Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Врела јесен СПЦ коју прорече Ава Римски

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 1 минут, Итака рече

Па реци искрено, да ли би ти дозволио да те било ко вози. 🙂

Само кад сам скроз пијан, зовем такси,  или кад ме хитна вози у болницу.... дозволим им... :)  иначе није мајка таквог још родила... :dedica:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 минута, Никодим рече

Људи, чини ми се да сте се гадно одмакли од теме. Ја сам се данас пријавио да бих чуо шта се спртема у САД по питању Устава, а начитах се свега и свачега, понајмање онога што је постављач теме започео. Чак одосмо и на онај свет да се женимо и удајемо...

Него, има ли каквих новости, обзиром да је било најављено да ће ових дана заседати владике у САД по питању писма Синода и упута да се што пре одбаци нови Устав и сазове нови Сабор? Једнио што по пом питању нађох је да Владика Иринеј наређује да се у свим црквама његове епархије у недељу прочитај онај његов проглас спроћу форумашења.

Ако сам добро разумео, седницом на ПБФ је стављена тачка на причу о Максимовом предавању на истом?

Па није баш да ово одозго нема везе са темом. Наиме читава ова бунџијска екипа, је дошла на ПБФ или чак на БФСПЦ. Од Цркве су добили много тога. Професорска звања, стипендије, станове, кола... а ето сада се буне што Синод има право да контролише свој факултет. Све ово што сам написао је чињеница. Скоро сви студенти су знали за ове пикантерије. Ето исповиједам да је ово ружно од мене, јер су господа ипак моји професори (Шијаковић, Сандо, Кубат, Перишић, Поповић)... но све је тако.

пре 3 минута, Golub рече

Само кад сам скроз пијан, зовем такси,  или кад ме хитна вози у болницу.... дозволим им... :)  иначе није мајка таквог још родила... :dedica:

Ни он ни жена нису имали возачке... ;) Мало је незгодно пријећи границу три пута без тог парчета пластифицираног картона.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Golub рече

Само кад сам скроз пијан, зовем такси,  или кад ме хитна вози у болницу.... дозволим им... :)  иначе није мајка таквог још родила... :dedica:

😀😀😀😀

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, ekdikos_apomahis рече

Мало је незгодно пријећи границу три пута без тог парчета пластифицираног картона.

Чуди ме за некога ко је из Грахова да се не усуди на такав ,,подвиг''?! 

Шта би му на то рекао Гаврило Принцип? 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 20 минута, Никодим рече

Ако сам добро разумео, седницом на ПБФ је стављена тачка на причу о Максимовом предавању на истом?

Максим се и даље хвали како предаје. Мада не знам што данас није био на седници...:))12:smeha::)) Човеку није добро. 

Игњатије је Максиму и Вилотићу дао отказ, и то јутро послао ту одлуку Синоду, а после пола сата се раскајао па је поништио ту одлуку и поново их вратио у наставнике, али о тој одлуци није известио Синод. Та глупа фора му није прошла, а вероватно му је Максим то саветовао. Но, било како било, Игњатије је добио отказ пре Максима, а сада се чека да нови декан потпише те отказе. This is the end my only friend... 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Спорно? Он изности тврдњу да је немогућа суштина опитивања божанске суштине и енергија у светој тројици ако човек Свето Писмо тумачи и са сазнањима из филологије, историје... коју користи да схвати тачно значење речи. Јер је то схоластика каже он, али схоластика је имала своје време. То је као да подижемо неке искорењене Хришћанске покрете који су због свог карактера, могли да постоје само у своје време. Пажљиво послушај, не каже он псеудо-историчари и псеудо-филолози трују Православље. 
Примера ради, ја сам упознат са историјом рецимо и читао сам археолошка питања везана за Јевреје у смислу археогенетике. Дал то значи да мени треба вештачко изазивање амнезије, да бих схватио Свето Писмо. Или да сам зато постао хендикепиран.
Ти си само наложен и неталентован за теологију.

Сад се мало љути а онда размисли шта је то таланат.

Да ли је теологија уопште наука?
Ако и јесте каква је њена метрологија и може ли се Писмо читати а да се печати не отворе.

Може ли се од Светог Писма правити предмет научног истраживања и ако направиш да ли је оно и даље Свето или је истргнуто из литургијског - благодатног, ипостасног, мистеријског контекста.

Таква истраживања могу да имају у врх главе помоћни значај, али могу и да уносе забуне.
То је толико глупо као да узмеш Дарове па их научно испитујеш.
О таквим искушењима говори Иринеј.
То што неко "зна" теологију тако што је бубао, није опит нити побожан приступ.
То би било када би неко учио поезију напамет у нади да ће постати пјесник. Или бар добити диплому да је пјесник.

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 32 минута, ekdikos_apomahis рече

Па није баш да ово одозго нема везе са темом. Наиме читава ова бунџијска екипа, је дошла на ПБФ или чак на БФСПЦ. Од Цркве су добили много тога. Професорска звања, стипендије, станове, кола... а ето сада се буне што Синод има право да контролише свој факултет. Све ово што сам написао је чињеница. Скоро сви студенти су знали за ове пикантерије. Ето исповиједам да је ово ружно од мене, јер су господа ипак моји професори (Шијаковић, Сандо, Кубат, Перишић, Поповић)... но све је тако.

Ни он ни жена нису имали возачке... ;) Мало је незгодно пријећи границу три пута без тог парчета пластифицираног картона.

 

Тако је то када навикнеш на аутоматик, а онда пређеш на мануелни.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

На мојој теми неки Ноје, страва ком: 

Game over.

Сад коначно може Православни богословски факултет да се врати у редовно стање. Кубат је показао да је камиказа, темпирани безвезни интервју у коме позива на убиство факултета. Ко нормалан може да предложи оснивање још једног факултета само за попове, кад и овај овакав кубури са студентима, и мало треба да буде укинут и уклопљен као само једно оделеље Филозофског факултета.

Што би Патријаршија давала ону зграду неким згубиданима, који нападају Синод и Сабор, и имају небулозне идеје, уче студенте свакаквим терористичким глупостима, па онда они иду по Цркви нападају епископе свештенике и вернике да не знају ништа, не знају да служе, не знају кад се пости итд, нико ништа не зна, само на Карабурми све знају? Као такве, све их је Буловић и довео и штитио, иако нико од епископа није био задовољан са њима. Само потпун прелесник и дебил је у таквој ситуацији могао од Буловића и Порфирија да направи непријатеље. Ако постоји Нобелова награда за дебилност и недостатак предвиђања треба да је добију ови Максимијанци.

Цркви би било исплативије да од оне зграде направи Air BnB па да издаје и узме неку лову, него да финансира Кубата.

Хтели су хлеба преко погаче. Нико их није дирао деценијама, лупали су глупости, заносили се неким нивоом и наводном научношћу, имали супер плате, никакве резултате. Сад прозивају Буловића и Порифрија како немају књиге. Па какве књиге има Перишић? Где су књиге Игија Мидића? Која је оригинална идеја Максимова?

Битно је да је успостављен поредак, сад би нова власт морала да поради на елиминацији Андреја Ј, Вукашина М и осталих који нису никакви теолози и немају књиге нити идеје, али су зато добар део своје каријере посветили писању чланака и текстова по Блицу и Данасу.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Ти си само наложен и неталентован за теологију.

Сад се мало љути а онда размисли шта је то таланат.

Да ли је теологија уопште наука?
Ако и јесте каква је њена метрологија и може ли се Писмо читати а да се печати не отворе.

Може ли се од Светог Писма правити предмет научног истраживања и ако направиш да ли је оно и даље Свето или је истргнуто из литургијског - благодатног, ипостасног, мистеријског контекста.

Таква истраживања могу да имају у врх главе помоћни значај, али могу и да уносе забуне.
То је толико глупо као да узмеш Дарове па их научно испитујеш.
О таквим искушењима говори Иринеј.
То што неко "зна" теологију тако што је бубао, није опит нити побожан приступ.
То би било када би неко учио поезију напамет у нади да ће постати пјесник. Или бар добити диплому да је пјесник.

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

Ајде ми објасни то око отварања печата?

Литургија и ипостас су човекова наука која произилази из Светог Писма. Али правилници о литургији се не налазе у посланицама Апостола.

Опитивање Божанске суштине и енергија, чување вере или њен развој не може да буде поремећено опитивањем правог значење речи које се читају и историјског контекста о ком говори Свето Писмо. Верник има право да провери тачност онога шта чита или чује (Јеванђеље по Јовану 20:24-28).

Зато тај став који је изложен на промоцији књиге, о научној теологији (тај појам не мешам са фарисејством) Иринеја Бачког није формиран никада у Православној традицији ван неких монашких ларви. И тада у монашким ларвама може да буде проблем, имаш примере где због неприхватања науке, духовници улазе у песудонауку или фантазирају. Што опет и није страшно за народ, јер Богу хвала, имамо различите карактере духовника.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

 

 

Ајде ми објасни то око отварања печата?

Како да ти објасним кад инсистираш на објективизацији Светог Писма онако како то чини "наука"?

Али хајде, прво се замисли над светогорском изреком "боље једну књигу прочитати сто пута, него сто књига једном".

 

Какав је то метод? Приступа ли тако "наука".

 

Сад узми па учи тако. И иста књига коју читаш ће ти сваки пут говорити другачије, шта више некада ће ћутити, а некада ће много говорити.

 

Кад то сконташ онда се запиташ како? Па свака је књига писмо које ти неко пише и тај неко је у дијалогу са тобом, а дијалог се или прекида или развија у вејчност.

 

То је за почетак, по мојој скромној мјери, само да запазиш није Писмо пуки предмет науке, него са се читање различито "отвара".

 

Препоручујем ти и да погледаш Атанасијев поговор псалтиру.

 

Твоју горњу дефиницију науке је псеудонаучна и оригинална, склепана за овај пост, али ако већ претендујеш на научност, онда се држи неке од устаљених дефиниција и немој као ови секташи да сам себи стављаш "ореол научног мученика" него ради.

 

Зашто помињеш свога духовника, ко је он? Неки научник?

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Da li se svešteno lice treba radovati tudjem zlu?
Da li se iko na svetu treba radovati tudjoj nesreći? 
Da li se mi nalazimo na Pravoslavnom Forumu?
Sveštenik se raduje tudjem padu, tudjem grehu, tudjoj nesreći. Kako pišu mediji, tog sveštenika u toj radosti podržava Episkop. Episkop Siva Eminencija, Božanstvo SPC.
Брате, брзо се отрезни. Није више у питању место овог или оног предавача на ПБФ. Свако од њих је сам себе довео у незавидан положај. Нису обраћали пажњу на знаке времена. Њихове плате више не можеш спасти, али немој, због себе, да заузимаш непријатељски однос према Цркви. Сагледај своје место и прихвати од Цркве подједнако и покору као што си и похвалу. И најмањи у Цркви, већи си од највећих ван Ње.
Црква је Невеста Христова. На Свадбу смо позвани с младине стране.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, logdanov рече

Брате, брзо се отрезни. Није више у питању место овог или оног предавача на ПБФ. Свако од њих је сам себе довео у незавидан положај. Нису обраћали пажњу на знаке времена. Њихове плате више не можеш спасти, али немој, због себе, да заузимаш непријатељски однос према Цркви. Сагледај своје место и прихвати од Цркве подједнако и покору као што си и похвалу. И најмањи у Цркви, већи си од највећих ван Ње.
Црква је Невеста Христова. На Свадбу смо позвани с младине стране.

Razumem ja tebe brate. Nisam siguran šta i ko je Crkva? Zatim, kakvi zluradi komentari i radovanje, nije od Boga! I ne može biti dobro!

Interesuje me samo kako ti ljudi spavaju?

Kako spavaju oni, koji se konstantno raduju tudjoj nesreći? Kako spavaju oni koji čine drugom nepravdu?  Neprestano rovare i rovare, i rovare, i rovare, mira nema u srcima njihovim.

Koja su oni Crkva i ko je njihov Bog?

Ovde mislim na Irineja Bačkog i njegove slepe podanike, uključujući i nesretnog Djurovića.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Митрополија црногорско-приморска и остале епархије СПЦ у Црној Гори, са вјерним народом и свештенством осуђују паљење и скрнављење државних симбола Црне Горе, као беспризорне вандалске чинове!     Не може нам бити јасно коме је, и у које сврхе, потребан овакав нечасни акт – било да се ради о исказивању нечијег незадовољства или да је ријеч о смишљеној провокацији изашлој из нечије политичке кухиње. Са овим у вези, гнушамо се и оних јавних наступа, од државног врха до грађанског сектора, који потпуно неутемељено и непромишљено овакве подле радње доводе у везу са грађанима који учествују у црквеним литијама. Јер, нема те хришћанске руке која би се подигла на барјак са хришћанским знамењима, нити има те грађанске руке која би наудила застави своје земље. Али нијесмо сигурни да нема злог наума, који не би оркестрирану кампању против литија, у њој приказаних као анти-државни удар, продужио и на овај начин, ради једнократне медијске злоупотребе.   Поруке са наших литија биће као и до сада молитва за братски мир и слогу.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Митрополит волокомалски Иларион, председник Одељења за споље црквене везе Московске патријаршије, изјавио је вечерас да ће Руска православна црква (РПЦ) увек бити уз Српску православну цркву (СПЦ) у „племенитој, светој борби” коју води у Црној Гори.     „Власти су се окренуле против свог народа и народ је изашао на улице”, рекао је митрополит Иларион, на промоцији његове књиге „У шта верују православни хришћани”, одржаној у крипти храма Светог Саве, на Врачару. Он је рекао да СПЦ данас пролази период тешких искушења у Црној Гори и да се ту понавља оно што се дешавало у Украјини.   „Тадашњи председник одлучио је да створи нову Цркву, он је умислио да може лично да створи Цркву, нову Цркву, независну од Руске православне цркве (РПЦ), и да ће му то помоћи у предизборној трци. У тој трци је претрпео жесток пораз алии је својом делатношћу нанео велику штету Цркви”, рекао је митрополит Иралион, говорећи о збивањима у Украјини.   Он је навео да се нешто слично дешава у Црној Гори, где је власт „усвојила дискриминаторски” закон који јој омоугћава да богомоље „одузме од законите Цркве и да их да било коме”. „Али хиљаде, дестине хиљада, људи из градова и села изашли су на улице да подрже своју Цркву”, рекао је митрополит Иларион.   Он је пожелео да се што пре „заврши овај тешки налет искушења који је захватио православне Цркве у различитим земљама”. Према његовим речима, „прво су та искушења почела на канонском подручју РПЦ а сада су прешла на канонско подручје СПЦ”.   Он је рекао да „светски властодршци покушавају да управљају Црквама и да стварају Цркве по свом нахођењу”, али је, како је додао, само Бог њен творац а њен чувар црквени народ, који је сада изашао на улице у Црној Гори, преноси Бета.     Извор: Политика
    • Од Дејан,
      Наравно да су као госта позвали Мираша (наравно САМО Мираша, никога из СПЦ)и представили га као легитимног представника православаца а он се потрудио да избљује поново гомилу лажи и фалсификата.. Након тог сина Сотоне, наступио је квази социолог религије који се придружио пљувачини.. Ако је то слика екуменизма КЦ у Хрватској, препоручио бих и замолио да се ману тога јер кад год уХрватској праве глупости ми у Србији добијамо по леђима.
      За оне са јачим стомаком:
       
    • Од Логос,
      Поводом изјаве председника Црне Горе Мила Ђукановића да ”Црној Гори треба сопствена Црква да учврсти свој идентитет” на твитеру се огласио игуман манастира Високи Дечани поручивши да ”председник заборавља да је Црна Гора секуларна држава и да православна Црква данас све више делује у мултиетничким срединама и не може и не сме да буде експозитура ниједне државе или режима”.     Игуман Сава је истакао да СПЦ није државна црква Србије већ већинска Црква у неколико земаља а присутна је на свим континентима.   ”Не чине је само грађани Србије већ више земаља. Идеја стварања тзв. црногорске цркве је рецидив комунистичког и тоталитарног менталитета кога се неки политичари још нису ослободили” – поручио је отац Сава.   ”Српска Православна Црква има вернике различитих националности и језика а служба се служи на свим језицима земаља где Црква делује. У нашим редовима има Американаца, Немаца, Талијана, Француза итд. Концепт националних Цркава сваким даном се превазилази у једном глобалном друштву”, истакао је игуман Манастира Високи Дечани и као пример навео Руску Православну Цркву.   ”У згради Московске патријаршије видимо патријархов трон окружен заставама држава у којима Московска Патријаршија делује. Она није више само Руска Црква, већ постоји широм света, иако је заснована на руској традицији”, подсетио је отац Сава и нагласио да је  идеја да свака нова држава треба да оформи своју цркву заправо покушај коришћења Цркве у политичке сврхе.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Добро је рекао ава Пимен да се особине монаха виде у искушењу[1]. Јер, монах који је истински приступио да служи Богу, према Мудрости [Сираховој], дужан је да припреми душу своју на искушење (уп.Муд.Ис.с.Сир.2,1), како се никад не би чудио или смућивао због оног што се дешава, верујући да ништа не бива без промисла Божијег.    А где је промисао Божији, тамо је све добро и све бива на корист душе. Све што за нас чини, Бог дела ради наше добробити, љубећи нас и штедећи нас. И ми смо дужни, као што је рекао апостол, да у свему захваљујемо (уп.1.Сол.5,18) Његовој благости, и да никада да не падамо у растројство или малодушност због онога што нам се дешава. Оно што нам долази треба да примамо без смућења, са смиреноумљем и са надом у Бога, уверени, као што сам рекао, да Бог за нас све добро чини по благости Својој, љубећи нас. То и не би могло бити добро кад га Бог таквим не би помиловао [тј. устројио].   Онај ко има пријатеља и уверен је да га он воли, ма шта да претрпи од њега, чак и [нешто] болно, мислиће да је то учинио из љубави, и никад неће поверовати да је пријатељ хтео да га повреди. Колико пре треба да смо уверени да Бог, који нас је саздао и привео из небића у биће, ради нас се очовечио и за нас умро – све [у вези] са нама чини по благости Својој и љубећи нас. О пријатељу је [човек] дужан да мисли: „Он све чини из љубави и штедећи ме, али нема увек и довољно разума да устроји [оно што је корисно] у [односу] на мене. Због тога се може десити да ме, и не жалећи, повреди“. Али, за Бога то не можемо рећи. Јер, Он је извор мудрости и зна све што је на добробит нашу. Он устројава оно што се нас тиче, чак и до најситнијих [ствари]. [Други неко] може о пријатељу рећи: „Он ме воли и штеди и има [довољно] разума да устроји [оно што је корисно у односу] на мене, али нема и силу да ми помогне у ономе што сматра да је корисно за мене“. Међутим, ни то не можемо рећи о Богу. Јер, Њему је све могуће и ништа за Њега није немогуће.   Тако дакле, ми знамо да Бог и воли и штеди Своје саздање, да је извор мудрости, да зна како да устроји оно што се односи на нас, да му ништа није немогуће и да све служи Његовој вољи. Осим тога, треба да знамо да Он све чини ради добробити наше. Стога све треба да примамо са захвалношћу, као што смо раније рекли, као од доброчиног и благог Владике, макар се радило и о нечем болном. Јер, све бива по праведном суду. Као милостив, Бог не превиђа ни најмању нашу невољу.   Али, више пута бива да неко сумња, говорећи у себи: „Како може бити да је [човеку] на корист кад у напасти сагреши због невоље?“ Но, ми у напасти грешимо само стога што немамо трпљења, што не желимо да поднесемо малу жалост, или нешто што је против наше намере. Јер, Бог не попушта на нас ни једну ствар која је преко наших снага, као што и апостол каже: веран је Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете (1.Кор.10,13). Али, ми немамо трпљења и не желимо да се потрудимо на кратко, те не подносимо да [околности] прихватамо са смирењем. Због тога се сатиремо. Што се више старамо да побегнемо од искушења, све више се њима оптерећујемо. Ми негодујемо, [па ипак] не можемо да их се ослободимо.   Има људи који су принуђени да пливају. Уколико познају вештину пливања, они се препуштају таласу који наилази на њих, постављајући се паралелно са њим, све док не прође, а затим несметано настављају своје пливање. Уколико хоће да му се супротставе, он ће их одбацити и однети на велико растојање. И кад буду опет почели да пливају, долази други талас,који их, ако се опет противе, одбацује и гура још даље, те се тако само ломе без успеха. А ако се, као што рекох, препусте таласу и смире под њим, он ће проћи без штете по њих и они ће наставити да пливају колико хоће, вршећи своје дело. Тако је и са искушењима. Ко са трпљењем и смирењем подноси искушење, проћи ће без штете, а ко се огорчава, смућује се и свакога окривљује – имаће муку. Тиме он против себе само оснажује искушење, не налазећи корист и шкодећи себи.   Ко, пак, искушење трпи безметежно, имаће велику корист. Чак ако нам и страст досађује, не треба да се смућујемо. Јер, то што се неко смућује ометан од страсти, [знак] је незнања и гордости. До тога долази услед незнања сопственог стања и због избегавања труда, као што су рекли оци: „Ми не напредујемо стога што не познајемо своју меру, што немамо трпљења у делу које смо започели и што хоћемо да стекнемо врлине без бола“. Јер, због чега се чуди страстан [човек], када га ометају страсти? Због чега се смућује, кад их чини? Имаш страст и смућујеш се? Имаш њене залоге, а говориш: „Зашто ми смета?“ Боље претрпи, подвизавајући се и молећи Бога. Јер, немогуће је да страсти не стварају невољу ономе ко их извршава.“Њихове посуде [тј. заложене ствари] су у теби“, рекао је ава Сисоје. „Дај им њихове залоге и оне ће отићи“[2]. Посудама је назвао узроке. Пошто смо их, дакле, заволели и испуњавали,није могуће да не будемо заплењени страсним помислима које нас, и без наше жеље, принуђавају да испуњавамо страсти.Ми смо се, наиме, својевољно предали у њихове руке.   Слично говори пророк о Јефрему, који је савладао свог супарника, тј. своју савест и погазио суд (Ос.5,11). Он је затражио Египат и на силу био одведен у Асирију. Египтом оци називају вољу тела, која нас вуче ка телесном покоју и ум учи сладострашћу. А Асирцима зову страсне помисли које помућују и раздражују ум и испуњавају га нечистим идолима, присилно и без његове воље га довлачећи до греха на делу. Онај ко се, дакле, својевољно преда сладострашћу тела, принудно и против своје воље бива одведен у Асирију да ради за Навуходоносора. Пророк је то знао и са болом је рекао: не силазите у Египат (Јер.49,19). Шта чините, окајани? Смирите се мало, савијте леђа ваша, радите цару вавилонском и седите у земљи отаца ваших. И опет их побуђује говорећи: не бојте се од лица његовог, јер је са нама Бог да нас избави из руку његових (Јер.49,11). Затим предсказује и жалост која ће доћи на њих, уколико се не повинују Богу: ако пак, говори, уђете у Египат, доспећете у беспуће, у потчињеност и проклетство и ругло. А они су му одговорили: нећемо седети у овој земљи, јер ћемо отићи у Египат, и нећемо видети рат, и звук труба нећемо чути и нећемо бити гладни хлеба (Јер.49,1314). Сиђоше, дакле, у Египат и својевољно служаху фараону. Затим су насилно одведени у Асирију, где су принудно служили [Асирцима].   Обратите пажњу на оно о чему се говори. [Човек] је слободан пре него што учини нешто по страсти, чак и ако се на њега подигну помисли. Он је још у свом граду[3] имајући и Бога за помоћника. Ако се смири пред Богом и поднесе бреме жалости искушења са благодарношћу, и ако се лати макар и незнатног подвига, помоћ Божија ће га подићи. А ако побегне од труда и падне у сладострашће тела, биће насилно и принудно одведен у земљу Асираца да им против воље служи.   Тада им, дакле, говори пророк: молите се за живот Навуходоносора, јер је у његовом животу ваше спасење (Варух 1,11). „Навуходоносор“ значи да нико не треба да негодује због жалости усред искушења које се десило, нити да се одвраћа од њега, већ да га подноси са смирењем и као онај који је заслужио да страда. [Човек] треба да се сматра недостојним избављења од тешкоће. Шта више, треба да се сматра [достојним] да подноси продужено искушење, које траје и јача против њега. И било да увиђа своју кривицу, било да је тренутно не види, он треба да верује да код Бога ништа не бива без суда и правде. Тако је рекао онај брат који је жалио и плакао због тога што је Бог од њега узео искушење: „Господе, зар нисам достојан нити мало да се ожалостим?“ Писано је, опет, да је ученик великог старца једном имао борбу против блудних [помисли]. Видећи га како се напреже, старац му је рекао: „Желиш ли да умолим Бога да ти олакша борбу?“ Он је рекао: „[Истина] је да се напрежем, аво, али видим и плодове труда у себи. Радије умоли Бога да ми да трпљење“.   Ето какви су они који заиста хоће да се спасу. То значи са смирењем подносити бреме и молити се за живот Навуходоносора. Због тога и говори пророк: јер је у животу његовом ваше спасење. Речено братом: „Видим у себи плодове труда“, слично је са изреченим: у његовом животу је ваше спасење. То потврђује и старац који му је рекао: „Данас видех да си узнапредовао и да си ме превазишао“.   Онај ко се подвизава против греха на делу и почиње да се бори против страсних помисли разума, држи се смирења, скрушености и подвига, те се путем мука подвига мало по мало чисти и долази у своје природно [стање]. Као што смо већ рекли, [човек] се из незнања и гордости смућује када га оптерећује страст. Пре би требало да смирено спозна своју меру и да истраје молећи се, све док му Бог не укаже милост. Заправо, да се не искушава и да не види жалост од страсти, он се не би ни борио, нити си се икад очистио [од њих]. И Псалам говори: грешници ничу као трава и подижу се сви који чине безакоње да би били истребљени у векове векова (Пс.91,8). Грешници који ничу као трава су страсне помисли. Јер, трава је слаба и нема силе. Када, дакле, ничу страсне помисли у души, придижу се и појављују сви који чине безакоње, тј. страсти, и то да би биле истребљене у векове векова. Страсти се истребљују кад се појаве код оних они који се подвизавају.   Увидите поступност речи. Прво ничу страсне помисли, затим се подижу страсти, и најзад се оне истребљују. Све то [важи] за оне који се подвизавају. Ми, пак, који чинимо грех делом и увек испуњујемо страсти, не знамо кад ничу страсне помисли, нити када се подижу страсти, да бисмо се борили против њих. Ми смо још увек доле, у Египту, на кукавном прављењу опека за фараона. Ко ће нам дати да макар дођемо до осећања горког ропства свог, како бисмо се смирили и потрудили да будемо помиловани?   Синови Израиљеви су у Египту служили фараону правећи опеке. Они, пак, који праве опеке, увек су нагнути доле и гледају у земљу. И душа коју савлада ђаво и која чини грех делом,гази своју разборитост и не мисли ништа духовно. Она увек мисли и чини [само] оно земаљско. Они су од опека које су правили сазидали три чврста града: Пит, Рамеси и Он или Илиополис. То су: сластољубље, среброљубље и славољубље, од којих произилазе сви греси.   Бог је послао Мојсија да их изведе из Египта и фараоновог ропства, а фараон их обремењује још тежим радом и говори им: беспослени сте, беспосличите, и зато говорите: да идемо да послужимо Господу Богу нашему (Исх.5,17). Слично поступа и ђаво: кад види да се Бог склонио да помилује душу и да је речју Својом или преко неког од слугу Својих олакша од страсти, он [душу] још више оптерећује страстима и још снажније је напада. Знајући то, оци укрепљују човека својим поукама и не дају му да се уплаши. Један говори: „Пао си, устани! И ако си опет пао, опет устани“[4], и остало. Други говори: „Снага оних који желе да стекну врлине састоји се у томе да после пада избегну малодушност, и да се опет постарају [о себи]“. И сваки од њих једноставно, на различите [начине], један овако, други онако, пружа руку онима који се подвизавају и који су ожалошћени од непријатеља. Они то примише од божанственог Писма, које говори: ко падне, не устаје ли? Ко зађе, не враћа ли се? (Јер.8, 4); вратите се мени, чеда, и исцелићу скрушеност вашу, говори Господ (Јер.3,22), и слично томе.
      А кад је рука Божија отежала над њим и над његовим слугама и кад је усхтео да пошаље синове Израиљеве, фараон говори Мојсију: идите послужите Господу Богу вашему, само овце и волове ваше оставите (Исх. 10,24). Они означавају помисли разума којима је фараон хтео да овлада, надајући се да њима поново привуче синове Израиљеве. А Мојсије му каже: не, него и ти треба да нам даш жртве свепаљенице које ћемо принети Господу Богу нашему, и стока наша нека иде са нама и да ни копито не остане (Исх. 10,2526). Пошто је Мојсије извео синове Израиљеве из Египта и провео их кроз Црвено море, Бог их, на путу до 70 палмових дрвета и 12 извора воде, најпре приводи у Меру. Ту се народ ожалостио немајући шта да пије, будући да је тамошња вода била горка. И преко Мере их је довео до места 70 палми и 12 извора воде.   Тако је и са душом. Преставши да чини грехе делом и прешавши мислено море, она прво треба да се труди и подвизава у многим невољама, како би ушла у покој свој. Кроз многе невоље [нам] ваља ући у Царство Божије (Дап. 14,22). Невоље покрећу милост Божију према души, као што ветрови наносе кишу. Киша која дуго пада, квари нежну биљку и погубљује њен плод, а ветрови је постепено суше и оснажују. Тако бива и са душом. Удобност, безбрижност и покој је раслабљују и расејавају, а искушења је утврђују и сједињују са Богом, као што говори пророк: Господе, у невољи Те се сетисмо (Ис.26,16). Тако, као што рекосмо, не треба да се смућујемо нити да смо утучени у искушењима, већ да истрајемо и благодаримо и да се увек молимо Богу са смирењем да нам у немоћи укаже милост и да нас покрије од свих искушења ради славе Своје. Амин.   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
×
×
  • Креирај ново...