Jump to content
Grizzly Adams

Пројекат ”Нови српски поредак”

Оцени ову тему

Recommended Posts

  1. Направити једноумну тј. без-умну секту са култом Великог Вође, Срби то воле
  2. Преузимање власти и контрола медија
  3. Злоупотребити мит о ”враћању Косова” максимално јер Срби цимају на то (иако знаш да је бесмислица)
  4. Рехабилитовати Милошевића и остале зликовце, они и ”нису били тако лоши”
  5. Подгревати мржњу према западу и цивилизацијским вредностима - ”злочиначко НАТО бомбардовање!” итд.
  6. Стаљинистичке методе дискредитације противника - ”подршка независности Косова”, ”страни плаћеници и шпијуни” итд.
  7. Постепено поништити везе са цивилизованим светом, глумити у међувремену јер се мора
  8. Окренути се Русији, КГБ-оцу и њему сличним
  9. Обезбедити подршку СПЦ и почистити је од ”непожељних”, потребна је ”идеолошка подршка” Цркве
  10. Завити Србију у црно за наредних 50 година

Само ви стаљинови унучићи радите свој посао. Све то дође на своје.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ово твоје написано ме подсећа на оно кад крава да доста млека а онда шутне кофу и све проспе.

Све је у реду што си навео, само си се укакио са ''независним Косовом''.

Ништа ти изгледа није свето осим слободног тржишта.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 40 минута, Натан рече

Све је у реду што си навео, само си се укакио са ''независним Косовом''.

Ништа ти изгледа није свето осим слободног тржишта.

Мешаш појмове. То што мислим да је враћање Косова нереално не значи да ми није свето.

Али то не мења ништа у вези горе наведене чињенице да се Косово само злоупотребљава за неке друге циљеве.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Milan Nikolic рече

Какав шит ти користиш? :D

Тако то изгледа кад конвертит покушава да изпаметује на конто овога.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 часа, Grizzly Adams рече

Мешаш појмове. То што мислим да је враћање Косова нереално не значи да ми није свето.

Светиње се не одриче тек тако, ни кад је отета. У бајке о томе како ће Албанци да нам чувају светиње и народ на КиМ не верују ни Американци а камоли ми да верујемо. И то није ствар вере него искуства и историјског сећања. Знамо шта је остало од светиња и српског културног наслеђа у Албанији. Чак и у Македонији и Црној Гори је врло тешка ситуација а о статусу нашег највреднијег духовног и културног наслеђа у неком албанском Косову или Великој Албанији да не говоримо. Биће да нам је свима јасно да би било какве гаранције о томе остале само на папиру.  

пре 13 часа, Grizzly Adams рече

Али то не мења ништа у вези горе наведене чињенице да се Косово само злоупотребљава за неке друге циљеве.

То је чињеница и то раде и "наши" и "њихови". Многи и данас, као и у време Милошевића, изједначавају ауторитарни и антинародни режим са народом, а српски народ је као и тада у ствари притиснут између тираније до сржи корумпираног АВ режима, екстремног национализма Албанаца и безобзирних интереса Америке и Брисела.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 часа, Grizzly Adams рече

Мешаш појмове. То што мислим да је враћање Косова нереално не значи да ми није свето.

Да ти је свето не би користио ту другосрбијанску фразу ''реална независност'', јер својих светиња се нико нормалан не одриче.

Били смо вековима под Турцима, једном смо на челу са краљем сви напустили земљу и оставили другима, па је реално стање у оба случаја било да Србије више нема, али оба пута је васкрсла. 

Јевреји су скоро два миленијума ''реално'' остали без државе, али су се ипак вратили само зато што за њих то није било реално.

Може јака економија и без таквих компромиса.

пре 13 часа, Grizzly Adams рече

Али то не мења ништа у вези горе наведене чињенице да се Косово само злоупотребљава за неке друге циљеве.

То што неки политичари злоупотребљавају питање Косова не значи да ми треба да га се одрекнемо и трубимо о реалној независности.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Grizzly Adams појела те та западњачка филозофија целог, раскинуо си све везе са слободарским светом и сада ти преостаје једино да мантраш кроз вечност... 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нема никакве везе шта ја мислим о независности Косова. Могу да будем 100% против независности Косова и ни једно слово у почетном тексту не би се променило.

Ово горе је сасвим друга тема коју ви не можете да видите баш зато шти сте заслепљени тим питањем. Управо као што сам рекао - Срби цимају на то.

И докле год буде тако бићете лаки за манипулацију.

Share this post


Link to post
Share on other sites

„Мит о враћању Косова“ уопште није бесмислица. Темом Косова се манипулише и најлакше је манипулисати, али са друге стране то доказује стварну важност те теме за Србе као народ. Док Срби „цимају“ на Косово, тј. док у њима живи Косовски завет, имаће темељ који их држи и биће Срби, тј. неће моћи да им се подмеће сваких десет година нови идентитет, како се промени геополитика. Захваљујући чувању Косовског завета и немирења са тим да Косово није њихово и да никада више неће бити њихово, Срби су га сачували 500 година. И истовремено сачували су себе као такве за тих 500 година. Они који су се одрекли Косовског завета, прогласили га за мит и занесењаштво и прагматично се окренули „реалности“, постали су Турци (касније Муслимани па Бошњаци) или Хрвати или нешто треће, данас чак и Монтенегрини, што наравно не мора да буде ништа страшно и многи су поносни на тај свој нови идентитет, али на нама је избор.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Можда ти ово што пишем изгледа као гуслање :) и опрости ако сам скренуо са теме коју си започео, али видиш да се и овде већина коментатора одмах ухватила за Косово :)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, сведок рече

видиш да се и овде већина коментатора одмах ухватила за Косово

Па видим, и то лепо илуструје ово што сам горе написао. Наш народ је толико нуро-испрограмиран да ”цима” на то да је много лако њиме манипулисати.

Ено и у црквено-политичким обрачунима се то користи као ”муниција”. Трагично. И веома незрело. Брука.

 

Ситуација је таква каква јесте, нека је интерпретира свако како оће. Поента је само бити мало мудрији и не дозволити разним преварантима да нас цимају.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Grizzly Adams рече

Поента је само бити мало мудрији и не дозволити разним преварантима да нас цимају.

Слажем се потпуно са поентом.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 27. новембра 2019. године у Патријаршији српској у Београду амбасадора Републике Аустрије у Републици Србији, Његову Екселенцију Николауса Лутеротија.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 14. новембра 2019. године у Патријаршији српској у Београду Његову Екселенцију Никоса Дендиаса, министра спољних послова Републике Грчке.     Пријему су присуствовали генерални секретар Министарства спољних послова Грчке г. Демирис Темистоклис, амбасадор Републике Грчке у Београду г. Јоргос Диакофотакис, као и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 11. новембра 2019. године у Патријаршији српској у Београду амбасадора Сједињених Америчких Држава за верске слободе, Његову Екселенцију Сема Браунбека.      Пријему су присуствовали амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Његова Екселенција Ентони Годфри, сарадници амбасадорȃ гђа Саманта Либрати, г. Хауард Чјунг, г. Адам Шик и гђа Ксенија Лазовић, као и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Био је други Aрхиепископ српски, својевремено највећи подвижник у жичком братству и најодговорнији ученик Светог Саве. О његовом духовном развоју оснивач аутокефалне Српске Цркве се нарочито бринуо. Успешно је понео бреме управе младе српске архиепископије, толико важне за српски државни и народни живот средњег века. У његовом житију, прворазредном хагиографском и историографском документу, кога је написао Aрхиепископ Данило II, наводи се да је био родом „од сремске земље“. Српска историографија усваја да је средњовековни Срем обухватао и територију данашње Посавине, Мачву, долину Колубаре и крајеве све „до Ужица“.
            Заиста је угарска политичка топографија раздвајала Овострани и Онострани Срем (Syrmia Citerior et Ulterior), тј. данашњи Срем и „Срем“ јужно од Саве ка Колубари. У намери да се са угарском географијом реши питање завичаја првог наследника Св. Саве, и смести не на север од истоимене реке, тумачима Даниловог зборника измицало је из вида да се Св. Сава два пута интересује за завичај придошлице у Жичу, исказујући бригу и нарочито занимање за његову постојбину. Такође, ако је млади Арсеније „од младости своје“ волео монашки живот, могао је да има узор у једином православном Манастиру у Срему, а то је био Св. Димитрије у Сремској Митровици, који се у изворима римске курије означава као „пун монаха Грка“ и „легло шизматичких заблуда“. У сваком случају, доцније вести и традиција место рођења другог српског Архиепископа смешта северно од Саве и Дунава, између поменутих река, свеједно да ли је то Бингула или Дабар код Старог Сланкамена.   Други архиепископ Српске Цркве   У зборнику Житија краљева и архиепископа српских налази се обимна хагиографија Св. Арсенија, коју је написао Архиепископ Данило II. Како је писац имао за циљ да покаже молитвени и подвижнички лик другог српског Архиепископа, у тексту се налази ипак сразмерно мало позитивних историјских чињеница које би говориле о Арсенијевој управи над Црквом и црквено-политичком окружењу. Наследио је „престо архиепископа српских и поморских земаља“ 1233. године, на лично заузимање Светог Саве, пошто се овај повукао и отишао на своје друго путовање у Свету Земљу. Архиепископ Арсеније је подигао Цркву Св. Апостола у Пећи, одредивши је уместо Жиче да буде седиште Српске Цркве, јер је Жича била сувише изложена нападима непријатељских војски. Заједно са краљем Владиславом старао се око преноса моштију Св. Саве из Трнова у Србију и учествовао је у преносу столице епископа стонских из Манастира Пресвете Богородице у Стону у Манастир Св. Петра и Павла на Лиму. Због болести се повукао са чела Српске Цркве 1263, а упокојио три године доцније у жичком метоху Црнча, такође на Лиму. Сахрањен је у својој задужбини, Цркви Св. Апостола у Пећи.   Историја преноса моштију   Као ни за једног другог светог, о моштима Светог Арсенија, другог Архиепископа српског има прилично сачуваних писаних података. Запис из времена Патријарха Јована Кантула („архиепископа пећког и западног Поморја“), из 1604. године, говори да је Манастир у Пећи „света српска архиепископија у којој почивају мошти светих архиепископа и првопрестолника тога светог места: Арсенија, Евстатија, Никодима и других светих“.   Михаило Митрополит коласијски – бањски, кратовски и штипски записао је 1653. на свом дару, Псалтиру, кога је послао Пећкој Патријаршији, да тамо „почивају мошти светих отаца Арсенија, Евстатија и Никодима и других светих богоугодника“. У једном запису рукописне књиге Цркве Св. Ђорђа у Призрену из 1737. г., описује се метеж из те ратне године и пресељење моштију Срба светаца: Светог Евстатија однели су на другу страну да почива, мислим у Црну Реку, Светог Арсенија су раздробили и расејали безбожни Скити, једва се глава пронашла. О, Господе, приђоше свирепи незнабошци на достојање Твоје, 31 марта 1737.   Према запису из 1806. године мошти Св. Арсенија су почивале у Манастиру Довољи у долини реке Таре. Манастир је био похаран 1809, његове драгоцености и ризница разграбљени, а мошти су имале следећу судбину: „кивот са моштима у пештерама и у јамама (провалијама) земаљским се сакривао. Калуђери Морачког манастира су се много трудили око Светога, да га узму, и нису могли. Светога нико није могао да подигне, само су се пчеле трудиле унутар кивота, носећи светитељу драгоцени дар, изабрани сат медени посред његових моштију, као што је голубица носила Ноју стручак маслинове гранчице“. Јеромонах Јоаникије је 1814. године мошти пренео у Манастир Св. Тројицу Пљеваљску. Свети кивот са моштима другог српског Архиепископа је у међувремену враћен у Манастир Довољу, о чему сведочи запис из 1833. године: „Градише се келије у манастиру Довољи који се налази у Херцеговини, при храму Успења Пресвете Богородице, где почива Свети Арсеније, архиепископ српски“… Мошти су кратко биле у Манастиру Морачи, затим у Кучима, а онда у Ждребаонику, морачком метоху. Године 1884. по наредби књаза Николе I Петровића Његоша пренете су у Манастир Косијерево. Године 1920 су из Манастира Косијерево поново враћене у Ждребаоник, где се и данас налазе. Највероватније је само реч о делићу моштију Светог Арсенија српског, јер на једном кивоту Манастира Добрићево се ишчитавало: „Сије све(те) мо(шти) Арсе(нија) сер(бскаго)“. Део његових моштију чувао се до 1716. године и у Манастиру Крушедол.   Историја култа   У српским типицима XV века, дан смрти другог српског Архиепископа 28 октобар, узима се као дан његовог прослављања, црквеном службом и празничним песмама: „Месеца октобра двадесетосмог успомена међу светима оца нашег Арсенија, архиепископа, чудотворца“ (Данилчев типик, из године 1416.). Развој култа Св. Арсенија у средњовековној Србији текао је спонтано, почев од његове чудесне објаве у доба Архиепископа Саве II (1264-1271.), када је уз грмљавину гроб препукао, а братија положила његове мошти у кивот, уз молитву и богослужбено поштовање. Средњовековни српски књижевни списи говоре о чудесним исцељењима болесног младића из Срема, грчког монаха и једне жене. Најстарију службу овом светом написао је Данило II, која је у доба цара Душана незнатно редигована, убацивањем стихира које потенцирају посредништво „за благоверног цара“. Нажалост у Народној библиотеци Србије су у пожару 1941. заувек изгубљени рукописи, службе Св. Арсенију из средине XIV века. Један рукопис је нетрагом нестао после Првог светског рата, а написао га је дијак Станислав за деспота Јована Оливера. Када је смерни Павле по налогу Патријарха Антонија 1574. преписивао Пслатир за Манастир Пећку Патријаршију, да неко не би украо ту књигу, духовну санкцију су гарантовали „владика и светитељ Христов Сава и Арсеније и сви они који су придржавали престо тај“. Када је поклањао новоукоричену богослужбену књигу Манастиру, Патријарх Пајсеј је 1624. заклињао и претио супарништвом Пресвете Богородице и „Светог Арсенија“. Нарочито је важан однос карловачких митрополита према овом светом. Тако је Митрополит Викентије Поповић Хаџи-Лавић 1724. године послао покров за кивот у коме су биле мошти Св. Арсенија Сремца. Јеромонах Антим Радојковић, сабрат Пећке Патријаршије, знајући као монах дотичног Манастира значај Арсенијеве градитељске делатности у једном занимљивом издању из 1853. године је певао својој обитељи:   „Славна српска Патријаршијо, Од западне стране на реци Бистрици, Ти си мати свој српској земљи, Храм Спасовог Вознесенија, Први ти је ктитор Свети Сава, Сатрудник му би Свети Арсеније…“. (Пјесна на похвалу српским светитељима и манастирима, Београд 1853).   Ликови Светог Арсенија, поред минијатура у рукописима, су живописани у Пећкој Патријаршији, Дечанима, Студеници, Ариљу, Сопоћанима, Завали, Јежевици, Ораховици, Матејићу код Куманова, Подврху код Бијелог Поља, Благовештењу Кабларском, као и све бројније новије представе. Цркве које су посвећиване његовом имену зидају се у у Пећи, Шудикову на Лиму, Штављу код Сјенице. Култ Св. Арсенија Српског приметан је у Русији, са више или мање званичног црквеног тона и хијерархијске санкције од средине XV века. У новије време култ Светог Арсенија, другог Архиепископа српског, ширен је, захваљујући руској политичкој и црквеној емиграцији након бољшевичке револуције 1917. године, по Далеком Истоку. Још је у XVIII веку гроф Сава Владиславић, Србин у руској царској служби подигао Цркву у источном Сибиру посвећену Св. Сави, првом Архиепископу и просветитељу српском. Руски Архиепископ у Манџурији Нестор, који је носио титулу камчатски и сеулски, замолио је 1933. Патријарха српског Варнаву за део моштију Св. Арсенија, које су положене у капели Дома Милосрђа у Харбину, манџурском граду у коме се затекао велики број руских избеглица. Том приликом је Архиепископ Нестор написао и акатист Св. Арсенију. Богословија у Сремским Карловцима данас носи име и за небеског заштитника има Светог Арсенија Сремца, другог Архиепископа српског.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је, 1. новембра 2019. године у Патријаршији српској у Београду новоименованог амбасадора Грчке у Србији, Његову Екселенцију Јоргоса Диакофотакиса.     Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...