Jump to content

Верници узнемирени одузимањем од сестринства благајне манастира Раковица

Оцени ову тему


Препоручена порука

Данас се већи број верника, нарочито верница скупио у манастиру Раковица да спречи увођење свештеничке канцеларије која би од игуманије и сестринства по одлуци патријарха преузела благајну манастира.

Позив на окупљање јуче је упућен преко сајта Православна породица:

XN--80AAAAHBP6AWWHFAEIHKK0I.XN--C1AVG.XN--90A3AC

Православна породица - породичне вредности, pravoslavna porodica, porodične vrednosti

Данас је скуп и одржан, извештавају сајт СрбијаДанас и Ало:

BORBA ZA MANASTIR RAKOVICU GDE JE SAHRANJEN PATRIJARH PAVLE Narod stao da odbrani svetinju i mati Evgeniju. Drama ispred ulaza

AUTOR: Alo/Srbija Danas/V.M. DATUM I VREME: 17.12.2019. 12:03
Okupio se veliki broj ljudi.
Manastir Rakovica Manastir Rakovica, Foto: Youtube/Printscreen

Danas se očekuje primopredaja pečata i uprave u manastiru Rakovica gde se narod okupio jer ne želi da dozvoli da se mati Evgeniji oduzme upravna funkcija u manastiru i dodeli sveštenicima. 

Ipak, đakon SPC tvrdi da se ne radi o oduzimanju upravne funkcije mati Evgeniji, već da će od sada funkciju vršiti zajedno sa sveštenicima.

 
 

Odluku je donela patrijaršija, međutim narod se pobunio i kaže da veruje u mati Evgeniju, te ljudi strahuju da će ona biti proterana iz manastira nedugo posle oduzimanja vlasti u istom, iako već godinama boluje od raka (kako tvrde prisutni).

- Žele da mati Evgeniji oduzmu pečate i tokove novca, da postave blagajnika i sveštenike da upletu u to. Mati je do sada sve to obavljala i sve je bilo u redu, sada kad je podignuta Crkva Svetog Nikole, postavlja se pitanje šta je sa novcem. Mi smatramo da je ona glava, da to ne treba da budu sveštenici. Žele da joj oduzmu vlast, a posle će je proterati, tako to obično biva - kaže jedna od pristunih žena koja je došla da spreči sprovođenje navedene odluke.

Manastir dobija mnogo novca, imajući u vidu da je u njemu sahranjen patrijarh Pavle i da je u pitanju velika srpska svetinja.

- Igumanija nije saglasna sa tom odlukom. Mati Evgenija je 60 godina monahinja u ovom manastiru i ne želi da manastir u koji je uložila ceo svoj život preda u ruke sveštenika. Ovde mnogo ljudi dolazi zbog patrijarha Pavla i ostavljaju ovde prilog. Ja se nadam da će patrijarh povući tu odluku. Narod mora da zna šta se događa i šta se radi sa srpskim svetinjama. Ovaj manastir je velika svetinja i vrlo je važan za istoriju srpske crkve. Ovde je zamonašen Sveti vladika Nikolaj, ovde su sahranjeni patrijarh Pavle i patrijarh Dimitrije – rekao je brat Ivan.

Naime, sestre koje se trenutno staraju o manastiru sve rade bez naknade, ali se navodno ustrojstvo menja ovom odlukom.

- Znam mati Evgeniju godinama. Ovo njoj sigurno nije lako palo, nisam razgovarala sa njom o tome, ali osećam to. Zašto se ruši postojeći kodeks? Bojim se da se ne dogodi ono što se već događalo u SPC. Godinama se borim sa ljudima u svetu, branim sveštenike od optužbi da su materijalisti, a sad sam u situaciji da oni ugrožavaju svetinju i igumaniju. Ovde je mnogo sestara koje besplatno pomažu, one su došle da daju doprinos Bogu, takvo je ustrojstvo, ne postoji bolje. One nisu plaćene i sve žene koje pomažu znaju koliko su vredne i zašto to rade – kaže jedna od prisutnih.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 117
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Једноставно питање, зашто све мора на овакав начин. 

Ko служи Цркви заклео се на послушност, а не на самовољу. Њима ће бити лакше кад не буду  морале да мисле о новцу, шта треба набавити од орбе, а шта је вишак, него да се посвете монашком животу због к

Данас се већи број верника, нарочито верница скупио у манастиру Раковица да спречи увођење свештеничке канцеларије која би од игуманије и сестринства по одлуци патријарха преузела благајну манастира.

Једноставно питање, зашто све мора на овакав начин. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Питам се шта би рекао Патријарх Павле на ово.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Итака рече

Једноставно питање, зашто све мора на овакав начин. 

Имају право да протестују, то је пут ка решавању неспоразума ако их има.

Али мени није јасно какав је то разлог за протест игуманије и других... мсм. финансије манастира су у питању није нека ситуација да су расколници дошли на саслуживање или да је неко отуђио неки новац:scratch_head:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Meni se to protestvovanje ič ne sviđa. Postoji poredak u Crkvi i treba da se zna nekakav red. Pokazalo se do sada da su najviše buke dizali oni koji su od skoro u Crkvi. Na kraju, sve monahinje su tu na poslušanju, tako da kako kaže nadležni episkop, tako će biti. Ne radi se o nekim dogmatskim temama, već o novcu.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, Вукашин рече

Meni se to protestvovanje ič ne sviđa. Postoji poredak u Crkvi i treba da se zna nekakav red. Pokazalo se do sada da su najviše buke dizali oni koji su od skoro u Crkvi. Na kraju, sve monahinje su tu na poslušanju, tako da kako kaže nadležni episkop, tako će biti. Ne radi se o nekim dogmatskim temama, već o novcu.

 

Ни мени, али разумем...то што је неко монах или монахиња и што изнад себе има владику или у овом случају патријарха то не значи да немају право на мишљење и став.

А ружно је све ово што се дешава, нажалост од упокојења патријарха Павла све нешто наопако од Артемија до данас, све нешто се црква тобоже чисти изнутра, а све и никад прљавија. И као да неко увек плански то ради, да се овакве ствари дешавају скоро увек у току неког поста. Ружно.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Novac je veliko iskusenje. Ne razmislja isto covjek koji u dzepu ima samo 5 evra, kao kad ima 50, ili 500, ili 5000, ili 50000, ili 500000 evra... Kod svake ove cifre svijest se mijenja. Ali to je tako, neko je u Crkvi da se spase, a neko da se napase. Ima mjesta za sve ❇️

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 18 минута, МилошБГ рече

А ружно је све ово што се дешава, нажалост од упокојења патријарха Павла све нешто наопако од Артемија до данас, све нешто се црква тобоже чисти изнутра, а све и никад прљавија. И као да неко увек плански то ради, да се овакве ствари дешавају скоро увек у току неког поста. Ружно.

чини ти се, Артемије и Качавенда су далека прошлост. Иако ти можда то делује страшно за једну генерацију да их толико падне. ја мсм. да је то очекивано, зато је то и подвиг.

Јел ово монахиње са правом по Црквеном Закону или неком правилу монашком, критикују долазак мирјанског свештеника у женски манастир? мсм. делује да су толико изоловане (у раковицу која је београд ипак) да не могу да се пожале од нових свештеника, својим надлежнима у епархију сем преко видео обраћања.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Previse mi pateticno ovo pismo igumanije i koliko sam shvatio nece popovi imati upravu nad manastirom nego samo blagajnu. Sta je briga za blagajnom, svakako se odrekla novca polazuci zavete. Jos ce manje imati brige a vise vremena i fokusa za molitvu

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Јесте, али оне имају основу да се жале на мирјанске свештенике у овој ситуацији око манастира и манастирске Цркве или немају?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ja ih razumem, ali tako je, kako je. Od obraćanja javnosti ništa neće dobiti, osim razvlačenja po štampi. Od kada je patrijarh Pavle sahranjen tamo, počinje novo doba manastira sa većim posetama vernika i sigurno je i da poredak neće ostati isti. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Уопште не мислим да је излазак у јавност преко јутјуба решење. Чак шта више, мислим да је погрешан корак. Али од коментара појединаца се јежим. И не могу да схватим чиме су инспирисани да потежу питање завета које су монахиње положиле. Питам се коме су они положили завет. Христу нису, јер тако Христов војник не говори.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Обавјештавамо сву пуноћу црквену да се у вечерњим сатима, на празник Благовијести,  7. априла 2021. године на Цетињу упокојио у Господу протосинђел Исак (Симић), сабрат Цетињског манастира, после дугогодишње срчане болести, причестивши се претходно Светим даровима.
      Повезана вест: 
      Владика Јоаникије: Отац Исак, тихи монах и свештенослужитељ Христов, поживио је међу нама ненаметљиво и скромно

       
      Отац Исак је сахрањен данас, 8. априла на монашком гробљу у Манастиру Ћелија Добрска, метоху Цетињског манастира. Опијело је служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије, уз учешће братства Цетињског манастира и цетињских пароха.
      Отац Исак је рођен 21. априла 1961. године у Адашевцима код Шида, од оца Славка и мајке Добриле. На рођењу је добио име Зоран, а доцније је на крштењу добио име Симеон. Дипломирао је на катедри Историје умјетности на Философском факултету у Београду гдје је студирао и психологију. У Цетињски манастир је дошао 1993. године за Васкрс. Замонашен је руком блаженопочившег Митрополита Амфилохија, заједно са садашњим Епископом полошко-кумановским Јоакимом и игуманом Манастира Стањевићи архимандритом Јефремом, на празник Светог Исака и Јефрема Сирина, 10. фебуара 1996. године. Обављао је послушање манастирског ризничара више година. Рукоположен је у ђаконски чин 26. јула исте године у Манастиру Светог Архангела Михаила на Превлаци. Јеромонах је постао на Велику Суботу 1999. године у Цетињском манастиру.
      Одлуком и благословом Митрополита Амфилохија, отац Исак је постављен за настојатеља Манастира Дајбабе 1999. године. У том звању, написаће књигу „Живот и дјело Преподобног оца нашег Симеона Дајбабског“ (2004) која је објављена са сабраним списима Светог Симеона према коме је гајио посебну љубав.
      Због здравствених проблема, отац Исак се враћа 2007. године на Цетиње, у манастир свог пострига. Као један од аутора, учествовао је у изради капиталног дјела „Ризница Цетињског манастира“ (2013), а написао је и неколико радова из области историје црквене умјетности који су објављени у издањима Митрополије. На празник Светог Николаја Жичког и Јоасафа Српског, 3. маја 2013. године, Митрополит Амфилохије му је додијелио чин протосинђела. До свог упокојења, поред многих здравствених проблема, ревносно је обављао дужност манастирског свештенослужитеља. Био је познат по својој благој нарави и омиљен међу вјерницима.
       
      Молимо се Господу да га у насељима праведних настани и да му учини вјечан спомен!
       
      Митрополија црногорско-приморска и Управа Цетињског манастира
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Четврто издање специјалне емисије поводом 350-годишњице упокојења светога Василија Острошког, посветили смо духовном и историјском значају свештене обитељи манастира Острог. Ово издање доноси историјат горњег манастира који чине два храма и један параклис, као и доњег манастира са храмом Свете Тројице и новосаграђеном храму Светог славног и добропобедног новомученика Станка Острошког.

       
      Манастир Острог чине два манастирска комплекса поникла у различитим историјским раздобљима: горњи манастир и доњи манастир. Оба манастира повезује асфалтни пут дуг три километра. Горњи манастир налази се на 902 метра надморске висине, а доњи манастир је на надморској висини од 800 метара. Смештени су  на планинском масиву Острошке греде, који се простире од околине Никшића до надомак Даниловграда. Ово место одликује се пријатном климом и природним реткостима.
      Емисију о духовном и историјском значају острошке обитељи крунисали смо причом о острошком скиту у Јован Долу, као и подсећањем на лик и дело блажене успомене архимандрита Лазара (Аџића), знаменитог игумана острошког у чије је време је и саграђен овај скит.
      Освртом на лик и дело блаженопочившег игумана острошког Лазара (Аџића), указали смо на велики духовни значај острошке светиње који је, између осталог, изражен и кроз његове настојатеље. „На првом месту, отац Лазар је био велики молитвеник. Поседовао је Исусову молитву, што је реткост. Из милости, доброте и постојаности карактера, саображавао се са сваким човеком, па био он праведан или грешан. Све је говорио ћутањем, управо молитвеним ћутањем, а грлио је благодатном енергијом. Грлио је целокупну твар енергијом која је из њега исијавала. Према грешницима је био милостивији, зато је оставио толики неизбрисиви печат на људима око себе. То је био један човек, и за мене једини човек, са којим сам срцем на даљину, дубље мисаоно, унутра могао да разговарам. Као што кажемо на Литургији: Једним устима и једним срцем”, речи су сведочанства епископа Јована (Пурића), које смо предочили нашим слушаоцима у завршном делу ове емисије.
       
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Администратор Митрополије црногорско-приморске, Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је данас, на празник преподобног Симеона Дајбабског, славе манастира Дајбабе са свештенством Свету архијерејску литургију пређеосвећених дарова у овом манастиру.
      Повезан садржај: 
      Преподобни Симеон Дајбабски

       
      Након Светог причешћа благосиљан је славски колач, који су припремили чланови Дјечјег хора “Преподобни Симеон Дајбабски”, који данас такође слави своју славу.
      У архипастирском слову на крају богослужења Владика Јоаникије је рекао да је Господ преподобног Симеона, као свијећу распаљену, поставио да свијетли свима нама и да нам показује свјетлост вјере православне.
      “Његов живот, од почетка до краја, био је у знаку свјетлости Божије. Испуњен је вјером од свога најранијег узраста, коју је наслиједио од својих блажених предака из братства Поповића, свештеничке породице”, рекао је Владика будимљанско-никшићки.
      Рекао је да је он изданак тога рода и слава града Цетиња.
      “И ако се Цетиње са неким заиста може похвалити, понајприје треба да се хвали преподобним Симеоном, јер сви други који су се прославили на Цетињу, својим ранијим поријеклом су однекуда дошли. А преподобни Симеон потиче баш са Цетиња”, рекао је Владика и подсјетио да су Поповићи, у временима кад су многи поклекли, остали вјерни православљу, заједно с владиком Данилом Петровићу.
      Подсјетио је на животни пут Светог Симеона од Цетиња, до светога Кијева, Острога и Дајбабске горе.
      “Припремајући се за највеће дјело у свом животу, свега је себе уградио у ову светињу. Био је веома образован, светоотачког образовања. О томе свједочи и његова библиотека, која је већим дијелом разнешена, али остало је нешто његових књига. Био је не само светоотачког образовања него и светоотачке ревности. Угледао се на свете оце пустињаке из давних времена, на Светога Антонија и Светога Макарија. И на Светога Василија Острошкога”, нагласио је Владика Јоаникије.
      Владика Јоаникије је истакао да је преподобни Симеон поред светоотачког образовања научио и најважнију науку коју је наш наропд вјековима његова – науку поста, молитве и покајања.
      “Ту науку је он усавршио. И ево, Бог је тако уредио да његов спомен буде баш увијек у току великога поста, да се овдје хришћани саберу и да се укријепе од благоуханија из његова светога ћивота. И да се надахну његовим примјером и његовом науком. А он је кроз ту науку стекао такву мудрост да је постао учитељ и свјетило цијелом народу”, бесједио је Владика Јоаникије.
      Владика је вјернима поручио да имајући овакав примјер треба да се сви учимо да следујемо за светим Божјим угодницима.
      “Ми хришћани, поштујући сваку вјеру и сваког човјека, и све који другачије мисле, треба да знамо свој пут. А тај пут је посвједочен примјерима светих Божјих угодника. На томе путу увијек је човјек на добитку – не као што се говори да је у неким другим религијама човјек увијек на губитку. Хришћани увијек иду напријед и кроз највећа искушења посвједочују своју вјеру и успињу се, како каже апостол Павле из силе у силу”, поручио је Епископ будимљанско-никшићки.
      Рекао је да је преподобни старац Симеон поднио много трудова за своју вјеру постећи веома строго.
      “Постећи и молећи се Богу, он се испуњавао даровима Духа Светога, свједочећи да човјек не живи само о хљебу него о свакој ријечи која излази из уста Божјих. А то је ријеч живоносна, истинита, света… Постећи, молећи се Богу и причешћујући се Тајнама Христовим заблистао је као сунце, по јеванђелскоме свједочанству. Јер, Господ каже да ће праведници заблистати као сунце. То се односи на последњи дан и на царство небеско. Али царство небеско се појављује већ овдје, преко Божјих угодника. Имајући то богатство овдје међу нама, мошти и ћивот и живи примјер Светога Симеона Дајбабскога, ми се данас радујемо радошћу неисказаном. И у ове посне дане, на овим светим службама, предокушамо радост Васкрсења Христовога”, закључио је Владика Јоаникије.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Дејан,
      Манастир Нимник, епархија Браничевска , не поседује отворене налоге на друштвеним мрежама, сходно томе није активан на интернету.
      Групе и странице које се налазе на друштвеној мрежи Фејсбук су направљене без знања и благослова игумана манастира Нимник.
      Братство манастира не стоји иза тих страница и  група на друштвеној мрежи и нема никаквих додирних тачака са самим објавама и писањем на њима!
      Јеромонах Порфирије, сабрат манастира Нимник
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У славу Светог Василија Острошког Чудотворца, поводом прославе 350 година од његовог блаженог престављења (1671-2021); поводом јубилеја 150 година новинарства у Црној Гори (1871-2021); поводом 75 година Удружења новинара Црне Горе (1946-20121) и поводом 140 година Удружења новинара Србије (1881-2021)

       
      „Света дужност новинара, није ништа мања,
      од моралне одговорности свештеника и учитеља.
      И још је већа, јер је његов утицај шири!
      Један безобзиран новинар у стању је да
      распне душу народну на крст греха и злочина.“
      Св. Владика Николај Велимировић
       
      Свети Василије Острошки Чудотоврац, слава му и милост, и манастир Острог са својим светињама, јесте један од најчудеснијих мјеста и дарова Господњих нашем српском роду. Није случајно у народу међу вјерујућим ова светиња прозвана „српски Јерусалим“. Ко није могао отићи на поклоњење у Свету Земљу и у Свети град Јерусалим, он се трудио да макар једном у животу посјети ово свето мјесто и поклони се моштима Светог Василија. Долазећи у Острошку светињу, људи су најприје у своје срце и у своју душу записивали чудесни сусрет и то су чували у свом срцу као највечи дар од Бога. Ти записи у срцу и души остављали су дубоки печат и сјећање на многе поклонике манастира. Бројна су чудеса која су се догодила и која се догађају под Острошким гредама, за протеклих 350 година, и када би се све то записало онда „ни у сами свијет не би могле стати написане књиге“ (Јев. Јов. 21, 25).
      У манастир Острог, код Светог Василија, су долазили многи, од старца до дјетета, долазили су наши краљеви, патријарси, митрополити, епископи, свештеници, монаси, монахиње, народни прваци, новинари, професори, ђаци, књижевници, војсковође, занатлије, трговци, стари и млади, здрави и болесни – сви они којима је помоћ и милост Божја и благослов Светог Василија била потребна. Сви они су на свој начин одавали хвалу Богу и благодарили на том чуду којим их је Бог удостојио да посјете ову „српску ћабу“, „српски Сион“, „српску светињу над светињама“…
      Долазећи код Светог Василија, вјерни су пред свечевим моштима отварали своје срце и своју душу, монасима остављали своја и имена својих ближњих за молитву, и записивали чудеса која су им се догодила. Записивали су своје молбе светитељу и остављали. Монаси су записивали прилоге које у вјерни доносили и на богослужењима помињали вјерне, који су својим записима и поклонима показивали своју духовну и везаност за манастир Острог.
      Бројни поклоници Манастира Острога своје записе остављали су у књигама посјетиоца у Доњем и Горњем манастиру Острогу. Записе у књигама посјетиоца и поклоника острошке светиње остављали су многи, као што рекосмо, наши краљеви, црквена лица: патријарси, митрополити, епископи, игумани, игуманије, монаси, монахиње, свештеници, ђакони, министри, професори, учитељи, књижевници, пјесници, новинари, путописци, научници, љекари, бројна војна лица од комаданата, генерала, капетана до војника. Поклоници су били људи из најразличитијег друштвено-социјалног статуса.
      Највише записа налазимо од људи из Црне Горе, Приморја, Србије, Краљевине Југославије, СФРЈ, који су се уписивали на српском језику. Бројни странци који су долазили из европских земаља уписивали су се на руском, грчком, италијанском, француском, чешком, арапском, турском, енглеском, језику. Многи су оставили своја лична запажања како су доживјели манастир Острог, док су други записивали своје име и презиме. Чести су мотиви благодарења и захвалности Богу и Светом Василију што су их удостојили да посјете ову српску светињу и да се у њој помоле. Своје записе поједини поклоници оставили су и у виду пјесама у којима описују манастир и светитеља и говоре о њиховом значају. Споменице су служиле и као кратки љетописи у којима су игумани и монаси из манастира биљежили најзначајније догађаје и дешавања у манастиру, као и сам његов историјат. У њима ћемо наћи и уписана имена учесника бројних екскурзија ђака из богословија, гимназија, учитељских школа, као и црквених хорова, пјевачких друштава, студената бројних факултета и др.
      Поред бројних поклоника које смо навели да су остављали своје записе у споменичким књигама Манастира Острог, у овом раду забиљежићемо неке записе новинара, који су се уписивали у споменичкој књизи посјетиоца и поклоника Манастира Острога, приликом својих посјета острошшкој светињи, између два свјетска рата.
      У току новинарског конгреса који се одржаавао на нивоу цијеле Краљевине Југославије на Цетињу 1926. године,, бројни новинари том приликом посјетили су манастир Острог. У манастирској споменици, 1. октобра 1926 уписали су се новинари из Србије, Црне Горе, Хрватске, Словеније, уредници и чланови редакција бројних новина и листова. Међу њима налазимо записе новинара из Новог Сада, Београда, Загреба, Панчева, Љубљане, Сарајева, Цетиња.
      Сима Сп. Симић новинар из Београда;
      Трива Митар, уредник „Заставе“ Нови Сад 1. X. 1926.
      Борислав Минић, Београд;
      Путујући коз Црну Гору, са новинарског конгреса у Цетињу свратио са својим колегама да разгледам ово Св. мјесто
      Ђуро Бањац, уредник „Времена“;
      Павићевић, „Ријеч“;
       
      Срба М. Тодоровић, новинар београдски, би срећан да се 1. октобра поклони моштима Светог Василија Острошког
      У другој половини августа 1928. године, у Манастиру Острогу боравио је Јован П. Вукчевић типограф и новинар из Подгорице, који је оставио занимљив запис:
      18. августа 1928. године дошао сам у ово свето мјесто, са мајком Кићом, братом Душаном, снахом Вукосавом и дјецом Загорком и Олгом а 19. истог поклонисмо се моштима Великог мученика Св. Василија Острошког Чудотворца, када смо се и духовно нахранили.
      У ово Св. мјесто дошао сам једино да се духовно нахраним, а затим и да се одморим – љетујем.
      Читав одмор посветио сам искључиво у шетњи кроз ово Св. мјесто, обилазећи сваког дана „Башину воду“, „Крст“, „Белведер“, Доњи и Горњи манастир, као и друга оближња мјеста. Овако дивна душевна храна коју сам пожелио у ово Св. мјесто, клањајући се моштима Св. Василија Чудотворца много ми је пријало и опоравио сам се колосално , зато ће ми ово Св. мјесто остати вјечита успомена, у мом срцу и души.
      Захваљујем се на обимној предусретљивости уваженом госп.у Леонтију Митровићу са осталим такође особљем ових манастира.
      Цијенећи ову праву српску светињу и, клањајући се, и по други пут Св. Василији Острошком Чудотворцу, а благодаран остајем г. архимандриту Леонтију Митровићу са осталом ман. особљем остајем пун религије пема Свевишњему.
       
      30. – VIII. – 1928. год. у Острогу
      Јован П. Вукчевић
      Типограф и новинар из Подгорице
       
      Новинар и народни посланик Милоје С. Сокић, посјетио је Манастир Острог 12. септембра 1932. године и том приликом је записао:
      На дан 12–IX -1932. год. положио сам камен темељац првој насељеничкој православној цркви у селу Раставици поред Лавре Високих Дечана, а јутрос 17–IX -1932. год. Поклонио сам се моштима Св. Василија Острошког чију сам паронажу примио на новом црквом у Раставици.
       
      Милоје М. Сокић
      Новинар и нар. посланик
       
      У току 1933. године у споменичким књигама манастира Острога налазимо неколико записа новинара. Почетком године, тачније 28. фебруара уписао се новинар из Сарајева. Уредник „Зетског гласника“ Вуко М. Митровић уписао се 4. јуна. Свој запис је оставио новинар Нико Јовићевић 12. јуна 1933. године у коме каже:
      При обиласку роднога крша, послије више од једне деценије, поклоних се моштима Светог Василије.
       
      12. VI. 1933. г.
      Нико Јовићевић, новинар
       
      Слави у Доњем манастиру Острогу на Тројичиндан 1939. године, присуствовао је и новинар Момчило Павићевић оставивши свој запис у књизи поклоника:
      Тројичиндан 1939.
       
      Момчило Павићевић,
      Новинар – дописник „Политике“
       
      У пратњи Његове Светости Патријарха Српског др Гаврила Дожића 1940. године био је и специјални извјештач „Политике“, Синиша Пауновић који је том приликом оставио занимљив запис:
      1–X–1940 Као специјални извјештач, највећег нашег дневног листа „Политике“ пропутовах главнија мјеста по Црној Гори, у пратњи Његове Светости Патријарха Српског Господина Гаврила. На том путу стигох и у ову свету обитељ – Манастир Острог. Ту у Доњем манастиру проведох неколико дана као гост архимандрита Леонтија и братства. Посетих и Горњи манастир и поклоних се моштима Св. Василија Острошког где ме дочека игуман Герасим Чечур. Оба манастира затекох уређена. Било би лијепо да се многи наши манастири у Србији угледају на ове манастире. Кад би с еи у осталим нашим манастирима овако радило свет би више поштовао наше старе богомоље.
      Синиша Пауновић
      Кратке новинарске забиљешке у споменичким књигама посјетилаца и поклоника манастира Острога, такође свједоче колико је ово свето мјесто привлачило бројне поклонике, међу њима и новинаре. Безбројни су новински чланци, текстови, репортаже, извјештаји, аудио и видео записи, путописне забиљешке, са бројних свечаности и слава из манастира Острога. Свему томе, свој немјерљив допринос дали су и дају новинари, проносећи славу Светог Василија и овог светог мјеста, и свједочећи својим радом истину, на коју су позвани по свом послушању, имајући свету дужност и моралну одговорност пред свима.
      Нека ово буде мала воштаница за покој свих новинара који су се упокојили, као и за оне који су своје животе положили за истину и правду извршавајући своје часно новинарско послушање.
      Све новинаре, истинољубитеље и људе добре воље, нека прати благослов Светог Василија Острошког Чудотворца, у овим великим јубилејима, када прослављамо 350 година од његовог блаженог упокојења; 150 година новинарства у Црној Гори, 75 година Удружења новинара Црне Горе и 140 година Удружења новинара Србије, на многаја и благаја љета.
       
      мр Александар Вујовић,
      професор Богословије Светог Петра Цетињског
      и уредник Катихетског програма Радио Светигоре,
      добитник Друге годишње награде УНЦГ за 2019- годину.
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
×
×
  • Креирај ново...