Sign in to follow this
Пратиоца
0
-
Сличан садржај
-
.thumb.PNG.763f0bc64b1265f202ea36a34c61567c.PNG)
Од JESSY,
Kad te ostavi onaj koga voliš, deo tebe umire, ali život mora da ide dalje. Mihail Labkovski je dao odličan savet kako nastaviti dalje.
Ruski psiholog Mihail Labkovski je poznat širom sveta po veoma praktičnim savetima koji pomažu ljudima da se izbore sa raznim problemima. Na pitanje jedne čitateljka kako da preživi razvod braka, on je ovako odgovorio:
"Da vam ispričam nešto: Pušio sam punih 30 godina, a zadnjih 10 godina pušio sam 3 paklice dnevno i nisam razmišljao o tome da prestanem. Nisam se bojao raka, misleći, ako dođe do toga, daće mi neke lekove protiv bolova, nestaću brzo i bezbolno.
Jednom nisam zapalio cigaretu sat i četrdeset minuta i to samo zbog toga što mi je porodični doktor rekao da postoji tamo neka bolest pluća uslovljena cigaretima koja te guši puna tri dana i osećaš nenormalne bolove bez obzira koliko lekova progutao. Jednostavno ne možeš da uradiš ništa povodom toga - jer umireš lagano i bolno.
-
-
Од Поуке.орг инфо,
VESTI “U mom radnom veku koji i dalje traje, od 365 dana u godini ja sam 300 ustao pre svanuća i radio dok se ne smrkne na njivi i u šumi. Mnogo sam napravio i stvorio, pa sam želeo sebi da sagradim i grobnicu da olakšam svojim potomcima”, priča Dejan za RINU.
Međutim, njegova građevina više liči na apartman nego na grob. U prizemlju je soba kao i svaka druga u kojoj se nalaze dva kreveta, televizor i frižider, pa ako gledate samo sa unutrašnje strane nikad ne biste posumnjali za šta je namenjena.
“Meni je to sve normalno i prirodno. Razgovarao sam sa monahinjama i one su mi rekle da moj postupak nije bogohuljenje. Svi ćemo jednog dana završiti i biće nam potrebno dva metra bez geometra, a ja sam želeo sebi za života da napravim nešto veće. U ovoj sobi sad malo odmorim i prilegnem ako ima nekog posla na groblju, a gore u letnjikovcu se sastajemo nakon daća i na Zadušnicama”, izjavio je ovaj Šumadinac.
Dejan je mislio na sve, pa je tako sebi naparavio i spomenik, ali ne mermerni već drveni na kom stoji poruka - mene ne niko ne razume, da li neće, il ne ume, piše na hrastovoj ploči.
“Za mermerni spomenik trebalo bi mi preko 1.000 evra, a ja sam za taj novac napravio sve ovo”, kaže on.
I dok se većina ljudi bori da što bolje provede svoj životni vek, ne razmišljajući o onom što će doći posle, Dejan Milošević svakako je primer da se ništa, pa čak ni smrt i sahrana - ne prepušta slučaju.
Izvor: Kurir
CELA ŠUMADIJA SE KRSTI: Dejan (43) iz Knića sebi sazidao grobnicu na dva sprata, a pogledajte kako je opremio unutra! (FOTO) - iKragujevac
WWW.IKRAGUJEVAC.COM
-
Од александар живаљев,
Šta su „ljudske himere“ i kako je Japan postao prva zemlja koja dopušta naučnicima da ih uzgajaju
Piše: BBC News na srpskom13. novembra 2019. 20.24 Getty Images Istraživači žele da ubace embrione ljudsko-životinjskih himera u miševe Ljudi su od davnina zamišljali ljudsko-životinjske hibride: Stari Grci su ih zvali „himere“.
Himere sada mogu da postanu stvarnost, jer je japanska vlada odobrila naučnicima ne samo da uzgajaju ljudske organe unutar životinjskih embriona, već i da dopuste da se ti embrioni razviju do kraja – što je ključno.
Istraživanje vodi Hiromicu Nakauči sa Univerziteta u Tokiju i Stenforda. Tokom postupka, naučnici će ubrizgavati ljudske matične ćelije u modifikovane embrione pacova i miševa kako bi stvorili pankreas.
Embrioni će potom biti presađeni u surogat-životinje. Profesor Nakauči namerava da jednog dana dobije životinje sa organima čoveka – krajnji cilj je da ovi organi mogu biti presađivani u ljude.
Do nedavno, naučnici u Japanu morali su da uništavaju životinjske embrione u koje su usađene ljudske ćelije posle 14 dana i bilo im je zabranjeno da te embrione gaje u surogat-životinjama.
Ali ta ograničenja sada su ukinuta, a istraživači mogu da traže pojedinačne dozvole za istraživačke projekte.
Getty Images Etička pitanja
Istraživanje profesora Nakaučija nije prvo u ovoj oblasti: on i drugi istraživači već su uzgajali ljudske ćelije u embrionima miša, pacova, svinje, pa čak i ovce.
Cilj naučnika jeste da obezbede ljudske organe za transplantaciju, pogotovo one kojih najviše nedostaje – poput pankreasa.
Profesor Nakauči je 2017. godine praktično izlečio miša koji je patio od dijabetesa, uzgojivši zdrav mišji pankreas u embrionu pacova, a potom ga presadivši u bolesnog miša.
Ali do sada su eksperimenti sa ljudskim ćelijama morali da budu obustavljeni ili zbog pravnih zahteva, ili zato što su probe bile neuspešne.
Ovo istraživanje poteže etička pitanja o mogućnosti da ljudske ćelije završe u životinjskom mozgu, potencijalno „humanizujući“ njegovu kogniciju.
Ali profesor Nakauči je pristao da izgradi svoj eksperiment tako da „ćelije završe samo u pankreasu“.
U julu je panel eksperata u japanskom Ministarstvu za obrazovanje, kulturu, sport, nauku i tehnologiju odobrio njegovo istraživanje pod određenim uslovima i postupcima.
Getty Images Veoma mali broj ljudskih ćelija završi u telu životinja, pa zato i ne mogu da dobiju ljudske karakteristike, tvrdi profesor Nakauči ‘Životinje sa ljudskim licem ‘
Tehnika podrazumeva genetsko modifikovanje životinjskih embriona tako da se odstrane geni povezani sa proizvodnjom određenog organa – u ovom slučaju, pankreasa, ali u budućnosti možda čak i jetre i bubrega.
Naučnici potom ubrizgaju u životinjski embrion ljudske matične ćelije. A odsada će im biti dopušteno da puste da se embrioni razviju do kraja.
Dozvola ministarstva zahteva da eksperimenti profesora Nakaučija budu sprovođeni samo na sitnim životinjama, genetski udaljenim od ljudi, rekao je za BBC Ajako Maesava, direktor bio-etike i bio-bezbednosti pri japanskom ministarstvu.
Uz to, tim mora pri svakom stadijumu razvoja da proverava ima li ljudskih ćelija u mozgu fetusa. Provodiće i do dve godine nadgledajući razvoj nakon što su glodari rođeni.
Profesor Nakauči je rekao za BBC da će, kada se sva papirologija završi, moći da započne istraživanje u septembru.
U eksperimentu sprovedenom na Univerzitetu Stenford u Kaliforniji, profesor Nakauči je prethodno stavio ljudske matične ćelije u oplođena jaja ovaca i embrione presadio u ovcu.
Embrioni su uništeni nakon 28 dana razvoja. Sadržali su vrlo malo ljudskih ćelija i nisu razvili nikakve ljudske osobine, rekao je profesor Nakauči za list Asahi Šimbun.
„Broj ljudskih ćelija koje su izrasle u telima ovaca bio je izuzetno mali, otprilike jedna na hiljadu ili jedna na desetinu hiljada“, rekao je on.
„Na tom nivou, nikad se neće roditi životinja sa ljudskim licem.“
Getty Images Neki naučnici tvrde da su pokušaji da se ljudski organi uzgajaju u genetski udaljenim vrstama besmisleni Genetska distanca
Ali uzgojiti ljudske ćelije u sasvim drugoj vrsti nije nimalo lako.
Jun Vu, istraživač sa Jugozapadnog medicinskog centra u Dalasu, sa Univerziteta u Teksasu, tvrdi da nema smisla dozvoliti da se razviju ljudsko-životinjski hibridni embrioni uz pomoć evolutivno dalekih vrsta kao što su svinje i ovce.
U ovim vrstama, kaže on, ljudske ćelije će biti eliminisane iz domaćina u vrlo ranoj fazi.
Prošlog meseca, španski dnevni list El Pai objavio je da španski naučnici tvrde da su stvorili ljudsko-majmunske embrione u laboratoriji u Kini.
Istraživanje je predvodio profesor Huan Karlos Izpisua Belmonte, na Institutu Salk za biološke studije u Kaliforniji, koji je prethodno napravio ljudsko-svinjske embrione u laboratoriji.
Govoreći za El Pai, naučnici su rekli da će javno biti obelodanjeno više detalja o njihovoj najnovijoj studiji kad rezultati budu objavljeni u prestižnom naučnom časopisu, što će se desiti veoma brzo.
-
Од JESSY,
Zbog manjka radne snage, ali i prilično fleksibilnih propisa, autobuse u gradskom prevozu teoretski mogu da voze i penzioneri od 90 godina!
Nesrećni slučaj od pre dva dana, kada je 71-godišnji vozač autobusa na liniji 46 udario ženu kod Cvetkove pijace, začudio je mnoge, pre svega zbog činjenice da se za volanom nalazio čovek koji je ispunio sve starosne uslove za penziju, a koji je u takvoj situaciji da svakodnevno odgovara za hiljade i hiljade putnika koje prevozi.
Međutim, vozači na linijama javnog gradskog prevoza mogu biti još i stariji, a dovoljno je samo da, uz adekvatne vozačke dozvole, imaju i lekarsko uverenje, tvrde saobraćajni stručnjaci sa kojima je “Blic” razgovarao.
https://www.blic.rs/vesti/beograd/da-li-je-moguce-beogradane-u-gradskom-prevozu-mogu-da-voze-soferi-i-sa-90-godina/b1rr5xx FOTO: PROFIMEDIA / RAS SRBIJA
Za vozače važan samo lekarski pregled
- Koliko ja znam, saobraćajni propisi vezani za starosno doba profesionalnih vozača ne postoje. Oni moraju da prođu lekarske preglede, odnosno da imaju lekarsko uverenje. Ono im se može i uskratiti za određenu kategoriju. Isto tako može da se ograniči i trajanje dozvole, odnosno kontrola može biti češća, što zavisi od vozača i lekara. Pregledi mogu biti redovni i vanredni, a firme moraju da se pridržavaju toga. Ukoliko vozač nema potrebno uverenje, može mu biti oduzeta kategorija, odnosno dozvola - objašnjava za “Blic” Milan Božović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.
I njegov kolega Damir Okanović tvrdi da ne postoje ni zakonski ni podzakonski akti za starosno ograničenje.
- Postoje zdravstveni pregledi za vozače koje oni moraju ispuniti. Vozač autobusa može imati i 90 godina ako ispunjava zdravstvene kriterijume - priča za “Blic” Damir Okanović, koji kaže da stariji vozači ako imaju tri godine iskustva mogu da organizovano prevoze i decu uz valjano lekarsko uverenje.
Praksa u GSP je ranije bila takva da vozači koji napune 65 godina više ne rade. Da li je i dalje tako, nismo dobili zvaničnu potvrdu iz GSP “Beograd”, mada su nam pojedini vozači u neformalnom razgovoru rekli da se “pojedincima toleriše ukoliko im je potrebno da bi ostvarili penziju”.
Ipak, kako tvrde, češći je slučaj da vozači odu u penziju, a onda zbog malih primanja počnu da rade kod privatnika. Zato nije toliko redak slučaj da se za volanom vide ljudi u sedmoj, pa čak i osmoj deceniji života.
Dok je zakon takav, on se mora poštovati, tvrdi i Drago Tošić iz Konzorcijuma privatnih prevoznika, koji za “Blic” kaže da “prema važećim zakonima vozač prilikom zasnivanja radnog odnosa mora da ima lekarsko uverenje i D kategoriju”.
- Ne postoji zakonsko ograničenje po pitanju godina, ali vozač mora da prođe provere koje traju mesec dana - kaže Tošić i dodaje da Konzorcijum nema problema sa godinama vozača.
Od oko 1.100 vozača u Konzorcijumu privatnih prevoznika, kako kaže Tošić, nije veliki broj onih starijih, a prosečna starost vozača je 48 godina.
Najstariji vozač sa 73 leta?
Prema nezvaničnim podacima, za volanom privatnih prevoznika nalazi se dvadesetak vozača starijih od 65 godina. Kako saznajemo, najstariji od njih ima 73 godine.
Mladići i u osmoj deceniji
S obzirom na to kakva je situacija, kako kaže Damir Okanović malo u šali malo u zbilji, “sedamdesetogodišnjaci će uskoro spadati u mlađu kategoriju vozača”.
- Odlazak određenog broja vozača prouzrokovao je pojavljivanje ovih starijih. Takvi vozači ne verujem ni da za sebe misle da bi trebalo da voze, ali zakon to dozvoljava - objašnjava Okanović.
-