Jump to content
Sign in to follow this  
Драгана Милошевић

Olga je Majka hrabrost

Recommended Posts

- Život je njen poklonila meni, podelila ga sa mnom - kaže Predrag

olga-boskovic-3-830x0.jpg

 

Predrag Bošković (59) iz Kosjerića od rođenja se bori sa cerebralnom paralizom. Gde god je stigao, stigao je na plećima svoje majke, za koju kaže da je Majka hrabrost.

Olga je pronašla način da pomogne svom sinu, i u školu ga je nosila, a danas i u svojoj 77. godini ona ga prenosi do trema gde Predrag ima drvorezbarsku radionicu. Sve što vidi on jedno rukom može i da napravi.

 Život je njen poklonila meni, podelila ga sa mnom - kaže Predrag.

Olga je za svog sina bila spremna i maljenska brda da pomeri.

- Četiri godine sam ga nosila u školu, i zimi, i leti - priseća se Olga.

olga-boskovic-1-830x0.jpg

Ni Predrag se nije predavao. Ispred trema rodne kuće smestio je svoju drvorezbarsku radionicu. Tom zanatu okrenuo se pre 30 godina. Sve što vidi, Predrag od drveta može da napravi jednom rukom, a zanat je učio od starog stolara.

- Malo sam zanat krao, a malo sam, čini mi se, i talenta imao u sebi. To nekako leži u meni, u nekom kutku. A i to jednostavno volim, pa mi verovatno zato i ide. Kad vidim da sam nešto završio, za mene je to uspeh - skroman je Predrag.

Nijedna tehnika mu nije strana: od gravure, do dekupaža i pirografije. Svaki predmet koji izađe iz njegove radionice je novi podvig.

Sada, u kući staroj 120 godina, Predrag živi okružen stvarima koje je sam napravio.

olga-boskovic-2-830x0.jpg

Velika ljubav ovog veštog drvodelje je i muzika. Radio je decenijama bio sastavni deo njegovog života.

- Pre nego što sam počeo da se bavim ovim zanatom, svaki dan provodio sam uz radio. Mnogo sam naučio slušajući razne obrazovne i zabavne emisije, kroz njih sam upoznao i različite profesije, predele, zanimanja... To je bio moj prozor u svet. Tada nije bilo mogućnosti kao sada, da možete da čujete pesmu koju volite kad god poželite, nego sam čekao i po nekoliko dana da snimim to što želim. A kada mi to uspe, ne mogu vam opisati moju sreću. Ove mlađe generacije teško da bi to mogle da razumeju - sa radošću u glasu seća se Predrag prošlih vremena.

Ovaj hrabri i duhom snažni Kosjerac, kaže da je oduvek imao i podršku porodice, brata Tomislava, snahe i bratanica, ali i rodbine i komšija, koji su uvek bili tu za njega.

- Kad krene komšija da kosi livadu, povede i mene. Ja ne mogu da mu pomognem, ali napravim neku lepu fotografiju, malo se ispričamo, i brže prođe dan i njemu i meni. Bio sam sa rođakom i na Divčibarama, Zlatiboru... Neke od mojih najlepših fotografija napravio sam upravo na tim mestima - kaže Predrag pokazujući nam fotografije koje su završile na društvenim mrežama.

 

WWW.TELEGRAF.RS

- Život je njen poklonila meni, podelila ga sa mnom - kaže Predrag

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Драгана Милошевић
      Beograđanka Biljana F, mama devetogodišnjeg dečaka sa autizmom, pokrenula je svojevrsni projekat: zamolila je roditelje dece iz odeljenja njenog sina da napišu svoje utiske posle više od dve zajedničke godine, odnosno na koji način se na školovanje i odrastanje njihove dece odrazilo to što u razredu imaju druga sa autizmom. Odgovori su je oduševili.
      - Došla sam na ovu ideju nakon što sam pročitala članak o devojčici sa autizmom u Vrbasu, koju je učiteljica snimala, dok ju je drugi učitelj držao. Pomislila sam kako je to veoma daleko od našeg školskog iskustva, a posebno su me povredili komentari, koje su čitaoci ostavljali na sajtu. Iz njih se vidi da je mnogo ljudi protiv inkluzije - priča Biljana čiji sin ide u Osnovnu školu "Ujedinjene nacije" u Beogradu.
      FOTO: PRIVATNA ARHIVA Ipak, shodno njenom ličnom iskustvu, pozitivne odgovore je i očekivala ali su je ipak dirnuli.
      - Vidim kakav odnos deca imaju prema mom Stefanu, a to polazi iz kuće, i empatija i vaspitanje. Ima dece koja su manje zainteresovana za druženje sa njim, ali važno je da ni kod koga ne postoji otpor - kaže Biljana.
      FOTO: PRIVATNA ARHIVA Aleksa ima dobre utiske   "Voli da ga golica, a on da se smeje"
        "Mi često pričamo sa Lenom o odnosu sa svim drugarima. U vezi sa Stefijem je sve najlepše. Voli kada može da priča sa njim, a naročito da ga golica, a on da se smeje. Jednom ju je i poljubio :)", glasio je odgovor jedne mame.
      "Oni prihvataju da je dečak drug kao i svaki drugi. Prvenstveno ga razumeju i tretiraju ga kao što bi bilo kog drugog. On nije manje vredan i ne zaslužuje manje poštovanje od nekog ko nema autizam", još jedan je komentar roditelja.
      Jedna mama je rekla kako njen sin Vasilije ne odvaja Stefana od druge dece, jer i ima sestru sa cerebralnom paralizom.
      FOTO: PRIVATNA ARHIVA Stefan sa bratom Mihailom   "Vasilije zna koliko je bitna socijalizacija dece sa posebnim potrebama, i zna da se ta deca ne razlikuju od drugih, osim po izazovima koji im predstoje."
      "Marija mi je prenela da je mnogo sretna kad pomogne Stefanu kad on nešto ne razume i voli da mu pravi društvo, da ne bude sam. Kaže da ih ponekad ometa u radu, ali njoj to ne smeta", rekla je mama ove devojčice.
      Za školu koju pohađaju njeni sinovi, Biljana ima samo reči hvale, i kaže da stalno podseća sebe koliko sreće imaju.
      Kada je Stefan pošao u prvi razred, učiteljica joj je ponudila da se sama obrati drugim roditeljima i objasni da će u razredu imati dete sa autizmom.
        - Ispričala sam im kakve bi mogle biti prepreke u komunikaciji, i na kakve probleme mogu da naiđu, kako da ih reše. Nakon tog razgovora, učiteljica nikada nije izdvajala Stefana u odnosu na drugu decu, i nikada se nije desilo ništa ružno. Čak se jednom dogodilo da je Stefan, kada se naljutio na asistenta, uštinuo devojčicu koja se samo našla u blizini. Ja sam pozvala roditelje da im to kažem, a ispostavilo se da im devojčica to nije ni rekla, za nju to nije bilo značajno - priča ova majka.
      Roditelji su od početka imali dobar pristup
      Ona kaže i da je odmah po polasku u prvi razred bilo očigledno da su roditelji razgovarali sa decom o Stefanu, jer su mu deca prilazila upravo na onakav način koji je Biljana opisala kao poželjan. Roditeljima, kao i učiteljici, Stefanova mama zahvalna je na trudu koji su uložili.
      FOTO: PRIVATNA ARHIVA Stefan na hipoterapiji - Učiteljica je sjajna, a Stefan joj je prvo dete sa teškoćama sa kojim je ikad radila, U početku je i sama priznala da je uplašena, ali sada nema ni govora o tome. Svakako mi je bila važna njena iskrenost i to što se ona trudi i razmišlja kako da pristupi situaciji - priča Biljana, dodajući i da za psihologa škole ima samo reči hvale.
        "Redak slučaj da dete bude tako dobro prihvaćeno"
      Kako će Stefanovo školovanje funkcionisati od petog razreda, kada bude imao više profesora i učionica, Biljana kaže da to još ne mogu da prognoziraju.
      - Mi nismo zacrtali da on mora da završi redovnu školu, uvek postoji opcija specijalizovane škole, ako za to bude potrebe. Sada, u prva tri razreda, najvažnija socijalizacija, a taj kontakt sa decom koja ga prihvataju ne može ništa da zameni - kaže ona, dodajući da je zaista redak slučaj da dete bude tako dobro prihvaćeno.
      Neki roditelji se stide bolesnog deteta
      O tome kakva su inače njihova iskustva sa Stefanom i kako ljudi reaguju na njega, Biljana kaže da ona pre svega zavise od stava koji zauzmu roditelji tog deteta.
      - Ima roditelja koji se osećaju posramljeno i imaju potrebu da opravdaju svoje dete. Mi nikada nismo polazili iz te perspektive. Stefan ume neobično da se oglasi, ili u parku da samo stoji, umesto da se ljulja, ali predrasude su da su deca sa autizmom agresivna i bučna. Nisu ništa više od druge dece - objašnjava naša sagovornica.
      FOTO: PRIVATNA ARHIVA "Nije svako adekvatan roditelj"
      Na pitanje kako komentariše česte navode da roditelji neke dece sa autizmom insistiraju da im dete pohađa redovnu školu, iako nije spremno za to, a time remeti i drugu decu, sagovornica "Blica" kaže sledeće:
      "Uvek ima roditelja koji ne sagledavaju situaciju realno, i među njima ima i onih čija deca imaju autizam. Ali to nema veze sa tim da dete ima teškoće, već da je neko neadekvatan roditelj".
      Imajući u vidu da Stefan lepo funkcioniše sa decomu školi, pitali smo Biljana kako se slaže sa mlađim bratom.
      - Igranje uvek inicira mlađi Mihailo, koji je sada pošao u prvi razred, imajući u vidu da deca sa autizmom ne pokazuju inicijativu za kontaktom. Braća imaju lep i topao odnos, i Mihailo se mnogo trudi oko brata - zaključuje ona.
      Mama i tata kao asistenti
      On još dodaje da su na listi čekanja za personalnog asistenta, da su ostvarili sva prava, ali je lista predugačka.
      - Privatne asistente plaćamo mi, ali oni nikada da se ustale, pa ponekad tu ulogu preuzmemo moj suprug ili ja - priča nam ova majka.
      Stefan ima i druge brojne redovne aktivnosti.
      - Kod logopeda ide dva, tri puta nedeljno, i to plaćamo privatno, jer kod državnog nema dovoljno termina. Jednom ili dva puta mesečno, koliko bi moglo kod državnog, besmisleno je retko, jer je Stefanu potreban konstantan rad - priča nam Biljana.
      Uz to, Stefan ide i na redovne kontrole kod neuropsihijatra i psihologa, kao i na hipoterapiju, terapiju sa konjima, koja se, kaže, pokazala veoma korisna.
      извор
    • By Sanja Т.
      Cesto cujam -" Muskarci su kukavice"
      Kao i to da su zene hrabre. 
      O cemu se tu radi? Da li je zaista bas tako?
    • By Danijela
      Foto: Noc Muzeja / Promo Doktorova kula, zgrada u Birčaninovoj ulici u Beogradu, u kojoj je Laza Lazarević otvorio prvu psihijatrijsku kliniku na Balkanu, na korak je od (samo)urušavanja. Nedavno održana Noć muzeja bila je prilika da se podsetimo značaja ovog svestranog čoveka i zgrade u kojoj je lečio i pisao.
      Doktorova kula, od 1979. spomenik kulture od velikoj značaja, bila je 19. maja tek četvrti put otvorena za javnost. U naučnim krugovima nedavno je pokrenuta kampanja da se renovira i pretvori u muzej.
      Foto: Dušan Milenković / RAS Srbija - Doktorova kula je kulturno dobro od velike važnosti za kulturu našeg naroda. Ona svedoči ne samo o razvoju srpske medicine i psihijatrije već i o mnogim istorijski značajnim ličnostima i događajima ključnim za istoriju Srbije – kaže za "Blic" doc. dr Ivana Stašević Karličić, v.d. direktora Klinike "Dr Laza Lazarević".
      Prvi muzej psihijatrije u Srbiji ne bi imao isključivo kulturni značaj, dodaje ona, već bi mogao biti turistička atrakcija Beograda koja bi ujedno doprinela promociji mentalnog zdravlja i destigmatizaciji psihijatrije uopšte.
      - Za početak, naš nadležni muzej, Muzej nauke i tehnike, je sa velikim entuzijazmom formirao zbirku predmeta koja ima kulturno-istorijsku vrednost a sadrži brojne predmete vezane za razvoj psihijatrije u Srbiji prethodnih vek i po. Osim stručne podrške koju dobijamo od relevantnih kulturnih institucija, entuzijazmu svih zaposlenih znatno doprinosi i podrška ministarstva zdravlja koju uživa projekat "Doktorova kula - muzej srpske psihijatrije". Ono što će nas još više angažovati je traženje dodatnih materijalnih sredstava za sanaciju i eventualnu rekonstrukciju zgrade muzeja – objašnjava dr Stašević Karličić.
        Kao važno svedočanstvo kulturne istorije Srbije, a posebno kao mesto rođenja srpske psihijatrije, ova kuća zaslužuje bolji tretman. Pre nego što bude kasno, treba se delati hitno, poručuju zagovornici ideje o renoviranju.
        Foto: Dušan Milenković / RAS Srbija Ovu građevinu podigao je 1824. godine dr Vito Romita, lekar kneza Miloša Obrenovića a 1835. godine postala je vlasništvo Vitovog zeta Bartolomea Kuniberta, lekara i istoriografa. Nakon Kunibertove smrti kuću je kupio Knez Miloš, od koga je najsleđuje Knez Mihailo Obrenović, da bi joj 1861. godine odredio namenu - "Dom za s uma sišavše".
      Glavni lekar u njoj u periodu 1880-1887. bio je Laza Lazarević. Danas većini poznat po pripovetkama "Prvi put s ocem na jutrenje", "Sve će to narod pozlatiti" ili "Švabica", Lazarević je mnogo veći doprinos ostavio na polju medicine. On je u svoje vreme lečio gotovo trećinu hospitalizovanih duševnih bolesnika ondašnje cele Srbije.
      - U ovoj zgradi nalazila se njegova kancelarija a tu su bili i bolesnici. Lečio ih je po tadašnjim evropskim standardima. Iako je to bio začetak psihijatrije i prva ustanova tog tipa na ovim prostorima, sve je bilo na evropskom nivou. Laza se zalagao i za odvajanje neurologije od psihijatrije što se kod nas dogodilo tek osamdesetih godina prošlog veka – kaže Dragana Mihailović, koautorka izložbe i član Srpskog lekarskog društva, odseka za istoriju medicine.
        Foto: Dušan Milenković / RAS Srbija Radna soba Laze Lazarevića nalazila se na prvom spratu vile od crvenih opeka koja je sada u toliko zapuštenom stanju da se šetanje po njoj sprovodi na sopstvenu odgovornost. Tamo i dalje stoji kamin sa grbom Obrenovića, kraj kojeg je Kunibert pisao istoriju Srbije a Laza Lazarević, tokom besanih noći u kojima je obilazio pacijente, pisao pripovetke i ništa manje poetične lekarske izveštaje.
      Foto: Wikipedia Laza Lazarević (1851-1891) Laza je rođen je u Šapcu 1. maja 1851. godine, kao sin vlasnika trgovačke radnje. Otac Kuzman umro je kada je Laza imao devet godina i porodica je zapala u teškoće; samohrana majka morala je da podiže Lazu i njegove tri sestre: Evicu (1842), Milku (1844) i Katicu (1857). U Šapcu je završio osnovnu školu i četiri razreda gimnazije a sa 16 godina upisao Pravni fakultet u Beogradu. Nakon pauze zbog Tursko-srpskog rata (tokom kojeg je bio u vojnom sanitetu u Srbiji) 1879. je završio studije medicine u Berlinu i postao doktor "celokupnog lekarstva i hirurgije". Iste godine odbranio je disertaciju "Doprinos eksperimentalnom proučavanju i analiza elektrolitičkog delovanja žive na organizam" i sa 28 godina postao doktor medicine. Po povratku u Beograd, 1881, postavljen je za lekara Beogradskog okruga i postao prvi lekar Opšte državne bolnice.
      Ratovima opustošena Srbija je u vreme kada je živeo i radio Laza Lazarević imala tek 120 lekara i 46 lekarskih pomoćnika i nijednu jedinu laboratoriju niti najneophodnije lekove i medicinska instrumente. Baviti se naukom u takvoj sredini bilo je ravno podvigu, priznaju mu današnji lekari. Upravo njegovom zaslugom osnovana je prva laboratorija u Srbiji u okviru Opšte državne bolnice. Osim toga, bio je utemeljivač neurologije, psihijatrije i gerijatrije u Srbiji.
        Foto: Dušan Milenković / RAS Srbija - Bio je pravi medicinski prosvetitelj. Išao je po Srbiji sa dr Vladanom Đorđevićem. Kao mlad lekar je učestvovao u lekarskim reformama: je onda je govorio o potrebi redovne vakcinacije i zakonske obaveze na to, "a ne da sa policajcima lekari vijaju decu po njivama i livadama da bi ih vakcinisao", smatrao je da treba uticati na svest roditelja da znaju da će tako sačuvati svoju decu od smrti (a tada je smrtnost dece bila visoka). Išao je tako daleko, do prostitucije, gde je tražio da klijenti prijavljuju prostitutke ne da bi ih kažnjavali već da bi ih medicisnki zaštitili i sprečili zaraze. Sve što je ovog momenta aktuelno on je pokrenuo i da smo bolje slušali takve emancipovane glasove sada bismo imali bolju situaciju – kaže za "Blic" Vuka Jeremić, jedna od autorki izložbe o Lazi Lazareviću postavljenoj u Noći muzeja.
      Laza Lazarević bio je jedan iz plejade srpskih intelektualaca naučnika, lekara koji su iz Evrope u Srbiju doneli "sve što treba". Bio je siromašan ali je sve svojom pameću, snagom i energijom uspeo da završi, kaže Vuka.
      - Uspeo je da završi pravo i medicinu, da diplomira kod najboljih lekara na najboljim fakultetima, da se vrati u Beograd i uđe u praksu. Za kratko vreme organizovao je jedan od najboljih vojnih saniteta u Nišu i Šapcu. Pisao je pripovetke i zapanjujuće izveštaje o ratnom stanju u Beogradu, o korupciji, nestašici prehrambenih proizvoda za bolnice "zato što ih otimaju generalice i prave torte (a nemate jaja za bolesnu decu)"... Sve se to sad ponavlja u nekom obliku – smatra Jeremićeva.
      Foto: Dušan Milenović / RAS Srbija   Kada imamo u vidu da je doktor Lazarević u toku svoje kratke profesionalne karijere od 11 godina napisao preko 70 stručnih i naučnih radova i primenjivao novostečena naučna saznanja u intenzivnoj lekarskoj praksi, dao doprinos neurologiji i gerijatriji, bio vrstan poznavalac savremene psihologije i psihijatrije a u okviru vojnog saniteta pokazao pored požrtvovanosti i stručnosti i izuzetnu organizacionu sposobnost, iz današnje perspektive njegovi dometi u oblasti medicine su zaista zadivljujući, skoro neverovatni.
      - Toga više nema. Nemate ljude koji su istovremeno u nekoj velikoj i ozbiljnoj struci tako posvećeni, sa takvim rezultatima, koji su u umetnosti dostigli vrhunske rezultate, koji su na ljudskom planu zapanjujuće plemeniti. Pokušajte da nađete danas čoveka koji ima 30 odsto Lazinog kapaciteta i ja vam odmah skidam kapu. To je danas nezamislivo. I kada se pitamo što nam se sve ovo dogodilo, dogodilo nam se što nismo više takvi. Ili takvi ljudi odlaze i ne žele da se vrate – ocenjuje Vuka Jeremić.
      Februara 1889. Laza Lazarević ukazom kralja Milana postaje njegov lični lekar, ali nastavlja da danonoćno obilazi svoje pacijente, leči sirotinju besplatno i kupuje im lekove (nazivali su ga "sirotinjska majka"), čak i kada ga je ophrvala tuberkuloza od koje je umro januara 1891. u četrdesetoj godini.
      Ispratila ga je vojska, rođaci i prijatelji, mnoštvo kola i nepregledna masa ljudi koji se nisu obazirali na hladnoću i klizavicu.
      "Dragi brate, i tako juče predadosmo zemlji ostatke najboljeg rođaka, najprisnijeg prijatelja, najboljeg lekara, najslavnijeg pisca i najdostojnijeg čoveka. Osmejak na njegovom licu sigurno je hteo reći: umirem spokojno, nisam nikome ostao šta dužan a zadužio sam sve, nisam nikoga vređao a uvrede nisam vraćao, radio sam da zaradim ali nisam globio nikoga, i sam siromah, pomagao sam sirotinji, rođen sa neznatnim imenom stvorio sam ime kojim će se moje potomstvo i zemljaci dičiti", pisao je Lazin šurak Ljubomir N. Hristić svom bratu Nikoli.
      PRVA GERIJATRIJA U SVETU
      Foto: Dušan Milenković / RAS Srbija Preko puta Opšte državne bolnice, u zakupljenoj kući zanatlije Hadži-Nikolića, Laza je 1881. osnovao prvu gerijatrijsku ustanovu u svetu i vodio taj "Odsek za lečenje staraca" sa 13 postelja. Bio je inspirisan idejama svog profesora Huferlanda o "zdravoj starosti" i smatrao je da starost nije ni zdravlje ni bolest i "zato stari moraju drugačije da se leče i moraju biti odvojeni od ostalih". Ovo je posebno značajno Lazino postignuće imajući u vidu činjenicu da je tek 1909. gerijatrija zvanično u svetu odvojena od interne medicine. Nažalost "po usudu velikih ličnosti iz malih naroda i sredina, priznanje ga je mimoišlo". Dž. L. Našer, njujorški lekar, zvanično je priznat kao osnivač svetske gerijatrije iako je 28 godina posle Lazarevića odvojio gerijatriju od interne medicine.
      LAZIN ZNAK
      Laza je 1880. u "Srpskom arhivu", a četiri godine kasnije na nemačkom jeziku u "Algemane viner medicine cajtung", dao detaljan opis i etiologiju ishijalgije od koje je i sam bolovao. Ono što je u medicini poznato kao Lasegeov znak za dijagnostikovanje ishijalgija, Laza je opisao godinu dana pre no što ga je u medicinskoj literaturi J.J. Fros pripisao svom učitelju Lasegu. Naime, smatra se da je francuski neurolog Laseg znao za ovaj test ali ga nigde nije opisao. U pojedinim udžbenicima iz neurologije on se opravdano naziva Lazarevićev znak a i danas se smatra jednim od osnovnih kliničkih simptoma u neurologiji, neurohirurgiji i ortopediji.
      ROĐENI PRIPOVEDAČ
      Laza je počeo da piše u zrelom dobu i odmah je ostvario vrhunske rezultate. Iako je ostavio nevelik opus – objavio je samo devet pripovedaka, a osam je ostalo nedovršeno – on se ubraja među najveće pisce srpskog realizma. Budući da je bio jedan od prvih koji je ubedljivo opisivao unutrašnji svet svojih junaka – psihičke potrese, duševne lomove i moralne preobražaje – smatra se tvorcem srpske psihološke pripovetke. Bio je vešt stilista, dobar poznavalac naših naravi, slikar ubedljivih portreta, autor dramatičnih fabula i dirljivih prizora a bavio se i prevođenjem.
      TRAGIČNA SUDBINA ĆERKE
      Foto: RAS Srbija Iste godine kada se doselio u Beograd, 1881. Laza se oženio Poleksijom, sestrom svog druga Koste Hristića i ćerkom predsednika vlade Nikole Hristića. Sa njom je imao tri sina: Milorada, Kuzmana i Vladana, i ćerku Anđeliju. Kuzman je preminuo nakon godinu dana, a Vladan dve godine po rođenju. Anđelija je od oca nasledila umetnički nerv i slabo zdravlje. Rođena je 1885. u Beogradu, rano je pokazala likovni i književni dar, a ceo svoj kratki život borila se sa bolestima. Završila je slikarsku školu Bete Vukanović i postala nastavnica u Prvoj ženskoj gimnaziji, ali se paralelno sve vreme bavila pisanjem. Brzo po smrti pala je u zaborav. Kao što ju je za života Miloš Crnjanski hvalio i podsticao da objavljuje, tako je i posle njene prerane smrti podsećao na njen talenat. Prva i jedina njena knjiga, "Lutanja", pojavila se posthumno, 1926. godine
      (Materijal za tekst ustupila Vuka Jeremić)
      https://www.blic.rs/kultura/vesti/laza-lazarevic-je-lecio-trecinu-srbije-a-njegova-deca-dozivela-su-tragicnu-sudbinu/gletrjv
    • By АлександраВ
      DECA SU MI REKLA DA IH SMARAM: Otišla sam kod psihologa i šokirala se njenim savetom
      Vedrana Rudan
      „Htjela sam bebe više nego išta na ovome svijetu. Mirišljave, dva zuba gore, dva zuba dolje, debele nogice. Željela sam da mi kikotavi smijeh mojih beba bude muzika na grobu.
      Kad sam dobila djecu spoznala sam Ljubav. Nije izgledala kako sam je zamišljala. Kad bih u tri ujutro u dječjim krevetićima ugledala svoju mrtvu djecu tresla bih ih dok ne bi krenula vrištati. Ipak dišu! Koja sreća! Često sam umirala. Jednom kad sam sina izgubila u robnoj kući, drugi put kad mi je kći nestala na plaži, stoti put kad sam u deset ujutro vidjela dvadesetogodišnjeg sina kako se vraća iz života iako sam ja te noći, dok sam vrtila brojeve bolnica, policije i mrtvačnice, deset puta bila na njegovom pogrebu.
      Neki ljudi tvrde da bebe prestaju biti bebe u osamnaestoj. U osamnaestoj?! Koja glupost! Drugi su sigurni, djeca prestaju biti djeca kad diplomiraju, kad nađu posao, kad odu od kuće. Tada više ne treba brinuti što jedu, kad jedu, da li jedu, jesu li zaista prestala pušiti i izlaziti zimi iz kuće bez kape na glavi.
      Moja djeca su diplomirala, zaposlila se, imaju vlastitu djecu što nikako ne znači da nisu bespomoćne bebe. Sijeda kosa moga sina ništa ne govori o njegovoj dobi. Nazivam ih bar tri puta dnevno. Da nije mene ne bi znala da će danas poslijepodne biti pljuskova iako to tako ne izgleda. Jutros sam im u šest rekla da moraju uzeti kišobrane. On se zahvalio a ona je rekla da je gnjavim. Kako to misliš, ja te gnjavim? Ja te gnjavim? Može li majka gnjaviti djecu, svoju djecu?
      On misli da dijete u četrdeset i drugoj nije dijete?! Ona misli da dijete u trideset i sedmoj nije dijete?! Ja sam vas rodila, vi ste moja djeca! Što si danas kuhala? Ti znaš da bi morala izbaciti mlijeko iz prehrane i odvesti sina doktoru? Blijed je, možda mu nedostaje željeza? Zašto bih išla psihijatrici koja je mama tvoje najbolje prijateljice pa mi neće ništa naplatiti?
      Bila sam kod psihijatrice jer želim pokazati svome djetetu da ga doživljavam ozbiljno. Kad se majka tako odnosi prema svojoj bebi jača njeno samopouzdanje. Psihijatrica mi je rekla da sam majka kvočka, previše sam posesivna, ne dam odraslim ljudima da slobnodno lete. Odrasli ljudi? Da je moj sin odrastao čovjek ne bi odlazio na plažu bez zaštitne kreme. Da je moja kći odrasla osoba ne bi u kafiću naručivala kokakolu sa ledom. Rekla sam joj sto puta što je kokakola i kako dečki iz ledomata vade kockice leda. Prstima. Postoje istraživanja o tome koliko muškaraca nakon obavljanja nužde pere ruke. Nula posto. Istraživanja pokazuju i da u kockici leda ima više bakterija nego u zahodskoj školjci. Moje dijete ne želi znati da joj je glava u torbi svaki put kad naruči kokakolu sa ledom.
      Psihijatrica me ne razumije. Nije istina da sam majka kvočka. Ja svoju djecu volim i znam razliku između ljubavi i potrebe za kontrolom! Čula sam je kako urla u slušalicu: “Molim te, uzmi taksi, nemoj dijete ti voziti u vrtić, znaš da ti vožnja ne ide. Kakve to veze ima što vozačku dozvolu imaš dvadeset i pet godina?” Današnja djeca ne bi smjela voziti. Promet je strašan.
      Da li bih ponovno rodila da znam ovo što danas znam? Naravno. Ako budem živa i zdrava do šezdesetog rođendana moga sina i pedeset i petog moje kćeri moj će život biti ispunjen. Lijegat ću prestravljena, budit se prestravljena. Život bez ljubavi nema smisla.“
      Autor teksta: Vedrana Rudan
    • Guest
      By Guest
      За време цара Михаила Феодоровича и Тобољскога архиепископа, преосвећеног Нектарија на Абалакском сеоском гробљу живела је једна сама удовица. Не зна се ко је она била. Познато је само да је она била много побожна и звала се Марија. То је благочестива удова Марија, која је 50. година од оснивања Тобољска, 10.јула 1636.г. једном задремавши у својој соби видела у ваздуху лик знамења Пресвете Бгородице, са изображењима са стране светитеља и чудотворца Николаја, и преподобне Марије Египћанке и чула глас из иконе: Марија ,јави ово виђење народу и кажи да направи на Абалакском гробљу са десне стране старе Преображењске, нову дрвену цркву у име Знамења Пресвете Богородице, као што је у древном Новгороду, са придодатим на једну страну светитеља Николаја, и са друге преподобну Марију Египћанку“. После тога виђење се завршило и Марија се пробудила. Због страха она никоме ништа није рекла.
      После неког времена не у сну него на јави опет је та жена имала виђење само са невеликом разликом. Она је изашла из своје кућице и носила је хлеб. Одједном покрио је светли облак и она је пала без свести. Пренувши се после кратког времена, али не још сасвим, она је видела у ваздуху два лика, један Знамења, са друге Марију Египћанку, и светог Николаја као живога у светлој архијерејској одежди који стоји пред Пресветом Богородицом. Свети Николај јој је казао: „Марија, иди и кажи Абалакским становницима по претходном виђењу, да направе цркву, при томе да би и шуму посекли својим рукама и донели и изнели на руке сами и ако ово не послушају, то ће видети гнев Божији, и не само да ће умрети други свештеник, него и много парохијана“. Али и после тога виђења Марија бојећи се исмејавања ником ништа није рекла.
      Убрзо је имала и треће виђење, које је било као друго –најава.Ј едном радећи у својој кућици, Марија је чула спочетка као пуцкетање од кандила, а после тога опет је чула глас светитеља Николаја: „Због чега нећеш да објављујеш виђења и заповести ? Ти сама својим неверовањем наводиш на себе зло“. При тим речима њој су се руке повукле уназад и она је силно страдајући пала на под без свести. Тада јој је Пресвета Богородица рекла: „То је тешко. Мени је жао“. Тада је бол престао. Марија је дошла к себи и виђење се завршило.
      После тога Марија је отишла код свога духовника, испричала му је за сва три виђења и молила је да их објави народу. Али ни духовник није јавио, незна се због чега, да ли због неуважавања или заборавности, или да би се још боље уверио у истину и вољу Божију. Четврто виђење које удовица није могла да сакрије било је овако: 24.јула она је ишла у Тобољск и ишавши према граду, код брдашцета, одједном је била покривена маглом или мраком, усред кога је видела стуб од облака, који је досезао до неба, а на стубу лик знамења Богоматере, и лик преподобне Марије Египђанке и светога Николаја као живога на земљи.
      - Због чега оклеваш да објавиш о виђењима и заповестима народу“ ? -Строго је рекао.
      - Ако још оклеваш, знај целим телом бићеш одузета, ако пак објавиш, али тебе не послушају, тада нећеш ти него они ће страдати.!
      После тога удовица је почела свима да прича о својим виђењима. У Тобољску их је казала архиепископу Нектарију у присуству свих свештеника, а вративши се из Тобољска у Абалакском гробљу свему народу. У Тобољском сабору (Саборној цркви) да би се уверили у истинитост виђења показали су удовици икону «Знамења» Мајке Божије (који она никада није видела) , она је рекла да је њега видела у виђењу.
      Показало се да је удовица напрасно ућутала. Сви су јој поверовали и Преосвећени после строгог испитивања, које је било у присуству свих свештеника и градских старешина, благословио је абалакским парохијанима да направе цркву и многи житељи Тобољска су узели учешће у том побожном делу. Док се правила црква промисао Божији је чудесно припремио и икону за нову цркву. Неки земљорадник Евтимије, звани Кока, неколико година је лежао одузет. Њему је долазио једном неки сиромашак Павел, кога је он одавно упознао, да би од њега потражио милостињу и који му је рекао: Ефиме, чуј, на Абалаке се по заповести Божијој прави црква у име «Знамења» Пресвете Богородице, светом Николају и Марији Египћанки. Дај обећање да ћеш ти насликати икону за храмовну славу те цркве. Може бити да ће Господ по твојој вери и усрђу опростити теби и ослободити те од твоје болести. Евтимије је послушао савет Павела и тога дана је обећао да ће насликати икону ,,Знамења» Богомајке са светим Николом и преподобном Маријом Египћанком који стоје испред ње са стране. Господ га је наградио за веру његову: тога дана после подне он је почео да помера десну страну. Другог дана послао је молбу Преосвећеноме Нектарију да дозволи да се наслика икона за нову Абалакску цркву, и добивши благослов наручио је од протођакона Софијскога сабора Матеја познатом у то време живописцу. И док се икона сликала Ефтимију је било све лакше и лакше. На крају је он потпуно оздравио, отишао код живописца и сам однео икону у цркву ради освећења. Преосвећени обрадован и задивљен тим чудом, сам је осветио икону у Саборној цркви, одслужио молебан, и потом га са чашћу отпустио у Абалакское село да би била постављена у новој цркви.
      Када су дошли у село Шанталика, где је сада Ивановски манастир, Господ је ту икону прославио новим чудом. У селу Шанталика један земљорадник, Василије је имао ћерку која је боловала од очију и две године ништа није видела. Чуо је да у Абалаку носе икону и изашао је са слепом ћерком у сусрет и пао је пред њом са вером и сузама. На радост и дивљење оца и свега присутнога народа, девојка је одмах прогледала.
      Та икона је добила назив Абалакска од Абалакска ,претходно села, а потом (од 1783.г.) манастира. На Абалакској икони Пресвета Богородица је изображена тачно као на Знамењској икони, тј. са уздигнутим рукама и са Предвечним Младенцем на грудима само са том разликом што на Абалакској икони са десне стране стоји свети Николај а са леве стране преподобна Марија Египћанка. Риза је сва сребрна, позлаћена, са бисерима и драгим камењем. Посебни празник и службу у част Абалакске иконе још није одређен, али се празнује у дан Знамења Пресвете Богородице. Не гледајући на то, Абалакску икону веома много поштују не само у Сибиру.
      Сваке године доносе икону из Абалака у Тобољск на две недеље, и то је било установљено због следећег догађаја. 1665.г. у лето у Тобољску и у целој његовој околини није престајала да пада киша: жито, поврће, и трава су трулели, све се натопило водом и народ је очајавао. Решили су да се обрате за помоћ Царици Небеској. Тобољски архиепископ Корнилије је заповедио да донесу чудотворну икону Божије Мајке из села Абалака. Икону су донели са великом свечаношћу 8.јула. После молебана на тргу икону су однели у Саборну цркву где је тога часа почела литургија. Још се служба није завршила, на радост свих, облаци су ишчезли, киша је престала да пада и изведрило се. У спомен тога чуда и због сталног благодарења Господа и Његовој Пречистој Мајци преосвећени Корнилије је установио да сваке године доносе чудотворну икону Божије Мајке из Абалака у Тобољск.
      Три године после тога, 1668.архиепископ Корнилије је позван у Москву због назначења за митрополита. Када се вратио из Москве, он је чуо од лоших људи да су у његовом одсуству протојереј и остали свештеници Саборне цркве дочекали Абалакску икону Мајке Божије без дужнога поштовања, и да у време њенога боравка у Саборној цркви су били разни изгреди и непристојности. Преосвећени се разгневио на њих: кључара Саборне Цркве, када је дошлло време да се донесе икона из Абалака, и када је дошао да узме благослов казнио, укоривши га од почетка за прошлогодишњи непоредак ,заповедио је да икону не доносе. Тако 1669.г у Тобољск икону нису доносили. Пријава против свештенства се потом испоставила као лажна, и због тога што је Преосвећени поверовао клевети без ислеђења дела, то се он брзо разболео и болаовао је неколико месеци. Када и 1670.г. митрополит Корнилије у гневу на свештенство и вернике Саборне цркве, није дозволио да донесу икону, то се опет разболео још теже. Лекари му нису могли помоћи. На крају, септембра месеца,он је разумео узрок својих страдања. Горко плачући он је тога часа послао по чудотворну икону, и када су је донели у град, заповедио је да је поставе у Саборну цркву и да одслуже литургију. По завршетку службе, владика је заповедио да донесу икону код њега у епархијском дому. И када су почели да звоне, када су је износили из Сабора, заповедио је слугама да га уведу у пријемну собу, и поставе је поред прозора, да би видео како уносе Владичицу. Једва је он видео лик Пречисте, да је осетио себе да му је кудикамо лакше; када су пак унели икону у његов дом, болеснику је било тако лако да је он без помоћи других могао да стоји за време молебана и да је испрати са тога места где је и примио. Следећег дана преосвећени је могао сам да сиђе у Сабор на литургију и да заблагодари Царици Небеској за Њену послану помоћ. После десет дана икона је враћена у Абалак.
      После тог догађаја,када се опет открила чудесна сила Божија кроз Абалакску икону Приснодјеве, опет су почели да донесе ту икону у Тобољск, у Софијски сабор на две недеље .Од Абалакске иконе има неколико копија у разним местим Сибира
      Акатист Пресветој Богородици пред Њеном иконом
      Названом „Абалацка“ или Абалакска
      (слави се 2.августа/20.јула и 10.децембра/27.новембра)
      Кондак 1
      Изабраној од Превечнога Цара ради спасења нашега Царице неба и земље, узносимо Ти благодарне похвале, Богородице. Ти пак, пошто имаш моћ непобедиву и неисказано милосрђe, слободи нас од свих невоља и подари нам сва добра да Ти кличемо:
      Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана!
      Икос 1
      Арханђели и Анђели певају Теби, пречистој Дјеви, неућутним песмама на небесима. Ми пак, грешни на земљи приклонивши коленa душа и срца наших пред Пречистoм Твојом иконом, са сузамa скрушености, земаљским устима певамо Ти:
      Радуј се, усрдна наша Заштитнице!
      Радуј се, премилосрдна Мати наша!
      Радуј се, непролазна славо наша!
      Радуј се, непотрошиво богатство наше!
      Радуј се, незаменљива Помоћнице наша!
      Радуј се, стална Покровитељко наша!
      Радуј се, радости наша,која нас очишћујеш од сваке прљавштине тела и духа!
      Радуј се, Исцелитељко наша,која нас избављаш од душевних и телесних болести!
      Радуј се, похвало наша, која нас не лишаваш духовних радости!
      Радуј се, Владарко наша, помоћу Твојом исцељујеш болести наше!
      Радуј се, прибежиште наше, која нас покриваш од видљивих и невидљивих непријатеља!
      Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих!
      Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана!
      Кондак 2
      Богољубива удовицаМарија видевши у троструком виђењу изглед лица Твога, Пресвета Дјево, уплаши се великим страхом, уплаши се да прича о чудесним виђењима својим људима, и у срцу своме из дубине душе завапи Богу: Алилуја!
      Икос 2
      Тражећи да људским разумом разуме неразумљиво у прехвалном јављању пречисте Твоје иконе, Богомати, блажена Марија удостоји се новога виђења у коме јој велики светититељ Николај страшно заповеди да објави виђено; она пак са страхом и трепетом свима причаше тајну свога виђења и научи све да кличу Богородици:
      Радуј се, која си у утроби Својој носила Саздатеља свих!
      Радуј се, јер си родила Бога телом Спаситеља свету!
      Радуј се, јер си у рођењу девство сачувала нетрулежним!
      Радуј се, јер си на земљи анђелски поживела!
      Радуј се, јер си помирила Бога са људима!
      Радуј се, Најсветија од свих светих!
      Радуј се, Пресвета Дјево, која си нам дивно јавила Своју икону!
      Радуј се, благодатна, која нам јављањем иконе Твоје јављаш Своје милосрђе!
      Радуј се, јер промишљаш о свима који поштују свету икону Твоју!
      Радуј се, јер свима који се моле Теби пред светом иконом Твојом дајеш спасење по мери вере!
      Радуј се, јер чудесима Твоје иконе умове наше узводиш ка горњем свету!
      Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих!
      Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана!
      Кондак 3
      Желећи да виде силу Божију, благоверни људи града Тобољска у дивним јављањима иконе Твоје, Богомати, сабраше се заједно са својим архијерејем Нектаријем, да се увере ,јер милосрђе Царице Небеске хтеде да посети и у земљи нашој све који желе да задобију спасење; уверивши се пак, и обрадовавши се великом радошћу, запеваше Богу: Алилуја!
      Икос 3
      Најусрдније имајући жељу да стекне небеску ризницу, свету икону Твоју, Богородице, сви једнодушно зажелеше да прво својим рукам саграде на месту јављања нову цркву у част Знамења Мајке Божије, коју и направише, са свим усрђем певајући Царици Небеској:
      Радуј се, велико дивљење анђела!
      Радуј се, праотачка дивна утехо!
      Радуј се, пророчка висока проповеди!
      Радуј се, преславна похвало апостолска!
      Радуј се, посебни украсе светитеља!
      Радуј се, крепко утврђење мученика!
      Радуј се, спаситељно предвођење преподобних!
      Радуј се, неизенемогло уздржање постника!
      Радуј се, чистото и славо девственика!
      Радуј се, тихо весеље отаца и матера!
      Радуј се, похвало свих хришћана!
      Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих!
      Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана!
      Кондак 4
      Бура сумњалачикх помисли претвори се у радосну тишину, када видеше у виђењима икону Пречисте Дјеве Богородице која се показа слична икони Знамења Новгородскога, само са светим Николајем и Маријом Египатском који стоје пред Тобом, због чега и запеваше сви Богу: Алилуја!
      Икос 4
      Јевтимије, болестан телом али не духом, чувши од некога старца Павла да треба да се наслика јављена икона у нову цркву, саздану по заповести Божијој на Абалаку, похитао је да то дело повери искусном у живописању, првођакону Тобољске катедре Матеју, и кад он сликаше ову икону болесник мало времена после целивања ње исцели се и Богородици усрдно певаше:
      Радуј се, Царице Небеска, која си нас обрадовала јављањем часне иконе Твоје!
      Радуј се, Мати Божија, која си нас задивила чудесним исцељењем од ње!
      Радуј се, светло просвећење наше!
      Радуј се, непобедива оградо земље наше!
      Радуј се, миру оних који плове на водама!
      Радуј се, тихо пристаниште бацаних буром!
      Радуј се, лако пролажење пута путника!
      Радуј се, милосрдна учитељице заблуделих!
      Радуј се, добри одморе уморних!
      Радуј се, тихо прибежиште обремењених!
      Радуј се, брза Заштитнице оних који су у невољама!
      Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих!
      Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана!
      Кондак 5
      Боговођеној звезди која је некада водила мудраце ка Сунцу Правде Христу Богу нашем, би слично јављање иконе Твоје, Пресвета Дјево, у пределима нашим; видећи наше претке како се моле пред њом они од Тебе познаху Сина Твога Спаситеља нашега.Ми пак, научисмо се да усрдно певамо Њему: Алилуја!
      Икос 5
      Тобољски људи видевши часну икону Мајке Божије, која је јавила чудесно исцељење ономе који се старао да се наслика, примише је као божанску ризницу и као пресјајну светиљку поставише је у новој цркви коју су саздали, радоваше се и певаше Богородици:
      Радуј се, пресјајна светиљко, која осветљаваш земљу нашу!
      Радуј се, јер си приправила спасење душама нашим!
      Радуј се, јер небеском светлошћу просвећујеш срца наша!
      Радуј се, јер нам јављаш мир (спокој) и благостање!
      Радуј се, јер дајеш телесно и духовно здравље болеснима!
      Радуј се, јер оне којима се чини неправда покриваш часном ризом Својом!
      Радуј се, посебна надо безнадежних!
      Радуј се, јер просвећујеш разум деце!
      Радуј се, управитељко сиротих и удовица!
      Радуј се, одећо нагих и избављење заробљених!
      Радуј се, брза Помоћнице онима који траже помоћ!
      Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих!
      Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана!
      Кондак 6
      Нелажни проповедници великога милосрђа Твога, Владарко, беху сви они који примише чудесна исцељења од свете иконе Твоје; сви пак чуше и видеше благодатне реке исцељења која се обилно излише од Тебе на страдалне и болесне,з аједно са њима радосно певаху Богу: Алилуја!
      Икос 6
      Засија благодат из иконе Твоје, Дјево Чиста, као пресветло сунце у пределима нашим, која зрацима чудеса који излазе из ње, осветљава град наш и све градове и земље не само земље сибирске него и руске; због тога не знајући да искажемо сву величину чудеса која су се десила од иконе Твоје, Богородице, у умиљењу срца вером и љубављу певамо Ти:
      Радуј се, јер исцељујеш немоћне!
      Радуј се, јер исцељујеш болесне од очију!
      Радуј се, јер избављаш болесне од падаће болести (епилепсије)!
      Радуј се, јер отвараш вид слепима!
      Радуј се, јер одгониш демоне од људи!
      Радуј се, јер бесомучнима дајеш здравље!
      Радуј се, јер одузете (парализоване) подижеш са одра!
      Радуј се, јер немима отвараш језик и враћаш моћ говора!
      Радуј се, јер лечиш од свих тешких болести!
      Радуј се, јер виђењима у сну јављаш себе страдалнима!
      Радуј се, јер чудесно ослобађаш од свих невоља!
      Радуј се, Пресвета,најсветија од свих светих!
      Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана!
      Кондак 7
      Желећи да прослави свету икону Твоју, Богородице Дјево, Син Твој и Бог наш Господ Исус Христос наочиглед свих излива из ње неисцрпно море чудеса у коме се сви погружавају са вером и надом, примају благодат исцељења и благодарећи Господа, са страхом и љубављу скрушено певају Њему: Алилуја!
      Икос 7
      Нова и преславна чудеса благодати Твоје, Богородице, јави нам Господ, када је света икона Твоја била ношена по градовима и селима наше земље; многи пак, верујући изненада се исцељиваху од разних неизлечживих болести, и неверни обраћаху се вери, са дивљењем, скрушеношћу и љубављу певајући Теби:
      Радуј се, јер исцељујеш све болести!
      Радуј се, јер одгониш све немоћи!
      Радуј се, јер увек гориш серафимском љубављу!
      Радуј се, јер увек загреваш божанском љубављу душе и срца наша!
      Радуј се, јер си у себи сместила огањ Божанства!
      Радуј се, јер гасиш пламен страсти наших!
      Радуј се, јер оне који верују чуваш од огња греховнога!
      Радуј се, јер оне који Те воле избављаш од огња пакленога!
      Радуј се, јер наше куће чуваш од огњеног пламена!
      Радуј се, јер зрацима Твоје светлости разгониш мрак незнања нашега!
      Радуј се, топла Заступнице и усрдна Молитвенице за нас пред Богом!
      Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих!
      Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана!
      Кондак 8
      Видевши необично виђење часне иконе Богомајке, јављене са висине, са предстојећим светим Николајем и Маријом Египатском, удаљимо се, људи и жене од сујетога света и узнесимо ум ка небесима.Због тога нам се и дарова чудотворна икона Богородице, да гледајући на њу мислимо о небеском а не о земаљском, певајући Богу: Алилуја!
      Икос 8
      Сва си на небесима, али ни земаљске не остављаш, Богородице Дјево, јер чудесима Твојим која се изливају из свете иконе Твоје, као од живога и самосталнога извора, увек просвећујеш нас који вером прилазимо Теби и кличемо:
      Радуј се, неисцрпно богатство сиромашних духом, и бездане милости!
      Радуј се, чедољубива Мати, невидљива утехо жалосних!
      Радуј се, кротка голубице, тиха и незлобива!
      Радуј се, богогласна грлице, тајно успокојење омрзнутих!
      Радуј се, спасење грешника и усвојење према Богу!
      Радуј се, чврста тврђаво свих правоверних!
      Радуј се, невидљива помоћи и заштито свих оних који се надају у Тебе!
      Радуј се, анђелски уме, који увек гледаш Бога!
      Радуј се, светлоносна звездо умнога Сунца!
      Радуј се, славнија од Херувима и Серафима!
      Радуј се, часнија од Анђела и Арханђела!
      Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих!
      Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана!
      Кондак 9
      Цела наша Богом чувана земља облагодаћена Твојим милостима, Богомајко, имајући Твоју чудотврону икону као штит и ограду од видљивих и невидљивих непријатеља, невидљивом Твојом помоћи побеђује све противнике своје, радосним срцем побожно кличе Богу: Алилуја!
      Икос 9
      Наша красноречивост у песмама је као детињаста и не може да искаже сва чудеса и доброчинства, Владарко, која си учинила и јавила светом иконом Твојом; стога незнајући да Те достојно похвалимо смирено Ти кличемо:
      Радуј се, јер прослављаш оне који Тебе прослављају!
      Радуј се, јер похођењем иконе Твоје освећујеш наше градове и села!
      Радуј се, јер цркве и домове наше благодатно посећујеш иконом Твојом!
      Радуј се, јер молитве оних који Ти се моле узносиш Богу!
      Радуј се, јер никада не одбацујеш сузе и уздахе наше!
      Радуј се, јер доласком иконе Твоје удвостручујеш нашу радост!
      Радуј се, јер услађујеш све наше жалости и горке невоље!
      Радуј се, јер малаксале бодриш Твојим човекољубљем!
      Радуј се, јер онима који се поклањају светој икони Твојој дајеш радост и здравље!
      Радуј се, јер милосрђем Твојим разнежујеш душе верних!
      Радуј се, радости наша,која нас тешиш светом иконом Твојом!
      Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих!
      Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана!
      Кондак 10
      Желећи да спасе род људски од вечних мука и да му подари Царство Небеско, човекољубиви Господ дарова нама грешнима Мајку Своју на помоћ, покров и заштиту; буди нам пак, о Свеблага Помоћница, Заштитница и Руководитељка у целоме животу нашем, у смрти и после краја нашега не остави нас који милостиво вапијемо Богу: Алилуја!
      Икос 10
      Зааиста си необорива тврђава Богородице Дјево, свима који прилазе Теби, јер нико ко долази Теби не одлази празан; стога умилоствљени милошћу Твојом скрушеном душом молимо Те: покри, заштити, спаси све нас беспомоћне од свих беда,искушења и зала оне који Ти са љубављу певају:
      Радуј се, моћна Заштитнице оних који су положили наду на Тебе!
      Радуј се, саратнице војницима!
      Радуј се, Помоћнице непоткупљивих судија!
      Радуј се, уразумитељко наставника и васпитача деце!
      Радуј се, чисто огледало познања истине!
      Радуј се, чврсти грудобране чувања вере!
      Радуј се, свеблага Утешитељко несретних!
      Радуј се, Покровитељко сиротих и оних без заштите!
      Радуј се, јер благосиљаш сву децу!
      Радуј се, јер упућујеш све младе ка добру!
      Радуј се, јер укрепљујеш људе свих узраста у светој вери!
      Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих!
      Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана!
      Кондак 11
      Молитве и молитвене песме које Ти приносимо пред чудотворном иконом Твојом, прими добросрдачна Владарко, заштити, спаси, помилуј и сачувај нас од свих невоља, да би тихо и мирно поживели штићени Тобом у свакој побожности, и чистоти из дубине душе скрушено певали Богу: Алилуја!
      Икос 11
      Тебе Пречиста Богородице и Мајко незалазне светлости, сматрајући и поштујући као светлоносну свећу божанске светлости, како можемо исказати благодатна Твоја озарења, која увек излазе из Твоје иконе, као од светлоноснога сунца. Међутим, молећи Твоје милостиво осветљење, Свеблага, смело певамо Теби:
      Радуј се, незалазна светлости,која нас осветљаваш вечном светлошћу!
      Радуј се, месецу, који нас осветљаваш од Сунца Правде!
      Радуј се, свећо на свећњаку најузвишеније постављена!
      Радуј се, неугасива свећо нематеријалнога огња!
      Радуј се, Мати, истините светлости, која просвећујеш душе побожних!
      Радуј се, јер нам изливаш светлост рајскога живота!
      Радуј се, јер увек прослављаш оне који Тебе прослављају!
      Радуј се, јер оне који се усрдно Теби моле осветљаваш светлошћу благодати!
      Радуј се, јер сваку старост чиниш обрасцем светога живота!
      Радуј се, јер одгониш таму у којој живе безбожници, неверујући, јеретици и расколници!
      Радуј се, јер све грешнике просвећујеш светлошћу Твојом и приводиш покајању!
      Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих!
      Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана!
      Кондак 12
      Мати Бога Вишњега, дала си нам залог благодати – свету икону Твоју, измоли нам од Небескога Владара, Сина Твога и Бога нашега, благодат Светога Духа; подигни нас из дубине грехова, просвети срдачне очи наше ка гледању спасења, оживотвори срца наше духом побожности и страха Божијега, духом чистоте и правде, духом љубави и милосрђа, да свагда певамо Богу: Алилуја!
      Икос 12
      Прослављајући Твоја стара и нова чудеса и милосрђа, Богородитељко, сви Те хвалимо као чврсту и надежну Посредницу нашу, са скрушеношћу поклањамо се Теби, која се непрестано молиш за нас и чиниш нам доброчинства; верујемо и надамо се да можеш измолити све добро и спаситељно, привремено и вечно нама који Те певамо:
      Радуј се, непостидна надо у животу, у смрти и после смрти наше!
      Радуј се, јер дајеш миран крај живота овога онима који се надају у Тебе!
      Радуј се, надо и заштито наша у дан Суда!
      Радуј се, умољавање праведнога Судије!
      Радуј се, уточиште и заштито свих грешника који се кају!
      Радуј се, славо и утехо свих праведних!
      Радуј се, јер удостојаваш вечне радости оне који Теби непрестано приносе радост!
      Радуј се, јер милостиво примаш наша сузна мољења!
      Радуј се, јер нас покровом Твојим покриваш од видљивих и невидљивих непријатеља!
      Радуј се, јер све нас грешне упућујеш на спасење и задобијање вечних добара!
      Радуј се, јер брзо помажеш оне који се поклањају икони Твојој и призивају Тебе у помоћ!
      Радуј се, Пресвета, најсветија од свих светих!
      Радуј се, Мати Дјево, славна похвало хришћана!
      Кондак 13
      О, Свеблага Мати Дјево Богородице, која нам увек чиниш доброчинства Твојом светом иконом, примивши садашње молитве наше, избави нас од свих беда, невоља и напасти привремених и вечних, и удостој нас, слуге Твоје да се уселимо у насељима рајским, и да у све векове певамо: Алилуја!
      Овај кондак чита се три пута, а потом икос 1 и кондак 1
      Aкафист Пресвятей Богородице перед Ея иконой
      Именуемой „Абалацкая“
      http://www.hram.ru/index.php./library-akafist-15
      са црквено-словенскога језика превео
      протојереј Животије Милојевић
      https://www.pouke.org/forum/topic/21119-%D0%B6%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/page-3
      https://www.pouke.org/forum/topic/18182-%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B8-%D0%B8-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B4-%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%98/page-6#entry769941

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...