Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Врела јесен СПЦ коју прорече Ава Римски

Rate this topic

Recommended Posts

пре 7 минута, Zoran Đurović рече

Драго ми је да ме пажљиво следите и са другог континента. 

Да следимо, баш и не следимо...  само пажљиво читамо.  :) 

А кад смо ко потиче из какве породице, ту је свакако у значајној предности владика Максим. Он потиче из побожне и честите породице... ако је до модуса операднија? :skidamkapu:

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, florenntina рече

Kako ovo da razumem? Vama je milo da se vladike svadjaju? 

Фјорентина, значење ове српске изреке је, отприлике, следеће:

Quae volumus et credimus libenter.

Хоће да каже да се Ви надате да се нису посвађали зато што то не бисте волели.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, logdanov рече

Фјорентина, значење ове српске изреке је, отприлике, следеће:

Quae volumus et credimus libenter.

Хоће да каже да се Ви надате да се нису посвађали зато што то не бисте волели.

Pa pobogu naravno da ne bih volela. Koji bezumnik bi voleo da nam se vladike svadjaju?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 33 минута, florenntina рече

Pa pobogu naravno da ne bih volela. Koji bezumnik bi voleo da nam se vladike svadjaju?

Ја не бих волео чак ни да их називају цензорима, самозваним портпаролима или другим погрдним именима и то нарочито не у безбожнички медијима на радост свима који не желе добро Цркви.

Који тек безумник то гледа са одобравањем?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Zoran Đurović рече

Добро је да нисам био као у доба Јеремије, насекирали би ме поштено, малко изгазили, вргнули у неку јаму и сл... 

Зато су само покушали да ми код фанариота одузму лиценцу, али се као Павле у кошари спустих низ зидине Рима и утекох од душмана!:))12:smeha::)) Онда узеше Теодосије (знамо из какве породице потиче) и Амфилохије да се распитају чији сам поп не би ли ми се крви напили. Али одговор не добише. Баш јуче примих неку претећу поруку на блесинџер од неког проф. са ПБФ, али га отпаравих како драги Бог заповеда. Писа лик: "Razmišljam da li da ti javno pošaljem peticiju studenata sa Akademije za konzervaciju i restauraciju ili tvoj trenutni kanonski status. Možda objavim oboje zajedno..." Не цитирам све јер се помињу и моји пријатељи. Несрећник не зна да су се те петиције појавиле барем 3 пута у медијима. И ја сам их наводио. Но, сада им се приближава крај и не знају где ударају. У петак је седница на ПБФ а они су спали на 4 мачке, што би рекли Италијани, а откачио их је и БУ. Појавило се и доста прелетача кад су видели да је враг однео шалу. Септембар многи неће видети...  

Седница Савета?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Итака рече

Добро је и да се на то стави тачка. Онда ће све остало доћи на своје. 

Да, а онда следи и књига распусна мојим "пријатељима" који су писали да немам основну школу. А ја сам био само 1 случај. 

Максим је у делиријуму и прича по Америци да је још увек проф. ... Неће дуго. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 31 минута, Zoran Đurović рече

Да, а онда следи и књига распусна мојим "пријатељима" који су писали да немам основну школу. А ја сам био само 1 случај. 

Максим је у делиријуму и прича по Америци да је још увек проф. ... Неће дуго. 

Тако се ради када се већ унапред зна ко ће бити примљен. Треба бити стрпљив, све дође на своје. Као и сада. На крају крајева, све су то зрели људи, тако да су знали у какво се коло хватају. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, HOA+ рече

@Aristarh

Мислим да никако не схваташ, да црквени и државни закони нису једно те исто. 

Максим и Иринеј би могли комотно да се венчају у Сан Франциску и усвоје дете, и нико им не може ништа, јер је то дозвољено по тамошњим законима. Они могу добити неку санкцију од Синода у Бг због тога, али у суштини ако им Вартоломеј то призна, заболе их уво.

Ти све време тврдиш да њима треба дозвола Синода за нешто. Што се тиче Американаца, не треба им. Могу да се жене, усвајају децу, мењају име Цркве, јурисдикцију итд. За све то америчке власти им не траже никакву пуномоћ. У томе и јесте цела поента.

Остаје да се види да ли су успели да препишу имовину парохија, на Епархије, тј на себе. У Светосавским епархијама СПЦ такође је било епископа који су немилице књижили имовину парохија, манастира, храмова на епархије, тако да наша фамозна Циа тројка неће наићи на неки већи отпор или прекор због тога. Морамо бити реални.

Ипак, наш народ није од јуче, борили смо се са фанариотима, и са унијатским проданим душама, зато је имовина била од цркевних општина, као нпр у Трсту или у Сарајеву. Ако и владика изда, и превери, Срби не би ишли за њим, а имовина би опет остала Цркви тј народу Божјем.

Али ево сад је друго време, већина владика презире и цркевене одборе и црквене општине и њихову имовину. Можда овај случај сад промени нешто.

Не схватам те. Како долазиш до тог закључка да могу без дозволе Синода, која би била у виду потписнаог и печатираног пуномоћја, да раде то што раде са уставом?

Знам да закони нису исто. Али државни закон признаје и држи оно што је регистровано код државе, а то је само устав-статут са својим садржајем. 

Лупам сад невезано за амере, пример једног Статута Црквене општине на Исланду (извор сајт СПЦ), ту под члан бр. девет пише: "9 У случају затварања Црквене општине и немогућности њеног даљег опстанка сва имовина остаје у власништву Српске православне цркве. Ако би не дај Боже дошло до раскола у парохијама или Црквеној општини, црквена имовина остаје на страни оних чланова који остају у канонском јединству са Мајком Црквом, Пећком Патријаршијом."

Share this post


Link to post
Share on other sites

Слажем се да могу да постану носици непокретне или покретне имовине по Америчком закону, па и да се жене... Али не могу да мењају правна документа која се тичу СПЦ, за то је потребна лудост, пуномоћ надређених која је дефинисана уством њихове Црквне општине...

апостил може да постоји уз пуномоћ код надлежних органа, онда кад се код надлежних органа мења устав организације. Значи ако је власник акција или мајка фирма у другој држави а неће да присуствују промени, онај који мења Устав, мора да буде пуномоћових који нису присутни, са апостилом. 

Ако не знаш, шта је апостил. Он је настао Хашком конвенцијом за међународно право о укидању потребе легализације страних јавних исправа. И ми и американци смо потписници тог споразума, који обезбеђују да најобичини папир СПЦ постане правно валидан на територији Америке у правне сврхе ако поседује апостил.

 

Edited by Аристарх

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Аристарх рече

Ако не знаш, шта је апостил. Он је настао Хашком конвенцијом за међународно право о укидању потребе легализације страних јавних исправа. И ми и американци смо потписници тог споразума, који обезбеђују да најобичини папир СПЦ постане правно валидан на територији Америке у правне сврхе ако поседује апостил.

 

SPC nije nosilac javne vlasti... stoga i ne možeš da staviš Apostil na "papir SPC"... osim na overenu kopiju... ali i na njoj će Apostil samo potvrđivati da je u Srbiji notar ovlašćen da overava kopije dokumenata...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
This topic is now closed to further replies.

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг инфо
      Наш саговорних на ову тему је протојереј Зоран Филиповић, старешина храма Светог Николаја Мирликијског Чудотворца  у Нишу.
       
      ОВДЕ ПОСЛУШАЈТЕ
       
      Радио глас
    • By Hadzi Vladimir Petrovic
      Др Владимир Латиновић, удостојивши српску теолошку сцену, написа текст Од хране до лека: Ефекти причешћа на телесно здравље. Уследила је полемика са о. Слободаном Лукићем, овде и овде. Не знам нешто више о ВЛ јер његов докторат није публикован, мада је 2014 помпезно најављено да ће га Брил штампати 2015, а данас смо 2020, тако да је ВЛ докторант по правилима која важе где сам ја докторирао. ВЛ је изразио жељу: „Редакција, наравно, може да настави да објављује овакве одговоре. Ја на њих убудуће нећу одговарати и нећу се даље „ћерати“ све док не видим одговор који је теолошки промишљен, поткрепљен аргументима из Светога Писма и других релевантних извора и, пре свега, логички утемељен. И уколико ме неко суочи са бољим аргументима и изворима од ових мојих, радо ћу признати да сам погрешио.“ – коју ћу му драге воље услишити, јер сам и сам писао на ову тему: 01, 02, 03, 04.
      Латиновићев текст није безинтересан, што и он сам тврди, тако да иако се слажем да се преко причешћа може пренети зараза или болест, базе за наше тврдње су сасвим другачије, а тотално му је неутемељено да Писма и Предање негирају причешће као телесни лек, јер оно може бити, како мислим, али не и нужно, и телесни лек. Ту је ВЛ од Лукића тражио да му покаже одакле се појавило погрешно учење да је причешће телесни лек, тј. где је прочитао догму о томе да се зараза не може пренети причешћем, иако је сам порадио на томе у кратким цртама. Тако да је чудан његов захтев. Но да видимо Латиновићеву аргументацију.
      1) „У Новом Завету нема ни помена о исцељујућим дејствима причешћа. Христос није користио причешће да би исцељивао болесне“. Ово је бесмислено. Сам он је то причешће, и што би, поред себе живога правио некакво причешће? Друго, тајна евхаристије је установљена кад су га ухапсили, па свакако није било времена да би је он употребљавао.
      „Савле није прогледао и постао Павле под дејством причешћа и није васкрсао мртвог младића који је пао са прозора  причешћем, иако му је оно било одмах ту при руци (Дела 20, 7-12)“. Не даје се причешће некрштеном. Савле је морао бити најпре крштен, како и видимо из Дела. Младић је погинуо, како су неки мислили, а Павле је рекао да је само кататоничан (мада је ово можда по: Није умрла, спава). Било би сулудо гурати некоме хлеб у уста а овај не може да гута. Још у душник да му угураш па да га дотучеш. ВЛ неопрезно наведе управо текст који је против њега, јер читамо у 11-12: „Онда изиђе горе па, преломивши хлеб и причестивши се, дуго говораше све до зоре, и тако отиде. А младића доведоше живог“. Овде имамо идеју чудотворења по причешћу.
      Добро пак вели Латиновић да НЗ сматра оним преко се чега достиже живот вечни, а ту бих скренуо пажњу да је то управо идеја спасења, односно телесног здравља, јер се васкрсло тело доживљава као тело, иако духовно. Пише даље: „Нигде ни речи о телесним дејствима осим у случајевима када злоупотреба причешћа у сврху опијања узрокује болест и слабост… То је, у изузетно натегнутом смислу, уједно и најближи пример исцелитељског дејства причешћа који се може наћи у Новом Завету, јер ако причешће може изазивати (телесну) болест могло би, барем теоретски, да има и супротан ефекат“. То није натегнут смисао, јер предозирање или погрешна употреба лека може довести до болести и смрти.
      Сада долазимо и до недемонстриране тезе ВЛ да се у хришћанству развило погрешно учење о причешћу као леку. Као једини аргумент је употребљавао: То ја тако сматрам, али то није аргумент. Сасвим потписујем пак његову тврдњу: „Не сматрам да сам (и поред доктората на тему евхаристије) најстручнији да пишем о тој теми“, и ваљало је да послуша тај савет разума. Прво што се да запазити је да аутор не види никакву continuatio између СЗ типа пасхалног јагњета и НЗ стварности тог јагњета. Ис Хс је пасхално јагње. А оно се конзумирало у знак спасења од буквалне, телесне смрти. Леп текст о симболу и реалности, односно значењу избављења преко Јагњета имамо у Јована Благојевића. Зато НЗ слика Ис као Спаситеља човека, а тада још нисмо имали идеју подвојености на душу и тело, осим у минорним јеврејским круговима (нпр. у есена, како сведочи Јосиф Флавије), је укорењена у вековном јудејском предању. Знак доласка Царства Небеског су била и исцелења која је Месија вршио (Мт 12, 28). Он је био лекар, иако нигде није назван као таквим, осим у народу. Наиме, индиректно је сам себе назвао лекаром (ἰατρός) у Лк 4, 23: „Свакако ћете ми рећи ову пословицу: Лекару, излечи се сам“. Лекаром су га сматрали у народу јер је и лечио, али и код противника, тако да не користи случајно овај апелатив. Опет га налазимо у Матеја и Марка, где о себи говори као о лекару (Мт 9, 12; Mк 2, 17; Лк 5, 31), а поготово Лука 5, 43-4 сугерише о њему као правом Лекару: „И беше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити; и приступивши састраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене“.
      Ако је, дакле, Ис био и Лекар, што је несумњиво на основи НЗ текстова, тада Латиновићу не преостаје друго него да докаже да у причешћу није Ис, и да нам објасни како је то наједанпут субапостолским оцима, а затим и апологетима пало на памет да измисле тезу о причешћу као и леку! Плашим се да када бисмо следили његову логику, онда бисмо поништили и све одлуке васионских сабора, јер би оне биле накнадне измишљотине Отаца које немају директног упоришта у Писмима. Међутим то није тако, јер рефлексије и св. Игњатија, као и наведеног Кипријана, не висе у ваздуху. Но, јасно је да је Латиновић и изнад васионских сабора, када се бласфемично изражава на рачун св. Августина и не прихвата осуду пелагијанаца за јерес на Ефеском сабору. Мој магистарски се тицао Августина и пелагијанаца, и ове јефтине бљувотине на његов рачун су сасвим депласиране. Како је ВЛ „просвећен“ научник, скрећем му пажњу да је Јасперс убројао Августина у геније људског рода, док је Јулијан предат забораву, а нема га ни у теологији, за разлику од осуђених Евагрија, Теодора, Оригена итд.
      Да се вратим на тему. Ис се не јавља само у НЗ као лекар. Имамо схватање Хр као „лекара телесног и душевног“ у креду Игњатијевом (Еф 7, 1-2), што је почетак 2. века, али и у хетеродоксним списима као што су Дела Јованова 108, или Дела Томина 156. Та функција Хр се проширила и на његове ученике, тако да су они сада лекари, а Талмуд забрањује по цену смрти да се иде код хришћана на исцелење. Ми смо негде у доба медицине која није одвојена од религије, култа Асклепија, а имамо и чувене лекаре као Галена и Сорана, Хипократа… Ис је постао компетативан. Јустин ће рећи да је Логос постао човек „да би учествујући у нашим немоћима, могао да их излечи“ (Друга Апологија, 23, 4). За Иринеја је Ис добри лекар који покушава да излечи болесни људски род (Против јереси, 3, 5, 2; 4, 22, 7). Слику Бога Лекара има и Тертулијан (Против Маркиона, 1, 22; 3, 17). Ис као Лекар је највише потенциран у александријском озрачју (Климент, Педагог, 1, 83, 2-3). Климент у полемици са гностицима наглашава да Ис лечи тело и душу, лечи парализованог, васкрсава Лазара (Педагог, 1, 6, 1-4; Стромата, 3, 15, 104, 4). Ориген ће наставити да развија идеју Ис Лекара у многим списима, а назива га лекаром тела и душа у Омилија на Луку, 13, 2-3; Омилији на Јеремију, 18, 5. Не бих наводио многобројне друге списе Отаца, који показују бесмисленом Латиновићеву тезу да се изнебуха појавила идеја Ис као лекара, односно причешћа као медикамента. Ако зажели, могу га упутити на друге текстове. Имамо сасвим јасну линију отаца која води „крају петог и до средине шестог века, у време кад је вера у телесну лековитост причешћа била већ чврсто установљена“. И ВЛ мисли да је то случајно, односно накарадно учење које се ваља истранчити из Цркве. Просто је невероватно шарлатанство у коме Латиновић жели да нам представи ране западне оце као помало ретардиране, па да су они унели неку забуну, односно измислили да причешће може да лечи и тело, али не штеди ни источне. Човек је сума Отаца! Још само да му видимо објављени докторат, као и Перишићеву фамозну библиографију у најави од преко 10 година. У науци ова претенциозност није пожељна, дисквалификује те.
      2) Латиновићу не недостаје само вера (то не тврдим, мада је јасно, али би било превише лично па то остављам Вишој инстанци), него научничка акрив(б)ија. Учење Цркве о Ис као Лекару је несумњиво, а не „неопрезно“ или погрешно, како би хтео ВЛ. Само неко ко није стекао употребу разума би пак тврдио да је причешће (Ис Хс) лек по себи. Није, али може да буде. Да је тако, онда нико не би умро од хришћана. Дакле, причешће није лек за телесну бесмртност, јесте за следећу фазу у којој ћемо се наћи, али се не може негирати и да је и телесни лек, само зато што умиремо. Наиме, користимо и друге лекове, они нам помажу, оздрављамо, али не можемо да живимо вечно. То не значи да ови лекови нису лекови. Јесу, али привремени. Тако и причешће може да буде привремени лек за неку болест, али је првенствено лек бесмртности. И то јасно пише у Јеванђељу, што потврђује и Латиновић. Тако се Лекар душа и тела, ваља узети у ширем контексту, и укључити и божански промисао, који би требало да нам даје оно што је на нашу корист, иако тога нисмо свесни, али и не даје нам. Верник, који се нада да је сједињен са Лекаром зато може мислити и да му је телесно здравље од Лекара. Ако је код Старих важила: У здравом телу здрав дух, овде би било: У здравом духу зраво тело, мада не и нужно. Промисао онемогућује нужност као и магијски приступ.
      3) Иако су депласиране Латиновићеве теолошке тврдње око причешћа, добре су ове око могућности заразе. Добре су по себи, јер их и ја делим, али су нажалост интересне, јер се јављају у време када се напада Синод као затуцан и реакционаран, а без да се осврне на друге владике које спроводе једнаку праксу. И још Латиновић, са безбедне дистанце, штити неисповеднике који су у мишијим рупама. Пише: „Али овога пута, на молбу пријатеља и под теретом савести, желео бих да напишем нешто у вези са схватањем причешћа, тј. његовог дејства на оне које га примају. Разлог је горући: епидемија коронавируса који угрожава људске животе, те реакције односно нереакције одређених црквених великодостојника (укључујући и оне највише), које више припадају неком прошлом времену, него овом савременом у коме живимо“.
      Нека ми допусти Латиновић, али ја му у савест ни најмање не верујем, јер му је отрована молбом пријатеља. Да је текст био написан само са гледа епидемиологије, разумео бих га, али је написан у секташком духу, где се Оци представљају некаквим будалама и онима који немају везе са Писмима, а онда и Синод следбеником таквог мрачњаштва, тако да је текст до дна компромитован и нема никакве везе са науком.
      Рим 28.03.2020
      Зоран Ђуровић
       
    • By Zoran Đurović
      Зоран Ђуровић: Свети Оци и епидемија | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес
      VIDOVDAN.ORG Пошто су се појавили неки духовни билдери, верујући који и планине померају, и шаљу у народ неодговорне поруке...  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...