Jump to content

Ima li utehe i za one koji nisu pravoslavci?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Nisam pravoslavne vere, ali verujem u Boga. Ne pripadam ni jednoj religiji, molim se Bogu i treudim se da nikome ne cinim zlo. Pre tri nedelje mi je umro brat. Dobio je mozdani udar i poceo je sasvim polako da se oporavlja, ali onda su nam jednog jutra javili da je umro. Od onda ne mogu da nadjem ni svoj mir, ni utehu. Ne razumem zasto mu Bog nije pomogao da ostane ziv. Niko od nas u familiji nije ni 0110_hahaha ni zla osoba, trudimo se da zivimo svoj zivot kako znamo i umemo moleci se Boigu i ziveci posteno. Brat mi je bio mladji 6 godina od mene i ja se pitam zasto sam ja jos uvek ziva, kada sam i ja imala mozdani uda pre par godina, samo je bio mnogo laksi i danas nemam nikakvih posledica, a on je, jadan, morao da umre. Zasto je to moralo da se dogodi i da se cela familija baci u ocaj. Moj tata ima od tada problem sa Bogom, jer je ceo zivot govorio kako je jedino sto moli Boga da ni jedno njegovo dete ne umre pre njega, a sada se bas to desilo. Recite mi, ima li utehe za mene ili moram svaki dan da dozivljavam cepanje srca iznova, samo sto otvorim oci?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 378
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Гости
Guest свештеник Иван

Добродошла Јестира и нека Бог Твога брата усели у Царство Небеско. Разумем Твоју бол јер је она показатељ љубави према брату али и показатељ страхоте смрти. Зар има веће страхоте од смрти? Нема. Смрт је највећи, најопаснији непријатељ.

Но драга сестро, има ли решења у свој тој страхоти за Тебе и за Твоје родитеље и за Твога упокојеног брата? По свакој људској логици нема. Не може нико твога брата повратити. Твога брата нема међу живима на овој земљи. Да ли има икакве наде? Има, и та нада је реална и потпуно остварива. Та нада и утеха и прибежиште је личност Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Твој брат није победио смрт сам за себе нити је ико могао да му помогне да победи смрт, зато што су људи смртна бића и нисмо смртни само у старости већ чим смо се родили. То је последица наше створености. Но, Христос је победио смрт, он је устао из мртвих и свакоме ко у Њега верује отвара пут у живот вечни. Ово је истина над истинама и једина утеха. Васкрсење Христово је утеха свима нама. Многима од нас су најдраже особе отишле са овога света и то је тешко и срце се цепа, али у дубини срца знам да тај мој пријатељ који је умро заправо је жив, сада као икона у Господу, а после другог доласка Христовог као целокупна личност са душом и телом преображеним за вечност. Сестро, нека Ти је Христос утеха који је рекао: Ако ко у мене верује и ако умре живеће. Надам се да је Твој брат полагао наде у Христа, а надам се да ћете и ви полагати наду у Христа. Зато је битна Света Литургија која је спој целокупне Божије творевине са Богом. Ако нисте крштени- крстите се и крените тешким путем литургијског живота где можете видети вашега брата у лику самога Господа Исуса Христа.

Наравно да за све људе има наде. Никако не очајавати. Ваш брат је отишао са овога света раније и ми не можемо из ове позиције гледати зашто је то тако. Нас све чека искуство смрти и тај дан нам је ближи и ближи. Ове године нису ништа наспрам вечности. Молите се да се заједно са вашим братом сретнете у вечности. Можда је баш смрт вашег брата преломан моменат да постанете православни хришћанин и да дође спасење дому Твоме. Бог не суди као људи, Бог није злочинац. Бог узима човека са овог светау најбољем тренутку за његово спасење.

Када кажете да не разумете зашто Бог није помогао вашем брату да остане жив, сетите се силних страдалника и мучениказа Христа. Зашто и њима Бог није дао да буду живи још коју годину него да баш умру и то у најгорим мукама? Зато што Бог жели да се људи спасу, али морамо проћи кроз страдање и ад. То је једини пут до васкрсења, јер је то пут Христов.

Желим Ти сваки благослов од Бога, мир и утеху у души Твојој.

свешт. Иван

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Hvala vam na lepim i toplim recima utehe. I ja i moj brat smo krsteni u pravoslavnoj crkvi, ali nismo ziveli zivot pravoslavnog vernika. Kazete da se setim stradanja mucenika, ali meni tudja nevolja ne moze da bude uteha. Ja znam da nisam jedina koja je dozivela gubitak, ima i strasnijih nacina da se neko izgubi, ali to nije moja uteha. Zelim da razumem Boga i njegove postupke u mom slucaju. Ja ne mogu da prihvatim nicije posrednistvo izmedju mene i Boga, ali mogu da prihvatim savet i misljenje nekoga ko moze da mi ukaze na nove impulse u razmisljanju i pokusaju razumevanja. Ja ne zelim da pripadam ni jednoj veri, ali zelim da razgovaram sa ljudima koji pripadaju nekoj veri, jer razumevajuci njih i njihov pogled na svet, pokusavam da razumem Bozije postupke. Nemojte se uvrediti ovakvim mojim stavom, ne mozemo svi na isti nacin verovati i meni ljudski rituali nista ne znace, jer znam da je Bog iznad svega toga i da on zna moje srce i bez da slavim rituale, on zna moje postenje i poslusnost bez da to demonstriram pred svetom. Zog toga ja ne pripadam nekoj religiji, ali verujem u Boga, jer znam da ga ima, osecam njegovo prisustvo i znam da ni jednom coveku na svetu nije moguce da Njega razume, ali ja ipak imam potrebu za time.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ne ocajavaj draga Jestira.Evo,i meni je umrla sestra od 32 godine,mladja od mene,ali meni da nije Vere u Boga,ja ko zna kako bih to prezivela,a kada je ona umrla,ja sam i trudna bila,pa 40-ti dan od njene smrti ,ja prvi dan posle porodjaja,ali nisam ocajavala,nisam plakala,ne znam da li sam za godinu dana dva ili tri puta zaplakala.Ja smrt ne dozivljavam kao kraj,za mene je sestra ziva i dalje,samo sto je ne vidim,a ono sto znam da za nju mogu da ucinim je da se molim,da dajme milostinju i da ne tugujem i ne ocajavam,jer time njoj necu pomoci,a sebi cu sigurno nauditi.

Da tvom bratu Bog da Carstvo Nebesko,a tebi snagu da prevazidjes tugu i da se izdignes iznad svega i da se molis za dusu svog brata.Svi cemo mi jednog dana Bogu  na istinu,i kao sto mi sada prolazimo na groblju pored nekih spomenika od pre sto godina i ne misleci na to da je neko nad njima tugovao,tako se ni nas ljudi nece secati,ali je bitno da nas se Gospod seti.

Pozdrav!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Guest свештеник Иван

Kazete da se setim stradanja mucenika, ali meni tudja nevolja ne moze da bude uteha.

Христос да Ти буде утеха. Мученици су пример да је њима Христос био утеха и када су им секли комад по комад тела. Молим Те, ако имаш времена прочитај још једном мој одговор. Опрости што не знам боље да Ти одговорим, јер речи свакако не могу пуно помоћи.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Draga Jadranka, strasno je to sto ti se dogodilo, jako mi je zao za tebe. Tako je moj deda umro dok je moja mama bila u drugom stanju sa mojim bratom. Po dedi je onda moj brat dobio ime. Znam kako je mama pricala koliko joj je bilo tesko trudnoj u toj situaciji i mogu da zamislim koliko si prepatila. Zavidim ti na snazi koju imas. vidim da ti znas gde je tvoja sestra sada, ali ja ne znam gde je moj brat... Bio je dobar covek, posten i blag i jedino sto sam sigurna je to da mu sada nije losije nego pre. Kada bih samo znala sta je sa njim sada, da li spava ili je negde, da li nas sve vidi... Ja sam u mom govoru na sahrani rekla sledece: "Otisao sam od vas samo mali korak dalje i nisam uopste daleko. Kada vi budete dosli tamo gdes sam ja sada, zapitacete se zasto ste toliko plakali."

Savo, Knjiga o Jovu nije dobar primer za moj slucaj. Jov je dobio zamenu za sve sto je izgubio, a ja mog brata nikada vise necu da dobijem natrag, pa iako imam jos jednog brata, isto mladjeg, on nikada nece moci da me utesi za ovim koga sam izgubila.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Guest свештеник Иван

Ja sam u mom govoru na sahrani rekla sledece: "Otisao sam od vas samo mali korak dalje i nisam uopste daleko. Kada vi budete dosli tamo gdes sam ja sada, zapitacete se zasto ste toliko plakali."

Све сте рекли, зато не очајавајте. Проживите ово. Сећаш се Патријархових речи? Када се дете роди, сви се радују а само оно плаче; када хришчанин умире сви плачу само се он радује.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Savo, Knjiga o Jovu nije dobar primer za moj slucaj. Jov je dobio zamenu za sve sto je izgubio, a ja mog brata nikada vise necu da dobijem natrag, pa iako imam jos jednog brata, isto mladjeg, on nikada nece moci da me utesi za ovim koga sam izgubila.

Једину праву утеху кад се изгубе блиске особе (доста сам их изгубио лично) једино може да пружи време. Мој приступ је екстреман и не верујем да Вам драга Јестиро може бити од неке нарочите користи, али, рећи ћу Вам, за случај да можда ипак грешим. Моја нада је управо у смрти - наравно, не кроз акт у који бих самовољно ушао, него као једина извесност свих наших живота. Ако, као што ми православни верујемо, смрт није крај него нови и васкрсни почетак, верујемо да ћемо се сусрести са свим драгим особама које смо надживели. Такође, верујемо да су у Божјем присуству и да су сви живи у наручју Очевом. Тај наш отац јесте Једини који Јесте, Јахве, Бог Живи и Бог Живих. Мртви су у том стању само за нас и привремено у току трајања ових наших живота који ће се неминовно окончати, у мањим или већим мукама. Грешите ако мислите да у православном хришћанству нема личног односа с Богом у кога на неки Ваш начин изгледа и сами верујете. Црквена побожност је много више од пуког ритуала, што једино можете да разумете управо личним учешћем на светој Евхаристији, за коју су многи рекли да им је донела утеху у неиздрживом болу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Hvala Ivane, i sama sebi govorim da treba da poslusam to sto govorim, ali to je lakse reci, nego primeniti…

Andrej, razumem te sta mislis, ali i Lazar i Isus su se vratili iz mrtvih i niko od njih nam nije ostavio izvestaj kako je bilo tamo gde su bili. Da je bilo bolje nego na ovoj Zemlji, Bog nam to ne bi otkrio, jer ko bi onda od nas ostao ziv, svi bismo potrcali tamo, a da je gore tamo, niko vise ne bi radjao decu, kada bi znao da ce im biti gore nego ovde sada. I to je moja muka, jer Bog to nije hteo da nam kaze, a ja zelim da znam gde je moj brat sada. Lazar je "spavao", a Isus je posle smrti vaskrsnuo i setao ovom zemljom. Mislim da bi mi bilo lakse kada bih znala gde je on sada i sta radi. Nije to ljudska radoznalost, to je i briga za njega i zelja za sopstvenim mirom.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У спиритистичким сеансама само могу да се јаве духови преваре. Срећом, већина медија су преваранти и њихове инвокације не дају никакве реалне резултате - само ново опсенарство. Такође, у самом православљу постоје потпуно антихришћанске представе о тзв. "митарствима" где се наводно "муче" душе преминулих. Наравно, светоотачко предање не пружа никакву подршку оваквим пројекцијама. Православно схватање не допушта увођење Бога у било какав просторни или временски континуум. Дакле, колико год нама то било тешко да замислимо, из перспективе Бога и "пре" оног тренутка који би ми сматрали стварањем, читав процес је већ био завршен - дакле, само из наше материјалне перспективе ми чекамо неки последњи суд - из Божије перспективе, тај суд је већ окончан. Један од савремених светих стараца (можда Клеопа или Порфирије) је рекао да је свако ко је макар једном у животу искрено рекао Господе Помилуј спасен - али, већи подвиг и чистота мисли и дела значи и већу сличност нашег духовног стања Божијем стању. Што смо сличнији Богу (по својим мислима и делима) то више можемо да поднесемо његову близину. На крају, Христос није дошао да спасе праведнике (којих међу људима реално ни нема), него баш грешнике.

Многи свети оци и многи православни дубоко верују да ће свако ко жели да буде с Христом и бити с њим. Христос има начин да се сваком човеку на свету, у свим периодима историје, реално јави у животу - и сигурно свако има шансу и да га прихвати. Ми који смо рођени у православној вери имамо међутим посебан позив и одговорност да му се одазовемо кроз учешће у светој тајни Евхаристије. Али, због комунизма и свих друштвених околности које нас оптерећују ми не знамо да ли ће се и у коликој мери његова милост проширити и на оне који су се крстили само формално и који су, неком разлогом и сопственом слабошћу, били саблажњени да не приме свету тајну Христове искупљујуће жртве (а неке су, сасвим сигурно, затровали и разни "духовници" таквим погрешним идејама). На крају, ко то зна осим самог Христа, нико није достојан његове жртве, али могуће је и да је неко за живота пришао светом путиру а да му је причешће било "на суд или на осуду, а не на исцелење душе и тела." Зато се, управо на овакав начин, трудимо да се од срца и искрено помолимо пред свако причешћивање "страшним и животворним Христовим тајнама."

Дакле, до поновног сусрета с вашим братом, из перспективе православне побожности (пошто сте Ваше питање ипак поставили нама који смо православни, иако Ви кажете да то нисте, па не бих желео да ни у ком смислу стекнете утисак да Вам можда намећемо наше ставове) остаје вам пре свега да се уздате у Свемилост Господа Христа који није пострадао и васкрсао да би било ког човека препустио пропасти душе и тела, него ће, као пастир добри примити сваку овчицу која жели да му приђе. Ви сте познавали Вашег брата и само Ви знате у коликој мери би он био расположен да приђе Христу и да га препозна као свог Спаситеља. Свакако у мери Ваше вере и сами можете да се помолите за поновни сусрет са Вашим братом у Царству Пресвете Тројице, које зато и благосиљамо на почетку сваке евхаристијске службе. Ми с наше стране можемо да се надамо да ће Вам у Вашем болу помоћи и Господ који је био и остао једини прави човекољубац у читавој људској историји.

Коначно, био бих слободан да Вас упутим на други пост. где смо већ разменили нека размислања о могућностима спасења оних који нису православни:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6537.msg182064.html#msg182064

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jestira,ni sama ne zivim baš crkvenim i Liturgijskim zivotom,ne zato što ne zelim naprotiv,ali ne mogu se opravdavati nego se uzdam bicu bolje(zdravstveno) i bice bolje pa ce mi se zelje ostvarivati.

Zelim ti reci da ti rituali crkvenog i liturgijskog zivota su neophodni kao u svakodnevnom zivotu sto je

pranje ruku i licna higijena i sve ostalo što moramo obavljati da bismo zivjeli.

Tako je i sa ovim ritalima kako kazeš,samo što ovim ritualima obavljamo higijenu za najvaznije sto imamo-dusu

i najvaznije moguce-zivot vjecni u Carstvu Nj

Ti ziviš krajnje pošteno i cisto (i tvoja porodica)ali treba ti pečat na tvoje poštenje i čistotu.moraš to ovjeriti

Onim Koji Jedini može da da utjehu svakom koje trazi,a On ce naći načina kako "nacina je u Tebe mnogo"

Mi moramo slijediti uobicajene zakone da bismo zivjeli,tako moramo i ove zakone kojim duša zivi i tješi se i spašava

Ja sam procitala odgovor prvi Oca Ivana i molim te i sam ti kaze procitaj ga još koji put,a sigurna sam

da ce svešt Ivan imati Svjetlosti da ti odgovori još utjehonosnije  confused1

i nadam se da ce  confused  confused1 ispuniti tvoj zivot

i oprosti mi se svi trudimoja ne umijem bolje ali me dirnula tvoja patnja pa sam rekla idem pisati pa nek i vjetar odnese

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Spiritisticke seanse me ne interesuju, jer nemam nameru da razgovaram sa djavolom i njegovim slugama.

Ja sam piostavila ovaj post na pravoslavnom forumu da bih cula vase misljenje i vidjenje stvari. Zbog toga nema potrebe da mi se "izvinjavate" ili mi obajsnjavate da je to vase vidjenje stvari, jer sam to upravo i trazila. Da li vi znate gde prestaje Bozija rec, a gde pocinje ljudska u vasoj veri? Vidite, to je moj najveci problem zasto ne zivim zivotom pravoslavke, jer covek previse toga govori u ime Boga i svako misli da ima pravo na to. Pa i "vicarius filii dei" uzima sebi za pravo da to radi, a znamo koliko stete je svaki od njih naneo ovom svetu.

Jadranka, sta je to "akatist"? Ja se trudim da ne cinim nikome zlo, da zivim svoj zivot kako znam i umem, da budem postena i da analiziram sebe i svoje postupke kako ne bih ucinila nesto sto Bogu nije po volji. Ali, kada vidim da molitve cele moje porodice za zivot mog brata nisu uslisene, pitam se kakvu nadu ja jos mogu da imam u ovom zivotu, kakav oslonac… Jako je tesko tako ziveti, jer smo se mi molili samo da mu spase zivot, svejedno kakve posledice ce da ima, mi smo svi bili spremni da idemo taj put sa njim do oporavka ili makar do poboljsanja, a ovako nije samo moj brat umro, umrli smo svi sa njim, samo sto mi hodamo iznad zemlje…       

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Guscije pero, lepo si to rekla za duhovnu higijenu, ali za mene je ona nesto mnogo vise od obavljanja rituala. Citala sam ove odgovore sve po nekoliko puta, ali onu dubinu koju sam trazila nisam nasla, iako su to sve tople, iskrene i blagoslovene reci koje su mi upucene. Meni treba nesto vise, nesto sto ce da dodirne moje srce Duhm Svetim i ja sam sigurna da to mogu ovde da nadjem. Razumela sam da si bolesna i jako mi je zao ako je tako, zelim ti da se sto pre oporavis i da mozes da zivis svoju veru onako kako zelis i kako mislis da treba.Sve najbolje ti zelim.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      BEOGRAD i Banjaluka postigli su dogovor o još jednom važnom koraku ka zaštiti srpskog nacionalnog identiteta i jačanju zajedništva: skupštine Srbije i Republike Srpske trebalo bi 15. septembra, na Dan nacionalnog jedinstva, slobode i zastave, da usvoje usaglašeni Zakon o zaštiti srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma.
       

      Glavne odredbe ovog zakona, čiji je nacrt predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče u Beogradu uručio srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku, imaju za ključni cilj da se neguje, očuva i promoviše ćiriličko pismo kao uporište našeg nacionalnog identiteta. Posebni akcenat stavljen je na pospešivanje njene šire upotrebe u javnom životu, s obzirom na istorijski, kulturni i identitetski značaj.
      Prema nacrtu zakona u koji su "Novosti" imale uvid, svi državni i lokalni organi u Srbiji i Republici Srpskoj, javna preduzeća, škole i fakulteti, kao i privredna društva sa većinski javnim kapitalom i udruženja koja deluju na nacionalnom i međunarodnom nivou ubuduće će u svom radu biti obavezni da upotrebljavaju srpski jezik i ćiriličko pismo.
      Na to će biti obavezne i javne medijske ustanove RTS i RTV. Obavezna upotreba srpskog jezika i ćirilice, kao matičnog pisma, po nacrtu zakona, obuhvata i pravni promet i uključuje i ispisivanje naziva, sedišta, delatnosti, naziva robe i usluga, uputstava za upotrebu, informacija o svojstvima robe i usluga, garancijskih uslova, ponuda, faktura, računa i potvrda. Takođe, kulturne i druge manifestacije koje se finansiraju ili sufinasiraju iz javnih sredstava moraće da imaju logo ispisan na ćirilici.
      Osim što proširuje krug organa i institucija koji će biti u obavezi da koriste ćirilicu - i to na sve one koji posluju ili obavljaju delatnost sa većinskim učešćem javnog kapitala - nacrt zakona predviđa i paket stimulativnih mera za privatni sektor. To se pre svega odnosi na privredne subjekte i sredstva javnog informisanja u privatnom vlasništvu, za koje se posebnim propisima mogu ustanoviti poreske i druge administrativne olakšice koji u obavljanju svoje delatnosti odluče da koriste ćiriličko pismo, što uključuje i korišćenje ćiriličkog pisma u elektronskim medijima i prilikom izdavanja štampanih javnih glasila.
      Vučić je nakon sastanka sa Dodikom naveo da su se saglasili da je saradnja između Srbije i RS izuzetna na svim nivoima i da srpski narod ne sme i ne može sebi da dozvoli bilo kakve sukobe i povratak u prošla vremena.
      - Naše zajedništvo i jedinstveno delovanje na polju ekonomije, kulture, obrazovanja, istorijskog sećanja nijednog trenutka ne sme biti dovedeno u pitanje - poručio je Vučić, i naglasio da je sa Dodikom vodio "suštinske razgovore o budućnosti celog regiona", a da su posebno razmatrali inicijativu "Otvoreni Balkan", ali i konkretne projekte, poput izgradnje dela auto-puta od Kuzmina do Bijeljine.
       
    • Од JESSY,
      ekst sadrži uznemirujuće detalje. Puno ime sagovornice poznato je redakciji BBC-ja na srpskom.
      Avganistanka Hatidže B. živi već sedam godina u Turskoj, gde je došla da studira.
      U Istanbulu je sa mužem i sinom, ali je duboko uznemirena najnovijim događajima u njenoj zemlji.
      Posebno je plaši sudbina sestara, kao i svih žena koje su ostale u Avganistanu.
      „Pod vlašću talibana u Avganistanu, biti žena ili devojčica je jednako smrti.
      „Da li ste nekad videli smrt? One dišu, ali su mrtve. Nemaju prava ni na šta", kaže Hatidže za BBC na srpskom.
      Talibani, predstavnici radikalnog muslimanskog političkog pokreta, posle dve decenije su ponovo preuzeli vlast u Avganistanu, osvojivši i prestonicu Kabul.
       
    • Од JESSY,
      U moru negativnih tvitova, nekad je moguće pronaći i neki koji greje dušu, kao što je to priča ovog Beograđanina koji je podelio fotografiju
                    
       
      - Volela me je pune 4 godine u srednjoj školi,a da ja, nadobudni glupan, to nisam primećivao. Životi su nam se razdvojili, prošlo je gotovo 30 godina, bez ikakvog kontakta...
      A onda, pre par meseci, slučajni ponovni susret... Da, sada je moja lepša celina.
      Život...Nepredvidiv...Lep...
      Njegova priča, sudeći po reakcijama, nije usamljena:
       
      U gimnaziji sedeli u istoj klupi, malo se ljubakali, malo zabavljali, onda se on naljutio sto sam raskinula(?!), pa nije pričao sa mnom do mature. Posle se frendovali na FB i evo hrče pored mene već 12 godina - podelila je svoju priču jedna Tviterašica.
      Da se ljubavi iz srednje škole često opet nađu svedoči i ovaj Tviteraš:

      A postoji još jedna domaća priča:

       
      Proslave mature su uglavnom "krivci" za ponovno buđenje starih ljubavi.
        Iako deluju kao filmske priče, sudeći po ovim odgovorima na Tviteru, nije retkost da se ljubavi iz srednje škole posle mnogo godina sretnu i obnove ljubav. Imate li vi sličan primer?   https://zena.blic.rs/porodica/volela-me-je-pune-4-godine-u-srednjoj-skolia-ja-nadobudni-glupan-to-nisam-primecivao/08hxzht
    • Од Иван Ц.,
      Napadi na radnike "Gradske čistoće" koji zaprašuju komarce traju već dve nedelje. Gotovo svaki put kada izađu na teren, radnike ovog preduzeća napadaju, ulaze im u automobile, traže ima radne naloge, gađaju ih kamenjem, tuku, prete bacaju im se ispred vozila. Poslednji napad dogodio se u utorak kod stadiona u Vinči.
      Nekoliko ljudi napalo je sinoć u Vinči ekipu "Gradske čistoće" koja prska komarce - ušli su im u vozila, tražili im radne naloge, pokušali da ih spreče, čak i pretili.
      "Sprečiću te milom ili silom... Ja sam uzeo sam pištolj, pucao sam iz svog dvorišta... Čime ti nas prskaš? Ja hoću komarce... Živ izaći nećeš..." čuje se u snimku. 
       
      Bezuspešno su radnici pokušavali da im objasne da su preparati sigurni, odobreni od relevantnih zdravstvenih ustanova i da oni samo rade svoj posao.
      Inače, sinoć su se na terenu nalazile 33 ekipe i to 9 topova sa toplim zamagljivačima, 16 geba sa tamnim zamagljivačima, 2 ekipe na poslovima uništavanja larvi i 6 ekipa koje rade sa čamaca.
       

    • Од Драгана Милошевић,
      U Berlinu je u četvrtak svečano položen kamen temeljac za ekumenski objekat pod nazivom „House of One“ koji će pod istim krovom smestiti crkvu, džamiju i sinagogu.
      „House of One u sebi sadrži zahtevni teološki zadatak: bez rezervi primiti drugačije duhovne perspektive. To je mesto otvorenosti i tolerancije“, rekao je predsednik Bundestaga Volfgang Šojble prilikom polaganja kamena temeljca u istorijskom centru Berlina.
      Šojble je istakao potrebu dijaloga među religijama a to se, kako je rekao, pokazalo i kroz antisemitske ispade tokom antiizraelskih protesta poslednjih nedelja.
      „Mi tome nažalost svedočimo i u Nemačkoj. Najnoviji antisemitski ispad kao posledica eskalacija nasilja na Bliskom istoku, zloupotrebljavaju veru u političke svrhe“, zaključio je Šojble.
      Projekat House of One nastao je na inicijativu predstavnika triju vera, hrišćanske, jevrejske i muslimanske.
      Jedan od inicijatora, protestantski sveštenik Gregor Hohberg ističe važnost simbolike gradnje ove jedinstvene ustanove upravo na ovom istorijski značajnom mestu u centru Berlina gde je stajala crkva Sv. Petra, sagrađena u 13. veku i koja je nakon teških oštećenja tokom borbi za Berlin u Drugom svetskom ratu srušena tokom DDR-a.
      „Na najstarijoj lokaciji Berlina, tamo gde je stajala njegova prva crkva, želimo zajednički da pogledamo ka budućnosti. Na temelju stare crkve gradimo jednu potpuno novu zgradu – The House of One. To će biti kuća molitve i učenja u kojoj žive tri vere: sinagoga, crkva i džamija, sve pod istim krovom“, rekao je Hohberg.
       
      izvor
×
×
  • Креирај ново...