Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

Nisam pravoslavne vere, ali verujem u Boga. Ne pripadam ni jednoj religiji, molim se Bogu i treudim se da nikome ne cinim zlo. Pre tri nedelje mi je umro brat. Dobio je mozdani udar i poceo je sasvim polako da se oporavlja, ali onda su nam jednog jutra javili da je umro. Od onda ne mogu da nadjem ni svoj mir, ni utehu. Ne razumem zasto mu Bog nije pomogao da ostane ziv. Niko od nas u familiji nije ni 0110_hahaha ni zla osoba, trudimo se da zivimo svoj zivot kako znamo i umemo moleci se Boigu i ziveci posteno. Brat mi je bio mladji 6 godina od mene i ja se pitam zasto sam ja jos uvek ziva, kada sam i ja imala mozdani uda pre par godina, samo je bio mnogo laksi i danas nemam nikakvih posledica, a on je, jadan, morao da umre. Zasto je to moralo da se dogodi i da se cela familija baci u ocaj. Moj tata ima od tada problem sa Bogom, jer je ceo zivot govorio kako je jedino sto moli Boga da ni jedno njegovo dete ne umre pre njega, a sada se bas to desilo. Recite mi, ima li utehe za mene ili moram svaki dan da dozivljavam cepanje srca iznova, samo sto otvorim oci?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest свештеник Иван

Добродошла Јестира и нека Бог Твога брата усели у Царство Небеско. Разумем Твоју бол јер је она показатељ љубави према брату али и показатељ страхоте смрти. Зар има веће страхоте од смрти? Нема. Смрт је највећи, најопаснији непријатељ.

Но драга сестро, има ли решења у свој тој страхоти за Тебе и за Твоје родитеље и за Твога упокојеног брата? По свакој људској логици нема. Не може нико твога брата повратити. Твога брата нема међу живима на овој земљи. Да ли има икакве наде? Има, и та нада је реална и потпуно остварива. Та нада и утеха и прибежиште је личност Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Твој брат није победио смрт сам за себе нити је ико могао да му помогне да победи смрт, зато што су људи смртна бића и нисмо смртни само у старости већ чим смо се родили. То је последица наше створености. Но, Христос је победио смрт, он је устао из мртвих и свакоме ко у Њега верује отвара пут у живот вечни. Ово је истина над истинама и једина утеха. Васкрсење Христово је утеха свима нама. Многима од нас су најдраже особе отишле са овога света и то је тешко и срце се цепа, али у дубини срца знам да тај мој пријатељ који је умро заправо је жив, сада као икона у Господу, а после другог доласка Христовог као целокупна личност са душом и телом преображеним за вечност. Сестро, нека Ти је Христос утеха који је рекао: Ако ко у мене верује и ако умре живеће. Надам се да је Твој брат полагао наде у Христа, а надам се да ћете и ви полагати наду у Христа. Зато је битна Света Литургија која је спој целокупне Божије творевине са Богом. Ако нисте крштени- крстите се и крените тешким путем литургијског живота где можете видети вашега брата у лику самога Господа Исуса Христа.

Наравно да за све људе има наде. Никако не очајавати. Ваш брат је отишао са овога света раније и ми не можемо из ове позиције гледати зашто је то тако. Нас све чека искуство смрти и тај дан нам је ближи и ближи. Ове године нису ништа наспрам вечности. Молите се да се заједно са вашим братом сретнете у вечности. Можда је баш смрт вашег брата преломан моменат да постанете православни хришћанин и да дође спасење дому Твоме. Бог не суди као људи, Бог није злочинац. Бог узима човека са овог светау најбољем тренутку за његово спасење.

Када кажете да не разумете зашто Бог није помогао вашем брату да остане жив, сетите се силних страдалника и мучениказа Христа. Зашто и њима Бог није дао да буду живи још коју годину него да баш умру и то у најгорим мукама? Зато што Бог жели да се људи спасу, али морамо проћи кроз страдање и ад. То је једини пут до васкрсења, јер је то пут Христов.

Желим Ти сваки благослов од Бога, мир и утеху у души Твојој.

свешт. Иван

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Hvala vam na lepim i toplim recima utehe. I ja i moj brat smo krsteni u pravoslavnoj crkvi, ali nismo ziveli zivot pravoslavnog vernika. Kazete da se setim stradanja mucenika, ali meni tudja nevolja ne moze da bude uteha. Ja znam da nisam jedina koja je dozivela gubitak, ima i strasnijih nacina da se neko izgubi, ali to nije moja uteha. Zelim da razumem Boga i njegove postupke u mom slucaju. Ja ne mogu da prihvatim nicije posrednistvo izmedju mene i Boga, ali mogu da prihvatim savet i misljenje nekoga ko moze da mi ukaze na nove impulse u razmisljanju i pokusaju razumevanja. Ja ne zelim da pripadam ni jednoj veri, ali zelim da razgovaram sa ljudima koji pripadaju nekoj veri, jer razumevajuci njih i njihov pogled na svet, pokusavam da razumem Bozije postupke. Nemojte se uvrediti ovakvim mojim stavom, ne mozemo svi na isti nacin verovati i meni ljudski rituali nista ne znace, jer znam da je Bog iznad svega toga i da on zna moje srce i bez da slavim rituale, on zna moje postenje i poslusnost bez da to demonstriram pred svetom. Zog toga ja ne pripadam nekoj religiji, ali verujem u Boga, jer znam da ga ima, osecam njegovo prisustvo i znam da ni jednom coveku na svetu nije moguce da Njega razume, ali ja ipak imam potrebu za time.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ne ocajavaj draga Jestira.Evo,i meni je umrla sestra od 32 godine,mladja od mene,ali meni da nije Vere u Boga,ja ko zna kako bih to prezivela,a kada je ona umrla,ja sam i trudna bila,pa 40-ti dan od njene smrti ,ja prvi dan posle porodjaja,ali nisam ocajavala,nisam plakala,ne znam da li sam za godinu dana dva ili tri puta zaplakala.Ja smrt ne dozivljavam kao kraj,za mene je sestra ziva i dalje,samo sto je ne vidim,a ono sto znam da za nju mogu da ucinim je da se molim,da dajme milostinju i da ne tugujem i ne ocajavam,jer time njoj necu pomoci,a sebi cu sigurno nauditi.

Da tvom bratu Bog da Carstvo Nebesko,a tebi snagu da prevazidjes tugu i da se izdignes iznad svega i da se molis za dusu svog brata.Svi cemo mi jednog dana Bogu  na istinu,i kao sto mi sada prolazimo na groblju pored nekih spomenika od pre sto godina i ne misleci na to da je neko nad njima tugovao,tako se ni nas ljudi nece secati,ali je bitno da nas se Gospod seti.

Pozdrav!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest свештеник Иван

Kazete da se setim stradanja mucenika, ali meni tudja nevolja ne moze da bude uteha.

Христос да Ти буде утеха. Мученици су пример да је њима Христос био утеха и када су им секли комад по комад тела. Молим Те, ако имаш времена прочитај још једном мој одговор. Опрости што не знам боље да Ти одговорим, јер речи свакако не могу пуно помоћи.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Draga Jadranka, strasno je to sto ti se dogodilo, jako mi je zao za tebe. Tako je moj deda umro dok je moja mama bila u drugom stanju sa mojim bratom. Po dedi je onda moj brat dobio ime. Znam kako je mama pricala koliko joj je bilo tesko trudnoj u toj situaciji i mogu da zamislim koliko si prepatila. Zavidim ti na snazi koju imas. vidim da ti znas gde je tvoja sestra sada, ali ja ne znam gde je moj brat... Bio je dobar covek, posten i blag i jedino sto sam sigurna je to da mu sada nije losije nego pre. Kada bih samo znala sta je sa njim sada, da li spava ili je negde, da li nas sve vidi... Ja sam u mom govoru na sahrani rekla sledece: "Otisao sam od vas samo mali korak dalje i nisam uopste daleko. Kada vi budete dosli tamo gdes sam ja sada, zapitacete se zasto ste toliko plakali."

Savo, Knjiga o Jovu nije dobar primer za moj slucaj. Jov je dobio zamenu za sve sto je izgubio, a ja mog brata nikada vise necu da dobijem natrag, pa iako imam jos jednog brata, isto mladjeg, on nikada nece moci da me utesi za ovim koga sam izgubila.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest свештеник Иван

Ja sam u mom govoru na sahrani rekla sledece: "Otisao sam od vas samo mali korak dalje i nisam uopste daleko. Kada vi budete dosli tamo gdes sam ja sada, zapitacete se zasto ste toliko plakali."

Све сте рекли, зато не очајавајте. Проживите ово. Сећаш се Патријархових речи? Када се дете роди, сви се радују а само оно плаче; када хришчанин умире сви плачу само се он радује.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Savo, Knjiga o Jovu nije dobar primer za moj slucaj. Jov je dobio zamenu za sve sto je izgubio, a ja mog brata nikada vise necu da dobijem natrag, pa iako imam jos jednog brata, isto mladjeg, on nikada nece moci da me utesi za ovim koga sam izgubila.

Једину праву утеху кад се изгубе блиске особе (доста сам их изгубио лично) једино може да пружи време. Мој приступ је екстреман и не верујем да Вам драга Јестиро може бити од неке нарочите користи, али, рећи ћу Вам, за случај да можда ипак грешим. Моја нада је управо у смрти - наравно, не кроз акт у који бих самовољно ушао, него као једина извесност свих наших живота. Ако, као што ми православни верујемо, смрт није крај него нови и васкрсни почетак, верујемо да ћемо се сусрести са свим драгим особама које смо надживели. Такође, верујемо да су у Божјем присуству и да су сви живи у наручју Очевом. Тај наш отац јесте Једини који Јесте, Јахве, Бог Живи и Бог Живих. Мртви су у том стању само за нас и привремено у току трајања ових наших живота који ће се неминовно окончати, у мањим или већим мукама. Грешите ако мислите да у православном хришћанству нема личног односа с Богом у кога на неки Ваш начин изгледа и сами верујете. Црквена побожност је много више од пуког ритуала, што једино можете да разумете управо личним учешћем на светој Евхаристији, за коју су многи рекли да им је донела утеху у неиздрживом болу.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Hvala Ivane, i sama sebi govorim da treba da poslusam to sto govorim, ali to je lakse reci, nego primeniti…

Andrej, razumem te sta mislis, ali i Lazar i Isus su se vratili iz mrtvih i niko od njih nam nije ostavio izvestaj kako je bilo tamo gde su bili. Da je bilo bolje nego na ovoj Zemlji, Bog nam to ne bi otkrio, jer ko bi onda od nas ostao ziv, svi bismo potrcali tamo, a da je gore tamo, niko vise ne bi radjao decu, kada bi znao da ce im biti gore nego ovde sada. I to je moja muka, jer Bog to nije hteo da nam kaze, a ja zelim da znam gde je moj brat sada. Lazar je "spavao", a Isus je posle smrti vaskrsnuo i setao ovom zemljom. Mislim da bi mi bilo lakse kada bih znala gde je on sada i sta radi. Nije to ljudska radoznalost, to je i briga za njega i zelja za sopstvenim mirom.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

У спиритистичким сеансама само могу да се јаве духови преваре. Срећом, већина медија су преваранти и њихове инвокације не дају никакве реалне резултате - само ново опсенарство. Такође, у самом православљу постоје потпуно антихришћанске представе о тзв. "митарствима" где се наводно "муче" душе преминулих. Наравно, светоотачко предање не пружа никакву подршку оваквим пројекцијама. Православно схватање не допушта увођење Бога у било какав просторни или временски континуум. Дакле, колико год нама то било тешко да замислимо, из перспективе Бога и "пре" оног тренутка који би ми сматрали стварањем, читав процес је већ био завршен - дакле, само из наше материјалне перспективе ми чекамо неки последњи суд - из Божије перспективе, тај суд је већ окончан. Један од савремених светих стараца (можда Клеопа или Порфирије) је рекао да је свако ко је макар једном у животу искрено рекао Господе Помилуј спасен - али, већи подвиг и чистота мисли и дела значи и већу сличност нашег духовног стања Божијем стању. Што смо сличнији Богу (по својим мислима и делима) то више можемо да поднесемо његову близину. На крају, Христос није дошао да спасе праведнике (којих међу људима реално ни нема), него баш грешнике.

Многи свети оци и многи православни дубоко верују да ће свако ко жели да буде с Христом и бити с њим. Христос има начин да се сваком човеку на свету, у свим периодима историје, реално јави у животу - и сигурно свако има шансу и да га прихвати. Ми који смо рођени у православној вери имамо међутим посебан позив и одговорност да му се одазовемо кроз учешће у светој тајни Евхаристије. Али, због комунизма и свих друштвених околности које нас оптерећују ми не знамо да ли ће се и у коликој мери његова милост проширити и на оне који су се крстили само формално и који су, неком разлогом и сопственом слабошћу, били саблажњени да не приме свету тајну Христове искупљујуће жртве (а неке су, сасвим сигурно, затровали и разни "духовници" таквим погрешним идејама). На крају, ко то зна осим самог Христа, нико није достојан његове жртве, али могуће је и да је неко за живота пришао светом путиру а да му је причешће било "на суд или на осуду, а не на исцелење душе и тела." Зато се, управо на овакав начин, трудимо да се од срца и искрено помолимо пред свако причешћивање "страшним и животворним Христовим тајнама."

Дакле, до поновног сусрета с вашим братом, из перспективе православне побожности (пошто сте Ваше питање ипак поставили нама који смо православни, иако Ви кажете да то нисте, па не бих желео да ни у ком смислу стекнете утисак да Вам можда намећемо наше ставове) остаје вам пре свега да се уздате у Свемилост Господа Христа који није пострадао и васкрсао да би било ког човека препустио пропасти душе и тела, него ће, као пастир добри примити сваку овчицу која жели да му приђе. Ви сте познавали Вашег брата и само Ви знате у коликој мери би он био расположен да приђе Христу и да га препозна као свог Спаситеља. Свакако у мери Ваше вере и сами можете да се помолите за поновни сусрет са Вашим братом у Царству Пресвете Тројице, које зато и благосиљамо на почетку сваке евхаристијске службе. Ми с наше стране можемо да се надамо да ће Вам у Вашем болу помоћи и Господ који је био и остао једини прави човекољубац у читавој људској историји.

Коначно, био бих слободан да Вас упутим на други пост. где смо већ разменили нека размислања о могућностима спасења оних који нису православни:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6537.msg182064.html#msg182064

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Jestira,ni sama ne zivim baš crkvenim i Liturgijskim zivotom,ne zato što ne zelim naprotiv,ali ne mogu se opravdavati nego se uzdam bicu bolje(zdravstveno) i bice bolje pa ce mi se zelje ostvarivati.

Zelim ti reci da ti rituali crkvenog i liturgijskog zivota su neophodni kao u svakodnevnom zivotu sto je

pranje ruku i licna higijena i sve ostalo što moramo obavljati da bismo zivjeli.

Tako je i sa ovim ritalima kako kazeš,samo što ovim ritualima obavljamo higijenu za najvaznije sto imamo-dusu

i najvaznije moguce-zivot vjecni u Carstvu Nj

Ti ziviš krajnje pošteno i cisto (i tvoja porodica)ali treba ti pečat na tvoje poštenje i čistotu.moraš to ovjeriti

Onim Koji Jedini može da da utjehu svakom koje trazi,a On ce naći načina kako "nacina je u Tebe mnogo"

Mi moramo slijediti uobicajene zakone da bismo zivjeli,tako moramo i ove zakone kojim duša zivi i tješi se i spašava

Ja sam procitala odgovor prvi Oca Ivana i molim te i sam ti kaze procitaj ga još koji put,a sigurna sam

da ce svešt Ivan imati Svjetlosti da ti odgovori još utjehonosnije  confused1

i nadam se da ce  confused  confused1 ispuniti tvoj zivot

i oprosti mi se svi trudimoja ne umijem bolje ali me dirnula tvoja patnja pa sam rekla idem pisati pa nek i vjetar odnese

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Spiritisticke seanse me ne interesuju, jer nemam nameru da razgovaram sa djavolom i njegovim slugama.

Ja sam piostavila ovaj post na pravoslavnom forumu da bih cula vase misljenje i vidjenje stvari. Zbog toga nema potrebe da mi se "izvinjavate" ili mi obajsnjavate da je to vase vidjenje stvari, jer sam to upravo i trazila. Da li vi znate gde prestaje Bozija rec, a gde pocinje ljudska u vasoj veri? Vidite, to je moj najveci problem zasto ne zivim zivotom pravoslavke, jer covek previse toga govori u ime Boga i svako misli da ima pravo na to. Pa i "vicarius filii dei" uzima sebi za pravo da to radi, a znamo koliko stete je svaki od njih naneo ovom svetu.

Jadranka, sta je to "akatist"? Ja se trudim da ne cinim nikome zlo, da zivim svoj zivot kako znam i umem, da budem postena i da analiziram sebe i svoje postupke kako ne bih ucinila nesto sto Bogu nije po volji. Ali, kada vidim da molitve cele moje porodice za zivot mog brata nisu uslisene, pitam se kakvu nadu ja jos mogu da imam u ovom zivotu, kakav oslonac… Jako je tesko tako ziveti, jer smo se mi molili samo da mu spase zivot, svejedno kakve posledice ce da ima, mi smo svi bili spremni da idemo taj put sa njim do oporavka ili makar do poboljsanja, a ovako nije samo moj brat umro, umrli smo svi sa njim, samo sto mi hodamo iznad zemlje…       

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Guscije pero, lepo si to rekla za duhovnu higijenu, ali za mene je ona nesto mnogo vise od obavljanja rituala. Citala sam ove odgovore sve po nekoliko puta, ali onu dubinu koju sam trazila nisam nasla, iako su to sve tople, iskrene i blagoslovene reci koje su mi upucene. Meni treba nesto vise, nesto sto ce da dodirne moje srce Duhm Svetim i ja sam sigurna da to mogu ovde da nadjem. Razumela sam da si bolesna i jako mi je zao ako je tako, zelim ti da se sto pre oporavis i da mozes da zivis svoju veru onako kako zelis i kako mislis da treba.Sve najbolje ti zelim.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Sanja888,
      Pozdrav svima, 
      da li je mozda bila ova tema? 

      Kako se pricescivati ako imate autoimunu bolest - celijakiju? Da ne duzim o bolesti, organizam ima jaku autoimunu reakciju kada se u organizam unese psenica, raz, jecam, tj protein pod nazivom gluten... 
      Neki saveti, iskustva, bilo bi mi od pomoci 
    • Од Драгана Милошевић,
      Srbija se našla među 14 zemalja sveta sa najstoržim merama za suzbijanje koronavirusa, prema procenama Oksforda. Ipak, na mapi država sa najviše zaraženih u Istočnoj Evropi, deli isto mesto, rame uz rame, sa Belorusijom, u kojoj koronu "leče" votkom i ne preduzimaju apsolutno nikakve mere zaštite od virusa.
      Na ovoj mapi, zemlje Zapadne Evrope crvene se kao žar što znači da je broj zaraženih koronavirusom, kao i nivo smrtnosti veoma visok i zabrinjavajuć, da je čak preko 2.500 zaraženih na milion stanovnika. Međutim, države Istočne Evrope obojene su daleko svetlijim nijansama žute ili narandžaste, što ukazuje da imaju 500 ili najviše 1.000 zaraženih na milion stanovnika.
      S obzirom na drakonske mere koje su do nedavno bile na snazi u Srbiji, trebalo bi da smo i mi zemlja obojena u žuto-narandžastu nijansu, odnosno da smo ušuškani među državama sa nižom stopom novoobolelih i umrlih.
      Ipak, nije tako. Crvena mrlja istoka Evrope, pokrila je samo Belorusiju, Estoniju, Moldaviju i – Srbiju! To znači da ove zemlje imaju od 1.000 do 2.500 zaraženih na milion stanovnika.

      Kako pored vanredog stanja, policijskog časa, zabrane izlaska za starije od 65 godina, dovoljnog broja respiratora, maski, rukavica, improvizovanih bolnica, socijalnog distanciranja i ažurnog testiranja, kako tvrdi struka i vlast, imamo isti broj zaraženih kao zemlja u kojoj se korona “leči” votkom.  
      Dok se predsednik Aleksandar Vučić u početku smejao koroni, broj zaraženih se očigledno gomilao. Onda se i on uozbiljio, pa zaveo stroge mere kojima nas je sve zaključao u naše domove i stavio veto na šetnje. Brine to što, predsednik zemlje, koja danas deli istu boju na mapi zaraženih kao Srbija, Aleksandar Lukašenko, prvi čovek Belorusije, poručuje svojim građanima na početku pandemije:
      “Ne treba nam strog karantin jer u ovoj zemlji niko neće umreti od korona virusa!”
      Pa je još i dodao: “Javno objavljujem da niko neće umreti u Belorusiji. Našli smo kombinaciju lekova koja će sačuvati živote”, rekao je Lukašenko.
      Međutim, do danas je od koronavirusa u Belorusiji umrlo preko 100 ljudi, a potvrđeno je preko šest hiljada slučajeva. Predsednik Lukašenko je odbacio tvrdnje da su oni umrli od virusa Covid-19, već je naveo druge hronične bolesti, kao što su bolesti srca i dijabetes.

      Votka pomaže u borbi sa koronom
      “Tvrdim da nijedna osoba nije umrla od korona virusa”, rekao je on, savetujući ljude da piju votku kako bi se borili protiv bolesti.
      Lukašenka su više brinule ekonomske posledice nego korona virus. A dok su građani Srbije tople prolećne dane dočekali zatvoreni u kućama pod ključem, u Belorusiji se život normalno odvijao, čak su se igrali i fudbalski mečevi, granice su otvorene, ljudi odlaze na posao i nije bilo panične kupovine toalet papira, jer Lukašenko odbacuje pandemiju kao ‘psihozu’.
      Belorusija se čak sprema i za proslavu Dana pobede nad nacistima u Drugom svetskom ratu, koju planira da održi na ulicama Minska 9. maja.

       
      Epidemiolog: Teško je praviti poređenja
      Na ova poređenja zemalja i njihove borbe sa koronom, reagovao je epidemiolog dr Zoran Radovanović, koji za Nova.rs kaže da nije realno, a ni lako, porediti stopu zaraženosti u zemljama, pa ni stopu smrtnosti.
      “Pitanje je koliko ljudi je u Belorusiji testirano, to nikako ne možemo tačno da znamo. Činjenica je da mi imamo najviše obolelih u odnosu na 12 zemalja regiona. Profesorka Markotić je čak rekla da je region dobro prošao, “svi osim Srbije”, imajući u vidu broj umrlih kod nas. Mi smo kasno počeli da testiramo građane i nismo mogli da otkrivamo obolele na vreme. Politika, koju je predlagala SZO i mere koje su sprovedne u zemljama koje su najbolje prošle sa koronom kod nas nije mogla da se primeni. Naglasak je bio na traganju za obolelima, stavljanju u karantin, na kontaktima i njjhovoj izolaciji. Mi nismo uspeli da detektujemo obolele na vreme, pa smo izolovali čitavu jednu generaciju”, kaže dr Radovanović.
      Broj umrlih je, smatra on, kod nas čak manji nego što bi se očekivalo.
      “Prosek godina umrlih je 67, a na Zapadu je 50 odsto preminulih iz staračkih domova, i imali su svi preko 80 godina. Ne bih tako lako upoređivao Srbiju sa Belorusijom, kad je u pitanju zaraženost i smrtnost. Čak su i Belgijanci rekli da su mnogi umrli od korone, a da to nije dokumentovano. Ako je jedna osoba umrla od korone, i svi durgi u njenoj okolini su posle smrti proglašeni žrtvama kovida-19, iako im nije rađen test. Kod nas je bilo obrnuto. Neki koji su i umrli od od korone, rečeno je da su preminuli od infarkta ili šloga. Tako da su brojke u slučaju epidemija uvek vrlo relativne i svako poređenje je rizično, čak nezahvalno” objašnjava dr Radovanović.
       
      Na mapi istoka Evrope crvene se zaraženi Srbije i Belorusije
      NOVA.RS Srbija se našla na mapi država sa najviše zaraženih u Istočnoj Evropi, deli isto mesto, rame uz rame, sa Belorusijom, u kojoj koronu "leče" votkom.  
    • Од Драгана Милошевић,
      Profesor Univerziteta Pitsburg u SAD ubijen je iz vatrenog oružja, javili su danas svetski mediji.
       
      Profesor Bing Liu (37) je navodno bio na pragu "veoma značajnih otkrića" o korona virusu.
      Njegovo izrešetano telo nađeno je u njegovoj kući u mestu Ros Taunšip.
      Imao je prostrelne rane na glavi, vratu, ramenima i drugim delovima tela.
       
      Prema pisanju američkih medija, nakon sat vremena od ubistva u jednom automobilu pored profesorove kuće nađen je još jedan leš.
      Policija sumnja da je osoba koja je nađena mrtva u vozilu usmrtila profesora, a potom izvršila samoubistvo.
      Polcija navodi da su se njih dvojica najverovatnije poznavala, a istragom će biti utvrđen motiv zločina.
       
       
       
      Članovi Medicinske škole Univerziteta u Pitsburgu u Pensilvaniji, SAD, opisali su svog kolegu kao izvanrednog istraživača i mentora.
      Oni su rekli da je Bing bio na pragu veoma značajnih nalaza ka razumevanju ćelijskih mehanizama koji stoje u osnovi SARS-CoV-2 infekcije.
      Obećali su da dovršiti njegovo istraživanje i da će mu tako odati počast.
       
      Ubijen profesor koji je istraživao korona virus, izrešetan u svojoj kući
      MONDO.RS Profesor Univerziteta Pitsburg u SAD ubijen je iz vatrenog oružja, javili su danas svetski mediji.
    • Од Иван Ц.,
      Čuveni srpski hirurg, lekar Kliničkog centra u Nišu dr Miodrag Lazić, preminuo je danas od posledica korona virusa. Osećajući da će izgubti bitku, on je, kako navodi njegova prijateljica, ostavio oproštajnu poruku i zamolio je da prenese njegove poslednje reči.
      Poruku koju je ona objavila na društvenim mrežama prenosimo u celosti:
      "Danas nas je napustio prim. dr Miodrag Lazić, hirurg, veliki čovek, moj veliki prijatelj, učitelj, drugi otac. Zamolio me je da prenesem njegove poslednje reči:
       
       
      - Otišao sam časno i pošteno. Kao direktor UC dva meseca pred penziju, stajao sam ispred svojih ljudi, dragih doktora i sestara. Stajao sam na prvoj liniji, nisam se krio, naprotiv bio sam ispred svih znajući da sa svim svojim bolestima i godinama imam veliki rizik, ali čast i ponos mi nije dozvoljavao da se sklonim. Takav sam bio na Krajiškom ratištu godinu dana, na Sarajevskom ratištu 4 godine, za vreme nato bombardovanja.
      Neću da odem tiho, hoću da odem onako kakav sam bio čitav život, a to znaju moji prijatelji, kolege, porodica.
      Svi su mi govorili da se sklonim, ali ja to sebi nikad ne bih oprostio. Moji voljeni Krajišnici, prijatelji iz Republike Srpske za koje sam živa legenda zauvek iskreno će plakati svi jer su uvek verovali da sam neuništiv.
      Koliko sam ovih dana dobio poruka podrške. Volim vas zauvek. Moji unuci i unuka Mila ostaju bez dede, ćerke i sin da ne tuguju nego samo napred.
      Budite ponosni na mene. Drage moje kolege, Marija, Boki, Brale, Kando, Suncica i Macan, drage moje seste koje ste mi uvek verovale, zbogom.
       
      Voljenoj Ani, ratnom drugu i ženi poruka: budi hrabra i čvrsta zbog dece i unuka, a gore na onoj strani, jednoga dana bićemo ponovo zajedno.
      U Nišu mojim prijateljima poseban pozdrav.
      Poslednja mi je želja da me ispratite pesmom "Marš na Drinu".
      Doktor Laza, hirurg napaćenog srpskog naroda."
       
      БЛИЦ
    • Од александар живаљев,
      TVRTKO JAKOVINA: Stepinac je bio klasičan vojnik Pia XII što današnji hrvatski biskupi nisu papi Franji
        ShareTweetGoogle++ Odnosi Vatikana s Jugoslavijom, posebno stav Svete Stolice prema područjima koja su nekad bila talijanska, nakon 1945. ušla u Jugoslaviju, a danas pripadaju Hrvatskoj, silno je interesantan i u sada dostupnim dokumentima sigurno nešto ima o toj temi. Ne vjerujem da će to u Hrvatskoj biti ugodna priča za one koji bi pod svaku cijenu rehabilitirali Pacellija
      Od prije dva tjedna, istraživači zainteresirani za pontifikat pape Pija XII imaju u vatikanskom Apostolskom arhivu pristup dokumentima vezanim za to razdoblje između 1939. i 1958. Papa Franjo prošle godine je, u skladu sa svojim stavom još iz vremena kada je bio nadbiskup Buenos Airesa, donio odluku o otvaranju arhiva o njegovom prethodniku, kojem se zamjera što nije reagirao na holokaust i općenito izostanak osude njemačkog nacističkog režima.
      Ta je pasivnost Eugeniju Pacelliju priskrbila čak i naziv Hitlerov papa. Stoga nije iznenađenje da su povjesničari, koji su se od listopada mogli prijavljivati, popunili već sve termine u arhivu do srpnja ove godine. Ti su dokumenti, zbog toga što se pontifikat Pije XII preklapao i s četverogodišnjim trajanjem NDH, zanimljivi i Hrvatima.
      Povjesničar Tvrtko Jakovina procjenjuje da se među njima neće pronaći ništa prekretničkog karaktera, ali svejedno važnom smatra odluku pape Franje.
      Prevelika šutnja
      – On je tu dokumentaciju učinio dostupnom i prije nego što je prošlo 70 godina od Pacellijeve smrti, imajući pretpostavljam na umu veliki interes javnosti, i taj je njegov potez važan za komunikaciju Vatikana sa svijetom, židovsku zajednicu i za znanstvenike. To je nesumnjivo dobra stvar, a još bi bolje bilo kad bi ovaj papu slijedile i pojedine katoličke crkve kojima je on nadređen, kako bi i one napravile nešto slično. Arhiv Katoličke crkve u Zagrebu sigurno spada među najzatvorenije.
      Mi vjerojatno, na temelju drugih arhiva ili izjava svjedoka, znamo puno toga što se nalazi u dokumentaciji koja je od 2. ožujka otvorena istraživačima, ali bit će zanimljivo saznati određene nijanse, što su papa Pio XII i njegovi suradnici zaista mislili u nekim konkretnim situacijama. Makar, revolucionarnih, spektakularnih otkrića neće biti. Vrlo je malo moguće da će ovi dokumenti otkriti da je rijeka tekla jednim sasvim drugim koritom nego što se to godinama vjerovalo.
      Za pretpostaviti je da se papa Franjo ne bi odlučio na ovakvu što kad bi iz toga moglo proizaći nešto uistinu štetno za Vatikan i uzdrmati samu Katoličku crkvu.
      – U tom se kontekstu onda može posumnjati da je netko u ovih šezdesetak godina nakon Pacellijeve smrti najdelikatnije dokumente već izlučio iz tog arhiva. Ne bi to bilo čudno, događa se to i u mnogim civilnim arhivima. Naravno, možda u ovom slučaju nije dirano ništa. Instituciji koja se poziva na Božju riječ valjda bi istina trebala biti najsvetija.
      Zašto je papa Pio XII toliko kontroverzan?
      – Zato što je bio papa u vrijeme Drugog svjetskog rata, kada je stradalo 60 milijuna ljudi, a on je do završetka svog pontifikata tvrdokorno provodio politike koje su bile norma u Vatikanu. Zadržao je srednjovjekovne obrasce ponašanja, titule, način oblačenja, protokole. Nadalje, njegova istočna politika faktično nije postojala, papa Pio XII i Crkva prepoznavali su isključivo katolike, dijaloga s pravoslavnima, kojeg je danas dio i proces kanonizacije kardinala Stepinca, nije bilo. Promijenilo se to tek s njegovim odlaskom, s Drugim vatikanskim koncilom. Papa takvog svjetonazora, koji je toliko zazirao od svega što se događalo u Sovjetskom savezu i marksizma generalno, ostao je više u strahu od Istoka, od komunizma, nego od Hitlerove Njemačke. I to je bio razlog njegove šutnje. Nisu bitni pojedinačni slučajevi spašavanja Židova, kakvih je bilo i kod Stepinca, nego je li crkvena institucija, poput civilnih vlasti nekih država, grmjela protiv svega što se zbivalo ili je čekala. Ta je šutnja bila prevelika.
      Nije li Pija XII ipak možda preteško nazivati Hitlerovim papom?
      – Možda jest, mogao bi se za njega naći neki blaži termin, premda je dio američkih povjesničara vrlo oštar prema Pacelliju. Ali, ponavljam, ne treba se koncentrirati samo na papu nego na čitavu instituciju u vrijeme kada je prosječno 20 tisuća ljudi dnevno stradalo. Moje je mišljenje da je ta institucija naprosto morala biti glasnija.
      Naročito zato što je bilo klerika koji su se ponašali posve suprotno poslanju za koje se tvrdi da oni inače imaju. Nadam se da ćemo iz otvorenog arhiva saznati nešto baš o ovim stvarima, je li u Vatikan netko dojavljivao o postupcima klerika o kojima govorim i kakve su bile papine reakcije na to. Recimo, Sveta Stolica nije odmah prekinula odnose s Kraljevinom Jugoslavijom i možemo pretpostaviti da je nuncij akreditiran kod njezine vlade u Londonu imao informacije o događajima na području NDH. Odjeci počinjenih zločina sigurno su došli do Svete Stolice i mogli su progovoriti. Čak i kad bi ih do ugrozilo, radili bi u skladu s dobrom koje bi Crkva trebala činiti.
      Što bi se to u ovom arhivu moglo pronaći, a ticalo bi se izravno Hrvatske?
      – Sarajevski Židov Haris Avdić Pejčić, koji je pobjegao od tamo za posljednjeg rata, studirao je kod mene, a u svom magistarskom radu analizirao je ponašanje Vatikana prema NDH, koju nisu priznali. Jedan od otvorenih izvora bile su mu vatikanske novine L’Osservatore Romano i u njima je od 1941. do 1945. broj vijesti o NDH i Nedićevoj Srbiji bio potpuno jednak. Izvještavali su o, primjerice, žetvi u Nedićevoj Srbiji, prenosili poruke jugoslavenskog kralja 1942. iz Kaira.
      Odnosi Vatikana s Jugoslavijom, posebno stav Svete Stolice prema područjima koja su nekad bila talijanska, nakon 1945. ušla u Jugoslaviju, a danas pripadaju Hrvatskoj, silno je interesantan i u sada dostupnim dokumentima sigurno nešto ima o toj temi. Ne vjerujem da će to u Hrvatskoj biti ugodna priča za one koji bi pod svaku cijenu rehabilitirali Pacellija. Kad je riječ o Stepincu, on je po mnogo čemu bio klasičan vojnik pape Pacellija, što današnji hrvatski svećenici nisu papa Franji. Stepinac se ponašao u dlaku isto kao papa Pio XII.
      Pio XII primio je Antu Pavelića, iako Vatikan nije priznao NDH.
      – Primio ga je u privatnu posjetu i Pavelić je pokopan s krunicom koju mu je papa tada darovao. Svakako bi zanimljivo bilo znati o čemu s njih dvojica razgovarali. Pavelić nikad nije službeno posjetio Vatikan, makar je to nastojao. Logična mi je ta Pacellijeva opreznost.
      Kanonizacija Stepinca tretira se u Hrvatskoj kao jako važna stvar, bi li dokumenti o pontifikatu Pije XII mogli ubrzati ili još više usporiti, čak prekinuti zaj proces?
      – Moći ćemo, nadam se, vidjete što je Stepinac javljao u Vatikan i od koga je drugog papa još dobivao informacije o stanju u NDH. S tim u vezi, zanimljiva je uloga biskupa u Beogradu za vrijeme Drugog svjetskog rata, on je sigurno imao saznanja o događanjima u NDH, ona za Vatikan nisu mogla biti tajna. Ali, nešto dramatično novo o ulozi Stepincu u NDH nećemo doznati, mi o tome praktično sve znamo. Znamo u kakvim je odnosima on bio sa šefom te države i kako se ponašao ukupan katolički kler u NDH. Sam proces kanonizacije dio je istočne politike Vatikana, papa Franje, i nije hrvatska priča. Stepinac kao svetac nije pitanje odnosa Vatikana i Zagreba ili Katoličke crkve u Hrvatskoj nego odnosa Vatikana i ostatka kršćanskog svijeta, koji bi trebao imati sveca kojeg će kao svetog prihvaćati svi kršćani, kojeg će svi moći jednako cijeniti kao mučenika i svetu osobu. A ne samo jedan minijaturan segment Katoličke crkve. Stepinčeva kanonozacija nije povezana s povijesnim istraživanjima.
      No, ne slažem se s povjesničarima koji govore da je proces istraživanja Stepinčevog života, njegovih čuda, okončan, teško to može biti tako ako tek sada dobivamo na raspolaganje milijune stranice novih materijala o papi koji je bio kardinalov istovremenik. Ne vjerujem u Stepinčeva čuda koja je on navodno činio i ne fokusiram se na njegovu kanonizaciju, ali povjesničari će o njemu imati što za reći i za toliko godina koliko je do sada proteklo od njegove smrti.
      U pitanju je drukčiji tip procesa. Problem je hrvatske desnice da ne mogu pronaći nekomuniste koji su se borili protiv NDH, jer Stepinac to sigurno nije. Što se kanonizacije tiče, zadaća hrvatske Crkve, pa i hrvatske politike koja se u to petlja, bila bi objasniti u kojem se kontekstu ona odvija, što je istočna politika Vatikana, sama logika kršćanstva. O dijalogu s pravoslavnim i židovskim svijetom trebalo bi se razgovarati u Hrvatskoj, ali to nije lako ako vam je pogled sužen na ono što se vidi sa Sljemena.

      Izvor: Novi list, Foto: YouTube

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...