Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Врела јесен СПЦ коју прорече Ава Римски

Rate this topic

Recommended Posts

пре 9 минута, Zoran Đurović рече

Имасмо ми жестоке сукобе, али се око ових догађања савршено слажемо! Да ми будеш жив и здрав!

:0426_feel:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 23 часа, Стаљиново унуче рече

jel isitna da su vas proterale američke vlasti jer ste muvali sa porezima tamo i sa prilozima?

 

пре 21 часа, Psihula рече

Istina o meni, za tebe je nedokučiva, sanjaj!!!

Ja sam opljačkala Banku Federalnih Rezervi SAD i kupila sebi jahtu i dijamantsku ogrlicu sa Titanika, pronadjenu od pre neki mesec, zatim kuću u svim meni lepim gradovima širom zemljinog šara, finansirala ugrožene vrste okeana, džungle, platila lečenje retkih bolesti kod dece do 3.godine. Platila svim Albanskim tajkunima izvestan novac da ostave Kosovo i Metohiju na miru i ovo malo što mi je preostalo, molim te da mi proslediš tvoj Žiro Račun da ti uplatim, pa da se radujem jer se jedan pravednik pred Gospodom moli za moju grešnu dušu.

 

пре 6 часа, Стаљиново унуче рече

eto nećeš da odgvoriš a lepo sam te pitao da li je to istina...sad sumnjam da ima nešto u tome

 

пре 1 сат, Стаљиново унуче рече

 

 

 

Неће да прича о томе...свашта се говори

 

пре 2 минута, Psihula рече

A kao ne greši?

A da ti odgovoriši na ovo što čuh?

Share this post


Link to post
Share on other sites

@ViktorijaV 

Мени је сукоб са о.Зораном много помогао да схватим грешке, иако се и даље вероватно не слажемо око одређених питања. Али то није разлог да не желимо свако добро један другом.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Milan Nikolic рече

@ViktorijaV 

Мени је сукоб са о.Зораном много помогао да схватим грешке, иако се и даље вероватно не слажемо око одређених питања. Али то није разлог да не желимо свако добро један другом.

Želite vi  dobro jedan - drugom, ali drugima baš i ne.:scratch_head:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 31 минута, Kritična masa рече

Њена прича је њено искуство... За разлику од именованог господина она не говори ни о једном другом епсикопу... Само о оном са којим је имала лични однос из којег се створило њено (њихово) искуство њега... Поред тога, нигде у њеној причи не може да се сретне ниподаштавање самог епископског чина, што се за Ђуровићев говор не може рећи.

Још једно оправдавање двоструких аршина!

Зар Авина прича није његово искуство са Максимом, Амфилохијем, Игњатијем...
Лични однос са њима из којег се створило његово искуство ...
Колико се сећам писао је како су се огрешили о њега! Додуше није поредио епископе са Хитлером, Аушвицом и слично... као што је попадија радила...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Ромејац рече

Још једно оправдавање двоструких аршина!

Зар Авина прича није његово искуство са Максимом, Амфилохијем, Игњатијем...
Лични однос са њима из којег се створило његово искуство ...
Колико се сећам писао је како су се огрешили о њега! Додуше није поредио епископе са Хитлером, Аушвицом и слично... као што је попадија радила...

 

Нисам прочитао поређење са Хитлером, али можда је то за њу био Аушвиц. Са друге стране, Ђуровић је имао искуство са пола Са Сабора, а његов речник је уличарски. За разлику од попадије он је као неки доктор, још презвитер, што она није...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 38 минута, Psihula рече

Nisam ga blatila iznosila sam činjenice.

Kakvo? Izazvali su me, da ne svojom voljom pišem o njima,  istinu koju sprovode godinama na svojoj eparhiji a sad i u vrhu SPC.

Šta sam ružno rekla za Porfirija? 

Ja nisam o Irineju sve ni ispričala. Teškog srca sam i ovo pisala, ja sam njima davno oprostila za sve ali ne mogu gledati kako muče  na isti način ljude.

Veruj, svaki dan su mi u molitvi svi. I želim im svako dobro.

Daj Bože da ja nisam morala da dolazim u ovaj grad i intervenišem kao ulični policajac.

No ne nazire se kraj....glupo je sa njihove strane i ne etički goniti druge, a oni i gore čine i nikom ništa.

Znaš ja sam ličanka i od malih nogu su mi govorili nikog prva ne diraj ali ako te napadnu odbrani se.

I branila sam se godinama i branim danas.

Branim čast ljudsku!

Зашто се не може рећи да је Ава износио чињенице? А ти јеси? Зашто су твоје "чињенице" веродостојније од његових? Како то да ти ниси блатила а он јесте? А речник ти није био ништа мање "пун чињеница" него његов! С тим да он признаје да се користи таквим речником.

Исто тако може се рећи да су њега изазвали "da ne svojom voljom" пише о њима...

Добро се сећам да је Ава рекао да није све испричао...

Укратко све што си рекла у своју одбрану можеш да примениш и на његове речи. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Psihula Којим аргументима браниш америчку четворку, чији је Максим члан? Какве везе има Иринејева одбрана саборног извештаја који је поднео, са причама пар епископа који у медије измишљају приче о апсолутној већини коју имају на сабору али Иринеј Бачки лаже. Па се онда не могу договорити који је извештај од ових које публикују заправо прави извештај.

Јел ти схваташ да су они покушали да нас сведу на протестанте јер смо по Максиму, ми самоиницијативно и нелегитимно тада по законима, али касније прихваћено. Увели аутокефалију. Тј. Свети Сава је нелегитимно довео до аутокефалије наше Цркве. Разумеш теолошку дубину тог чина, они са тиме или иду под фанаре или се приближавају протестантима и екуменизму. Ја сам чак размишљао да су чланови ложе неке тамо, или су хтели Вартоломеју да скувају кашу јер су знали да им то неће проћ и аутоматски они тада праве сукоб између Београда и Цариграда. Значи у том контексту уопште није проблем Америка као Америка.

Иринеј Бачки? шта тај човек може некоме да уради? ништа лоше сигурно са причом да сма ја чуо некад да он прича небулозе па ајде да помислим да је он доведен у питање. Григорије млати људе, прича небулозе пред камерама, долази у Србију да позива народ да предају генерале и да ћемо тако ући у ЕУ. Одприлике као Никодимова пророчанства. То је супротно поуке која се извлачи од Христове предаје Пилату на суд, јер Исус Христ је био грађанин Рима, док наши генерали нису били грађани ЕУ или Холандије. Можемо тако да идемо и по осталима који су се активирали у последње време са неким причама од КиМ па надаље, супротно од наше званичне политике која је за упућене грађане и нерезиденте, увек доступна јавно унапред на пар година, без могућности за изненађење.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Ромејац рече

Зашто се не може рећи да је Ава износио чињенице? А ти јеси? Зашто су твоје "чињенице" веродостојније од његових? Како то да ти ниси блатила а он јесте? А речник ти није био ништа мање "пун чињеница" него његов! С тим да он признаје да се користи таквим речником.

Исто тако може се рећи да су њега изазвали "da ne svojom voljom" пише о њима...

Добро се сећам да је Ава рекао да није све испричао...

Укратко све што си рекла у своју одбрану можеш да примениш и на његове речи. 

Romejac. Objasnila sam ti. Ako ti je dosadno slušaj neku lepu muziku ili čitaj knjigu. Nemoj me dva puta isto pitati. Ok?:0212_rolleyes:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Kritična masa рече

Нисам прочитао поређење са Хитлером, али можда је то за њу био Аушвиц.

Обрни окрени двоструки аршини.
Када она каже онда је то ОК. Али када друга страна то каже... онда... 

пре 9 минута, Kritična masa рече

Са друге стране, Ђуровић је имао искуство са пола Са Сабора, а његов речник је уличарски. За разлику од попадије он је као неки доктор, још презвитер, што она није...

За разлику од попадијиног речника... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Срндаћ рече

Титула архиепископа цетињских, раније зетских, а у исто вријеме митрополита црногорско-приморских, почасног је и литургијског карактера.

Први Митрополит Црногорски и приморски са почасном титулом Aрхиепископа био је Ромил Први из 1530

Ово је бесмислено, јер се не доноси никакав доказ да је титула била почасна. 

За Ромила и Василија I 1532 се једино помиње да су били аем. Онда се та сумњива титула губи у имену црногорских поглавара закључно са Висарионом II 1685–1692. Нема је скоро 2 века. Све референце су из Маркуша: 

 Њега сигурно нећете сумњичити као антилохијевца. Како те титуле нема, бесмислено је говорити о континуитету, како то покушавају да ураде у МЦП:

пре 1 сат, Срндаћ рече

Опште је познато да су се и Петар II Петровић Његош и Митрофан Бан такође потписивали као архиепископи. Почасна и литургијска титула Архиепископа Цетињског - Митрополиту Црногорско-приморском Г.Амфилохију на последњем Сабору Архијереја Српске Православне Цркве потврђена је због њеног историјског континуитета, као што је, уосталом, и титула Егзарха Светог Трона Пећког потврђена последњих година, а која следује титули коју су носили митрополити црногорско-приморски од Василија Петровића – Његоша (1750-1766)  до Митрофана Бана (1885-1920), после пада Пећске Патријаршије под турску власт

 Такође је бесмислица говорити о почасном карактеру титуле која се темељи на континуитету. То само збркана особа може рећи, али како Маркуш није зркан, јасно је да је реч о злонамерном пројекту, тј. о ономе о чему говорим, а да је сепаратизам у питању. Какав је континуитет у питању када ни Амфилохијев претходник, Данило Дајковић није имао ову титулу? Као ни они пре њега. 

Опет, помињу се св. Петар Први (за њега не знам да ли се икада потписао као аем, јер то из писама не произилази), али бих волео да ми Маркуш и други приложе доказе за Његоша и Митрофана Бана. 

Такође је бесмислена и злонамерна претензија у тврдњи: "титула Егзарха Светог Трона Пећког потврђена последњих година, а која следује титули коју су носили митрополити црногорско-приморски од Василија Петровића – Његоша (1750-1766)  до Митрофана Бана (1885-1920)". Речи: "потврђена последњих година" значе да се то изговарало за време Амфилохија. И све то значи да ова салата није случајно прављена, него је пројектована. Мишина је лепо рекао: "Реч „егзарх“ значи заменик. У историји српске Цркве, титулу егзарха пећког трона носили су разни архијереји, мада су историјско-канонско право имали једино карловачки митрополити. Они су, наиме, директни наследници пећког патријарха Арсенија III Чарнојевића, који је 1690. године у Великој сеоби Србаља „понео“ патријаршко седиште из Пећке патријаршије". 

Исти аутор примећује:"

Архијерејски сабор је 1989. године, после бројних захтева јавности да се због неприлика на Косову и Метохији Београдска патријаршија врати у Пећ, одакле је 1690. и 1737. године и „отишла“ на север, потврдивши своју очинску бригу за косовско-метохијске Србе, њиховог епископа, свештенство и монаштво, које је спремно „да живе и умиру на светом косовском разбојишту“, средишту и огњишту српског духовно-културног и националног бића, одлучио да убудуће један од викара српског патријарха носи титулу „епископ скадарски и егзарх Пећког трона“, са сталним боравиштем у Пећкој Патријаршији“ и који ће водити сталну бригу и о Скадарском викаријату, тј. о православним Србима у Албанији. („Саопштење о раду Светог архијерејског сабора СПЦ“, Гласник – Службени лист Српске православне цркве, број 7 за јули 1989, страна 145-146.)

Та одлука Сабора, међутим, није остварена онако како је замишљено. Остварена је, додуше, у титули митрополита црногорско-приморског!". 

Амфилохије није прихватио фактичку одговорност, него је себи приписивао титуле, да би то тек једног лепог дана и спровео у дело. Када се стекну услови. 

  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Аристарх рече

@Psihula Којим аргументима браниш америчку четворку, чији је Максим члан? Какве везе има Иринејева одбрана саборног извештаја који је поднео, са причама пар епископа који у медије измишљају приче о апсолутној већини коју имају на сабору али Иринеј Бачки лаже. Па се онда не могу договорити који је извештај од ових које публикују заправо прави извештај.

Јел ти схваташ да су они покушали да нас сведу на протестанте јер смо ми самоиницијативно и нелегитимно тада по законима, али касније прихваћено. Увели аутокефалију. Тј. Свети Сава. Разумеш теолошку дубину тог чина, они са тиме или иду под фанаре или се приближавају протестантима и екуменизму. Ја сам чак размишљао да су чланови ложе неке тамо, или су хтели Вартоломеју да скувају кашу јер су знали да им то неће проћ и да праве сукоб између Београда и Цариграда. Значи уопште није проблем Америка као Америка.

Иринеј Бачки? шта тај човек може некоме да уради? ништа лоше сигурно са причом да сма ја чуо некад да он прича небулозе па ајде да помислим да је он доведен у питање. Григорије млати људе, прича небулозе пред камерама, долази у Србију да позива народ да предају генерале и да ћемо тако ући у ЕУ. Одприлике као Никодимова пророчанства. То је супротно поуке која се извлачи од Христове предаје Пилату на суд, јер Исус Христ је био грађанин Рима, док наши генерали нису били грађани ЕУ или Холандије. Можемо тако да идемо и по осталима који су се активирали у последње време са неким причама од КиМ па надаље, супротно од наше званичне политике која је за упућене грађане и нерезиденте, увек доступна јавно унапред на пар година, без могућности за изненађење.

Relax. Samo polako. Sve će biti dobro. Ne brini se previše i nemoj sebi da dozvoliš da ne rasudjuješ ili ako rasudjuješ da imaš strahove i zamišljaš svojom bujnom maštom potpomognutom ovim ružnim tekstovima neke raskole. Tu su mudre glave a i Gospod vodi Crkvu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Psihula рече

Romejac. Objasnila sam ti. Ako ti je dosadno slušaj neku lepu muziku ili čitaj knjigu. Nemoj me dva puta isto pitati. Ok?:0212_rolleyes:

Па ни за монахињу ниси хтела да одговараш...
Иринеј, Секретар... Хитлер, Аушвиц... Кажу да су нацисти тако слушали "лепу" музику док су јевреји ишли на "туширање" у оним коморама...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
This topic is now closed to further replies.

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Иван Ц.
      На основу базних станица мобилних телефона, лоцирано је неколико црногорских држављана из криминалног миљеа, у близини хотела Краун Плаза, у моменту пуцњаве на Давидовића и владику Јоаникија

      СРПСКЕ безбедносне службе, дошле су до нових сазнања везано за покушај убиства бизнисмена и добротвора СПЦ Миодрага Даке Давидовића, а оперативни подаци до који се дошло вештачењем указују да је највероватније мета напада ипак био владика Јоаникије.
      На та сазнања указују одређена вештачења која су недавно завршена, а која су се обрађивала више месеци.
      Уколико се ова сазнања истражитеља поткрепе материјалним доказима, то баца ново светло на читав тај случај.
      Чекају се још неки налази, тачније, ДНК узорак који је узет са места одакле је пуцано критичне ноћи.
      На основу базних станица мобилних телефона, лоцирано је неколико црногорских држављана из криминалног миљеа, у близини хотела Краун Плаза, у моменту пуцњаве на Давидовића и владику Јоаникија.
      Према информацијама из извора блиских истрази, те особе су под посебном обрадом.
      Да ли је случајност или нешто друго, да криминалци буду у близини места где је покушан атентат на владику Јоаникија и Миодрага Давидовића, великог донатора СПЦ и противника режима Мила Ђукановића, остаје да утврди истрага.
      Давидовић је у тренутку рањавања, 10. децембра прошле године, око 21 час, био у кафићу, на међуспрату хотела "Краун плаза" на Новом Београду, заједно са владиком Јоаникијем, епископом будимљанско-никшићким.
      Он је погођен у руку хицем из снајпера, а према првим сазнањима из истраге, само је сплет срећних околности помогао да не буде убијен.
      (Борба.ме)
    • By Поуке.орг инфо
      Фото: Илустрација
        Као члан Југословенског војног атешеа у Паризу, један од тешких усташко - комунистичких злочинаца, Стипе Гулић (усташа до 1943.) био је изашао на вечеру са породицом у есклузивни ресторан 'Болоњ' у близини Тријумфалне капије. Са женом и двоје малолетне деце. Вечера је по обичају била богата. Телећи медаљони у тартар сосу и осталим ђаконијама. На столу је било и неколико боца црних вина из најбољих француских винограда и пажљиво бираних годишта.
      Усред јела Гулићевом столу пришао је човек у тамном кишном мантнилу са црним шеширом на глави.
      Рекао је Стипету на српском:
      - Лепа вечера, видим! Ти баш уживаш у животу!
      Извукао је из десног џепа пиштољ и испалио му метак у чело који је одвалио Гулићу пола потиљачног дела његове велике и ругобне лобање. У ресторану је настала паника. Жене су биле завриштале, а мушкарци су се бацили под столове. Како је брзо ушао у 'Болоњ', незнанац који је тада упуцао човека пред рођеном децом и женом, хитро је изашао из ресторана и изгубио се у великом париском метроу. 'Злочинац' је био некадашњи Прота Сава Нинковић из села Доње Радиње у Зап. Босни...
      Такво убиство је страшан чин сам по себи, али то је већ 'библијска прича' о жртви, џелату и освети. Гулић је средином јуна 1942, год. са својим усташама као сатник извео из куће проту који је био удовац и његове три малолетне ћерке и све их је на Савине очи силовао, а потом заклао. Најмлађа је имала само 12 година. При том је Сатник Стипе везаном Оцу Сави рекао.
      - Тебе нећу под каму. Хоћу Влаху да живиш и да се сваку ноћ будиш са кривицом да ниси могао ништа учинити да спасеш своју српску пашчад! - Тог дана Прота Сава је заувек напустио цркву и дао се у потрагу за својим крвником. Тражио га је и у Загребу 1944. али није знао да је 'паметни' Стипе већ дуже време капетан у партизанима... Да је негде у Лици где је наставио свој крвави пир, сада са петокраком на капи.
      Стипе је био у праву. Бивши прота ноћу није могао ока склопити. Стално је сањао онај ужас из Доње Радиње. И тачно! Ништа није учинио да некако спасе своју децу. Није га занимало што то није ни могао. Увек је себе кривио. Али жудња за осветом му се из дана у дан, из проклете ноћи у ноћ, из године у годину само надимала...
      Тражио је тог пса ко пијан, свуда, али кад је изгубио сваку наду, од једне групе Четника из Париза је добио дојаву да је Стипе Гулић већ неколико месеци Ту и све остале информације. Питали су га да они то 'обаве' за њега јер су знали за тај монструозни 'случај.' Он то није дозволио. Хтео је да лично види човека који му је сурвао живот... Да му Он лично пресуди... Ипак у Савином злочину је било и 'достојанства'. Није му побио децу, жену. Крвник није, сматрао је да је свој рачун са Гулићем поравнао...
       
      ПРОТА САВА (1959. По истинитом догађају)
      SRPSKA-PORTAL.COM Као члан Југословенског војног атешеа у Паризу, један од тешких усташко - комунистичких злочинаца, Стипе Гулић (усташа до 1943.) био је изашао на вече...  
    • By Поуке.орг - инфо
      Саопштење Епископског савјета СПЦ Сјеверне, Централне и Јужне Америке, Манастир Светог Саве Либертивил, Илиној, 14. маj 2020. године.     Епископски савет Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци изражава забринутост због заоштравања ситуације у Црној Гори. Вишемесечни период заједничке борбе против коронавируса и одрицања свих, укључујући и Српску Православну Цркву у Црној Гори, показао је да у овој земљи може да влада мир и поредак. Недавна прослава празника Светог Василија у Манастиру Острогу када је омогућено молитвено присуство народа била је добар пример сарадње државе и Цркве.   Међутим, најновији поступци актуелних државних власти у Црној Гори које су 12. маја увече у Никшићу ухапсиле Преосвећеног Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија и седморицу свештеника, потврђују бојазни да држава Црна Гора представља жалосни изузетак у данашњој свечовечанској ангажованости у борби са пандемијом, јер је једино у њој примењена сила за нечије слободно исповедање вере што је једна од најважнијих цивилизацијских норми. Владика Јоаникије је током пандемије показао пуно разумевање и поштовање за мере најновије здравствене заштите које су на снази не само у Црној Гори, већ у целој Европи и цивилизованом свету.   Овим путем преносимо солидарност целокупне Православне Цркве у Америци са ухапшеним Преосвећеним Владиком Јоаникијем, са ухапшеном седморицом свештеника и са верним народом у њиховој борби за елементарна људска и грађанска права.   Због тога, Епископски савет Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци осуђује поступке власти која користећи изговор борбе са коронавирусом врши репресију над властитим грађанима и верним народом Православне Цркве који су недавно изразили своје незадовољство због усвајања неправедног закона.   Епископски савет се прикључује апелу Светог Архијерејског Синода СПЦ, Епископског савета Српске Православне Цркве у Црној Гори, као и многим другим гласовима у свету, како би власт у Црној Гори прекинула прогон Цркве. Позивамо власт да примени мудрост, сачува присебност и покаже разборитост те да сарађује са верским заједницама у општем интересу, као што то раде демократске владе у цивилизованом свету, а недужног Владику Јоаникија са свештеницима да одмах пусте на слободу.   Због свега наведеног, Епископски савет се обратио владама државâ у којима делује, указујући на антидемократски карактер понашања црногорских власти којим се угрожава слобода Цркве и тражећи њихову подршку.   Коначно, надамо се да ће црногорске власти као и тамошњи православни народ поступати мирно и одговорно и да неће одговарати на провокације.   Молимо се Васкрслом Господу да у Црној Гори превлада помирење и слога у народу.     Епископски савет Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Драгана Милошевић
      Намера надбискупа врхбосанског Винка Пуљића да 16. маја, текуће 2020. године, одслужи мису у сарајевској катедрали „Пресветог Срца Исусовог“ у спомен на припаднике војних формација Независне Државе Хрватске изазвала је реакцију Српске православне цркве, преко отвореног писма и одговора архијереја Митрополије дабробосанске и сарајевске, Његовог Преосвештенства митрополита Хризостома Јевића.
      Крах неоусташке идеје на Блајбуршком пољу
      Велики број званичника и хијерархијски високо позиционираних представника Римокатоличке цркве у Хрвата нису до данас направили прекид са усташком прошлошћу, нити су одбацили хипотеку зле прошлости. Процесије које су се протеклих година вршиле у Блајбургу, као морално оправдање политичког учинка Независне Државе Хрватске или, можда, неки би рекли, нововековног хрватског родољубља, доживеле су крах захваљујући реакцији римокатоличких европских структура. Перцепција Другог светског рата, оштра линија између фашизма и антифашизма, историјска припадност Силама Осовине или антифашистичкој коалицији, као лакмус папир потпољен у постјугословенска друштва, показује отворено стање ствари и праве демократске капацитете појединаца, друштвених чинилаца и верских заједница.
      Антифашистичка удружења у Аустрији су означила окупљање Хрвата на Блајбуршком пољу као недвосмислени историјски ревизионизам, где се побијене усташе и домобрани, џелати из Јасеновца и других стратишта, приказују као невине жртве, уз приказивање нацистичких, неонацистичких и усташких симбола, који нигде у свету нису пожељни. Градоначелник Блајбурга Стефан Височниг је, још 2017. године изјавио: „док је год црквени догађај немамо ништа против, али то је манифестација радикалних десничара“, тражећи истовремено забрану усташких симбола. У тадашњој јавној расправи аустријски канцелар Себастијан Курц је 2019. године рекао да је „закон донет због сузбијања радикалних и екстремистичких покрета у које спадају и усташе“. Закон против величања неонацистичких и неофашистичких покрета који је ступио на снагу марта 2019. године утицао је на стварање нове атмосфере: повећан је број полицајаца и појачан је надзор на Блајбуршком пољу. Прошле 2019. године није било највиших представника хрватске државе и владе, већ су били присутни само изасланици. Римокатоличка црква у Аустрији се дистанцирала од блајбуршке мисе и престала је да буде покровитељка ове манифестације. Заправо она је на један елегантан начин забранила хрватским бискупима да предводе „мисно славље“, тако да су хрватски блајбуршки комеморанти морали да се задовоље са свештеницима и редовницима нижег ранга.
      Наиме, Корушка бискупија из Клагенфурта је 2019. упутила писмо Хрватској бискупској конференцији, која је носећи организатор скупа, рекавши да „организатори нису испунили услове које им је тражио корушки бискуп“. Аустријским римокатолицима је постало јасно да радиклана, екстремистичка и ревизионистичка политика надјачава духовне поруке класичне хришћанске евхаристије, тј. да „миса на блајбуршком пољу јесте део догађаја који се политички инструментализује и део је политичко-националног ритуала који служи селективној перцепцији и тумачњу историје“.
      Блајбург у Сарајеву – мало историје

       
      Сарајевски надбискуп Винко Пуљић и подручна му Надбискупија врхбосанска је ове године изашла у сусрет „почасном блајбуршком воду“ да се одржи „света миса за жртве блајбуршке трагедије“. Римокатоличке апологете сматрају да је у питању искључиво један религиозни чин, тј. молитва за душе „страдалих Хрвата на крижном путу“, дакле сусрећемо се са једним очајним типом аргументације који заиста продубљује релативизацију историјског контекста доносећи историјски ревизионизам. Премештај, тј. „спуштање Блајбурга у Сарајево“, обавља се из прагматичних разлога, иако је миса на Блајбуршком пољу, посматрано из позиције проусташких комемораната, прошле године ограничена, дакле без помпезног церемонијала, политичких обележја, без бискупа, са свештеницима нижег ранга. Говори се да ће ове године она у Аустрији бити обављена на приватном поседу. Са друге стране, изгледа да су проусташки тонови код римокатоличке јерархије у Босни и Херцеговини очекивани, нарочито сада када је председник Републике Хрватске Зоран Милановић јавним ограђивањем од усташке симболике и поздрава „За дом спремни!“ послао неке друге поруке, односно када ни у Аустрији, ни у Хрватској, није пожељно парадирати са пораженом идеологијом крваве прошлости. Али ту је, ето, Сарајево, и Босна и Херцеговина која ће дочекати сентиментално криптоусташке и проусташке симболе кроз катедрално „мисно славље“.
      Нема сумње да је НДХ била расистичка и геноцидна творевина, држава која је донела расне законе „О заштити части и крви хрватског народа“, држава сателит Сила Осовине која је имала концентрационе логоре и која је организовала систематска убијања Срба, Јевреја и Рома. У самом главном граду Босне и Херцеговине усташки вођи су заиста од априла 1941. године радили по „упутима жупних уреда“, онако како је планирано још у усташкој емиграцији, показавши практичну спрегу и повезаност са Римокатоличком црквом. Српска православна црква је у лето 1941. године трпела сву жестину усташких прогона, у мају, јуну и јулу отпочела су убијања свештеника и верног народа, као и уништавање српских светиња и пљачка српске имовине.

      Римокатолички жупник у Сарајеву Божидар Брале био је активан у вршењу притисака на Митрополију дабробосанску. По сачуваним сведочанствима он је позвао почетком маја 1941. митрополита дабробосанског Петра Зимоњића и тражио да се избаци ћирилица из службене употребе, односно да се сви црквени печати и администрација воде на латиници. Митрополит Петар је тада дао свој познати одговор: „Ћирилово писмо се не може укинути за 24 сата, а осим тога рат још није завршен“. Исто тако, наредних дана вршени су притисци на митрополита Петра да служи благодарење за „поглавника Анту Павелића“. Митрополит је и то одбио, оставши достојанствен, да не увлачи силе зла у духовну сферу, да се не додворава српским џелатима и не понижава невине жртве. Био је ухапшен 12. маја 1941. године, на празник Св. Василија Острошког. Српски православни митрополит сарајевски и дабробосански је одведен у Загреб, затим у затвор Керестинац код Самобора, изложен тортури и понижењима, обријана му је дуга седа старачка брада и био је тучен. Сваки му се траг губи у Госпићу, где је последњи пут виђен. По једној верзији страдао је у Шарановој Јами на Велебиту.
      За све то време римокатолички надбискуп врхбосански у Сарајеву Иван Евангелиста Шарић писао је песмице поглавнику др Анти Павелићу. Надбискупу Шарићу је сама помисао на поглавника рађала следеће емоције и песничке слике, које су објављене у време хапшења митрополита Петра Зимоњића (Vrhbosna katoličkoj akciji, travanj-svibanj 1941, br. 4-5, 1):
      „Земља тад не мирише јадом,
      Већ сва мирише ми сва,
      Љубављу, вјером и надом,
      Кад сунце сја“.  
      Надбискуп Шарић је имао контакте са Павелићем још док је овај био у емиграцији тридесетих година XX века у Италији. Своју „Оду поглавнику“ написану под девизом „За дом! Спремни!“ надбискуп Иван Е. Шарић је објавио у главним сарајевским римокатоличким новинама (Katolički tjеdnik, (1941), br. 51, 13), а она се поентира следећим стиховима:
      „Доктор Анте Павелић име драго,
      Има у њем Хрватска с неба благо.
      Нек Те Он, Краљ Небески, вазда прати,
      Вођо наш златни“!
      Занимљиво је да је надбискуп Иван Шарић 1935. године пролазећи кроз православна села Босанске Посавине изјавио „да је рођен у Травнику крај православне свештеничке куће“ и „да му је помајка била Српкиња“ (Novosti, br. 235, 24. VIII 1935, 3). Умро је у Мадриду 1960. године, у истом граду где је годину дана раније своју злочиначку душу испустио др Анте Павелић. Ни Шарићев Травник ни Павелићева Брадина у Босни нису далеко. Земљаци су се добро разумели и имали јаке сентименте један за другога. Изгледа да је под утицајем песмица свога претходника и садашњи надбискуп сарајевски Винко Пуљић, родом из Пријечана, месташца код Бања Луке, уз реку Врбас, које гледа на другу обалу одмах где су села Шарговац, Дракулић и Мотике, тешко пострадала од усташа непуне четири године пре кардиналовог рођења.
       
      Када се сагледа сав историјски контекст, сасвим је логична и природна реакција наследника свештеномученика митрополита Петра Зимоњића, садашњег митрополита дабробосанског, Његовог Високопреосвештенства Хризостома Јевића, рођеног у устаничкој Вођеници код Босанског Петровца, који отвореним писмом упућеним надбискупу Винку Пуљићу изражава огорчење хипокритичним усвајањем усташког историјског дела и присталица у хришћанску сценографију и атмосферу светог предања. Суморни светски трендови историјског ревиозионизма Другог светског рата и рехабилитација фашизма није мимоишла ни духовну институцију чији је део Сарајевска врхбосанска надбискупија.
      Радован Пилиповић. Блајбург у Сарајеву 2020. и реакција Српске православне цркве / Српска верзиjа
      WWW.PRAVOSLAVIE.RU Намера надбискупа врхбосанског Винка Пуљића да 16. маја, текуће 2020. године, одслужи мису у сарајевској катедрали „Пресветог Срца Исусовог“ у...  

      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...