Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Sign in to follow this  
Bernard

Protestantska misao dana

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 31 минута, SerbCro рече

Jel to dok je Luther bio vaš ili naš ? : D

To ne znam, pitaj protestante. Znaš šta je još rekao i nikad oporeko?

6 Beautiful Quotes on Mary You Won’t Believe Are From Martin Luther

                                        luther-mary-2-700x438.jpg

Martin Luther sparked the Protestant Reformation and was critical of what he considered excesses and corruptions in the Catholic Church. But did you know he continued to hold many Catholic doctrines about Mary?

Here are some quotes from Martin Luther about the Blessed Virgin Mary that may surprise you:

1) Mary has no equal among creation

“She became the Mother of God, in which work so many and such great good things are bestowed on her as pass man’s understanding. For on this there follows all honor, all blessedness, and her unique place in the whole of mankind, among which she has no equal, namely, that she had a child by the Father in heaven, and such a Child….

“Hence men have crowded all her glory into a single word, calling her the Mother of God…. None can say of her nor announce to her greater things, even though he had as many tongues as the earth possesses flowers and blades of grass: the sky, stars; and the sea, grains of sand. It needs to be pondered in the heart what it means to be the Mother of God.” (source)

2) Mary was without sin

“God has formed the soul and body of the Virgin Mary full of the Holy Spirit, so that she is without all sins, for she has conceived and borne the Lord Jesus.” (source)

3) Mary was a perpetual virgin

“Christ, our Savior, was the real and natural fruit of Mary’s virginal womb… This was without the cooperation of a man, and she remained a virgin after that. […] Christ… was the only Son of Mary, and the Virgin Mary bore no children besides Him.” (source; for more see this article)

4) On the veneration of Mary

“The veneration of Mary is inscribed in the very depths of the human heart.” (source)

5) Mary is the mother of all Christians

“Mary is the Mother of Jesus and the Mother of all of us even though it was Christ alone who reposed on her knees… If he is ours, we ought to be in his situation; there where he is, we ought also to be and all that he has ought to be ours, and his mother is also our mother.” (source)

6) You can never honor Mary enough

“[Mary is the] highest woman and the noblest gem in Christianity after Christ… She is nobility, wisdom, and holiness personified. We can never honor her enough. Still honor and praise must be given to her in such a way as to injure neither Christ nor the Scriptures.” (source)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

5 Protestants Who Surprisingly Defended Mary’s Perpetual Virginity

                                            protestants-700x438.jpg

It is a dogma of the Catholic faith that the Blessed Virgin Mary was not only a virgin when she conceived and bore Jesus but that she remained a virgin ever after. Most Protestant Christians today deny this – but do they know that many of their early leaders believed it?

Here are 5 examples of major Protestant leaders who rejected huge swaths of Catholic dogma, but – you may surprised to learn – defended the perpetual virginity of Mary:

1) Martin Luther

Martin Luther is usually considered to be the person who sparked the Protestant Reformation. He rejected core Catholic dogmas like the papacy, transubstantiation, and even parts of the traditional Bible. But he kept the doctrine of Mary’s perpetual virginity.

Here’s what he said about it in a sermon:

“Christ, our Savior, was the real and natural fruit of Mary’s virginal womb . . . This was without the cooperation of a man, and she remained a virgin after that. […] Christ . . . was the only Son of Mary, and the Virgin Mary bore no children besides Him . . . I am inclined to agree with those who declare that ‘brothers’ really mean ‘cousins’ here, for Holy Writ and the Jews always call cousins brothers.” (Sermons on John)

2) John Calvin

John Calvin started what is now known as the Reformed theological tradition, which reject many key Catholic dogmas. Though he warned that those who take time to argue about it simply have an “extreme fondness of disputation,” he also argued that those who reject Mary’s perpetual virginity based on Scriptural passages that mention Jesus’ “brothers and sisters” show “excessive ignorance.”

3) Huldrych Zwingli

Huldrych Zwingli was a Swiss Reformer during the lifetime of Martin Luther. He not only rejected the authority of the Church, but, unlike Luther, actually went so far as to deny the real presence of Christ in the Eucharist altogether.

But on the topic of Mary’s perpetual virgin, he wrote:

“I firmly believe that Mary, according to the words of the gospel as a pure Virgin brought forth for us the Son of God and in childbirth and after childbirth forever remained a pure, intact Virgin.” (Zwingli Opera, Corpus Reformatorum, Berlin, 1905, v. 1, p. 424)

4) Thomas Cranmer

Thomas Cranmer was the Archbishop of Canterbury during Henry VIII’s schism from Rome and thereafter and was a major figure in building Anglicanism. Yet he and other major Anglican leaders maintained the perpetual virginity of Mary “on the basis of ancient Christian authority.”

5) John Wesley

John Wesley’s teachings and ministry led to the worldwide Methodist movement. He strongly rejected Catholicism – but the perpetual virginity of Mary wasn’t one of the things he saw as problematic.

In his Letter to a Roman Catholic, he wrote:

“I believe that He [Jesus] was made man, joining the human nature with the divine in one person; being conceived by the singular operation of the Holy Ghost, and born of the blessed Virgin Mary, who, as well after as before she brought Him forth, continued a pure and unspotted virgin.”

Blessed Mary, Ever-Virgin, please pray for us!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Bernard,

zanimljivo doista. Nisam njihov fan, niti mislim da su oni u svemu bili u pravu. Poštivam te neke promjene koje je Luther donesel, ali to je bio samo početak reformacije, samo jedna duhovna bitka , on uostalom je jedino hteo da reformira katoličku crkvu ? Wesley— njega najviše poštivam od pomenutih, mada ni o kome od njih nznm puno. Calvina prezirem, tj ono kaj je on donesel, nauku o izabranju, a negdje sam čitao da je to pokupil od Augustina. Ako netko može to da potvrdi, bilo bi ok, ili negira. Pozdrav.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 часа, SerbCro рече

@Bernard,

zanimljivo doista. Nisam njihov fan, niti mislim da su oni u svemu bili u pravu. Poštivam te neke promjene koje je Luther donesel, ali to je bio samo početak reformacije, samo jedna duhovna bitka , on uostalom je jedino hteo da reformira katoličku crkvu ? Wesley— njega najviše poštivam od pomenutih, mada ni o kome od njih nznm puno. Calvina prezirem, tj ono kaj je on donesel, nauku o izabranju, a negdje sam čitao da je to pokupil od Augustina. Ako netko može to da potvrdi, bilo bi ok, ili negira. Pozdrav.

U Luterovom katihizisu imaš na primer da se pre molitve treba prekrstiti. A Vesli je postio sredom i petkom. :) 

Cvingli je, ustvari, bio najbliži shvatanjima savremenih neoprotestanata, premda je i on krštavao decu, a i ubijao one koji nisu hteli da ih krštavaju (anabaptiste). I to davljenjem. 

A, Luter se inače radovao kad je Cvingli poginuo (u odbrani Ciriha), zato što ga je smatrao jeretikom jer je ovaj pričest nije gledao kao stvarno telo i krv Hristovu. A i Erazmo se radovao. Takvo vreme bilo.

Što se tiče Avgustina, Kalvin ga citira u "Nauku hrišćanske vere", ali stvarno ne znam u kojoj meri i kakvu predestinaciju je Avgustin naučavao.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 47 минута, Desiderius Erasmus рече

U Luterovom katihizisu imaš na primer da se pre molitve treba prekrstiti. A Vesli je postio sredom i petkom. :) 

Cvingli je, ustvari, bio najbliži shvatanjima savremenih neoprotestanata, premda je i on krštavao decu, a i ubijao one koji nisu hteli da ih krštavaju (anabaptiste). I to davljenjem. 

A, Luter se inače radovao kad je Cvingli poginuo (u odbrani Ciriha), zato što ga je smatrao jeretikom jer je ovaj pričest nije gledao kao stvarno telo i krv Hristovu. A i Erazmo se radovao. Takvo vreme bilo.

Što se tiče Avgustina, Kalvin ga citira u "Nauku hrišćanske vere", ali stvarno ne znam u kojoj meri i kakvu predestinaciju je Avgustin naučavao.

Budem uzeo sa rezervom to kaj si sve napisal, dok ne čujem i neko mišljenje "sa druge strane", obzirom da je moguće da su to napisali katolici koji su iste proganjali i ubijali, jer da su Wesley i Luther ubijali neistomišljenike, zvuči mi nemoguće, ali opet kažem, nisam proučavao njihove živote, pa čak ni kaj su točno vjerovali.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 16 минута, SerbCro рече

Budem uzeo sa rezervom to kaj si sve napisal, dok ne čujem i neko mišljenje "sa druge strane", obzirom da je moguće da su to napisali katolici koji su iste proganjali i ubijali, jer da su Wesley i Luther ubijali neistomišljenike, zvuči mi nemoguće, ali opet kažem, nisam proučavao njihove živote, pa čak ni kaj su točno vjerovali.

Vesli nije ubijao, nije imao ni mogućnosti za to (on je bio disident u okviru anglikanstva). Cvingli je 100% davio anabaptiste, slobodno proveri u kojim god hoćeš izvorima. U Kalvinovoj Ženevi je vladala prava-pravcata inkvizicija, to možeš da pročitaš gde hoćeš.

Za Lutera se sa sigurnošću zna da je izjavio da "država treba javno ili tajno kao pse da pobije seljake koji su se pobunili". Njegov pomoćnik Melanhton je izjavio da je ubijanje jeretika večna Božja zapovest.

U Engleskoj su katolici proganjani i ubijani samo tako nakon reformacije.

U Americi su puritanci ubijali "veštice".

Pomiri se sa tim da protestanti i njihovi pioniri nisu sveci, nego su bili ljudi svog vremena, kada je bilo nešto najnormalnije da država ubija jeretike. Oni su sebi uzeli slobodu da veruju kako misle da treba, ali tu slobodu nisu davali svojim podanicima. ;) 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Baš sam krenuo da ispravim to za Wesley, pa sam odustao dok si odg. To za Luthera znam da je izjavio, niti mislim da su oni bili neki sveci, a znam  i da su katolici bili proganjani. Za Kalvina sam isto čuo da je ubijao. Ja cijenim Charles G. Finney, njega smatram svojim duhovnim ocem, ali on je tek 19. stoljeće. Hvala na odgovorima.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 41 минута, Desiderius Erasmus рече

Za Lutera se sa sigurnošću zna da je izjavio da "država treba javno ili tajno kao pse da pobije seljake koji su se pobunili". Njegov pomoćnik Melanhton je izjavio da je ubijanje jeretika večna Božja zapovest.

Luter je obrazložio da su seljaci zaslužili  ;)

http://www.historyguide.org/earlymod/peasants1525.html

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 13 минута, Tumaralo. рече

Luter je obrazložio da su seljaci zaslužili  ;)

http://www.historyguide.org/earlymod/peasants1525.html

Jašta. A i katolici su smatrali da protestanti zaslužuju da budu ubivani ("jedan protestant je morao biti ubiven":))). Takvo je to vreme bilo, ne možemo to da merimo današnjim aršinima.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

VOM KONFLIKT ZUR GEMEINSCHAFT

LUTHERISCHES BEKENNTNIS VON SÜNDEN GEGEN DIE EINHEIT

236. Auf seiner Fünften Vollversammlung in Evian 1970 hat der Lutherische Weltbund als Antwort auf eine tief bewegende Ansprache von Johannes Kardinal Willebrands erklärt, dass „wir als lutherische Christen und Gemeinden bereit sind zu sehen, wie das Urteil der Reformatoren über die Römisch-katholische Kirche und Theologie ihrer Zeit oft nicht frei war von polemischen Verzerrungen, die zum Teil bis in die Gegenwart nachwirken. Wir bedauern aufrichtig, dass unsere römisch-katholischen Brüder durch solche polemischen Darstellungen gekränkt und missverstanden worden sind. Mit Dankbarkeit erinnern wir uns an die Erklärung Papst Pauls VI. zu Beginn der zweiten Session des Zweiten Vatikanischen Konzils, in der er seine Bitte um Vergebung aussprach für alle Kränkungen, die durch die Römisch-katholische Kirche geschehen sind. Im Gebet des Herrn bitten wir zusammen mit allen Christen um Vergebung. Lasst uns deshalb darauf bedacht sein, einander aufrichtig und in Liebe zu begegnen.“82

237. Lutheraner bekannten auch ihr eigenes Fehlverhalten gegenüber anderen christlichen Traditionen. Auf seiner Elften Vollversammlung in Stuttgart 2010 erklärte der Lutherische Weltbund, dass Lutheraner „tiefes Bedauern und Schmerz über die Verfolgung der Täufer durch lutherische Obrigkeiten empfinden und besonders darüber, dass lutherische Reformatoren diese Verfolgung theologisch unterstützt haben. Deshalb will der Rat des Lutherischen Weltbunds […] öffentlich sein tiefes Bedauern und seine Betrübnis darüber zum Ausdruck bringen. Im Vertrauen auf Gott, der in Jesus Christus die Welt mit sich versöhnte, bitten wir deshalb Gott und unsere mennonitischen Schwestern und Brüder um Vergebung für das Leiden, das unsere Vorfahren im 16. Jahrhundert den Täufern zugefügt haben, für das Vergessen oder Ignorieren dieser Verfolgung in den folgenden Jahrhunderten und für alle unzutreffenden, irreführenden und verletzenden Darstellungen der Täufer und Mennoniten, die lutherische AutorInnen bis heute in wissenschaftlicher oder nichtwissenschaftlicher Form verbreitet haben.“83

 

http://www.vatican.va/roman_curia/pontifical_councils/chrstuni/lutheran-fed-docs/rc_pc_chrstuni_doc_2013_dal-conflitto-alla-comunione_ge.pdf

 

:sunce::navijanje::dobro:0504_music0502_music0508_musicgirl_smiley:sunce:

 

 

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Ronald,
      Dnevno se iz Srbije u proseku iseli 142 ljudi. Našu zemlju mesečno napusti 4.337 ljudi, a godišnje tačno 52.049, pokazuju najnoviji podaci Evropskog statističkog zavoda koji je analizirao migracije u regionu i svetu i obelodanio da je u poslednjih 11 godina čak 336.000 Srba dobilo dozvole za odlazak u EU.
       
      Srbija se tako sa 52.049 izdatih dozvola u prošloj godini našla na 15. mestu, uporediva sa BiH koja se nalazila na poziciji ispod, ali i u društvu sa Pakistanom, Albanijom, Irakom i Nigerijom. Iz naše zemlje za godinu dana praktično je iseljen grad veličine Šapca, Užica ili Vranja. U nešto boljoj poziciji našla se susedna Severna Makedonija sa 24.000 odlazaka, dok se Crna Gora našla na 90. mestu sa nešto više od 3.000 dozvola za odlazak u inostranstvo.
      "Zabrinjavajući je trend naglog rasta broja dozvola za stanovnike Srbije, sa 25 hiljada u 2014. na 52 hiljade u prošloj godini", ukazao je u istraživanju o iseljavanju ekonomista Miroslav Zdravković.
      Praktično, u svim zemljama na Zapadnom Balkanu došlo je do velikog rasta iseljavanja u 2018. u odnosu na 2017. Najveći rast je imala Bosna i Hercegovina (+47,8%), sledi Srbija (+32,9%) i Crna Gora (+25,5%), dok je Albanija imala najmanji rast od 20,6 procenata.
      "Iz Albanije se već toliko stanovništva u prethodnih tridesetak godina iselilo da je sve manje moguć dalji rast godišnjeg broja iseljenika", ukazuje Zdravković.
      Posmatrajući trend iseljavanja iz Srbije i regiona tokom poslednje decenije, podaci Evrostata pokazuju da su od 2008. najviše dozvola za odlazak u EU dobili stanovnici Albanije (622 hiljade), zatim Srbije (336 hiljada) i BiH (248 hiljada), Severne Makedonije - 158.256 i Crne Gore - 19.414.
       
      S druge strane, ako posmatramo destinacije koje su primile najviše stranaca, Nemačka je zauzela ubedljivo prvo mesto sa 86.000 dozvola za stanovnike naše zemlje. Slede Austrija (45.000) i Italija (42.000) koje su izdale najviše dozvola u prethodnih 11 godina.
      Da su migracije radne snage, najčešće kvalifikovane, ozbiljan problem za Srbiju ukazao je nedavno i Međunarodni monetarni fond. Kako je ova međunarodna finansijska institucija upozorila u svom izveštaju, Srbija je zemlja u koju rado dolaze strani investitori, ali i zemlja koja ima sve izraženiji problem odliva radne snage. Zato prvi put u ovom dokumentu sugeriše vladi da donese paket mera kako bi se zaustavio "odliv mozgova", odnosno sprečile dalje migracije, posebno kvalifikovanih radnika.
      Ova međunarodna organizacija istovremeno ne spori da stopa nezaposlenosti u Srbiji pada i da je dostigla najniži nivo od 2011.
      Vlada je istovremeno donela odluku o najvećem rastu plata za medicinske radnike koji najčešće odlaze iz Srbije, ali i najavila da će nastaviti da implementira strukturne reforme, kako bi unapredili poslovno okruženje i podržali veći privredni rast, prvenstveno privatnog sektora.
      Istraživanja pokazuju i da je pet razloga zbog kojih iz Srbije odlaze hiljade ljudi koji imaju posao.
      SVAKOG DANA IZGUBIMO 142 LJUDI Broj iseljenja iz Srbije za 5 godina dupliran, godišnja brojka je alarmantna, u društvu smo NIGERIJE I PAKISTANA
      WWW.BLIC.RS Dnevno se iz Srbije u proseku iseli 142 ljudi. Našu zemlju mesečno...  
    • Од Милан Ракић,
      Tačno pre 40 godina, 12. oktobra 1979.  zgrebačka izdavačka kuća Suzy objavila je prvi singl grupe Azra s pesmama Branimira Štulića “A šta da radim” i “Balkan” i s ovim izdanjem, po mnogima, počeo je da se rađa takozvani novi talas u bivšoj Jugoslaviji.

      Svoje prve pesme Azra je snimila u junu ’79. u studiju MM u Zagrebu sa snimateljem Petkom Kantardžijevim i producentom Huseinom Hasanefendićem.
      Budući da bend, zapravo, još nije bio konačno uobličen i činili su ga samo gitarista/pevač Džoni Štulić i bubnjar Srđan Sacher, u studiju su im pomogli Zlatko Miksić Fuma, basista Parnog valjka, Mladen Jurčić kao prateći vokal i Hus koji je svirao gitaru.
      Pesmu “Balkan” Štulić je napisao godinama ranije, najverovatnije 1974. i u prvoj verziji je imala sevdah prizvuk. Posle zagrebačkog koncerta Pankrta dobila je novu energiju i promenjeni tekst, koji dokumentuje koliko je upravo taj nastup slovenačkih punkera bio inspirativan za Džonija: “Brijem bradu brkove, da ličim na Pankrte, još da imam Fendera vidio bi svirke, Balkane, Balkane, Balkane moj…”.
      Prema nekima pesma je bila tek sirovi nebrušeni dijamant, drugi su je – pogotovo s vremenskim odmakom – slavili kao ključno delo novoga talasa, ali publika je odmah reagovala i “Balkan” je postao hit. Nedugo posle snimanja Azra je dobila i basistu. Član grupe je postao Mišo Hrnjak i sada su već bili spremni da nekoliko meseci kasnije opet uđu u studio i počnu snimanje debiki albuma.
      Ako niste znali: Jedne večeri u jesen ’79. u jednom društvu je Jasenko Houra Jajo, koji je već bio zvezda jer je Prljavo kazalište objavilo prvi album, rekao Štuliću da će on trčati nag od Zvečke (čuvene birtije u centru Zagreba) do Zdenca ispred HNK ako “taj njegov Balkan ikad postigne bilo kakav uspeh”. Pesma je postala hit, ali Jajo se nije skinuo i trčao go. Tako, barem, kaže zagrebačka urbana legenda…
      A “Balkan” je i danas – Balkan:
       

    • Од Милан Ракић,
      Kaže prijatelj pre tačno godinu dana – umro Vladeta Jerotić. –
      Nije – nešto razmišljam a već dugo razmišljam o njemu, godinama – takvi ljudi su sveprisutni, u svemu što su dali, da nikada ne umiru, nikada ne mogu da odu –
      Ako za nekoga to posebno važi, važi za Vladetu
      Ako neko nije umro i ne može da umre, to je on
      Čovek sposoban da shvati i prihvati tolike različitosti a opet da rečima mudraca sve to objedini i oboji svojim bojama

      Mnogi su u njemu videli svog oca i učitelja
      Zadivljujući je broj onih koji su u njemu uspeli da pronađu inspiraciju, podsticaj
      I da, preko njega, razreše mnoge svoje dileme, zapitanosti
      Šta prvo reći osim da je mnogo šta radio bez honorara
      Pristajao da drži svoja predavanja gotovo uvek i svuda, svestan koliko je potreban
      Obilazio i gradove koje su svi zaboravili, šireći sve ono divno, predivno što je nosio u sebi
      Zašto, zato što je imao misiju, ljudsku, hrišćansku, pastirsku
      Spreman i sposoban da pomiri u sebi mnogo šta, ne samo psihijatra, mislioca
      Već i čoveka
      Jerotić se davao do neslućenih granica, i to u godinama kada se ljudi povuku, zatvore
      Ili ih odavno više nema
      On je istrajavao, imao snagu, volju, veru, prkos
      Menjale su se vlasti, države, slike i prilike
      A on kao da je sve više rastao i svojim bićem i duhom nadrastao sve ovo
      Vladetin opus je fascinantan, njegova intelektualna radoznalost, blaženost kojom je zračio
      Sposobnost da objedini toliko toga i da iz svega izvuče ono najbolje
      A da malo šta odbaci
      Vladeta je, čini mi se, kao malo ko razumeo čoveka
      Prvo kao psihijatar, nakon decenija i decenija rada u praksi
      Shvatio je da psihijatrija nije dovoljna i otišao je u duhovnost ali ne neku preterano spiritualnu, mističnu
      Već onu koja unosi smiraj i red
      Koja ne čini čoveka isključenim i nadmenim
      Već koja ga čini bratom i prijateljem svih ljudi
      Nije bio čovek dogme, nije bio radikalan, zadrt, naprotiv
      Možda najotvoreniji um koji smo imali, koji je uvek iznova učio
      I to zadovoljstvo otkrića koje je nosio u sebi, prenosio i na druge
      Vladeta nije imao decu, svoju ali mislim da su njegova deca čitav Srpski narod
      Svi mi, kojima se posvećivao, davao, u neprekidnoj razmeni koja je trajala i traje…
      Svi smo mi njegova deca a on naš otac, duhovni
      Koga smo voleli i poštovali i kada se sa njim nismo slagali
      Osećajući da nam želi dobro
      Vladeta je čovek nekog drugog vremena i zato je nestvarno koliko je uspeo da ostavi traga u ovom našem
      Neviđene su bile gužve na njegovim predavanjima
      Prosto se osećala čarolija kada izađe na scenu i govori
      Znale se i osećalo da se dešava nešto veliko
      Sam njegov ton, način, još kada nešto želi da naglasi – kao da to otpeva
      Unosio je smirenje, nadu, veru, smisao
      Bukvalno u sve
      Istinski primer čoveka, pred našim očima, kakvih je malo
      Vladeta je dokazao koliko može da se bude intelektualan, duhovan, otvoren a da te ljudi prihvate, vole, slave takvog
      Pokazao je put, dao najbolje moguće smernice i dokazao da ni približno nije sve tako crno
      Kao što se na prvi pogled čini
      Bio je čovek velikog kontinuiteta koji nije unosio razdor, strah
      Naprotiv, već je imao tu sposobnost da pomirljivim tonom sve ujedini, okupi…
      Stalno je ponavljao – budite lukavi kao zmije i bezazleni kao golubovi –
      Možda je zato Vladeta toliko i trajao
      Zbog svoje nevinosti ali ne i naivnosti
      Zbog onog najlepšeg što je budio u ljudima
      Kao neki pali anđeo, među svima nama, koji je držao konce
      Uz svoj mudri prepoznatljivi osmeh kojim je zračio
      Emisija „Agape“ gde je bio gost-domaćin postala je kultna, zahvaljujući njemu
      A njegovi izgovoreni eseji o Kafki, Dostojevskom, Tomasu Masu, Tolstoju…
      Preslušavaće se iznova i iznova
      Ne samo da je bio dobar govornik, bio je, pre svega, pisac, vrhunski
      Od njegovih stručnih radova, eseja sve do poslednjih faza
      Gde je objedinio svoja znanja i približio ih ljudima
      Vladeta se čita, sluša, tumači, postao je klasik i za života, stub naše kulture
      I ko se ozbiljnije bavio njime zna da gotovo nema teme illi značajnijeg mislioca
      O kome Vladeta nije pisao
      Od ruskih religioznih mislilaca, Šestova, Berđajeva, Fjodorova… pa do klasika književnosti
      Dopisivao se i sa Heseom u mladosti i objavio ta pisma
      Bio je psihijatar našim najvećim umetnicima
      Radio sa Selimovićem, Andrićem, Makavejevim, družio se sa Isidorom Sekulić, oduševljavala su ga predavanja Nikole Miloševića…
      Kao da je uzeo ono najlepše iz XIX veka, zagrlio XX vek a svoj vrhunac doživeo u XXI
      Čovek čiji je vek trajao toliko vekova i sposobnost da sve to izrazi
      Oplemeni, očoveči, daruje
      „Darovi naših rođaka“, čuven Vladetin ciklus knjiga
      Možda ga najbolje opisuje kao našeg plemenitog rođaka
      Koji je dugo ostao sa nama, na ovom svetu, da nam sve to prenese i saopšti
      Vladeta je bio i mudrac trenutka, nikada neću da zaboravim scenu kada mu prilazi majka koja ima problema sa sinom i moli ga za savet
      A on je izgovorio samo jednu reč – empatija – i potvrdno klimnuo glavom
      Da joj je time sve rekao a ona ga zahvalno zagrlila
      Vladeta je možda bio najpribližniji onom izrazu Dostojevskog – SVEČOVEK
      Koji je često upotrebljavao i Vladika Nikolaj Velimirović, koga je Jerotić posebno poštovao
      Na koga je najviše ličio Vladeta – na Aljošu Karamazova, Kneza Miškina, starca Zosimu…
      Ne znam, možda
      Sve je to bio pomalo Vladeta i ko zna šta je sve još bio a da mi i ne znamo
      Iako je toliko puta bio sa nama
      Ostaje večita tajna, zagonetka, njegov rajski um i njegova rajska misija
      Šta reći na kraju
      Osim nema više našeg Vladete
      Namerno kažem našeg jer ako je neko bio naš, svih nas zajedno, onda je to bio on
      Istinski primer pravoslavne sabornosti
      Ne bih da ovo zvuči kao poslednji pomen, Vladeta zaslužuje sve, samo ne poslednji
      Pričaće se i pisaće se o njemu
      Tek
      Toliko je ostalo divnih njegovih citata, knjiga, predavanja, susreta
      Da će ostati večno, sa nama, u nama
      Ako za nekoga to znamo
      Znamo za njega
      Zaista je bio najbolji
      Kao jedinstvo svega, što je živelo u njemu, i sposobnost da sve to prenese, daruje
      Dobiće svoje zasluženo mesto pored naših najvećih
      I treba da bude tu
      Mora
      Hvala Vladeta
      Družićemo se svi mi još
      Tvoja predavanja i dalje traju
      Tvoja misija i dalje traje
      Zauvek
      Dok nas ima
      https://radiogornjigrad.wordpress.com/2019/09/04/stefan-simic-godinu-dana-bez-vladete-jerotica/
    • Од ines,
      Ноћ када су католички верници прослављали Божић, у Осијеку је обијен парохијски дом за време када је свештеник Александар Ђурановић са својом породицом био на путу. Непознати починилац, или више њих, обили су врата и прозоре и испретурали ствари у потрази за нечим вредним што би могли украсти. Како је саопштила Епархија осечкопољска и барањска, овом приликом није нанесена већа материјална штета јер се у кући нису налазиле никакве драгоцености.
      – Међутим, штета која је настала на психолошком нивоу је ненадокнадива. На месту провале живи свештеник са својом супругом и четворо деце, тако да се после ове провале тешко могу осећати безбедним и спокојним у своме дому. Искрено се надамо да ће државне службе безбедности учинити све у својој моћи да пронађу провалнике, као и то да спрече даља недела насиља која се врше над нашим светим објектима и над нашим благочестивим православним народом – наводи се на званичној страници епархије.
      У кратком разговору за наш портал, архијерејски намесник осјечки, протојереј Александар Ђурановић потврдио нам је да је провалу одмах пријавио полицији која је о свему обавештена.
      – Одмах ујутро је дошла полиција и направила извештај. Једна врата су разваљена, док су друга врата покушали да развале, али нису успели. Разбијен је један прозор и ствари су испретуране и то је једина штета. На сву срећу парохијски дом је осигуран па ће осигурање покрити насталу штету. Ово је први пут да се овако нешто десило до када сам ја у Осијеку, али знам да је пре тога било напада и на саму цркву и на црквене објекте – каже свештеник Ђурановић.
      На званичном сајту полицијске управе Осјечко-барањске нема вести о овој провали, а да напади на верске објекте нису изузети ни у време празника потврђује и вест да је у вечерњим сатима 24. децембра непознати починилац провалио и у просторије жупне канцеларије на подручју Чепина и том приликом украо накит, новац и разне друге предмете начинивши материјалну штету од више стотина куна.

      линк
    • Од ines,
      Ноћ када су католички верници прослављали Божић, у Осијеку је обијен парохијски дом за време када је свештеник Александар Ђурановић са својом породицом био на путу. Непознати починилац, или више њих, обили су врата и прозоре и испретурали ствари у потрази за нечим вредним што би могли украсти. Како је саопштила Епархија осечкопољска и барањска, овом приликом није нанесена већа материјална штета јер се у кући нису налазиле никакве драгоцености.
      – Међутим, штета која је настала на психолошком нивоу је ненадокнадива. На месту провале живи свештеник са својом супругом и четворо деце, тако да се после ове провале тешко могу осећати безбедним и спокојним у своме дому. Искрено се надамо да ће државне службе безбедности учинити све у својој моћи да пронађу провалнике, као и то да спрече даља недела насиља која се врше над нашим светим објектима и над нашим благочестивим православним народом – наводи се на званичној страници епархије.
      У кратком разговору за наш портал, архијерејски намесник осјечки, протојереј Александар Ђурановић потврдио нам је да је провалу одмах пријавио полицији која је о свему обавештена.
      – Одмах ујутро је дошла полиција и направила извештај. Једна врата су разваљена, док су друга врата покушали да развале, али нису успели. Разбијен је један прозор и ствари су испретуране и то је једина штета. На сву срећу парохијски дом је осигуран па ће осигурање покрити насталу штету. Ово је први пут да се овако нешто десило до када сам ја у Осијеку, али знам да је пре тога било напада и на саму цркву и на црквене објекте – каже свештеник Ђурановић.
      На званичном сајту полицијске управе Осјечко-барањске нема вести о овој провали, а да напади на верске објекте нису изузети ни у време празника потврђује и вест да је у вечерњим сатима 24. децембра непознати починилац провалио и у просторије жупне канцеларије на подручју Чепина и том приликом украо накит, новац и разне друге предмете начинивши материјалну штету од више стотина куна.

      линк

      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...