Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Sign in to follow this  
Драгана Милошевић

Migranti Muhamed i Atusa prešli u pravoslavlje

Оцени ову тему

Recommended Posts

Migranti Muhamed i njegova supruga Atusa iz Irana, koji borave u Centru za azil u Banji Koviljači, početkom godine su u crkvi Pokrova presvete Bogorodice u Loznici uzeli pravoslavnu vjeru i dobili imena Mihailo i Teodora.

34.jpg

 

A dok čekaju završetak procesa za dobijanje azila u Srbiji, 9. decembra u Beogradu održaće prvu izložbu zajedničkih slika i rukotvorina.

U sobi od samo pet kvadrata nalazi se privremni dom, ali i mali atelje Muhameda i Atuse, odnosno Mihaila i Teodore. Slikanjem i bakrorezom, kažu, pokušavaju da se osjete korisnim, ali i da prekrate vreme koje provode u Centru za azil, pričaju za RTS.

"Slikanjem i kaligrafijom bavim se još od detinjstva. Slikam motive iz persijske poezije, koja je veoma važna za naš narod, i na taj način pokušavam da napravim vezu između Irana i Srbije. Na mojim slikama nalaze se i konji, koji su moja velika ljubav, jer sam bio prvak u jahanju, ali i portreti žena koje simbolišu lepotu", kaže Muhamed, odnosno Mihailo, iz Irana.

 

Mihailo i Teodora ne žele da odu u zemlje zapada, već svoju budućnost vide u Srbiji. Oboje su visokoobrazovani, a Mihailo je u Iranu radio kao istoričar umjetnosti i arheolog.

U Srbiji borave već više od godinu dana, a 10. decembra obilježiće i krsnu slavu – svetog Jakova Persijanca.

"Mislim da je Srbija sigurna i lepa zemlja. Volim vaš narod, veoma ste ljubazni i prijateljski nastrojeni. Stekao sam mnogo prijatelja ovde i mogu reći da se osećam kao kod kuće", navodi Mihailo za "RTS".

"Zatražili smo dozvolu za azil u Srbiji i ukoliko je dobijemo, planiramo život van azila, svoj dom i porodicu. Nastavićemo da se bavimo umetnošću, i da pokušamo da srpskom narodu približimo kulturu Irana", ističe Atusa, odnosno Teodora.

Mihailove slike i Teodorini bakrorezi biće izloženi u Matici iseljinika i Srba u regionu u Beogradu. Pomoć oko organizacije, ali i nabavke materijala dobili su od Komesarijata za izbjeglice, organizacije IOS, i Centra za azil u Banji Koviljači.

 

MONDO.BA

Migranti Muhamed i njegova supruga Atusa iz Irana, koji borave u Centru za azil u Banji Koviljači, početkom godine...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Vlada Manda,
      Pomaže Bog svima. Novi sam na forumu i imam pitanje. Zašto se dozvoljava ružan rečnik i omalovažavanje Mitropolita Amfilohija u najtežem momentu njegove službe?
      Malo je reći da su učesnici koji pljuju po Mitropolitu notorne lude i ljudi sa dijagnozom.
      Ali za Boga miloga jesu li vam i administratori ludi ili potkupljeni?????
    • Од vetrometina,
      Pozdrav,
      Ima pitanje, ako može neko upućeniji da mi objasni malo stvari. Naime, čitao sam pre neki dan esej naše braće iz Hrvatske na njihovom sajtu Upoznaj Pravoslavlje. Tamo je katolicima objašnjena specifika pravoslavlja, ali je navedeno nešto što me je zbunilo. Naime, piše kako je ideal teženja ka oboženju čoveka monaški život, iz koga ostali laici primimo neke vrste "pravila" i svetonazor - post, asketizam itd. sve u cilju odbacivanja svetovnog kako bi se sjedinili sa Bogom, jer sve što je na zemlji je posledica naše pale prirode i pada zbog izvornog greha. Takođe, piše o uklanjanju svoje volje zbog volje bližnjeg (tako nekako, meni se činilo kao preveliki naklon revnosti i krotkosti u preteranom smislu).
      Ali ovako - ja volim planine. Volim dobru muziku, hranu, sitne hedonističke užitke. Više od ma kog Boga volim svoje dete i porodicu. Nema razloga u kojem se ne bi za svoje dete pekao na tihoj vatri celu večnost, bez razmišljanja. Volim putovanja. Volim ... 
      ... život. Volim život na ovoj zemlji i u svom domu. 
      Jednostavno, imam strast do života. Znači, pečen.
    • Од Милан Ракић,
      Značajne razlike u odnosu prema religiji, istopolnim brakovima i pravu na abortus održavaju gvozdenu zastavu između istoka i zapada Srbija iskazuje veći stepen tolerancije prema Jevrejima i muslimanima od većine zemalja centralnog i istočnog bloka Značaj religije kao dela nacionalnog identiteta stavlja Srbiju visoko na listu zemalja koje iskazuju nacionalističke, konzervativne i desničarske stavove u ovom istraživanju Čak 78 odsto Srba smatra da biti pravoslavac znači – biti „pravi“ Srbin Srbija se nalazi na 6. mestu po broju onih koji ne podržavaju brakove gejeva i lezbejki sa 83 odsto građana protiv, na listi od 34 države Iako postoje izuzeci, generalno, centralni i istočni Evropljani su skloniji da kažu da je njihova kultura superiorna
      Među prvima u „podeljenoj“ Evropi po stepenu kulturološkog šovinizma, ubeđeni da su superiorna nacija dok je pravoslavlje za većinu neizostavni deo nacionalnog indetiteta, Srbi pokazuju nešto manje netolerancije prema muslimanima i Jevrejima nego što bi se to očekivalo, ali dalje sa značajnim otporom prema istopolnim brakovima.
      Ovo su rezultati obimnog istraživanja stavova i vrednosti stanovnika cele Evrope koje je između, ostalog, pokazalo da podela na istok i zapad na starom kontinentu u kulturološkom smislu još uvek nije prevaziđena.
      Gvozdena zastava koja je nekada delila Evropu možda je davno srušena, ali kontinent je i danas podeljen izraženim razlikama u stavovima javnog mnjenja o religiji, manjinama, i društvenim pitanjima kao što su istopolni brakovi i pravo na abortus. U poređenju sa zapadnim Evropljanima, manji broj stanovnika Centralne i Istočne Evrope bi prihvatio muslimane i Jevreje kao deo svoje porodice ili komšiluka, podržali pravo stupanja u brak za gejeve i lezbejke ili dopustili da definicija nacionalnosti uključi i ljude rođene van njihove države.
      Podaci o ovim razlikama rezultat su niza istraživanja koje je sproveo „Pew Research Center“ iz Sjedinjenih Američkih Država između 2015. i 2017. godine na skoro 56.000 odraslih (starosti od 18 i više godina) u 34 države Zapadne, Centralne i Istočne Evrope. Razlike nastavljaju da dele kontinent više decenija nakon što je Evropska unija počela da se širi i van svojih zapadnoevropskih korena kako bi obuhvatila, između ostalog, centralnoevropske zemlje poput Poljske i Mađarske i baltičke države Estonije, Letonije i Litvanije.
      Podeljenost kontinenta u stavovima i vrednostima može biti ekstremna u nekim slučajevima. Na primer, u skoro svakoj anketiranoj zemlji u Centralnoj i Istočnoj Evropi manje od polovine odraslih kaže da bi bili spremni da prihvate muslimane kao deo svoje porodice. Sa druge strane, u gotovo svakoj zapadnoevropskoj zemlji koja je bila ispitana više od polovine njih je izjavilo da će prihvatiti muslimana u porodicu. Slična podela se javlja između Centralne/Istočne Evrope i zapadne Evrope u pogledu prihvatanja Jevreja.

      Posebno pitanje odnosilo se na prihvatanje muslimana u komšiluku i neposrednom okruženju, ali i tu su zapadni Evropljani pokazali veći stepen tolerancije. Na primer, 83 odsto Finaca kaže da bi bili spremni da prihvate muslimane kao susede, u poređenju sa 55 odsto Ukrajinaca. I mada je po pitanju prihvatanja Jevreja u naseljima podela manje oštra, zapadni Evropljani češće izražavaju pozitivan stav.
      Po pitanju odnosa prema muslimanima i Jevrejima, Srbija se nalazi negde na sredini evropske lestivce, odnosno jedna je od zemalja centralnog i istočnog bloka koje iskazuju veći stepen tolerancije. Među ispitanima, 43 odsto Srba izjasnilo se da bi prihvatilo muslimana u svojoj porodici, dok je prema Jevrejima pozitivniji odnos – 61 odsto građana Srbije ne bi smetalo da Jevreji budu deo njihove familije.
      Srbija se ujedno nalazi i na središnjem mestu među zemljama zapadnog Balkana koje su ušle u istraživanje – manji procenat tolerancije je u Bosni i Hercegovini a veći u Hrvatskoj.
      Najveći otpor po pitanju ovih razlika iskazuju Jermeni, koji istorijski imaju možda i najveći otklon od muslimana, te je svega 7 odsto građana Jermenije reklo da bi prihvatilo muslimana kao člana svoje porodice, a prema Jevrejima ovaj procenat raste na nešto većih 28 odsto.
      Primer ekstremne razlike u ovim stavovima nalazi se na drugom kraju lestvice u, prema istraživanjima, najtolerantnijoj Holandiji. Čak 88 odsto Holanđana nema ništa protiv da neko od članova njihove porodice bude muslimanske veroispovesti a 96 odsto građana ove zemlje Zapadne Evrope prigrlilo bi i nekog Jevrejina kao deo svoje porodice.  
      Značaj religije kao dela nacionalnog identiteta stavlja Srbiju visoko na listu zemalja koje iskazuju nacionalističke, konzervativne i desničarske stavove u ovom istraživanju. Za razliku od, po pitanju religije liberalniju i sekularnu Zapadnu Evropu, anketirani Srbi većinom su izrazili da je pripadanje određenoj verskoj zajednici – konkretno pravoslavnom hrišćanstvu, neophodan preduslov da bi se neko smatrao „pravim“ Srbinom. Čak 78 odsto Srba smatra da biti pravoslavac znači – biti „pravi“ Srbin. To nas stavlja na treće mesto na listi država Evrope koje imaju nizak prag tolerancije prema drugim religijama.
      Stavovi prema verskim manjinama u regionu idu ruku pod ruku sa različitim konceptima nacionalnog identiteta. Kada su bile u sferi uticaja Sovjetskog Saveza, mnoge zemlje Centralne i Istočne Evrope su zvanično držale religiju izvan javnog života. Ali danas, za većinu ljudi koji žive u bivšem istočnom bloku, biti hrišćanin (bilo katolički ili pravoslavni) važna je komponenta njihovog nacionalnog identiteta.
      Nasuprot tome, u Zapadnoj Evropi većina ljudi ne smatra da je religija glavni deo njihovog nacionalnog identiteta. U Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu, na primer, većina kaže da nije važno biti hrišćanin da bi bili istinski Francuzi ili istinski Britanci.

      Oštra podela između Istoka i Zapada vidljiva je na još jednoj komponenti nacionalizma – kulturološki šovinizam. Ankete su pitale ispitanike širom kontinenta da li se slažu sa izjavom: „Naši ljudi nisu savršeni, ali naša kultura je superiornija od drugih.“ Iako postoje izuzeci, generalno centralni i istočni Evropljani su skloniji da kažu da je njihova kultura superiorna. Osam zemalja u kojima je ovaj stav najviše zastupljen su geografski na istoku: Grčka, Gruzija, Jermenija, Bugarska, Rusija, Bosna, Rumunija i Srbija. Čak 65 odsto Srba smatra da je njihova nacija bolja i važnija od drugih. To isto, u sličnom procentu, za svoje nacije misle i stanovnici susednih zemalja – Bosne, Rumunije, Bugarske, dok su Grci najekstremniji. Nešto umereniji u regionu su jedino Hrvati gde 44 odsto građana veruje u superiornost njihove nacije.
      Ljudi u Centralnoj i Istočnoj Evropi su takođe skloniji da kažu da je za deljenje istog nacionalnog indentiteta važno da su ljudi rođeni u istoj zemlji i da imaju porodično poreklo odatle.
      Kada se posmatraju zajedno, ova i druga pitanja o nacionalnom identitetu, verskim manjinama i kulturnoj superiornosti ukazuju na značajnu podeljenost Evrope, s visokim nivoom religijskog nacionalizma na Istoku i većom otvorenošću prema multikulturalizmu na Zapadu. Ostala ključna društvena pitanja ukazuju na dalje produbljivanje „vrednosnog jaza“ između Istoka i Zapada - u pogledu istopolnih brakova i prava na abortus.

      Većina Evropljana iz centralnog i istočnog bloka protivi se istopolnim brakovima, a Srbija se nalazi na 6. mestu po broju onih koji ne podržavaju brakove gejeva i lezbejki sa 83 odsto građana protiv, na listi od 34 države. Po pitanju legalizacije abortusa, Srbi su se izjasnili kao nešto liberalniji, te je njih 63 odsto reklo da podržava da abortus bude zakonsko pravo žene. Oko ovog pitanja nema većih razlika između Zapadne i Istočne Evrope – većina građana, sa manjim razlikama u procentima, zalaže se za pravo na abortus.
      Dodatne analize istraživanja pokazuju da čak i među mlađom populacijom u istočnom bloku Evrope – stavovi ne postaju liberalniji ni tolerantniji. Njihov odnos prema pitanjima istopolnih brakova i prava na abortus podudara se sa starijim ispitanicima u njihovim državama.
      Aleksandra POPOVIĆ

    • Од АлександраВ,
      Bošnjačko nacionalno veće (BNV), na čijem je čelu Sulejman Ugljanin, uputilo je dopise upravama osam osnovnih škola u Novom Pazaru, Tutinu i Prijepolju sa predlozima da promene imena škola.
      U saopštenju se navodi da BNV predlaže promene imena četiri osnovne škole u Novom Pazaru. OŠ „Vuk Karadžić“ da promeni ime u OŠ „Muhamed Hevaji Uskufi“, OŠ „Stefan Nemanja“ da se ubuduće zove OŠ „Kulin ban“, OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ da bude OŠ „Ahmed Ali Gurbi“, dok bi se OŠ „Desanka Maksimović“ zvala OŠ „Musa Ćazim Ćatić“.
      Prema BNV, i dve škole u Tutinu treba da promene imena i to OŠ „Aleksa Đilas Bećo“ u OŠ „Ferhad beg Draga“, dok bi OŠ „Aleksa Šantić“ trebalo da promeni naziv u „Kadija Gluhavički“.
      Predlog je i da dve škole u Prijepolju dobiju nova imena i to OŠ „Vladimir Perić Valter“ u OŠ „Murat efendija Šećeragić“, dok bi OŠ „Svetozar Marković“ ubuduće nosila ime „Dr Rifat Ramović“, prenosi Tanjug.
      U saopštenju Bošnjačkog nacionalnog veća se navodi da su te škole proglašene za ustanove od posebnog značaja za obrazovanje bošnjačke zajednice u Srbiji.
      Kažu da su rukovodstva tih škola dužna da donesu odluke o promeni naziva škola i pre početka školske 2018/19. godine upute zahtev Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kako bi dobili saglasnost za te odluke.
      Izvor
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...