradskoj apoteci, morala je da svojoj šefici donese potvrdu o tome da slavi Svetog...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      Nepoznati lopovi ukrali su ušteđevinu Branki Pavlović iz sela Pečenjevce, poznatoj po nadimku "Linda" koji je stekla zahvaljujući komentarima na otvaranju nemačkog hipermarketa "Lidl" u Leskovcu.
      Branka je ubeđena da su se lopovi okomili na nju baš zbog slave koju nije tražila, jer su mislila da je slučajni marketing koji je napravila "Lidlu", dobro unovčila.
      - Juče sam sa sinom i ćerkom otišla u Vlasotince kod brata na proslavu Svetog Aranđela. Kad smo sinoć došli kući, šokirali smo se. Sve je bilo izbačeno iz regala, kuća haos. Ostvario mi se najveći strah, odneli su nam celu ušteđevinu koju smo s mukom sticali čitavog leta proizvodnjom i prodajom povrća. Ostavila sam tih 200.000 dinara da preživimo do proleća, a kradljivci sve odneše - potreseno priča Branka.
      Dodaje da je obavestila leskovačku policiji o provali te da je ustanovljeno da su kradljivci u kuću ušli kroz prozor kupatila.
      - Popeli su se na traktor, razbili prozor na kupatilu i rasekli komarnik i ušli u kuću. Očigledno je da su znali da nismo tu i da imaju vremena da sve pretraže. Pretpostavljam, a to su mi rekli i u policiji, da je to neko ili iz sela ili neko ko nas je pratio – vajka se popularna "Linda".
      Dodaje, da je sigurno da su lopovi mislili da ima puno para, nakon što se proslavila na otvaranju marketa.
      - Znam da su mnogi verovali da sam naplatila popularnost, ali ne samo što je nisam naplatila nego sam je skupo platila. Skoro me je srela jedna žena, kaže mi: "Čujem, uzela si 300.000 od "Lidla" za onaj tvoj snimak". Verujem da su mnogi isto mislili, pa i ti lopovi koji su mi kuću urnisali i pare odneli. A ja samo od "Lidla" dobila torbicu sa namirnicama i to je sve, kakve crne pare. Ne dadoše ni oni, ni niko više ništa - kaže popularna Pečenjevka za Telegraf.
      Veruje i da svoje pare neće uspeti da povrati.
      - Policija je obavila uviđaj, tražili su otiske, ne znam šta su našli, ali teško da će lopove naći. Pa iako ih nađu, slaba vajda, ja moje pare verovatno više neću videti - rezignirano zaključuje Branka.
      https://www.blic.rs/vesti/hronika/popularnost-je-skupo-kostala-opljackana-linda-iz-pecenjevca-lopovi-joj-odneli-svu/0nxwx5f
    • Од JESSY,
      FOTO: CHRISTOPHER MICHEL / WIKIPEDIA Butan ili Kraljevina Butan, zemlja u južnoj Aziji, ima nešto što nema nijedna država na svetu. U njoj je ljudima koji vode zemlju više stalo do sreće njenih stanovnika, nego do politike. Butan jedini na svetu nema bruto nacionalnog proizvoda (BDP), ali zato imaju Ministarstvo sreće. A glavni cilj države je potraga za srećom svakog građanina.
      Na jugu, istoku i zapadu Butan se graniči sa Indijom, dok se na severu graniči sa Kinom, a nalazi se na istočnom obodu Himalaja. Većina stanovništva su budisti, a druga po veličini religija je hinduizam.
      BRUTO NACIONALNA SREĆA U USTAVU
      U Butanu pravo na sreću upisano u član 9 njihovog ustava. Vlada preduzima mere za očuvanje nacionalne kulture, tradicije, identiteta i prirode kroz koncept Bruto nacionalna sreća. To je indikator kojim su zamenenili BDP.
    • Од Милан Ракић,
      Nikolina Adamov iz Aero kluba „Kikinda“ nedavno je postala jedan od najmlađih pilota u zemlji, dodavši tako još jednu stavku u svojim vazduhoplovnim aktivnostima saopštili su iz Vazduhoplovnog saveza Srbije.

      Kako navode, sedamnaestogodišnja učenica Vazduhoplovne akademije u Beogradu (smer avio-tehničar) još u svojim najranijim godinama detinjstva upoznala je vazduhoplovstvo, uz svog oca Niku Adamova, jednog od najuspešnijih srpskih sportskih pilota.
      – Kada sam imala četiri godine, prvi put sam se vozila avionom, bez imalo prisutnog straha. Kasnijih godina, moje interesovanje se okrenulo ka raketnom modelarstvu i takmičenjima u ovom sportu. Međutim, uz razmišljanje koje je došlo sa školovanjem, prilikom odabira srednje škole, shvatila sam da sam zaljubljena u vazduhoplovstvo i letenje i da je moj pravi izbor Vazduhoplovna akademija.
      Teorijski deo PPL-a sam završila u svojoj srednjoj školi Vazduhoplovnoj akademiji, gde sam odslušala preko 150 časova koji uključuju devet različitih vazduhoplovnih predmeta. Praktičan deo sam završila u mom rodnom gradu Kikindi, gde sam ostvarila nalet od preko 45 sati. U tih 45 sati naučila sam oštre i blage zaokrete, maršutno letenje, prinudno sletanje, kako odreagovati u slučaju otkaza motora, i najvažnije segmente – poletanje i sletanje.
      Konačno sticanje dozvole došlo je nakon leta sa ispitivačem iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva kada sam imala završni ispit – rutu od Kikinde do Novog Sada i nazad. – objasnila je Adamov.

      Adamov poseduje i takmičarsku dozvolu Saveza za raketno modelarstvo / Foto: Vazduhoplovni savez Srbije
      Kako kažu iz Saveza, Nikolina i njena mlađa sestra Maja Adamov već nekoliko godina poseduju takmičarsku dozvolu VSS-a za raketno modelarstvo:
      – Njih dve su prvi put nastupile 2014. godine na državnom prvenstvu u raketnom modelarstvu, najvažnijem domaćem takmičenju. Nikolina je tada osvojila drugo mesto u kategoriji S7 (makete) u konkurenciji i seniora i juniora. Posle toga je nastupala na brojnim takmičenjima, ali kao najbolja ističe Ljubljana kup 2015. godine, kada je bila najbolji junior u klasi S6A i Ljubljana kup 2017. godine, kada je ponovo osvojila zlato u klasi S6A u juniorskoj konkurenciji i treće mesto u istoj klasi, samo u seniorskoj konkurenciji. –
      Tango Six je već pisao o interesantnoj opciji koju Vazduhoplovna akademija nudi svojim učenicima koji su zainteresovani za PPL dozvolu.
      Marta LUTOVAC

    • Од Danijela,
      Delio je sa parohijanima i dobro i zlo, bio im blizak kao rod rođeni.
      Više od 300 meštana iz okoline Čačka glamurozno se oprostilo od protojereja Milorada Cicovića (65). Svako od parohijana dao koliko je mogao novca za proslavu sa muzikom, tortom i poklonom.
      Pop Milorad seče tortu
      MEŠTANI šest čačanskih sela - Međuvršja, Pakovraća, Riđaga, Parmenca, Beljine i Pridvorice, svome svešteniku, protojereju-stravroforu Miloradu Cicoviću (65), priredili su ispraćaj u penziju na kojem je bilo skoro 300 duša, i to glamurozno, sa sve muzikom, trubačima i - tortom. Ovo iznenađenje svome parohu Čačani su organizovali u Domu kulture u Parmencu, a zajednički poklon svih njegovih parohijana, pored ove svečanosti, bila je i umetnička slika - ulje na platnu s motivima manastira Vavedenje, kome pripada parohija koju je Milorad opsluživao.
      Na ideju da organizuju ispraćaj svome popu došao je Miloljub Petrović, predsednik MZ Parmenac, koji za Milorada kaže da je častan i pošten čovek, koji je uz svoj narod bio u srećnim, ali i u teškim trenucima.
      - Svi su dobrovoljno učestvovali i izdvojili novca koliko je ko mogao. To je bilo najmanje što smo mogli da uradimo za našeg sveštenika, koga svi vole i cene - rekao nam je Petrović. - Služio je u našoj parohiji pune 22 godine. Nema veselja na kom nije bio, a nema ni parastosa na koji nije došao, u svako doba godine.
      Parohijani dodaju da je otac Milorad blage i tihe naravi. Svakome bi pomogao u nevolji, "u po dana, u po noći". Znao je svakoga da posavetuje i da uteši. Jer, i sam je, vele nam, imao težak život. Žena mu se upokojila pre više od dve decenije, pa je sam morao da odgaja i školuje dve ćerke.
      Pročitajte još - Čačak dobija još jednu crkvu
      - Delio sam sa svojim parohijanima i dobro i zlo. Proživljavao zajedno sa njima svaku radost i svaku tugu. Sa svakim sam imao odnos toliko blizak kao da su mi rod rođeni - kazao nam je otac Milorad. - I oni su sa mnom proživljavali moju tugu, pa nisam bio usamljen. I tako smo se prožimali...
      Milorad je završio Bogosloviju u Sremskim Karlovcima, gde je u internatu proveo pet godina. Prvu parohiju dobio je u Kaoni, pa je službovao u Trnavi kod Raške, a pre 22 godine je došao u Vavedenjsku parohiju, koja je u međuvremenu preimenovana u Treću uspenjsku.
      Kolo na ispraćaju sveštenika u penziju
      - Moj životni krst je veliki. Vodio sam bitku na tri fronta - služio manastiru Vavedenje, opsluživao veliku parohiju i uz sve to odgajao decu. Sve sam, uz Božiju pomoć, uspeo - ispričao nam je Cicović. - Oba uslova za penziju stekao sam sredinom jula, a na moju veliku radost i iznenađenje, narod mi je priredio ovo slavlje. Ovo je potvrda da su me ljudi voleli, poštovali i uvažavali, ali isto tako i ja njih. Nema reči koje bi mogle da opišu osećaj kada sam ušao u punu salu u Parmencu i kada su me moji parohijani pozdravili aplauzom... To je neopisivo...
      UNUCI GA ČESTO POSEĆUJU
      MILORAD ima dve ćerke, i obe su udate, jedna živi u Beogradu, a druga u Berlinu. Ima dvoje unučadi, koja najviše vole da dođu u posetu svome dedi.
      http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:752712-POPA-U-PENZIJU-PRATILO-6-SELA-Delio-je-sa-parohijanima-i-dobro-i-zlo-bio-im-blizak-kao-rod-rodjeni
    • Од JESSY,
      FOTO: YOUTUBE, SCREENSHOT / SCREENSHOT Devojčica Džulijet Vejts (2) rođena je sa ozbiljnim deformitetom leve noge, zbog kojeg nije mogla da se kreće. Zbog njenog zdravstvenog stanja stanja, morala je na amputaciju pre nego što je prohodala, ali to je nije zaustavilo.
×
×
  • Креирај ново...