Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
Sign in to follow this  
Света_Матрона

Света Матрона Московска филм

Оцени ову тему

Recommended Posts

ЧЛАН

Кога занима превод није на српском на жалост, али има енглески превод.

https://www.youtube.com/playlist?list=PL...dCMT9EOhU4

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

По Синодалној комисији за канонизацију, она Стаљина није гледала и није била врачара и не-Православни окултиста. Али била је ту проблематика ипак. Једна девојка Синаида Зданова, што је живела са Светом Матроном је записала њена духовна искуства и живот. навела је за Свету Матрону да се виђала са Стаљином. И да се бавила врачањем, окултизмом тачније у сврху исцељења људи којих је некад било на десетине дневно. Та књига је штампана у Манатиру Свете Тројице у Московску епархију и имала је велик тираж. мало после тога је синодална комисија одбацила већину тих тврдњи и преуредила биографију, па је онда канонизована на нивоу Московске епархије, па после тога на ниво целе РПЦ.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Значи да је не би канонизовали да се састала са Стаљином?  Или да је мање света што  

 је товариш Стаљину у тим кризним треницима прорекла да ће истерарати окупаторе као 1812. Само што у овом случају неће спалити Москву и что је најважније да је не треба напустити него бранити.

Комисија нигде није рекла да се нису састали него није стала иза иконе, али то је већ из политичких разлога. Још је рано за то тек је прошло тридесет година од слома комунизма и процвата православља. 

У савком случају сама икона са Стаљином где да се обратио њој за заштиту је за нас православне нешто што ће да оде у Царство, у том смислу је и та икона која иконизује њихов сусртет. Значи у најтежим тренуцима Стаљин се обраћа свемоћном Господу у коме је једино спас преко заступништва  Св. Матроне.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 14 минута, Света_Матрона рече

 је товариш Стаљину у тим кризним треницима прорекла да ће истерарати окупаторе као 1812. Само што у овом случају неће спалити Москву и что је најважније да је не треба напустити него бранити.

не рекла је да ће уништити цркве комунисти по предању. Шта је о Стаљину говорила, то нисам чуо. 

пре 14 минута, Света_Матрона рече

Значи да је не би канонизовали да се састала са Стаљином?  Или да је мање света што  

окултизам није предуслов за канонизацију, о томе је Црква штампала књиге као сведочанство о њеној биографији, наведох ти писца и манастир који је штампао. То сам баш упамтио...

пре 14 минута, Света_Матрона рече

Комисија нигде није рекла да се нису састали него није стала иза иконе, али то је већ из политичких разлога. Још је рано за то тек је прошло тридесет година од слома комунизма и процвата православља. 

У савком случају сама икона са Стаљином где да се обратио њој за заштиту је за нас православне нешто што ће да оде у Царство, у том смислу је и та икона која иконизује њихов сусртет. Значи у најтежим тренуцима Стаљин се обраћа свемоћном Господу у коме је једино спас преко заступништва  Св. Матроне.

 Ако се добро сећам она је била непокретна и слепа цело то време...Али одбачено је то из званичне биографије да ја знам од теолога Руског. Сад ти ако нађеш негде на Православни сајт званични да има, то би ме изненадило

Та икона коју помињеш је као и оне од Распућина одприлике. Значи икону је канонска иако се разговор са Стаљином сматра за легенду и измишљотину. То је само сликарева инспирација била и тако је нашла место у Цркву и канонски је прихваћена јер Стаљин нема ореол и неутралан је.. Као лупам сад пример, имамо негде свеца и змаја. А знамо да змај не постоји, нити су се видели већ је то нека легенда и инспирација иконописца

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Ја мсм. да је Петроградска епархија по вољи верника, реаговала да се то уклони.

али ваљда у њиховој епархији само... Вероватно ће ове фреске остат у Москву, Курск... и још неке Цркве и где је постављена.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Уочи празника Сретења Господњег наш гост био је јереј Арсеније Арсенијевић, старешина храма Светог Вазнесења Господњег у центру Београда и парох и главни и одговорни уредник нашег радија.   Звучни запис емисије    "Уколико смо ми себе и своје срце очистили, можемо видети лик Божији у другоме човеку", рекао је наш гост говорећи о Сретењу - сретању или сусрету са Господом односно са нашим ближњим - "кога треба да осећамо као свог вечног брата". Да би до сусрета дошло, мора човек да буде и стрпљив, попут св. Симеона Богопримца који је ишчекивао Господа.    "Моменат смрти за такве људе је тренутак ослобођења од овога света" каже о. Арсеније. Иако човек са годинама сасвим природно стари, опада његова снага, али телесно назадовање не подразумева и духовно пропадање. Чућемо шта су помисли срца, како се у данашње време пројављује себељубље, зашто људи желе да одложе тренутак одласка из овог света?     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Логос,
      Документарни филм „Влајићки мученици“ представља причу о трагичном догађају из српског села Влајићи код Теслића, када је једна усташка јединица крајем јануара 1943. године извршила масовни злочин над недужним цивилним становништвом,  побивши замало све мјештане засеока Долићи у поменутом селу.      Документарни филм „Влајићки мученици“ представља причу о трагичном догађају из српског села Влајићи код Теслића, када је једна усташка јединица крајем јануара 1943. године извршила масовни злочин над недужним цивилним становништвом,  побивши замало све мјештане засеока Долићи у поменутом селу. Да трагедија буде већа, за то су се побринули и поједини сусједи из неких ближих хрватских и муслиманских села, који су били у саставу те усташке јединице.      У том монструозном злочину, за само дан-два, село Влајићи је остало без четрдесет троје својих мјештана, међу којима је било шеснаест мушкараца старости од 17-64 године, дванаест жена старости од 18-73 године, те петнаесторо дјеце старости до 16 година. Међу убијеним женама било је и неколико трудница, тако да број убијене дјеце није никада утврђен.      Нема никакве сумње да је овај злочин над српским цивилним становништвом, као нажалост и бројни други у току тог рата, учињен по вољи и за потребе геноцидне Независне Државе Хрватске.      Међутим, једна друга врста злочина над овим мученицима услиједила је у поратним годинама и деценијама, када је овај догађај и ово страдално мјесто, невјероватном вјештином манипулација, па и политичког диктата ондашње југословенске државне заједнице, било скрајнуто од хроничара рата и историчара ратне прошлости, а за потомке страдалника наметнуто као готово забрањена тема.      Радом Одбора за истраживање ратних злочина над српским становништвом почињених на теслићком подручју, формираним 2013. године, отпочело је истраживање прво овог, без сумње највећег српског страдалништва у читавом усорском крају.      Први сусрети са преживјелим свједоцима и потомцима влајићких мученика, те снимање првих филмских прилога, обављени су на седамдесетогодишњицу злочина, да би се у годинама након тога, повременим радом коначно дошло до снимљеног филма. Алекса Касаповић, проф.   Аутор: проф. Алекса Касаповић Сниматељ и монтажер: Далибор Ковачевић Наратор: Никола Милићевић Молитву изговара: Милош Милићевић (аматерски глумац)   Слике Влајићких мученика преузете из књиге: Милице Мишић ''Мученици из Влајића''     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Логос,
      У среду 12. фебруара 2020. године, на дан када Света Православна Црква прославља три велика светила Цркве Божије, Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у параклису Свете Касијане манастира Милешеве. Саслуживали су архимандрит Леонтије и протођакон Никола Перковић.   Звучни запис беседе   Говорећи о дивним светитељима које Црква данас прославља Епископ Атанасије је рекао: – Данас празнујемо оне светитеље који украшавају Цркву, који су Цркву у оно време уредили, устројили по правим законима вере и понашања и живота, празник светих тројице Јерараха, Василија Великога, Григорија Богослова, Јована Златоустога. Црква је издвојила ову тројицу светих као пример за угледање. Да се поучавамо њиховом науком, њиховим богословљем, њиховим учењем. Да живимо онако како су они живели. Да чујемо њихове речи.   – Сва тројица ових дивних светитеља су имали свој специфичан задатак у Цркви, и треба додавати и једнога и другога и трећега. У Цркву свако уноси своје дело, и не може се због тога што је нечије дело добро одбацивати добра дела других људи. Многи ту праве грешку. Сви су се добро изразили, свако је донео, унео свој добри дар, и све те дарове треба слагати заједно. Они су се изразили према потреби Цркве. Према потреби Цркве су дали свој прилог, и зато их је Бог и Црква Божија прославила и прославља заједно.   – Сада је потребно највише усмерити пажњу на то да правимо заједницу, да правимо људе који ће бити у слози, који се неће свађати, који неће искључивати један другога, који ће имати саосећање један према другоме. Све треба што је добро додавати једно другоме. Да овај свет напунимо добрим свештеницима, добрим монаштвом, добрим хришћанима, верницима, који неће бити подељени ни по каквим земаљским интересима, који се неће свађати због богатства, због имања, који ће једни друге осећати као браћу и сестре. Такву заједницу треба да градимо, на то нас Бог позива, нагласио је Епископ Атанасије.     Извор: Епархија милешевска
    • Од Логос,
      Ви који сте са Апостолима једнаки и учитељи Васељене, Владику свих молите: Да дарује мир Васељени и душама нашим велику милост. (тропар)   У празничном прилогу прочитајте:     Бранислав Илић: Света Три јерарха – Три богоносна светитеља

      Житије Света Три Јерарха
      Преподобни Јустин ћелијски: Беседа на празник Света Три Јерарха   Митрополит црногорско-приморски Амфилохије: Беседа на празник Света Три Јерарха   Епископ бачки Иринеј: Беседа на Света три Јерарха у Алмашком храму – 12. фебруара 2015.   Блаженопочивши Епископ жички Хризостом: Беседа на празник Света Три Јерарха

      Епископ далматински Фотије: Беседа на празник Света Три Јерарха   Блаженопочивши Епископ јегарски Јероним: Беседа на празник Света Три Јерарха 2016. године, Алмашки храм у Новом Саду
        Презвитер Игор Игњатов: Света Три Јерарха

      Митрополит пергамски Јован (Зизјулас): Разлика личности и индивидуе по Кападокијским Оцима

      Храм Света Три Јерарха - Алмашки храм у Новом Саду

      Учитељи васељене   Протојереј Андреј Ткачов: Три светитеља - Организатор, молитвеник и проповедник    Прилог Радио-Беседе: О Света Три јерарха:    

        Извор: Ризница литургијског богословља
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј је у недељу, 09. фебруара 2020. године, началствовао светом архијерејском Литургијом у Лозани поводом прославе парохијске славе Света Три Јерарха.     Епископу Андреју су саслуживали надлежни парох, протојереј Богољуб Поповић и протођакон Иван Толић, уз прислуживање докторанта г-дина Милана Кострешевића из Берна.  За лепоту појања на светој Литургији потрудили су се појци надлежне парохије које је предводила г-ђа Нина Софронски.   У надахнутој празничној беседи, Његово Преосвештенство Епископ Андреј објаснио је настанак празника Света Три Јерарха, као и значај теолошког дела тројице Светитеља, који су били узор великим подвижницима и светитељима који су живели и на подручју Романске Швајцарске. Надлежни парох отац Богољуб је затим поздравио све присутне, а посебно се захвалио Његовом Преосвештенсту на сталној пастирској бризи и благослову.   Након заамвоне молитве, освећени су славски симболи које су припремили кумови овогодишње парохијске славе, породица Максић из Лозане. Кумови славе су затим позвали све присутне на послужење и заједничку трпезу љубави, током које се Епископ Андреј поново обратио присутним гостима одабраним речима.     Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...