Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Врела јесен СПЦ коју прорече Ава Римски

Оцени ову тему

Recommended Posts

Пре сат времена, Justin Waters рече

Evo sad sam pretražujući sajt SPC gdje god se pominje u vijesti "Arhiepiskop Cetinjski"...prvih 10 linkova sve i jedan je tekst koji je prenesen sa MPC kao izvora....no kada se o Amfilohiju piše mimo MPC kao u najboljem primjeru božićnih i uskršnjih poslanica onda nema oslovljavanja tom titulom.

Neću reći da su oni koji uređuju sajt SPC blesavi, ali mogu reći da ako nešto prenose to ne znači da je ta informacija ispravna nego se prosto radi o manjku interesa da se stvari pokažu na ispravan način. Ako mu je sabor dao počasnu titulu, to nije sporno. Sporno je što se ona koristi u liturgijskom smislu....Ovo kako je korsite u MPC je kao da se na liturgiji Aleksandrijski Patrijarh u prozbi naziva i sudijom vaseljene...što se sigurno tako ne radi.

Oni u MPC tu titulu koriste kao da je MPC zaista arhiepiskopija, po službenoj dužnosti i to je ono što je najviše sporno. Naravno da je ovo pitanje za Sabor, zašto mu se dopušta korištenje te titule na liturgiji, i u službenoj upotrebi....jer po Ustavu SPC jedini episkop koji je i poslužbenoj dužnosti arhiepiskop to je Patrijarh. Zato je meni ovo neki znak da se čovjek malo zamisli nad stvarima šta se dešava u MPC i zašto su toliko zagrijani za korištenjem te titule po službenoj dužnosti.

Postoji par problema sa tim "ustavnim" argumentom koji je iznet na onom Artemijevom sajtu... jer ako je to kršenje Ustava, onda je i nazivanje Ohridskog arhiepiskopom kršenje Ustava SPC... po Ustavu SPC ne postoji Ohridska arhiepiskopija. To se uostalom u tekstu i navodi:

" Међутим, у Сабору СП Цркве имамо и архиепископа Охридског. Ма колико то било неуставно, то је чињеница која би могла довести до тога да је примена одредаба Устава СПЦ – неканонска, то јест, да митроплит председава архиепископу. Ето примера како један неуставни акт, као што је постављање архиепископа у СПЦ, може имати незамисливе, негативне последице, да примена одредаба Устава СПЦ буде неканонска. "

Dodatni problem sa tim argumentom je što se konstantno meša jedna počasna titula sa pravom funkcijom... što je čista besmislica... kao kada bi neko sada rekao da svako ko nazove onog Karađorđevića kraljem ili prestolonaslednikom krši Ustav Srbije... niđe veze...

Što se tiče pominjanja na liturgiji, u ovim tekstovima iz MPC se navodi: " Титула архиепископа цетињских, раније зетских, а у исто вријеме митрополита црногорско-приморских, је почасног и литургијског карактера".... ne znam da li je to ok u odnosu na kanone i sl...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Justin Waters рече

Evo sad sam pretražujući sajt SPC gdje god se pominje u vijesti "Arhiepiskop Cetinjski"...prvih 10 linkova sve i jedan je tekst koji je prenesen sa MPC kao izvora....no kada se o Amfilohiju piše mimo MPC kao u najboljem primjeru božićnih i uskršnjih poslanica onda nema oslovljavanja tom titulom.

Neću reći da su oni koji uređuju sajt SPC blesavi, ali mogu reći da ako nešto prenose to ne znači da je ta informacija ispravna nego se prosto radi o manjku interesa da se stvari pokažu na ispravan način. Ako mu je sabor dao počasnu titulu, to nije sporno. Sporno je što se ona koristi u liturgijskom smislu....Ovo kako je korsite u MPC je kao da se na liturgiji Aleksandrijski Patrijarh u prozbi naziva i sudijom vaseljene...što se sigurno tako ne radi.

Oni u MPC tu titulu koriste kao da je MPC zaista arhiepiskopija, po službenoj dužnosti i to je ono što je najviše sporno. Naravno da je ovo pitanje za Sabor, zašto mu se dopušta korištenje te titule na liturgiji, i u službenoj upotrebi....jer po Ustavu SPC jedini episkop koji je i poslužbenoj dužnosti arhiepiskop to je Patrijarh. Zato je meni ovo neki znak da se čovjek malo zamisli nad stvarima šta se dešava u MPC i zašto su toliko zagrijani za korištenjem te titule po službenoj dužnosti. 

Као што сам рекао малопре, ово је питање за Сабор. Јер они су му прво ту титулу и дали. То смо видели из оног саопштења из 2006.

Али да је нешто ту спорно било, тешко да би све то пролазило на сајт СПЦ, јер га не уређују идиоти.

Поред тога, ако узмемо да је титула узурпирана, стављамо цео Сабор пред одговорност јер ћуте пред чином самовоље и отимачине. Сви епископи, као и сви они остали који немају длаке на језику у јавности. Тешко да се не би јавио макар један да каже "еј људи, не може то тако!". 

И на крају, не најмање битно, је то што је титула почасног карактера. Као што је и титула Егзарх пећког трона (која је, како видесмо из оних стенограма, дошла на предлог другог епископа).

Што се тиче Устава СПЦ, проблем је и у титули арх. Охридског, и у титулама свих викарних епископа, и то што је црногорско - приморска епархија а не митрополија(архијереј јесте митрополит, али епархија није митрополија), неусаглашеност са Уставом новоуспостављених епархија, у парохији не сме да буде мање од 300 а више од 500 домова, и још милијарду ствари које нико никад није потегао. За све ове промене је морао да се мења Устав, али никад није. 

Ваљда је сад мало јасније да је питање небитно и покушај манипулације. Ради се о почасној титули, док милијарду врло битних ствари није унето у Устав него једноставно тако функционише. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

P.S.  Takođe, ovo piše na wikipediji, doduše bez pozivanja na bilo koju referencu i izvor, pa je naravno krajnje nepouzdano, ali ako je tačno to bi moglo da razreši dilemu zašto se u različitim aktima Sabora i Sinoda ne navodi ova titula kada se pominje mitropolit:

 

Данашњи једини архиепископ у Српској православној цркви јесте поглавар Православне охридске архиепископије са титулом „архиепископ охридски и митрополит скопски”.

Међутим, почасну архиепископску титулу носи и патријарх српски („архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски”) те два митрополита унутар својих епархија: митрополит црногорско-приморски са титулом „архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски и егзарх свештеног трона пећког” и митрополит дабробосански са титулом „архиепископ сарајевски, митрополит дабробосански и егзарх све Далмације”.

----

To ima i smisla... da ostali episkopi kažu: ti si jednak sa nama, pa te ne priznajemo za nekog arhiepiskopa ali nemamo ništa protiv da te unutar tvoje eparhije tako nazivaju iz istorijskih, počasnih ili drugih razloga...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Свима који се позивају на устав,било где и било куда,поготово у круцијалним питањима.не направи се прво устав па онда живот настане по њему него се нешто дешава и онда се устав прилагоди животу.

Устав су слов аи папир, живот је реланост.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, RYLAH рече

Као што сам рекао малопре, ово је питање за Сабор. Јер они су му прво ту титулу и дали. То смо видели из оног саопштења из 2006.

Нису.

пре 5 часа, RYLAH рече

И на крају, не најмање битно, је то што је титула почасног карактера.

 

пре 5 часа, Avocado рече

Међутим, почасну архиепископску титулу носи и патријарх српски („архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски”) те два митрополита унутар својих епархија: митрополит црногорско-приморски са титулом „архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски и егзарх свештеног трона пећког” и митрополит дабробосански са титулом „архиепископ сарајевски, митрополит дабробосански и егзарх све Далмације”.

Иринејева титула није почасна.

Нема тих 2 митрополита. Ако је титула почасна, онда би је и Патријарх помињао на литургији, али смо видели да то не ради. Дајте ми одлуку сабора да је Хризостом проглашен за архиепископа. 

Овде се пишу бесмислице. Као кад поп Горан узме да објашњава ТЕ Авокаду. Тако сада Авокадо прича.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Zoran Đurović рече

Нису.

Са једне стране имамо званичан сајт СПЦ, сајт Митрополије, човека који ту титулу опуштено користи већ 13 година а да му апсолутно нико реч није рекао, па ни нико од оних са којима се у овим или оним тренуцима сукобљавао у СПЦ...

Са друге стране имамо Zorannah са својом шупљом причом, којом убеђује апсолутно цео Сабор и целу СПЦ да су идиоти и да он зна боље. 

Мени није фрка коме да верујем.

Уосталом, већ сам написао много детаљније у поруци чији си део цитирао, али се и даље надаш да ће те шабанске форе са игнорисањем свега што ти не одговара да прођу. Линковаћу целу поруку опет (не због тебе, јер ти имаш агенду, и џаба теби причати ко што је џабе слепом намигивати), него због некога ко би случајно могао да поверује да у твојим трабуњањима има било чега.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, RYLAH рече

Као што сам рекао малопре, ово је питање за Сабор. Јер они су му прво ту титулу и дали. То смо видели из оног саопштења из 2006.

пре 14 минута, Zoran Đurović рече

Нису.

На основу чега тврдиш да митрополиту нису архијереји Са Сабора дали титулу? Стручњак опште праксе, бака бацила пасуљ?!

 

 

ОДЛУКА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА АСбр.95/зап.208

СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Број 1052/зап.738

20. јун 2006.  у Београду

Свети архијерејски сабор, у седници својој од 26/13. маја 2006.године – под АС бр. 95/зап. 208 донео је следећу одлуку:

 “У име Свете, Јединосушне и Нераздељиве Тројице, сагласно саборном устројству Једне, Свете, Саборне и Апостопске Цркве Христове од апостолских времена до дана данашњега, сходно 34. Апостолском правилу, а с циљем да се не повреди и не изгуби “Слобода коју нам је дао својом крвљу Господ наш Исус Христос, Ослободилац свију људи,” и да се у живот Цркве не би “подвукла гордост светске власти” (8. канон Трећег Васељенског Сабора);

У духу очувања јединства Цркве и вековног поретка древне (1920. године васпостављене) Пећке Патријаршије, признатог и потврђеног стеченим правима и обичајима као и сагласношћу свеукупне Православне Цркве васељенске (ср. Томос Цариградске Патријаршије, бр. 1148 од 19. фебруара 1922. године);

Поштујући углед Митрополије црногорске и њену историјску улогу у животу Црне Горе, која је поново стекла своју државност, као и шире;

Ради што успешнијег остваривања спасоносне мисије Цркве, овај Свети Архијерејски Сабор одлучује:

Православну цркву у Црној Гори сачињавају Епархије Српске Православне Цркве: Црногорско-приморска, Будимљанско-никшићка, као и делови епархија Милешевске и Захумско-херцеговачке.

Епископи наведених епархија сачињавају Епископски Савет Православне Цркве у Црној Гори, који ће се, под председништвом Архиепископа Цетињског (како гласи његова стара титула) и Митрополита Црногорско-приморског, по потреби састајати ради саветовања и доношења одлука из његове надлежности. Једна од основних дужности Епископског Савета Православне Цркве у Црној Гори јесте да у сарадњи са државом Црном Гором и њеним надлежним органима покрене и да помаже израду и доношење Закона о положају Православне Цркве и различитих верских заједница у Црној Гори; да предузме све потребне мере у циљу заштите свеукупне духовне и материјалне, покретне и непокретне имовине Православне Цркве у Црној Гори, као и на доношењу Закона о реституцији национализоване и одузете црквене имовине после Другог светског рата. О своме раду Епископски Савет Православне Цркве у Црној Гори је дужан, сходно утемељеном канонском поретку да извештава Архијерејски Сабор."

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Zoran Đurović рече

Иринејева титула није почасна.

Нема тих 2 митрополита. Ако је титула почасна, онда би је и Патријарх помињао на литургији, али смо видели да то не ради. Дајте ми одлуку сабора да је Хризостом проглашен за архиепископа. 

Овде се пишу бесмислице. Као кад поп Горан узме да објашњава ТЕ Авокаду. Тако сада Авокадо прича.  

Bojim se da nisi (ispravno) ni pročitao šta sam napisao.

Ne objašnjavam nikom ništa. Samo sam preneo nešto što negde piše. Nisam tvrdio da je tačno... naprotiv, jasno sam naveo da je krajnje nepouzdano... i nije besmisleno svakako... ima smisla AKO je tačno... i navedeno je i zašto bi imalo smisla ako je tačno.

Sa druge strane, ne znam zašto bi i Patrijarh pominjao titulu na liturgiji ako je počasna i ako tu titulu nose unutar svojih eparhija??? Iznosiš tu tvrdnju ali ne znam koje je obrazloženje za istu... možda i postoji... ali nije izneto.

Takođe, ne znam zašto tražiš odluku Sabora kojom je Hrizostom proglašen za arhiepiskopa kada niko ne tvrdi da je proglašen za arhiepiskopa... šta više, sasvim jasno ti u poruci na koju repliciraš i prethodnoj piše da on nije arhiepiskop, već da (po svemu sudeći) samo počasno nosi tu titulu i to samo unutar svoje eparhije.

Bojim se da ipak ti više ličiš na popa Gorana. Vrtiš svoju priču nezavisno od toga šta je sagovornik napisao.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Kritična masa рече

На основу чега тврдиш да митрополиту нису архијереји Са Сабора дали титулу? Стручњак опште праксе, бака бацила пасуљ?!

 

ОДЛУКА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА АСбр.95/зап.208

СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Број 1052/зап.738

20. јун 2006.  у Београду

Свети архијерејски сабор, у седници својој од 26/13. маја 2006.године – под АС бр. 95/зап. 208 донео је следећу одлуку:

 “У име Свете, Јединосушне и Нераздељиве Тројице, сагласно саборном устројству Једне, Свете, Саборне и Апостопске Цркве Христове од апостолских времена до дана данашњега, сходно 34. Апостолском правилу, а с циљем да се не повреди и не изгуби “Слобода коју нам је дао својом крвљу Господ наш Исус Христос, Ослободилац свију људи,” и да се у живот Цркве не би “подвукла гордост светске власти” (8. канон Трећег Васељенског Сабора);

У духу очувања јединства Цркве и вековног поретка древне (1920. године васпостављене) Пећке Патријаршије, признатог и потврђеног стеченим правима и обичајима као и сагласношћу свеукупне Православне Цркве васељенске (ср. Томос Цариградске Патријаршије, бр. 1148 од 19. фебруара 1922. године);

Поштујући углед Митрополије црногорске и њену историјску улогу у животу Црне Горе, која је поново стекла своју државност, као и шире;

Ради што успешнијег остваривања спасоносне мисије Цркве, овај Свети Архијерејски Сабор одлучује:

Православну цркву у Црној Гори сачињавају Епархије Српске Православне Цркве: Црногорско-приморска, Будимљанско-никшићка, као и делови епархија Милешевске и Захумско-херцеговачке.

Епископи наведених епархија сачињавају Епископски Савет Православне Цркве у Црној Гори, који ће се, под председништвом Архиепископа Цетињског (како гласи његова стара титула) и Митрополита Црногорско-приморског, по потреби састајати ради саветовања и доношења одлука из његове надлежности. Једна од основних дужности Епископског Савета Православне Цркве у Црној Гори јесте да у сарадњи са државом Црном Гором и њеним надлежним органима покрене и да помаже израду и доношење Закона о положају Православне Цркве и различитих верских заједница у Црној Гори; да предузме све потребне мере у циљу заштите свеукупне духовне и материјалне, покретне и непокретне имовине Православне Цркве у Црној Гори, као и на доношењу Закона о реституцији национализоване и одузете црквене имовине после Другог светског рата. О своме раду Епископски Савет Православне Цркве у Црној Гори је дужан, сходно утемељеном канонском поретку да извештава Архијерејски Сабор."

 

A gde je pečat?  :D

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Kritična masa рече

Православну цркву у Црној Гори сачињавају Епархије Српске Православне Цркве: Црногорско-приморска, Будимљанско-никшићка, као и делови епархија Милешевске и Захумско-херцеговачке.

Епископи наведених епархија сачињавају Епископски Савет Православне Цркве у Црној Гори, који ће се, под председништвом Архиепископа Цетињског (како гласи његова стара титула) и Митрополита Црногорско-приморског, по потреби састајати ради саветовања и доношења одлука из његове надлежности. Једна од основних дужности Епископског Савета Православне Цркве у Црној Гори јесте да у сарадњи са државом Црном Гором и њеним надлежним органима покрене и да помаже израду и доношење Закона о положају Православне Цркве и различитих верских заједница у Црној Гори; да предузме све потребне мере у циљу заштите свеукупне духовне и материјалне, покретне и непокретне имовине Православне Цркве у Црној Гори, као и на доношењу Закона о реституцији национализоване и одузете црквене имовине после Другог светског рата. О своме раду Епископски Савет Православне Цркве у Црној Гори је дужан, сходно утемељеном канонском поретку да извештава Архијерејски Сабор."

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 33 минута, Avocado рече

Takođe, ne znam zašto tražiš odluku Sabora kojom je Hrizostom proglašen za arhiepiskopa kada niko ne tvrdi da je proglašen za arhiepiskopa... šta više, sasvim jasno ti u poruci na koju repliciraš i prethodnoj piše da on nije arhiepiskop, već da (po svemu sudeći) samo počasno nosi tu titulu i to samo unutar svoje eparhije.

Не се разумеш у црквене шпурије, братко. Ево ти одмах обарање тога што причаш: на устоличењу Хриза нема помена да је аем. 

 

пре 34 минута, Kritična masa рече

Епископи наведених епархија сачињавају Епископски Савет Православне Цркве у Црној Гори, који ће се, под председништвом Архиепископа Цетињског (како гласи његова стара титула) и Митрополита Црногорско-приморског, по потреби састајати ради саветовања и доношења одлука из његове надлежности.

Прото, узми ти и дај нам исти акт у коме је Амфилохије проглашен аем. То не постоји. Ти имаш приступ актима, ја га немам, а одавде се не види да је ефективи аем. Види се само да је титуларно аем у оквиру овог тела, и ништа више. Ти си правник, морао би ове ствари да знаш. - Такође, види се да није литургијска титула.

Мал да заборавим: немој више никад са си казао да иступаш на форуму само под својим именом. Није лепо лагати. Максимов вирус ти се прицјепио...:dedica: 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, Екскалибур рече

Не треба заборавити и ко је тих година боравио непрестано по Београду и по патријаршији па према томе и са службеницима патријаршије, и ко је постао мјестобљуститељ патријархов, такође мимо Устава СПЦ, јер није био најстарији митрополит (то је био Јован загребачко-љубљански).

У то време је Амфилохије био најстарији митрополит у Синоду. Загребачко-љубљански тада није био члан Синода, па је местобљуститељ постао Амфилохије.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 40 минута, Kritična masa рече

На основу чега тврдиш да митрополиту нису архијереји Са Сабора дали титулу? Стручњак опште праксе, бака бацила пасуљ?!

Ја сам тврдио већ два дана  да јесу, помешао си ме са неким 😁

И хвала ти за акт који си коначно поставио, да затворимо и тај спин, да чекамо нешто следеће. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Крај пучиста на ПБФ
       
      Јелена Тасић 05. децембра 2019. објави текст – Пред данашњу седницу Наставно-научног већа Православног богословског факултета УБ – са бомбастичним насловом, али не више у индикативу, како је научила, него са несигурношћу, у кондиционалу, или, још боље, у оптативу: Ректорат блокирао избор новог декана?
      Одмах да одговорим: Није. Таксативно ћу навести о чему сам обавештен:
      За декана је изабран др Зоран Ранковић са 22 гласа.
      Др Радомир Поповић је имао 4 гласа.
      Др Игњатије Мидић је добио 1 глас.
      Један је био суздржан, један неважећи.
      Извор вели: За Игњатија је гласала Јелена Касапис; за Радомира он сам, док би 3 остала гласа била вероватно од др Александра Ђаковца, др Здравка Јовановића, мада се може мислити и на др Радета Кисића или др Златка Матића.
      Седници нису присуствовали: Игњатије Мидић, Владан Перишић, Родољуб Кубат, Драгомир Сандо, Предраг Драгутиновић, Вукашин Милићевић и Андреј Јефтић.
      Како смо знали и пре седнице, ова група, која није дошла, је желела да изврши бојкот седнице, јер су у делиричним фантазмагоријама умишљали да могу да онемогуће кворум. Звали су друге професоре не би ли их врбовали и ишли су да се сретну са њима. Најбитнији агитатор у томе је био Кубат, док су Перишић и Шијаковић првенствено тражили подршке на БУ.
      Кубат, кога је Иринеј Буловић, као и добар део ових одметнутих, довео на ПБФ и омогућио му смештај гратис, је објавио темпирани интервју у Нину, где је поновио тлапње како ПБФ није основала СПЦ (она је суоснивач), како је Савет овог факултета нелегалан итд. Тасићка помиње како је «Ректорат УБ јуче је званично обавестио управу ПБФ да је Савет овог факултета нелегалан. То практично значи да чланови овог тела из редова ПБФ морају поново да се бирају и то пре гласања за кандидата за новог декана, чији избор Савет потврђује, незванично сазнаје Данас из универзитетских кругова». У томе је била уплетена и ректорка БУ Иванка Поповић, која је упозорила је управу ПБФ о «могућој нелегалности његовог Савета». Проблем је што је ректор превазишла своја овлашћења, а шаље незаведена писма, као што је и овај мој текст који нема никакве правне вредности.
      Да све ово није тужно, било би жалосно, а сам епископ Игњатије Мидић је потписао предлог новог Устава СПЦ где се вели у члану 187: «Предавања и остале наставне и ваннаставне активности на Православним богословским факултетима, средњим богословским и другим школама морају бити у сагласности са учењем Православне Цркве. Свети Синод поставља и разрешава наставнике средњих богословских и других школа, а изабраним наставницима Православних богословских факултета и других високих црквенопросветних установа даје и ускраћује благослов за извођење наставе (missio canonica)». Питам Тасићку и Кубата: Кад се то Игњатије обратио на путу за Дамаск кад је могао овакав гнусни члан да потпише?
      Кубат пак вели: missio canonica својствена је римокатолицима, показујући тиме да је потпуна незналица у овим стварима, јер је још Ориген у 3. веку добио књигу распусну.
      Тасићки да потврдим и то што је чула да је тачно. Наиме, «Влада Србије јуче је, као оснивач ПБФ... именовала своје представнике у Савету ове високошколске установе. Академик Коста Чавошки није реизабран, а осам владиних представника у Савету ПБФ су, како је Данасу речено у Немањиној 11: владика бачки Иринеј (Буловић), академик Љубодраг Димић, Стаменко Шушак, Биљана Пејовић, Марко Никлић, Владимир Рогановић, Јован Мирић и Драган Протић».
      Овиме је чачкање мечке завршено.
       
      Зоран Ђуровић
      Рим, 05.12.2019

      View full Странице
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Крај пучиста на ПБФ
       
      Јелена Тасић 05. децембра 2019. објави текст – Пред данашњу седницу Наставно-научног већа Православног богословског факултета УБ – са бомбастичним насловом, али не више у индикативу, како је научила, него са несигурношћу, у кондиционалу, или, још боље, у оптативу: Ректорат блокирао избор новог декана?
      Одмах да одговорим: Није. Таксативно ћу навести о чему сам обавештен:
      За декана је изабран др Зоран Ранковић са 22 гласа.
      Др Радомир Поповић је имао 4 гласа.
      Др Игњатије Мидић је добио 1 глас.
      Један је био суздржан, један неважећи.
      Извор вели: За Игњатија је гласала Јелена Касапис; за Радомира он сам, док би 3 остала гласа била вероватно од др Александра Ђаковца, др Здравка Јовановића, мада се може мислити и на др Радета Кисића или др Златка Матића.
      Седници нису присуствовали: Игњатије Мидић, Владан Перишић, Родољуб Кубат, Драгомир Сандо, Предраг Драгутиновић, Вукашин Милићевић и Андреј Јефтић.
      Како смо знали и пре седнице, ова група, која није дошла, је желела да изврши бојкот седнице, јер су у делиричним фантазмагоријама умишљали да могу да онемогуће кворум. Звали су друге професоре не би ли их врбовали и ишли су да се сретну са њима. Најбитнији агитатор у томе је био Кубат, док су Перишић и Шијаковић првенствено тражили подршке на БУ.
      Кубат, кога је Иринеј Буловић, као и добар део ових одметнутих, довео на ПБФ и омогућио му смештај гратис, је објавио темпирани интервју у Нину, где је поновио тлапње како ПБФ није основала СПЦ (она је суоснивач), како је Савет овог факултета нелегалан итд. Тасићка помиње како је «Ректорат УБ јуче је званично обавестио управу ПБФ да је Савет овог факултета нелегалан. То практично значи да чланови овог тела из редова ПБФ морају поново да се бирају и то пре гласања за кандидата за новог декана, чији избор Савет потврђује, незванично сазнаје Данас из универзитетских кругова». У томе је била уплетена и ректорка БУ Иванка Поповић, која је упозорила је управу ПБФ о «могућој нелегалности његовог Савета». Проблем је што је ректор превазишла своја овлашћења, а шаље незаведена писма, као што је и овај мој текст који нема никакве правне вредности.
      Да све ово није тужно, било би жалосно, а сам епископ Игњатије Мидић је потписао предлог новог Устава СПЦ где се вели у члану 187: «Предавања и остале наставне и ваннаставне активности на Православним богословским факултетима, средњим богословским и другим школама морају бити у сагласности са учењем Православне Цркве. Свети Синод поставља и разрешава наставнике средњих богословских и других школа, а изабраним наставницима Православних богословских факултета и других високих црквенопросветних установа даје и ускраћује благослов за извођење наставе (missio canonica)». Питам Тасићку и Кубата: Кад се то Игњатије обратио на путу за Дамаск кад је могао овакав гнусни члан да потпише?
      Кубат пак вели: missio canonica својствена је римокатолицима, показујући тиме да је потпуна незналица у овим стварима, јер је још Ориген у 3. веку добио књигу распусну.
      Тасићки да потврдим и то што је чула да је тачно. Наиме, «Влада Србије јуче је, као оснивач ПБФ... именовала своје представнике у Савету ове високошколске установе. Академик Коста Чавошки није реизабран, а осам владиних представника у Савету ПБФ су, како је Данасу речено у Немањиној 11: владика бачки Иринеј (Буловић), академик Љубодраг Димић, Стаменко Шушак, Биљана Пејовић, Марко Никлић, Владимир Рогановић, Јован Мирић и Драган Протић».
      Овиме је чачкање мечке завршено.
       
      Зоран Ђуровић
      Рим, 05.12.2019
    • Од Логос,
      Због изузетно великог интересовања посетилаца изложбе Осам векова уметности под окриљем Српске Православне Цркве, Музеј Српске Православне Цркве биће отворен и у суботу и недељу, 7. и 8. децембра 2019. године, од 10 до 15 часова. Улаз је слободан.     Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...