Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Sign in to follow this  
JESSY

МАРКО ОБРАДОВИЋ: „Сваки први постигнут гол посвећујем својој породици"посвећујем“

Оцени ову тему

Recommended Posts

marko-obradovich-fduecn-1.jpg

 

Не тако ретко, на манастирским службама је могуће срести и српског фудбалера, Марка Обрадовића. Увек је окружен породицом, супругом Сунчицом и кћеркама, Николином и Софијом. Увек је интересантно сазнати нешто више о људима са којима заједно посећујеш храм и због тога смо разговарали са Марком о његовом односу према вери и о томе како се он суочава са поразима и о срцу, које симболично показује након сваког постигнутог гола.

Share this post


Link to post
Share on other sites

„Своју фудбалску каријеру, Марко Обрадовић је започео играјући у Србији и Црној Гори. Једно време је живео у Белгији, провевши неколико успешних година играјући у клубу „Еипен“, након чега је уследио нов уговор и његов нов ангажман у клубу „Бусу Дур Боринаж“. Затим је играо за босански клуб „Радник“, шест месеци је провео играјући у Казахстану за „Актоб“, а пут га је потом одвео и до „Јенисеја“, клуба којем је донео пласман на Руску Премијер- лигу. Последњих пола године игра на позицији центрофора за клуб „Торпедо- БелАЗ“.“ (превод поред фотографије)

- Марко, кажите нам како сте сазнали за наш манастир?

- У Босни и Херцеговини, у манастиру Ловница, живи наш духовник. Игуманија тог манастира, монахиња Јована, познаје монахињу Магдалину из вашег манастира. Замолила ју је, да нам омогући, да док смо овде, будемо на духовном путу.

Постао сам црквен човек захваљујући жени. Заједно смо девет година, а осам година смо у браку. Тренутно нисам у могућности да сваку недељу проводим у цркви, на Литургији и да се причешћујем. Разлог за то јесу фудбалске утакмице које се одржавају суботом, а некада и недељом, супруга у последње време има много обавеза око деце, недавно смо добили још једно дете. Међутим, кад год постоји могућност радо долазим у ваш храм на богослужења.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Искрено говорећи, људи се данас не понашају у складу са вером коју исповедају. Оно што је мени лично најважније је то да је човек добар, честит, па нека је и муслиман. Док сам био капитен у мом клубу, у Босни, сваки други играч је био муслиманске вероисповести. Са њима сам играо четири и по године и могу слободно рећи да је тамо било много добрих људи. Овде, у Белорусији има такође много добрих људи. Најважније је међусобно поштовање! Чак је, ако погледамо историју, бивало тако да смо сви ми расли и били одгајивани у различитим културама, различитим религијама што значи да неке вредности и ставови могу бити слични.

marko-obradovich-fduecn-3.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

- Став према фудбалу у црквеном окружењу је двосмислен. Верује се да је то коцка која жели очарати све већи број људи.

- То је веома сложено питање. Многи мисле да је лепо играти фудбал, а у ствари то представља само стрес. Од сваке игре зависи опстанак! Фудбал је тежак и уман спорт у којем целог себе уносиш током игре, и многи људи то не схватају... Моји ближњи, као што је то моја супрута, све знају и схватају. Но, оно што је најважније након сваке завршене игре је – бити искрен према самом себи. То значи да треба погледати себе у очи и рећи јесте ли и колико максимално уложили у игру.

- Супруга и кћерке прате Ваше резултате? Гледају фудбал?

- Наравно да гледају, обавезно! Раније су фудбалске утакмице пратиле са стадиона, а сада, пошто утакмице почињу углавном у каснијим вечерњим сатима, прате са телевизије. Наравно, и сви они брину, то је просто наш живот... Све што имамо је фудбал. Сваки први постигнут гол посвећујем породици. Срце које показујем на утакмицама, након постигнутих голова је упућено свим мојим фановима, а на првом месту, мојој породици!

Share this post


Link to post
Share on other sites

- Како је настао тај обичај?

- За време мог ангажовања у Белгији имао сам обичај да на терену показујем срце супрузи. То је за мене био тежак период и мислио сам да ћу престати да се бавим фудбалом. Наставио сам да играм захваљујући подршци своје супруге. Замолила ме је да не напуштам фудбал, и ја то много ценим.

Знате, име Сунчица, значи мало сунце. Она за мене то и јесте. Није лако бити супруга фудбалера. Имамо много утакмица и тренинга, много времена проводимо ван куће. Каријера професионалног спортисте је врло комплиована, а све потешкоће на том путу решавамо заједно, жена и ја. Она ми помаже да пронађем прави одговор у тренутку недоумице, чак и ако то није конкретно неки спортски савет или одговор, просто, она буде ту за мене, саслуша ме. Она је и моја жена и пријатељ и психолог, све, све све.

- Шта мислите, да ли сте током протеклих шест месеци у белоруском фудбалу успели да постигнете оно очекивано?

- Да, наравно. Моја достигнућа су видљива. За све ово време сам имао 3 одсуства, а правила у фудбалу су таква, да уколико одсуствујете 10 дана, нисте више у првој постави, макар били и капитен и морате додатно да се трудите не бисте ли поново били у првој постави. Док сам играо у Босни могао сам да прескачем и по неколико тренинга, и и даље сам био у улози капитена у првој постави. Овде, у источноевропском фудбалу важе друга правила.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ове сезоне сам пропустио три утакмице, а у 13 одиграних утакмица сам постигао 5 голова. Задовољан сам, иако сам, искрено речено могао и боље да играм. Свестан сам својих достигнућа. Док играте у тиму не можете да посматрате само себе, важан је узајамни рад свих играча како би тим могао да функционише. Ако водим рачуна само о томе да постигнем гол, не обазирући се на друге, тада ни ја сам нећу моћи добро да играм ни ја, а ни мој тим. У фудбалу је као у животу – колико дајеш толико ти се и враћа.

 

 Период Вашег ангажовања у Руској фудбалској репрезентацији је обележен великим бројем објављиваних фотографија, Ваших са фановима. Ко је био Ваш омиљени фудбалски играч у детињству?

- Омиљени играч ми је био Дидиер Дрогба, нападач „Челсија“. Моћан играч! У Русији сам се много фотографисао, зато што су фанови тамо били најактивнији. Слава Богу, где год да сам играо људи су ме волели, а највећи показатељ успеха је било то што су ме препознавали на улицама.

- Какви су фанови овде, у Белорусији?

- Такође активни. Клуб „Торпедо- БелАЗ“ има огроман потенцијал. Имамо 1000- 1500 верних фанова који долазе на све утакмице. Наравно, волели бисмо да их је више, и наш клуб има велику перспективу, али за тако нешто је потребно имати и добар стадион. Много тога зависи и од резултата, као и од позиције клуба у лиги. Тренутно је на свим утакмицама клуба „Динамо“, испуњен стадион.

Share this post


Link to post
Share on other sites

- Приметио сам да Ваша старија кћерка одлично говори руски! Рођена је у Француској, а потом је живела са Вама у различитим државама. Интересантно је размишљати о томе – како функционише васпитавање деце у различитим језичким срединама?

- Да, Николина се родила у Француској. До годину дана је расла у Белгији, затим смо живели неколико месеци у Србији и Француској, четири и по године у Босни и Херцеговини, а после две године у различитим руским говорним подручјима: Казахстану, Русији и Белорусији.

Моја супруга говори шест језика, старија кћерка говори два. У породици, међусобно говоримо само српски. Кћерке руски говоре још увек мало отежало, старија има много другара са којима, наравно, комуницира на руском. Мислим да у школи разуме 90% градива. Овде је још више дошла до изражаја њена наклоност према математици. Требало је уходати се у школски план и програм, месец дана смо радили и код куће. Разумем да је Николини тешко. Једна од опција је била да породица остане у Србији, а да ја овде играм, али, наравно, породица се не треба раздвајати.

Неизвесно је шта ће се даље дешавати. Могу рећи да фудбалери живе са кофером у руци... Ко зна како ће функционисати све у тиму. У фудбалу је и финансијска ситуација тешка. У овај тим сам дошао захваљујући тренеру. Ако бисмо посматрали само статистику, да ме нисте знали као фудбалера, не бих ни био у екипи. Имам потписан уговор на годину дана.

Share this post


Link to post
Share on other sites

 Марко, недавно сте добили сина. Да ли бисте волели да и он буде фудбалер?

- Да ли ће бити фудбалер, не знам. Важно је да се бави спортом. Спорт вам гарантује здравље. Спорт помаже у васпитању добрих људи. Наравно, по том питању важна је и улога школе, али је подједнако важан и спорт.

- То сте осетили на себи?

- Моје професионално звање је у једном тренутку требало конкретизовати: то су тражили од мене како у средњој школи тако и тренери. Пропуштао сам наставу, а наставници нису били задовољни. Родитељи су ми пружили могућност да ту одлуку донесем самостално и изабрао сам фудбал, а школу сам завршио ванредно – једном у три, четири месеца бих давао испите по школском плану и програму. Школу сам завршио у Белгији.

Свако питање можете решити уколико сте сабрани. Такав ми је карактер. Не бих пропао ни да сам у Африци.

Share this post


Link to post
Share on other sites

- Како сте заволели фудбал и зашто га волите највише на свету?

- Фудбал ми је просто у крви. Бавим се фудбалом од своје пете године. Своју даљу каријеру такође видим у фудаблу, као тренер, директор клуба, агент... Још увек не знам, имам 28 година, сувше је рано да о томе размишљам. Због чега други људи воле овај спорт? Зато што је то најинтересантнији спорт и оно што је најважније, овде нема политике.

А почему люди любят этот спорт? Потому что это самый интересный спорт и, главное, в этом спорте нет политики.

- Је ли то истина?

- Да, тако је. Фудбал је најважнији спорт на свету, највећи. Зато га сви људи и воле.

marko-obradovich-fduecn-10.jpg

https://obitel-minsk.ru/sr/tekstovi/marko-obradovi-svaki-prvi-postignut-gol-posve-u-em-svo-o-porodici

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Другог дана Божића, на Сабор Пресвете Богородице, 8. јануара 2020. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је служио свету архијерејску Литургију у храму Рођења Пресвете Богородице у Земуну.   Звучни запис беседе   Саслуживали су протојереји-ставрофори Божо Бакајлић, Радич Радичевић и Ђорђе Кнежевић, јереј Лука Верић, протођакони Зоран Николић и Дамјан Божић и ђакон Петар Бакајлић, у молитвеном присуству старешине Богородичине цркве протојереја-ставрофора Небојше Тополића, братства храма и многобројног верног народа.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      На данашњи дан, 4. јануара 1494. године из штампарије на Ободу, коју је основао Ђурађ Црнојевић, изашли су први примјерци Октоиха првогласника, прве ћириличне књиге код Јужних Словена. Из те су штампарије изашле још четири књиге: Октоих петогласник, Псалтир, Требник (молитвеник) и Четворојеванђеље.      Главни штампар, у тој првој државној штампарији на свијету, био је јеромонах Макарије, кога сматрају родоначелником јужнословенског штампарства. Претпоставља се да је штампарску вјештину учио у Венецији. Његови ђаци били су Божидар Вуковић Подгоричанин и његов син Вићенцо Вуковић, који су наставили штампарску дјелатност у Венецији. Макарије је на крају поговора Октоиха записао да је књига завршена 4. јануара 1494. године.    Иницијатор штампања Октоиха, што се види из колофона, је Ђурађ Црнојевић, који се на челу Црне Горе налазио од смрти свога оца, 1490. године до 1496. године. У предговору и колофону Октоиха првогласника Ђурађ говори устима свога штампара и рукодјелника Макарија, да га и на штампање те књиге нагони љубав према Цркви и туга због велике пустоши коју су Турци нанијели, поред осталог, управо манастирским, црквеним библиотекама.    „Видјевши… цркве без светих књига што су их агаренска чеда усљед гријехова наших разграбила и поцијепала, узревновнах уз помоћ Светог Духа и саставих форме на којима за годину дана осморица људи израдише Октоих прва четири гласа, на славослов Богу укрепитељу нашем“… Црна Гора је остала без књига и Ђурађ Црнојевић користи проналазак штампе да тај недостатак у последњем часу државне самосталности бар донекле отклони. Ђурађ Црнојевић је био образован човјек и љубитељ књиге, свјестан да књига има вјечни смисао и значај.    Изум технике, штампарију за печатање књига подарио је своме народу као настављач и наследник славних претходника. Највероватније је Цетињски манастир тек средином 1492. године постао стјециште штампарских мајстора. Појава штампарије у последњој слободној држави на Балкану која је одољела турској најезди, штампање православних богослужбених књига и њихова дистрибуција у околне крајеве, указује на жељу да се допринесе очувању националне и вјерске свијести поробљених народа.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од neca995,
      Ненад Барачки ирмос глас.први. Подржите.рад..запратите канал.
       

       
      Послато са SM-A605FN користећи Pouke.org мобилну апликацију
       
       
    • Од Milan Nikolic,
      Први кинески носач авиона домаће производње свечано је данас предат армији и пуштен у активну службу. Носач авиона назван је "Шандонг" по истоименој провинцији на истоку Кине, јавила је Синхуа.
      Церемонији предаје брода у употребу, одржаној у морнаричкој бази на острву јужне провинције Хајнан, присуствовао је и кинески председник Си Ђинпинг.
      Након званичног дела церемоније, уследило је фотографисање, а Си се потом укрцао на носач авиона и извршио смотру почасне страже.
      Власти су саопштиле да је дизајн заснован на првом носачу авиона ове земље "Лијаонингу", који је купљен као полован од Украјине 1998. године и прилагођен потребама Кине.
      Како су раније писали медији последње тестирање, обављано је од 27. фебруара до 5. марта.
      Брод, који је надограђена верзија “Лијаонинга” – јединог кинеског оперативног носача – прошао је кроз све тестове и показао свој командни систем и борбене могућности, пренели су кинески медији у априлу, када је носач приказан и на кинеској државној телевизији.
      Брод има радар интегрисан са јарболом и оружани систем постављен на палуби. Опремљен је пистом која има довољно простора за 32 борбена авиона Ј-15, шест више од свог претходника.
      Носач типа 001А може развити брзину од 31 чвора или 57 километара на сат и како је најављено до 2035. биће их направљено још шест, од чега четири на нуклеарни погон.
      https://rs.sputniknews.com/svet/201912171121353671-prvi-kineski-nosac-aviona-pusten-u-upotrebu-foto/
      https://www.mycity-military.com/Brodovi/Kineski-nosaci-aviona_82.html#p2217430
    • Од Логос,
      Његово Високопреосвештенство архиепископ берлински Марко (Руска загранична Црква) уздигнут је у звање митрополита, а поводом 40 година његове архијерејске службе.   Животопис архиепископа Марка   Ова једногласна одлука донета је на заседању Свештеног Синода ове Цркве у Њујорку од 6. до 10. децембра 2019. године, с напоменом да је архиепископ Марко архијереј са најдужом архијерејском службом у овој Цркви. Одлука је донета на предлог митрополита Илариона на претходном заседањз Сабора 28. јуна којем архиепископ Марко није присуствовао.   Митрополит Марко је рођен у месту Кемницу у Источној Немачкој 1941, а преселио се у с породицом у Западну 1944. и настанио у Франкфурту на Мајни 1954. године. Студирао је словенске језике, а докторат је написао из древне руске књижевности. У Православну Цркву је ступио 1964. и касније уписао Богословски Факултет Српске Православне Цркве у Београду и 1979 г. дипломирао и стекао диплому богословља.   Овде је дошао под утицај чувеног српског теолога Јустина Поповића и одлучио да се замонаши. Замонашио га је епископ штутгарски Павле 1975, а следеће године рукоположен је за јеромонаха. У новембру 1980. хиротонисан је за викарног епископа минхенског и јужнонемачког и настанио се као архијереј у манастиру Светог Јова Почајевског у Минхену, у којем је обновио монашки живот према светогорском типику.   Од 1982. он је епархијски архијереј берлинско-немачки, а 1990. уздигнут је у звање архиепископа. Године 1997. постао је надзорник Духовне мисије у Јерусалиму, коју службу обавља и данас. Од 1986. до 2017. године администрирао је Епархијом за Велику Британију и Ирску.   Садашња епархијска Саборна црква Рођења Пресвете Богородице и Светих царских мученика у Чизвику у Лондону подигнута је на иницијативу Владике Марка и с његовим посебним старањем.   Митрополит Марко је велики ауторитет по догматским, канонским и литургичким питањима. У Комисији православних епископа Немачке он је на челу Комисије за превођење богослужбених књига на немачки језик. Одлично говори руски, српски, енглески, а познавалац је старогрчког богослужбеног језика.   Велики је поштовалац Српске Цркве и пријатељ је више српских архијереја: умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, бачког Иринеја, аустријско-швајцарског Андреја, бихачко-петровачког Сергија, бившег западноевропског Константина, црногорског-приморског Амфилохија...     На многаја и благаја љета, Високопреосвећени Владико!     Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...