Jump to content

Легендарни ботаничар и природњак Дејвид Белами преминуо у 86. години

Оцени ову тему


Recommended Posts

WWW.BBC.COM

Tributes are paid to the "larger-than-life" TV broadcaster, scientist and conservationist.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Дејвид_Белами

...

Дејвид Белами (енгл. David Bellamy; Лондон, 18. јануар 193311. децембар 2019) је био енглески ботаничар.

Белами је био аутор и водитељ скоро 400 телевизијских емисија о ботаници, екологији и питањима животне средине.[1] Написао је 45 књига које се баве сличним темама.[2] Био је један од редовних сарадника телевизијских серија Не питајте мене (емитоване у периоду од 1974. до 1978. године) и Don’t Just Sit There (нека врста наставка претходног серијала, приказивана 1979. и 1980. године).[3][4]

Током 1978. на британској телевизији је био емитован циклус од 10 епизода његове документарне серије The Botanical Man који је 1979. проглашен за „највећи успех у области образовања одраслих у претходној години“.[5]

The Botanical Man

Циклус документарних емисија под називом The Botanical Man истраживао је улогу човека у природи и процесу еволуције.

  1. Green Print For Life (17:00) - емитована 17. октобра 1978, емисија је снимана у кишним шумама Јужне Америке, a приказала је, између осталог, становнике једног шумског села и њихов начин живота, као и животни циклус дрвећа које расте у кишним шумама.[6]
  2. The Crucible Of Life (18:00) - у другом наставку Белами је посетио Велику раседну долину у Африци, како би покушао да истражи прве кораке у процесу еволуције. Говорио је о хлорофилу, алгама, фотосинтези и померању континената.[7]
  3. Living Water (30:00) - трећа епизода истражује екосистем мора. Неке од тема су биле планктони, океанско дно и ритуали парења различитих птица које живе на морској обали.[8]
  4. Potential Energy (30:00) - у четвртој епизоди Белами је посетио државу Брунеј на обали Јужног кинеског мора, како би објаснио прелазак живота из мора на копно. Приказане су потковичасте крабе, приобалне мочваре, целулоза, симбиоза (мрави и биљке месождерке), папрати и њихова репродукција и налазишта нафте.[9]
  5. The Land Of Opportunity (30:00) - новозеландски национални парк Тонгариро је дестинација одабрана за анализу изолације и резултујућег јединственог екосистема. Поред померања континената, теме су биле и примитивни рептили, алге, четинари и улога птица у процесу опрашивања.[10]
  6. Latitude Zero (28:00) - шеста епизода снимљена је у екваторијалном подручју Еквадора и у њој је истраживана еколошка разноликост и прилагодљивост биљака и животиња које ту живе. Између осталог, приказане су биљке које расту у тропским шумама, колибри у процесу полинације, бамбус, биљка из које се издваја кинин, пијаца у Андима и биљни свет који живи на надморској висини од 4.000 и 5.000 метара.[11]
  7. White Death - New Life (30:00) - Белами је посетио Канаду истражујући улогу леденог доба у еволуцији. Неке од тема су биле пермафрост, лишаји, арктичка чигра и Нијагарини водопади.[12]
  8. On The Limit (30:00) - осма епизода снимљена је у Индији и бави се тропским кишним шумама и раним пољопривредним методама које је користило човечанство. Белами у њој објашњава елувијални процес, пољопривредну револуцију, слободно време које је њена последица и формирање пустиња.[13]
  9. Extinction Is Forever (28:00) - како би истражио процес изумирања врста, Белами је пловио Индијским океаном. Гледаоцима је било објашњено како је настало корално острво Алдабра, као и навике и ритуал парења алдабранске џиновске корњаче. На Маурицијусу је посетио музеј посвећен птици додо, и приказао још неке угрожене животињске врсте.[14]
  10. Crackpot Jackpot (30:00) - Последња епизода снимљена је у Јужној Калифорнији и Мексику и бави се истраживањем модерне цивилизације и разматрањем шта у будућности чека човечанство. Између осталог, у епизоди је приказан део говора тадашњег америчког председника Џимија Картера.[15]

403px-David_Bellamy_4_Allan_Warren.jpg

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@obi-wan дај линк за неки видео из старих добрих времена када се то гледало пре подне пре него што се крене у школу :) 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Sad bas razmisljam - neka od prvih odusevljenja dugujem upravo ovom briljantom coveku. Tako se osecam kao da mi je otisao neko iz porodice.

Kad bi svet imao svuda ovakve ucitelje, ceo bi se pretvorio u bastu, i to Rajsku.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 часа, Vladan :::. рече

@obi-wan дај линк за неки видео из старих добрих времена када се то гледало пре подне пре него што се крене у школу :) 

 

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Kako se to sve promjenulo. Nekad sam sa oduševljenjem gledao opstanak kao dječak sa 10 godina, i da sam imao animal planet vjerovatno se ne bi skidao sa TV-a, a danas pored animal planet i youtuba djecu istog uzrasta uopšte ne interesuje ovakav edukativni program. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 58 минута, Justin Waters рече

Kako se to sve promjenulo. Nekad sam sa oduševljenjem gledao opstanak kao dječak sa 10 godina, i da sam imao animal planet vjerovatno se ne bi skidao sa TV-a, a danas pored animal planet i youtuba djecu istog uzrasta uopšte ne interesuje ovakav edukativni program. 

Ali, gde god bi kliknuo- bio bi sličan sadržaj. Sve je pucalo od zabavno- rekreativno- kulturno-obrazovanog programa.

 

Danas nije tako.  Veći je izbor, zapravo ponuda, lošeg programa. To malo što valja, postalo je sporo- pa čak i dosadno. Nadam se ne svima...šta znam.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Хаџи Срђан,
      Помаже Бог!
       
      У прилогу имате тропаре и кондаке за сваки дан у години на црквенословенском језику. Њих сам вадио из Минеја пошто ми је требало за андроид апликацију.
      С поштовање!
      PRESTUPNA - TROPARI I KONDACI ZA SVAKI DAN U GODIN.pdf PROSTA - TROPARI I KONDACI ZA SVAKI DAN U GODIN.pdf
    • Од Вилер Текс,
      Преминуо последњи Србин у Дечанима
        Бошко Ћирић (58), једини Србин који је живео у Дечанима, пронађен је мртав у свом стану и верује се да је смрт наступила ненасилно, потврђено је Спутњику у манастиру Високи Дечани.
      Ћирић је последњих месеци био лошег здравља, а сахраниће да дечански монаси на православном гробљу које се налази у близини манастира.
      © Фото : Facebook/Bosko Ciric (Ćira)
      Ћирић је рођени Дечанац, а свој завичај је морао да напусти у јуну 1999. године. Вратио се пре десетак година и прве три године, док није повратио стан у центру вароши, боравио је у дечанском манастиру. Албанци су га поштовали и никада није имао проблем зато што је Србин.
      Ћирићев нестанак су полицији пријавили његови пријатељи, пошто се неколико дана није јављао на телефон.
      Уз судско одобрење и у присуству Унмика и Кфора, у Ћирићев стан су провалили ватрогасци и њега затекли мртвог на поду. Тело је већ било у фази распадања и пребачено је у Клинички центар у Приштини где ће бити обављена обдукција.
       
       
      https://srbin.info/drustvo/preminuo-poslednji-srbin-u-decanima/?lang=lat#
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У средишту нашег литугијскога живота, у самом средишту онога времена које рачунамо као [црквену] годину, налазимо празник Христовог Васкрсења. Шта је то Васкрсење?      Васкрсење је пројава бескрајнога Живота у свету којим потпуно господари време, а стога и смрт. Онај који васкрсне из мртвих више не умире. У овом нашем свету, а не негде другде, не у неком свету који ми уопште не познајемо, већ управо у нашем свету, једнога јутра појављује се Неко Ко је изнад смрти, а Ко ипак јесте у нашем времену. Овај смисао Христовога Васкрсења, ова велика радост јесте средишња тема Хришћанства и сачувана је у свој својој чистоти у Православној Цркви. Истину говоре они који кажу да стварна средишња тема Православља, средиште свеколиког православног искуства, одређујући оквир свега осталог [у Православљу] јесте – Васкрсење Христово.   То Средиште, тај Дан који осмишљава све дане и, стога, свеколико време јесте ово годишње празновање Христовога Васкрсења на дан Васкрса. Васкрс је увек крај и увек почетак. Ми свагда живимо после Васкрса и ми се свагда крећемо ка Васкрсу. Васкрс је хришћански празник који је почео да се празнује најраније. Читав тон и смисао литургијскога живота у Цркви садржи се у Васкрсу, заједно са периодом од идућих педесет дана, који врхуни у празнику Педесетнице, празнику Силаска Духа Светога на Апостоле. Ово јединствено празновање Васкрса зрцали сваке недеље у хришћанској Недељи, коју ми на руском и називамо “воскресенье” [дан Васкрсења]. Ако само накратко прочитате текстове недељног јутрења, схватићете, ма колико вам то изгледало чудно, да ми сваке недеље имамо уствари “мали Васкрс”. Кажем “мали Васкрс”, али то је заправо “Велики Васкрс”. Сваке недеље Црква изнова долази до истог средишњег искуства: “Васкрсење Христово видевши…”. Сваке суботње вечери, када свештеник, пошто је прочитао васкрсно Евангелије, изнесе Евангелије из олтара на средину храма [на налоњ, ради цвеливања], објављује се иста основна чињеница наше хришћанске вере: “Христос васкрсе!”. Св. ап. Павле каже: “Ако Христос није васкрсао, узадлуд је вера наша” (1Кор 15, 17), јер онда више немамо у шта да верујемо. Васкрс је стварно средиште и ми можемо да појмимо читаву литургијску годину једино у односу на Васкрс као крај сваког природног времена и почетак “новога времена” у коме треба да живимо као Хришћани. Ако отворите црквени календар, наћи ћете да се све наше недеље називају “недељама по Педесетници”, а да је сама Педесетница педесет дана после Васкрса. Педесетница је испуњење Васкрса. Христос се вазнео на Небеса и ниспослао Духа Светога на земљу. Ниспослањем Свога Духа Светога, Он је установио нову заједницу, нови сабор људи чији живот, иако и даље јесте у овоме свету и премда људи настављају да живе животом света, задобија нови смисао.   Овај нови смисао долази непосредно од Христовога Васкрсења. Више нисмо људи који живе у времену као у некаквом бесмисленом процесу, у коме најпре остаримо а који се, потом, завршава нашим нестанком. Нама није дарован само нови смисао живота, већ за нас и сама смрт задобија нови смисао. У васкршњем тропару певамо: “Смрћу смрт уништи”. Ми не кажемо да је Он смрт уништио Васкрсењем, већ – смрћу. Хришћанин се и даље суочава са смрћу као са распадањем тела и са крајем. Па, ипак, у Христу, у Цркви, због Васкрса, због Педесетнице, смрт више није само крај, већ, такође, и почетак. Смрт више није бесмислени догађај који, онда, обесмишљава читав живот. Смрт сада значи учазак у Васкрс Господњи.   Ово је основни тон, основна мелодија литургијске године Хришћанске Цркве. Хришћанство је, пре свега, објављење Христовога Васкрсења у овоме свету. Православна духовност је, по свом унутарњем садржају, пасхална духовност. Стварни садржај црквенога живота је – радост. Говоримо о празницима: празник је израз радости Хришћанства.   Једина стварна ствар, нарочито у дечијем свету, коју дете лако прихвата, јесте управо радост. Претворили смо наше Хришћанство у нешто тако “одрасло”, тако озбиљно, тако тужно, тако свечано да смо га готово у потпуности испразнили од те радости. А Сам Христос је рекао: “Ако не постанете као деца, нећете ући у Царство Божије” (Мт 18, 3). Постати као дете у смислу у коме је то Христос мислио значи: бити кадар за ону духовну радост за коју су “одрасли” готово у потпуности некадри; и још значи: ући у заједничење са стварима, са природом, са другим људима, без сумње страха или фрустрације.   Често користимо појам “благодат”. Али, шта је то благодат? Charisma на јелинском значи не само “добри дар” (благодат) већ и – радост. “И даћу вам радост коју нико неће узети од вас…” (Јн 16, 22). Ово наглашавам управо због тога што сам сигуран да, ако постоји порука коју треба да пренесемо нашем народу, онда то јесте порука порука васкршње радости која врхуни у васкршњој ноћи. Када стојимо пред дверима храма и када свештеник каже – “Христос васкрсе!”, ноћ, по речима Св. Григорија из Нисе, постаје “светлија од дана”. То је тајанствена сила и стварни корен хришћанског искуства. И ми једино у светлу ове Радости можемо да појмимо све остало (у Хришћанству).   (Из књиге протојереја Александра Шмемана “Наш живот у Христу, Христов живот у нама”, Образ светачки, Београд, 2007, стр. 106-108)     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Ромејац,
      МАДРИД - Прослављени српски фудбалер и тренер Радомир Антић, преминуо је данас у 72. години, саопштио је његов некадашњи клуб „Атлетико Мадрид”.
      Антић је живео у Мадриду, са Атлетиком је освојио историјску дуплу круну 1996, а током тренерске каријере водио је и „Барселону” и „Реал Мадрид”.
      Био је селектор Србије и одвео државни тим на Мундијал 2010. године.
      Као играч наступао је за Слободу из Ужица, Партизан, Фенербахче, Сарагосу и Лутон.
       
      Политика Online - Преминуо Радомир Антић
      WWW.POLITIKA.RS МАДРИД - Прослављени српски фудбалер и тренер Радомир Антић, преминуо је данас у 72. години, саопштио је његов некадашњи клуб „Атлетико Мадрид”. Антић је живео у...  
    • Од Ромејац,
      Глумац Десимир Станојевић преминуо је јутрос у Београду у 69. години. Гледаоци ће га памтити по улози у једној од најпопуларнијих серија РТС-а "Срећни људи".
      Десимир Станојевић почео је да игра у Народном позоришту у Нишу 1970. године. За две деценије у том позоришту одиграо је више од 80 улога.
      Деведесетих година се сели за Београд и каријеру наставља у Позоришту на Теразијама. Игра у  мјузиклима "Ивкова слава", "Цигани лете у небо", "Маратонци трче почасни круг".
      Десимир Станојевић је оснивач омладинског позоришта "Трећа половина" у Нишу.
      Заслужан је за извођење првог мјузикла у историји нишког позоришта, "Виолиниста на крову".
      Такође је заслужан за постављање мјузикла "Цигани лете у небо" у нишком Народном позоришту.
      Десимир Станојевић ће највише остати упамћен по улози Вукашина Голубовића у једној од најпопуларнијих серија РТС-а "Срећни људи". 
      Станојевић је остварио и неколико улога на филму.
      Био је део оставрења "Лагер Ниш", "Полицајац са Петловог брда", "Новогодишња прича", "Бићемо прваци света"...
      Добитник је више глумачких награда и признања.
      Десимир је иза себе оставио две ћерке Нину и Соњу. 
      Преминуо глумац Десимир Станојевић
      WWW.RTS.RS Глумац Десимир Станојевић преминуо је јутрос у Београду у 69. години. Гледаоци ће га памтити по улози у једној од најпопуларнијих серија РТС-а "Срећни људи".  
×
×
  • Креирај ново...