Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

Четврта, а у ствари већ пета, индустријска револуција води ка све мањиј зависности капитала од рада људи. Мора се дефинисати нов начин поделе зараде који неће бити у корелацији са уложеним радом. Ако се то не деси доћи ће до таквих потреса у друштву који ће бити толико јаки да ће уништити садашњу цивилизацију.
Точак развоја технологија ће се само убрзавати,и тога морамо бити свесни.Улога човека ,његовог рада,како физичког тако и умног, ће бити све мање потребан док на крају не буде тотоално ишчезла потреба за њим. Редефинисање власништва над капиталом,који више није већински материјалан чак више није ни финансијски,већ је у сфери интелектуалних права, је основни антагонизам садашњих односа у свету. Капитал постаје право на нешто, филм, производ ,програм,научно откриће ,технологију..итд итд.Та прерасподела није сад само над директним власништвом него и на добитима коју власништво доноси,а које су се делиле преко уложеног рада радника,Сада је то учешће сконцентрисано у сувише узан слој популације.Неопходно је направити нове начине преласка новостворених вредности од власника капитала у шире слојеве а који нису везани искључиво за уложени рад ,како физички тако и интелектуални, јер сам вам већ поменуо да ће то учешће рада бити све мање и мање.
Ако то успемо онда ће неминовно наступити златни еон
Сваку промену у друштву, су покретали антагонизми,а овај је огроман и немамо разрађене социолошке методе нити размишљања која би дала одговор како даље.
Нису власници капитала зли и охоли па да они то не знају и не схавтају где нас овово све води. Знају они то,и њима је у интересу да дође до прерасподеле јер ће и даље они бити ти који владају и даље ће они бити који су најмоћнији а ако дође до лома нема ни њих.Сада је можда једна од највећих вредности интеракција на интернету. Неки људи су дали идеју да се преко интеракција на интернету ствара нова вредност и да се то плаћа људима то је можда нека најреалније приче за прелазни систем нове прерасподеле капитала
Сигурно бар још наредни миленијум,власници капитала ће бити владајуће касте. И они морају да воде рачуна о превазилажењу антагонизама између сосптвених интереса и интереса популације јер тако спашавају себе од света који је у супротном неминован да настане..Приказ таквог света је одлично дат у футуристичкој визији Мад Макса. Свет смрти цивилитације. Али наравно да превазилажење антагонизама не иде једноставно и безболно. А ти процеси трају још од прве организоване Империје,Рима,и још пре, Изласком Јевреја из Египта, и у Риму је на челу био патриције Цезар који је вршио реформу прерасподеле капитала од патриција ка плебејцима а у Изласку је на челу био Принц Египта Мојсије.
Повезивање овога данас са причама о капитализму или робовласништву и њиховим дивљим природама гомилања капитала, је сасвим погрешно јер то уопште није садашњи проблем.До сада су били потребни радници, није битно слободни или робови, били су потребни да обаве посао а од сада не . За пар деценија сви послови ће бити преузети од робота и вештачке интелигенције.Сада не говоримо о "статусу слободе радника" него о томе да су људи непотребни да би систем опстао.
Говоримо о њиховом животу или елиминацији.
У горе описаним процесима говорим кроз призму хуманистичког приступа, међутим постоји и други концепт, а то је депопулација.Концепт депопулације је концепт нацизма и дефинисања неких људи као више вредних а скоро цело човечанство дефинише као недовољно вредно да пренесе ген даље.
Одговор на све изазове непрерасподељеног капитала и новог нацизма можемо наћи само у верском комунизму, Интернационализам, и плурализам вере даје једину шансу опстанку људског рода а без масовних злочина над целокупном популацијом. То је концепт који је код нас представљао режим 90тих на челу са Слободаном Милошевићем.Да тај концепт у свету има све више присталица, препознаје се кроз васкрсавање идеја хуманистичке левице које је стварао Стаљин.Те и такве идејe су једина шанса да свет не сагори у идеолошким, националним и религијским ратовима као и у револуцијама и сукобима који ће перманентно настајати због антагонизама прерасподеле добити од капитала
 
Миле Бајшев

Share this post


Link to post
Share on other sites
WWW.POSLOVI.RS

Roboti ne traže radnička prava

Roboti ne traže radnička prava


  03.05.2018

  •  
  •  
  •  
  •  
Eksperti Svetske banke ovog proleća oduvali su prašinu sa „Kapitala”, najpoznatijeg dela Karla Marksa, čije je prvo izdanje svetlost dana ugledalo još davne 1867. godine.
 
Roboti ne traže radnička prava
 

 

Izgleda neverovatno, ali ekonomisti ove finansijske organizacije svoj najnoviji Izveštaj o globalnom razvoju, koji je objavljen pre desetak dana, počinju upravo starim

Marksovim citatom:„Mašine su ne samo superiorna konkurencija čoveku već pored njih radnik u proizvodnom pogonu deluje kao višak. Mašine su najmoćnije oružje za suzbijanje štrajkova.”

A odgovor na pitanje zašto su se rečenice koje je Karl Marks napisao pre nešto više od 150 godina analitičarima Svetske banke danas učinile aktuelnim krije se u činjenici da broj robota u globalnoj industriji rapidno raste. U ovom izveštaju navodi se da je na kraju 2015. godine širom sveta radilo 1,6 miliona robota, a da će do kraja 2019. godine taj broj dostići 2,6 miliona.

„Neka zanimanja će nestati zbog automatizacije, a da neki drugi poslovi neće biti kreirani”, upozorila je Svetska banka.

Reč robot prvi put je 1920. godine upotrebio češki pisac Karel Čapek u svojoj drami R. U. R. („Rosumovi univerzalni roboti”).

Reč potiče od češke reči „roboti” i prinudni rad.

Nije slučajno što analitičari Svetske banke u svom izveštaju spominju i Karela Čapeka i njegovo naučnofantastično delo. Radnja ove drame smeštena je u blisku budućnost u kojoj je kompanija „Rosum univerzal robot” proizvela androidne sluge, koji ubrzo dižu pobunu i uništavaju čitavo čovečanstvo.

Daleko od toga da su prognoze Svetske banke tako apokaliptične, ali podaci nedvosmisleno pokazuju da robot već uveliko istiskuje čoveka iz proizvodnog pogona. Statistički, jedan robot na 1.000 radnika u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) smanjuje zaposlenost za 0,18 do 0,35 odsto, a zarade za 0,25 do 0,5 odsto.

Najviše robota po radniku prisutno je u Južnoj Koreji, Singapuru, Nemačkoj i Japanu. Kina je trenutno na 23. mestu kada je o učešću robota u proizvodnji reč, a cilj joj je da do 2020. uđe u top 20 zemalja sveta. Više od trećine robota angažovano je u automobilskoj, elektronskoj i mašinskoj industriji.

Motiv kompanija da angažuje robota umesto čoveka je jasan. Iako u prvi mah to iziskuje veliko ulaganje, mašina može da radi i po 18 sati dnevno, ne ide u toalet, nema pauzu za topli obrok, nikada ne ide na bolovanje i godišnji odmor. Veštačkoj inteligenciji nikada neće pasti na pamet da osnuje sindikat, obustavi proizvodnju i počne da štrajkuje. Dovoljan joj je samo redovan remont.

To su već shvatili u kompaniji „Fonskon tehnolodži”, azijskom proizvođaču „Eplovih” proizvoda, jer je u ovoj korporaciji broj zaposlenih smanjen za trećinu otkako su roboti ušli u njihov proizvodni pogon. Tako je, na primer, na kraju 2012. godine u ovoj tajvanskoj grupaciji radilo 1,3 miliona radnika, da bi na kraju 2016. godine na spisku zaposlenih bilo 873.467 radnika. To znači da je zbog automatizacije proizvodnje u periodu od samo četiri godine više od 400.000 radnika dobilo otkaz. Godišnje, roboti su gasili po 100.000 radnih mesta u ovoj tajvanskoj firmi.

Kompanija „Ant fajnenšel”, koja je filijala „Alibabe”, kineskog giganta elektronske trgovine, već koristi veštačku inteligenciju za procenu ugovora o kreditu, umesto da angažuje na hiljade službenika i pravnika iz kreditnog odeljenja.

U ruskoj Sberbanci čak 35 odsto kredita odobrava se elektronski, a plan je da u narednih pet godina taj udeo dostigne čak 70 odsto. Roboti advokati u ovoj ruskoj banci ukinuli su čak 3.000 radnih mesta. Na spisku zaposlenih u „Amazonu” trenutno je 120.000 robota. Ova kompanija je prošle godine u svoju radnu snagu uključila 55.000 robota i očekuje se da će se zbog toga stopa rasta njihove zaposlenosti dramatično povećavati.

„Roboti i tehnologija će širom sveta nastaviti da zamenjuju radnike”, navodi se u izveštaju Svetske banke i konstatuje da je zbog automatizacije proizvodnje broj industrijskih radnika u Velikoj Britaniji, koja je kolevka industrijske revolucije, od 1990. do 2016. godine pao za trećinu.

Procena Svetske banke je da će od 100.000 do dva miliona radnih mesta u Boliviji u narednom periodu biti automatizovano. Rizik je još veći u razvijenim ekonomijama.

Ako je Srbija treću industrijsku revoluciju preskočila, može li to onda da bude naša komparativna prednost. Jer, mi smo radna mesta u industriji ugasili mnogo pre svetske najezde robota u proizvodne pogone.

Prema proceni Ivana Nikolića, urednika biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), trenutni nivo proizvodnje je za 44,2 odsto niži od od prosečne proizvodnje iz 1990. godine. Nikolić je izračunao da ćemo na izlazak iz tranzicionog jaza morati da čekamo 2026. godinu. Tek tada ćemo dostići nivo proizvodnje s početka poslednje decenije prošlog veka.

Znači li to da Srbima u ovom istorijskom trenutku neće biti neophodan novi Ned Lud i „ludistički pokret”, poput onog iz Britanije s početka 19. veka, u kome su radnici razbijali mašine pokušavajući da tako sačuvaju svoja radna mesta i zaustave progres? Zvuči ironično, ali razvoj naše industrije zaustavljen je još na početku 1990. godine.

Podaci pokazuju da je devedesetih udeo industrijske proizvodnje u društvenom proizvodu iznosio 44,5 odsto. Uz uvažavanje svih promena metodologije, kao i činjenice da ta dva iznosa i nisu baš uporediva, danas udeo industrije u bruto domaćem proizvodu, odnosno svemu što privreda i građani stvore za godinu dana, iznosi oko 20 odsto. Pre skoro tri decenije, 1990. godine, u srpskoj industriji radilo je više od milion radnika. Danas je u ovoj grani privrede uhlebljenje našlo oko 400.000 zaposlenih.

Može li Srbija, onda, direktno da uskoči u četvrtu industrijsku revoluciju, ako smo treću već preskočili, pitali smo ekonomistu Miodraga Zeca.

„Nema preskakanja istorije! Mi uvek pokušavamo da preskočimo provaliju, ali najčešće upadamo u nju. Tako smo iz komunizma hteli da preskočimo direktno u kapitalizam. Pa smo upali u provaliju i stigli u kapitalizam mančesterskog tipa o kome je pisao Karl Marks. U kome radnici rade 18 sati dnevno, a prekovremeni rad se ne plaća niti imaju sindikat koji ih može zaštititi”, kaže Zec.

Duško Vasiljević, ekspert Svetske banke, kaže da Izveštaj o globalnom razvoju pokazuje da će zemlje poput Srbije morati da se prilagode ovim promenama na tržištu rada.

„I to tako što kao našu komparativnu prednost više nećemo isticati jeftinu radnu snagu. Jer, robotika istiskuje manipulativnu snagu i jeftini rad koji se može zameniti automatom. Naša prednost moraće da bude obrazovana i obučena radna snaga, kao i dobro poslovno okruženje”, smatra Vasiljević.

Bez obzira na to što su roboti krenuli u agresivnu ofanzivu na tržište rada, činjenica je da oni to rade mnogo sporije nego što se mislilo na početku dvadesetog veka. Čuveni ekonomista Džon Majnard Kejns prognozirao je da će robotika za 100 godina toliko ući u sve pore života, da će biti dovoljno da čovek radi samo tri sata dnevno. To što se ova prognoza nije obistinila najbolji je dokaz da čak i najbolji svetski ekonomisti ponekad prave greške u predviđanjima

Share this post


Link to post
Share on other sites
WWW.AUTOMATIKA.RS

Španski naučnici su sproveli istraživanje o potencijalnom uticaju robotike na društvo u budućnosti. Njihovo istraživanje pokazuje da će velika...

Budućnost robotike u narednoj deceniji

 
 
 
 
 
Roboti u 2020.

Roboti u 2020.Španski naučnici su sproveli istraživanje o potencijalnom uticaju robotike na društvo u budućnosti. Njihovo istraživanje pokazuje da će velika automatizacija i sposobnost interakcije sa ljudima imati velikog uticaja na stvaranje tehnološkog disbalansa tokom narednih 11 godina između onih kojima je ova tehnologija dostupna i onih kojima nije.

Jedan od autora ove studije je napravio paralelu između današnje zavisnosti od mobilne telefonije i vozila i hibridizacije robota i čoveka u budućnosti pokušavajući da istakne veliki uticaj koji predviđaju da će imati dalji razvoj ovih tehnologija u narednoj deceniji.

 Tokom rada na ovoj studiji, autori su intervjuisali eksperte koji se bave pravljenjem robota za razne praktične svrhe, kako bi pokušali da procene u kom vremenskom roku bi modeli koji se trenutno razvijaju mogli postati deo svakodnevice. Svi su se složili da je godina koja se može označiti kao prekretnica 2020. jer će do tada roboti biti u stanju da vide, govore, rade, razumeju jezik i imaju inteligenciju zbog čega će početi da zauzimaju značajno mesto u životu ljudi. Ovo će izazvati revoluciju u robotici posle koje će roboti prestati da budu sofisticirane mašine i postaće oruđe koje će se koristiti svakog dana.

 Iako je automatizacija i danas prisutna njen uticaj u budućnosti će biti sve veći i u sve širem spektru primena. Jedno od polja gde se očekuje da robotika u budućnosti ima veliku ulogu je medicina. Moguća primena je u vidu egzoskeleta koji bi pomagali nepokretnima da se pomeraju i time učiniti da budu manje zavisni od svoje okoline. Još značajnija je upotreba robota unutar ljudskog tela u vidu inteligentnih implanta u mozgu koji bi poboljšali proces racionalnog razmišljanja, ili nanorobota koji bi bili ubacivani u krvotok čoveka kako bi čistili zapušene arterije.  

 Očekuje se da roboti uveliko zamene čoveka na poslovima koji su visokog rizika kao što je bezbednost i odbrana. Roboti će biti inteligentne mašne koje će biti prisutne kako u našim domaćinstvima tako i u industriji. Moći će da budu programirani da pomognu u kući, pomažu na farmama, da rade 24 časa dnevno u fabrikama. Zamenjujući ljude na određenim poslovima omogući će da čovek bude manje izložen opasnoj, stresnoj i nezdravoj okolini time smanjujući rizike po čoveka povezane s poslom kojim se bavi.

Jedan od autora ističe da je možda najzanimljiviji deo ove revolucije na polju robotike pojava društvenih robota, mašina sa veštačkom inteligencijom, sa kojom će ljudi moći da imaju  emotivne i čak intimne interakcije. Ovakvi roboti će između ostalog biti opremljeni posebnim senzorima koji bi im omogućili da detektuju dodir.

Ova studija se između ostalog bavi i mogućim posledicama povećane integracije robota u ljudsko društvo. Smatra se da kao što je to trenutno sa nejednakom dostupnošću  interneta koja stvara jaz unutar društva, tako će i robotika stvoriti novu vrstu tehnološke barijere između onih kojima su roboti dostupni o onih kojima to nisu. Ovo bi moglo rezultovati u sve većem kulturnom udaljavanju ljudi i kompanija koji sebi mogu da priušte novu tehnologiju i onih koji to ne mogu. Takođe, u ovakvoj sredini doći će do favorizacije industrijskog društva, što bi po autorima ove studije moglo dovesti do produbljivanja jaza između razvijenih zemalja i zemalja trećeg sveta, ili da se dođe dotle da će ljudi da počnu sve više i više da pridaju ljudske karakteristike robotima, kao što je to slučaj sa Japancima među kojima mnogi danas veruju da su njihovi roboti živi, čime bi eventualno morala da se definišu prava robota u ovom novom i modernizovanom društvu.

Jedan od velikih problema bi mogao da nastane i upravo zato što će roboti zameniti ljusku radnu snagu na velikom broju poslova, zbog čega bismo se mogli suočiti sa velikim porastom broja nezaposlenih. Eksperti na polju robotike koji su intervjuisani u okviru ove studije tvrde da će ovaj disbalans potencijalno biti rešen povećanjem broja poslova koji će postojati u okviru proizvodnje i održavanja robota.

Share this post


Link to post
Share on other sites
WWW.DIJALOG.NET

Brisel, 11. januar 2017. – Sve veće korišćenje robota i veštačke inteligencije podstaklo je Evropski parlament da predloži prve propise EU o pravnim i...

EU sprema prve zakone o robotici

Postavljeno 11. January 2017.
11 minuta za čitanje
0
472
robot.jpg
Foto: pixabay.com

Brisel, 11. januar 2017. – Sve veće korišćenje robota i veštačke inteligencije podstaklo je Evropski parlament da predloži prve propise EU o pravnim i etičkim pitanjima u toj oblasti.

Odbor za pravne poslove EP izjasniće se 12. januara o nacrtu rezolucije o regulativi u robotici i taj dokument biće osnova za prvo zakonodavstvo EU o automatizaciji i robotima.

Uz etička pitanja i opasnosti od robota sa kojima bi ljudi mogli da se suoče, političari u EU moraće da se pozabave i potencijalnim promenama u domenu rada kada zavlada automatizacija. Lider u EU u robotici je Nemačka gde na 10.000 zaposlenih radi 301 industrijski robot, piše Euraktiv Nemačka.

Nadležni odbor EP baviće se robotikom zbog potrebe povećanja bezbednosti, uvođenja kodeksa ponašanja i definisanja odgovornih za postupke robota.

Pisac naučno-fantastičnih romana Isak Asimov autor je "Tri zakona robotike" koji su prvi put uvedeni u njegovoj kratkoj priči "Ranaraund" (Runaround) 1942. Prvi od tih zakona glasi: "Robot ne sme da povredi ljudsko biće niti da nečinjenjem dozvoli da bude povređeno".

Više od 70 godina kasnije, zakoni koje je smislio Asimov postali su principi nacrta rezolucije koju će razmatrati EP. Kako se navodi, u dokumentu je manje reč o zakonodavnoj inicijativi a više o setu preporuka Evropskoj komisiji od koje će biti zatraženo da sačini zakonski okvir za civilnu upotrebu robota. Ako tekst dobije odobrenje EP, prvi zakon o robotici EU biće tek na horizontu.

Uz etička pitanja i opasnosti sa kojima bi ljudi mogli da se suoče, političari u EU moraće da se pozabave i potencijalnim promenama u domenu rada kada zavlada automatizacija.

Roboti su uneli revoluciju u segment radnih mesta i, pored robota koji se koriste u industrijskoj proizvodnji, u velikoj meri upotrebljavaju se i softveri, poput "četbotova" (Chatbots) u "kol" centrima i digitalnih robota u marketingu društvenih medija.

Na tržištu Evropske unije lider u robotici je Nemačka. Prema podacima nemačkog udruženja sektora inženjeringa VDMA, prodaje je u 2015. porasla za 7% i zabeležena je rekordna vrednost od 12,2 milijarde evra.

Kada je reč o industrijskim robotima, Nemačka prednjači u Evropi i drži četvrto mesto u svetu posle Južne Koreje, Japana i Singapura.

Prema podacima Međunarodne federacije robotike (IFR), u Nemačkoj na 10.000 zaposlenih radi 301 industrijski robot.

Evroposlanici strahuju da će sve veće korišćenje robota imati nesagledive posledice po tržište rada. U nacrtu rezolucije pominje se "početak nove ere" u kojoj će sofisticirani roboti, androidi i "drugi oblici veštačke inteligencije" pokrenuti novu industrijsku revoluciju koja će pogoditi sve nivoe društva.

U tekstu se Evropska komisija poziva da počne pažljivije da prati trendove u zapošljavanju kako bi se što bolje videlo gde radna mesta nastaju a gde se gube. Ako je automatizacija "ubica radnih mesta", onda treba ozbiljno razmotriti pitanje osnovnog prihoda, navodi se u rezoluciji.

Koliki je stvarni rizik po radna mesta, ostaje otvoreno pitanje. Stručnjak za poslovne informacije Olivije Mendel (Olivier) rekao je za Euraktiv Nemačka da "u svakom slučaju to znači manje posla za ljude. To je svrha mašina, da zamene ljude i obavljaju određene zadatke bez pomoći ljudi".

Međutim, Mendel, koji je o tim pitanjima savetovao Bundestag, dodaje da to takođe može da znači i otvaranje novih radnih mesta.

Profesor prava Erik Hilgendorf (Eric) očekuje "premeštanja" na tržištu rada i upozorava da će to biti slučaj i kod "zahtevnih profesija, poput bankarskih konsultanata, učitelja i novinara. Konačno, nijedna profesija neće biti pošteđena".

Hilgendorf dodaje da kao rezultat toga "nije samo politički poželjno, već i neophodno s pravne strane, kako bi se uračunali mogući socijalni nemiri do kojih bi moglo da dođe zbog digitalne revolucije u ranoj fazi", razmotriti uticaj robotike na radna mesta.

Evroposlanici se istovremeno zalažu i za nove propise o zaštiti podataka, s obzirom na potencijal "inteligentnih mašina" za prikupljanje informacija i praćenje ljudi.

To se, kako se navodi, posebno odnosi na dronove i u izveštaju se tvrdi da je pravni okvir za vazduhoplove sa sistemima za daljinsko upravljanje (RPAS) najbolji način "da se zaštite bezbednost i privatnost građana EU".

Evropske vlade usmerile su se na dronove i do sada je uloženo 500 miliona evra u istraživanja i razvoj tih "letećih robota".

Trenutno se u 19 članica EU razvija oko 400 sistrema dronova, pokazuje radni dokument Evropske komisije. Ti projekti prvenstveno su usmereni na unapređenje nadzora granica na moru, u vazduhu i na kopnu.

Zato stručnjaci kažu da će izveštaj EP biti samo početak debate o donošenju propisa za sektor robotike. Mendel priznaje da inicijativa "dobro zvuči" ali smatra da to pitanje mora da bude razmotreno mnogo "radikalnije" i u Briselu i u Berlinu.

On dodaje da u mogućim negativnim efektima automatizacije postoje i prilike, uključujući korišćenje "suficita ljudske radne snage" na mnogo društveno odgovorniji način, kreiranje osnovnog prihoda ili čak davanje akcija fabrika robota ljudima.

Mendel zaključuje da problem nije u korišćenju robota kao radne snage, već u tome kako će društvo iskoristiti povećanje efikasnosti. On očekuje da za desetak godina na mnogim radnim mestima zaposleni rade "samo četiri ili pet sati dnevno".

Međutim, stručnjaci i tu vide priliku i kažu da "treba da definišemo naše živote drugačije i učinimo da se više ne vrte samo oko posla".

Share this post


Link to post
Share on other sites
WWW.VICE.COM

Ljudi o sebi očigledno žele da misle kao o nekoj vrsti posebne radne pahuljice, a ne prosto kao o zbiru nekoliko prostih funkcija koje uvećavaju...

Svaki posao može biti žrtva robotske revolucije, čak i vaš

Ljudi o sebi očigledno žele da misle kao o nekoj vrsti posebne radne pahuljice, a ne prosto kao o zbiru nekoliko prostih funkcija koje uvećavaju dobit kompanije.

 
18 Mart 2016, 10:48am

PodeliTweet

svaki-posao-moze-biti-zrtva-robotske-rev

FOTO via Flickr / Ben Husmann

Znate onaj osećaj kad uđete u svoju kancelariju i zateknete robota za svojim radnim stolom kako obavlja vaš posao umesto vas? Ne? E, pa ni većina Amerikanaca, prema novoj studiji koju je sproveo Pew Research centar i objavio u utorak. Dve trećine anketiranih veruje da će roboti "verovatno" ili "definitivno" obavljati većinu poslova koje danas rade ljudi, ali 80 odsto ispitanika nekako misli da automatizacija neće uticati na njihov posao. Drugim rečima, mnogi ljudi greše.

Odgovori u anketi, izjavila je Andrea Kusevski, bihevioralna terapeutkinja specijalizovana za ukrštanje ljudi i mašina, "vođeni su starom dobrom optimističkom pristrasnošćusklonošću da mislimo kako je manja verovatnoća da će nas dotaći negativni događaji nego neke druge. Drugim rečima, efekat poznat kao 'neće se desiti meni'."

Reklame
 

Ljudi o sebi očigledno žele da misle kao o nekoj vrsti posebne radne pahuljice, a ne prosto kao o zbiru nekoliko prostih funkcija koje uvećavaju dobit kompanije. Ali kako mašine postaju sve bolje u obavljanju raznih vrsta zadataka, logično je očekivati da će možda početi da preuzimaju zadatke za koje su ljudi plaćeni uključujući ono što vi upravo radite.

Pročitajte i: "Ovaj robot rešava Rubikovu kocku za manje od dve sekunde"

Lekari, advokati, stendap komičari, direktori, modeli, novinari, sekretarice, arhitekte, sveštenici — postoje dokazi da će narednih decenija sve ove gaže, i još mnoge druge, biti automatizovane. Jednog dana bi inteligentne mašine mogle da istisnu čak i ljude kao što je Kusevski ako nastavimo da razvijamo robopsihologe. (A ako stvarno želite da vam bude neprijatno, imajte na umu da roboti terapeuti u rudimentarnom obliku postoje još od 1966. godine.)

"Mislim da će tokom 21. veka postati tehnički moguće automatizovati praktično sve ljudske poslove", izjavio je Stjuart Eliot, analitičar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj i autor istraživanja o tome na koje će načine nove tehnologije preobraziti radna mesta.

Eliot se uglavnom bavi razvojem veštačke inteligencije u odnosu na četiri ljudske veštine: jezik, rasuđivanje, vid i pokret. Jezik je u ovom trenutku najdalje od te tačke, tako da su najmanje šanseda će danas robotima biti zamenjeni poslovi koji zahtevaju pregovaranje ili ličnu komunikaciju.

 

Podaci iz studije sa Univerziteta u Oksfordu iz 2013. godine o budućnosti zapošljavanja doveli su do sličnog zaključka: što više društvene inteligencije neki posao zahteva, manje je verovatno da će on biti automatizovan — dakle, terapeuti i socijalni radnici su prilično bezbedni; računovođe i uterivači dugova, ne baš. (Ako vas zanima gde se tu uklapa vaš posao, NPR je na osnovu oksfordskih podataka sklepao ovu zgodnu alatku za izračunavanje rizika da vas zameni robot.)

Ali čak i ako vaš posao nije u direktnoj opasnosti da iščezne, to ne znači da ga mašine neće promeniti na neki značajan način. Danijel Ziskind, predavač ekonomije na koledžu Balion na Univerzitetu u Oksfordu, upravo o tome govori u svojoj novoj knjizi Budućnost profesija: Kako će tehnologija transformisati rad ljudskih eksperata. Efekat automatizacije, tvrdi on, ogledaće se u zameni različitih zadataka pre nego u zameni čitavih zanimanja.

Štaviše, to je već počelo da se dešava: pogledajte samo keš mašine, koje su automatizovale posao bankarskih službenika, ili 27 miliona Amerikanaca koji koriste softver poput TurboTax umesto da angažuju živog računovođu da im obračuna porez. Ako posmatrate automatizaciju na ovaj način, dobra vest je da neće svaki posao biti odmah zamenjen. (Osim ako niste fabrički radnik ili jedan od onih koji mašu transparentima po ćoškovima. Žao mi je.) Loša vest je da je, za razliku od studija koje predviđaju da će automatizacija zadesiti otprilike polovinu poslova u Sjedinjenim Državama, Ziskindovo viđenje da će blizu 100 odsto poslova biti bar delimično automatizovano.

 

Prema istraživanju objavljenom prošle godine, rukovodilac može da zaduži robota za najmanje petinu svojih zadataka — kao što su analiza podataka ili pregledanje statusnih izveštaja — uz pomoć trenutno dostupne tehnologije. I dok je u ovom času najteže automatizovati poslove koji zahtevaju emocije, kreativnost ili apstraktno mišljenje, to ne znači da mašine u budućnosti neće uspevati da postignu neki oblik takvog razmišljanja.

"Arhitekta može da kaže da će njegov posao biti pošteđen tehnoloških izmena zato što taj posao zahteva kreativnost, a kreativnost ne može da postigne niko drugi sem ljudskog bića. To je greška", rekao mi je Ziskind. "Ako pogledate posao arhitekte malo bliže i dekonstruišete ga, zapazićete da mnogi od tih zadataka uopšte ne zahtevaju kreativnost" — a ti su, kazao je on, zreli za automatizaciju.

Uzmite za primer religiju, koja deluje kao da će poslednja podleći robotskoj intervenciji. Katolička crkva je 2011. godine podržala aplikaciju po imenu Ispoved, koja je podrazumevala alatke za praćenje grehova koje čine korisnici, vodič za pričešće po fazama i sedam opcija za pokajanje. Prema Ziskindu, neki katolici su to shvatili kao znak da ne moraju više da idu u onu kutiju i prestali u potpunosti da se ispovedaju. "To je izazvalo takvu paniku da je Vatikan lično morao da se umeša i saopšti: 'Dozvoljeno vam je da koristite ovu tehnologiju da biste se pripremili za svoju ispoved, ali to nije zamena za pravu stvar,'", ispričao mi je Ziskind.

 

Neki poslovi zahtevaju tela od krvi i mesa — kao oprost grehova, očigledno. A kako automatizacija bude postajala sve uobičajenija pojava, možda će biti poslova koje ćemo odabrati da ne automatizujemo iako će to tehnički biti moguće. "Mislim da će u takve izuzetke spadati poslovi kod kojih nam je posebno stalo da ih obavlja čovek i kod kojih su ljudi spremni da ga rade bez naknade", rekao mi je Eliot. "Dobar primer je gluma, a verovatno i predsednička funkcija."

Dakle, ako se bukvalno svaki posao bude izmenio zbog novih tehnologija, a ljudi ustupe sve veće porcije svojih poslova robotima, šta će preostati ljudima da rade?

Jedna opcija je da robotima prepustimo tegobne poslove koji proizvode neophodne namirnice i usluge, podelimo zaradu među sobom, a dane provodimo tako što stvaramo umetnička dela, mislimo duboke misli i samo se izležavamo jedući grožđe ili šta god već. (Ova vizija bila je veoma popularna u naučnoj fantastici još u prvoj polovini dvadesetog veka.) Druga opcija je da korporacije uberu profit od robotskog rada na račun ljudi, koji neće moći da nađu posao i zbog toga umreti od gladi. Pretpostavljam da će samo vreme pokazati šta će se od ta dva desiti, zar ne?

Ako pitate Eliota, međutim, on tvrdi da nema razloga da se ne bude optimističan. "Kako poslovi budu sve više automatizovani, bićemo primorani da primenjujemo neku vrstu univerzalnog osnovnog prihoda kako bi ljudi koji ne rade mogli da žive ugodno", ispričao mi je on. I tu nastupa jedenje grožđa.

 

Kusevski je puna nade takođe. "Automatizacija nam dozvoljava da svoje kognitivne resurse trošimo na aktivnosti višeg stepena, što u konačnom ishodu gura društvo još više napred", rekla mi je ona. "Najuspešnije industrije biće one koje prihvate ono što tehnologija omogućuje, a ne ono što ona oduzima."

Share this post


Link to post
Share on other sites

Uzmite za primer religiju, koja deluje kao da će poslednja podleći robotskoj intervenciji. Katolička crkva je 2011. godine podržala aplikaciju po imenu Ispoved, koja je podrazumevala alatke za praćenje grehova koje čine korisnici, vodič za pričešće po fazama i sedam opcija za pokajanje. Prema Ziskindu, neki katolici su to shvatili kao znak da ne moraju više da idu u onu kutiju i prestali u potpunosti da se ispovedaju. "To je izazvalo takvu paniku da je Vatikan lično morao da se umeša i saopšti: 'Dozvoljeno vam je da koristite ovu tehnologiju da biste se pripremili za svoju ispoved, ali to nije zamena za pravu stvar,'", ispričao mi je Ziskind.

Share this post


Link to post
Share on other sites
“ZLATNA MILIJARDA” ZA OPSTANAK VRSTE

 

Depopulacija planeta Zemlje: Zlokobni plan za smanjenje broja stanovnika iza kojeg stoje svjetski moćnici...
 
 
1 / 1
 
 
 
 
Objavljeno 29. studenog, 2014.
 

Premda demografska slika Hrvatske ne ulijeva povjerenje kad je u pitanju porast broja stanovnika u bližoj i daljoj budućnosti, planet Zemlju, gdje svi mi živimo, muče posve suprotne brige.

I dok je Hrvatska sve starija, odnosno, grubo rečeno, umiranja je sve više, a rađanja sve manje, pa je opravdana zabrinutost da nam u idućim godinama i desetljećima prijeti epidemija “bijele kuge”, ukupno uzevši broj stanovnika Zemlje nezaustavljivo raste i prenapučenost je sve veća. Tom problemu svako malo pozornost posvećuju i Ujedinjene nacije, a konkretne, čak i drastične mjere, poduzimaju neke od najnaseljenijih zemalja svijeta poput Kine i Indije. Zapravo nije problem broj stanovnika našeg planeta koji već sad dostiže sedam milijardi, nego manjak resursa koji to mnoštvo treba prehraniti i osigurati koliko-toliko pristojan život, posao, hranu, medicinske usluge, pitku vodu... Zemlja je umnogome iscrpljena, tvrde stručnjaci, a nekontrolirano korištenje zaliha nafte, plina i vode, kao i sve veći jaz između bogatih i siromašnih, faktori su koji dodatno generiraju probleme i na području populacijske politike. Drugim riječima - za održivi razvoj civilizacije u uvjetima ograničenih prirodnih resursa Zemljana je opasno velik broj, a još gore bi moglo biti ako broj stanovnika i dalje nastavi rasti, bez da se poduzmu efikasne mjere da se taj trend zaustavi.

GATES IMA PLAN

Kina je taj problem pokušala riješiti zakonski - dopuštanjem rađanja samo jednog djeteta u obitelji! No, pokazalo se da ta mjera ne donosi očekivane rezultate (crno tržište djece, ilegalna rađanja...), pa su kineske vlasti ponešto korigirale zakon. Uglavnom, Kina napušta politiku jednog djeteta i prema novim propisima veliki broj kineskih parova dobit će pravo na još jednu bebu.

Ono, pak, što zabrinjava oko problema prenapučenosti Zemlje jesu u posljednje vrijeme sve radikalnije ideje po tom pitanju koje stižu iz posve relevantnih stručnih i znanstvenih krugova, od uglednih svjetskih čelnika, političara i gospodarstvenika, čak i takvih faca kakav je recimo Bill Gates. Upravo je Bill Gates izazvao žestoku polemiku kad se i sam upetljao u rješavanje viška stanovnika na kugli zemaljskoj. Inače medijski isfuran kao veliki humanitarac i donator milijardi dolara u dobrotvorne svrhe (svaka čast!), Gates se pohvalio kako će problem prenapučenosti riješti s projektom novog cjepiva i novih zdravstvenih mjera iza kojeg stoji osobno, skupa s nizom uglednih svjetskih znanstvenika (koje plaća, naravno). Iako detaljan program Gates još nije u cijelosti predstavio, zna se kako će cjepivo o kojem se priča i s tim u vezi zdravstvene mjere ne samo zaustaviti širenje mnogih bolesti, nego i pod kontrolu staviti rađanje djece u zemljama s najvećim prirastom stanovništva, primjerice u Africi i Aziji, čime bi se, kaže Gates, za 15 posto smanjio broj stanovnika Zemlje sa sadašnjih približno 6,8 milijardi.

No, Bill Gates još je brižni tatica kad se radi o depopulacijskoj politici. Svjetski mediji, tiskani i elektronski, preplavljeni su posljednjih godina mnoštvom kojekakvih drugih ideja, prijedloga, planova i programa kako se riješiti prenapučenosti Zemlje i u budućnosti osigurati uvjete za kvalitetan život odabranog broja onih koji će nakon “kratkih i dugih rezova” nastaviti živjeti i raditi u novoj civilizaciji i novom svjetskom poretku sukladno prirodnim uvjetima u kojima naš planet može i ubuduće postojati kao oaza sigurne budućnosti.

DUGI REZOVI

U svezi s tim misteriozni projekt “Zlatna milijarda” zauzima posebno mjesto. A čim je nešto misteriozno, ili ga se takvim predstavlja javnosti, tu su odmah i pitanja oko Novog svjetskog poretka, pri čemu teoretičari urota dolaze na svoje. “Zlatna milijarda” objašnjava se kroz ambiciozni plan depopulacije Zemlje pa se onda i mnoga realna i znanstveno utemeljena promišljanja stavljaju u kontekst globalne urote u kojoj svoje prste imaju svjetski moćnici, počevši od masona i Bilderberške skupine, preko Trilaterale i Kluba 300 do CIA-e, Pentagona i čak NASA-e, odnosno od sprege visoke politike i korporacijskih divova koji vođeni zajedničkim interesima odlučuju o sudbini svijeta, ljudi i civilizacije.

Kad se sve to pokušava povezati kopajući po bezbroj podataka sa svih strana umreženog globaliziranog svijeta, zaključak nije nimalo ugodan. Pritom uopće nije presudno vjerujete li u teorije urota ili vam se one čine pretjeranima, čak i smiješnima, stvar je u tome da se neke činjenice, koliko god da se doimaju nepovezane, ipak moraju uzeti u obzir, posebice u kontekstu svega što se trenutačno događa na raznim stranama našeg planeta. Jer svednevice svjedočimo širenju straha, paranoji i prijetnji u kojima participira koliko priroda toliko i ljudi, odvojeno ili povezano. Uzmimo samo primjer virusa ebole, smrtonosne zaraze koja je za mnoge stručnjake samo nastavak AIDS-om započetog “rezanja” broja stanovnika Zemlje. Teoretičari urota dodat će kako je taj “virusni rez” započet u tajnim američkim laboratorijama kao dio depopulacijskog programa. Uostalom, ne postoji efikasnija metoda da se broj stanovnika drastično smanji od puštanja da virus obavi cijeli posao, kao što ga je kuga obavila u srednjem vijeku. Ako pritom u pričuvi imate cijepivo i moć da s njim manipulirate, eto rješenja za višak ljudi u vlastitoj zemlji, ali i u zemljama Trećeg svijeta, onima koje su vam od interesa, s obzirom na materijalne resurse kojima raspolažu. Naime, što manje ljudi, to više mogućnosti da se od bolestima desetkovanih zemalja preuzmu njihovi rudnici, naftna polja, zemlja, izvori pitke vode. Dakako i ratovi su rješenje za višak stanovništva. Tu vrijedi onaj klasični model - stvori problem, razglasi prijetnju i ponudi rješenje. Terorizam je pritom dobrodošao razlog za globalni rat, a s aktualnom prijetnjom Islamske države (IS ili ISIL), doista bi se zlokobna predviđanja s milijunima mrtvih mogla ostvariti. Da o navodnoj umjetnoj promjeni klime i izazivanju katastrofalnih zemljotresa i erupcija vulkana, s ciljem da se ograniči prirodni priraštaj stanovništva, i ne govorimo.

MALTHUS I RUSI

No, vratimo se projektu “Zlatna milijarda”. Taj zlokobni plan već provodi tajna elita Novog svjetskog poretka, vjeruju mnogi teoretičari urota. U pomno osmišljenom planu depopulacije planeta, u projekt “Zlatna milijarda” uključene su različite aktivnosti poput ratova diljem svijeta, širenja virusih bolesti i globalnih epidemija, a s tim u vezi i manipulacija cjepivima, sterilizacijom i napose terorizmom, kako bi se broj ljudi smanjio za čak šest milijardi, odnosno do održive “Zlatne milijarde”.

O tom pitanju oglašavali su se i neki posve ozbiljni znanstvenici i autori, poput ruskog pisca i geologa Rudolfa Balandina, koji je u svojoj studiji, objavljenoj 1992., upozorio na zastrašujući plan: “Ovaj termin prvi put sam čuo od akademika Nikite Mojsejeva krajem osamdesetih. On mi je tada rekao da je jedini izlaz iz globalne ekološke krize ponajprije kontrola rađanja i spuštanje broja ljudi na planetu na milijardu. I to milijardu najzaslužnijih. Toliko, naime, ljudi može živjeti u biosferi, a da ju ne uništava. To će biti najbolji ljudi, zlatna milijarda - rekao mi je Mojsejev”.

Znakovito ili ne, ali upravo Rusi oko toga imaju mnogo toga kazati. Tako i ruski publicist Vitalij Babenko tvrdi da je idejni tvorac koncepta “Zlatna milijarda” demograf i ekonomist Thomas Robert Malthus (1766.-1834.): “U vrijeme kada je broj ljudi dostigao jednu milijardu, Malthus je tvrdio da nam zbog prenaseljenosti prijeti nedostatak resursa. Ta teorija je postala toliko popularna da u tajnim društvima, poput Rimskog kluba, veruju kako se katastrofa koja se sprema može spriječiti samo naglom depopulacijom”, piše Babenko.

NOVA ODISEJA

Uzimajući sve u obzir, svijetu kakav poznajemo crno se piše. Ako se i dio od toga doista ostvari, odnosno ako su neki od tih planova doista utemeljeni, a ne samo plod bujne mašte teoretičara urota, možda je onda zbilja vrijeme da potražimo drugi planet. Ali i tu smo kao obični ljudi zakinuti, jer kao što će Virgin Galacticom (program se nastavlja unatoč nedavnoj nesreći!), u svemir letjeti samo oni najbogatiji, u eventualnu buduću odiseju poput one u trenutačno aktualnom holivudskom blockbusteru “Interstellar”, bit će uvrštena također isključivo bogata elita, dok će milijarde preostalih ljudi na devastiranom matičnom planetu čekati sudnji dan i konačan nestanak s lica Zemlje.

Piše: Darko JERKOVIĆ
 
lg.php?bannerid=0&campaignid=0&zoneid=13
ISTINA JE OKO NAS
Deset zapovijedi iz Georgije, Eugenika i Ujedinjeni narodi

U svezi sa zlokobnim planom “Zlatna milijarda” spominju se i Ujedinjeni narodi. Kao dokaz često se navodi prijedlog Roberta Milera, dugogodišnjeg funkcionera UN-a i zagovornika New Age pokreta, kako bi UN morale izdavati bračne certifikate kojima bi se i bračni parovi obvezali da će imati samo jedno ili najviše dvoje djece. Na tom tragu zazivanje je duhova Eugenike, paraznanosti antropologa Francisa Galtona (1883)., prema kojoj se ljudska vrsta može poboljšati eliminacijiom “inferiornih ljudi”, što je bilo vrlo blisko Hitleru i nacistima. Publicist Zena Gardner upozorava: “Elitisti smišljaju najstrašnije i najluđe planove, ali ih, koliko god oni bili luđački, pravdaju time da je krajnji cilj spas planeta”. Njemački pak novinar Udo Ulfkotte, bivši urednik Frankfurter Allgemeine Zeitunga, javno priznaje da je osobno potpisivao tekstove koje su mu pisale CIA i druge obavještajne agencije, a koji su zapravo bili planovi vezani uz depopulaciju Zemlje ratovima i drugim strašnim stvarima. Kad se svemu tome doda još i spomenik nazvan “Georgia Guidestones”, mnogi neće mirno spavati. Upravo je taj New Age monument poznat i kao “Deset zapovijedi iz Georgije” (USA), dokaz da depopulacija nije samo puka maštarija. Jer na tim američkim kamenim pločama s programatskim tekstovima Prva zapovijed glasi: Broj ljudi smanjiti na 500 milijuna! Nitko ne zna tko je naručio i postavio ploče, i zašto još prije - 30 godina...

GLAVNI NAČINI DEPOPULACIJE:
 
neodrživ međunarodni razvoj koji dovodi do gladi i 40 milijuna mrtvih godišnje

izazivanje ratova diljem svijeta

stvaranje i širenje infektivnih bolesti poput AIDS-a, ebole, ptičje i svinjske gripe.

 

SPOREDNI NAČINI DEPOPULACIJE:

promjena klime

razvoj nuklearnog, kemijskog i biološkog oružja

zagađivanje hrane i vode

puštanje u promet smrtonosnih lijekova

promoviranje narkotika

provedba nasilne sterilizacije

program eutanazije

 

PAKLENI PLANOVI
40 milijuna mrtvih godišnje

I mnoga ugledna američka imena iz javnog, političkog i znanstvenog života, također tvrde da postoji, i već se realizira, taj strašni plan. “Elita Novog svjetskog poretka planira smanjiti broj ljudi na Zemlji sa sadašnji gotovo sedam milijardi na podnošljivih jednu i pol do najviše dvije milijarde ljudi. Tri su glavna načina da se taj plan provede: neodrživ i eksploatatorski međunarodni razvoj, što vodi do gladi i minimum 40 milijuna mrtvih godišnje, zatim raspirivanje ratova u kojima će stradati milijuni ljudi i konačno stvaranje i širenje infektivnih bolesti i izazivanje pandemija neviđenih razmjera”, piše američki znanstvenik i publicist Steve Jones te dodaje: “U planu je i zagađivanje hrane i vode, ali i puštanje u promet smrtonosnih lijekova. Osim toga, sukobi i razvoj novih oružja dovest će do planiranog apokaliptičnog Trećeg svjetskog rata, u kome će izginuti više ljudi nego u svim dosadašnjim ratovima, a preživjet će samo elita moćnika i bogataša”, upozorava Jones.

Ugledni i bogati članovi Rimskog kluba veruju kako se katastrofa koja se sprema može spriječiti samo naglom depopulacijom...

Bill Gates izazvao je žestoku polemiku kad se i sam upetljao u depopulaciju Zemlje preko novog cjepiva i nove zdravstvene politike...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ово има толико грешки, па да кренемо редом.

пре 15 часа, Стаљиново унуче рече

Мора се дефинисати нов начин поделе зараде који неће бити у корелацији са уложеним радом.

Такав систем већ постоји и зове се капитализам. За капиталисту, послодавца, власника бизниса и сл. није битно колико његов радник ради, него колико он зарађује због тог радника. Наравно, увијек ће он гледати да му радници раде што више и дуже како би што више извукао из њиховог труда, али он њих неће плаћати на основу тога колико раде него колико му зараде доносе.

Просто, нпр. сат рада на прављењу глинене посуде коју нико не жели да купи и сат рада на пројекту за нову апликацију коју сви желе не вриједе исто.

Дакле, наведени систем већ имамо.

пре 15 часа, Стаљиново унуче рече

Улога човека ,његовог рада,како физичког тако и умног, ће бити све мање потребан док на крају не буде тотоално ишчезла потреба за њим.

Потреба за физичким радом ће се смањивати, поготово за радом на шаблонским пословима. Али ће се компликованији послови још више цијенити јер ће у њима бити потребно знати и похватати све суптилне детаље који су потребни за обављање посла - што машине још дуго времена неће моћи урадити, ако икад и могну. Са ишчезавањем једних професија, створиће се нове.

Само остаје питање како ће се које друштво прилагодити промјенама и колико ће људи схватити да је глобализација неопходна и неизбјежна управо због оваквог развоја технологије који нас тјера да подјелу рада правимо на глобалном нивоу. Тако је могуће да ће једни народи, буквално, бити народи средње класе, а други народи ће бити буквално раднички народи (као нпр. Нијемци код којих влада строга сегрегација домаћих и "ауслендера", тј. средње и високе класе са једне стране и физичких радника а Балкана и Блиског истока са друге стране).

пре 16 часа, Стаљиново унуче рече

Редефинисање власништва над капиталом,који више није већински материјалан чак више није ни финансијски,већ је у сфери интелектуалних права, је основни антагонизам садашњих односа у свету. Капитал постаје право на нешто, филм, производ ,програм,научно откриће ,технологију..итд итд.Та прерасподела није сад само над директним власништвом него и на добитима коју власништво доноси,а које су се делиле преко уложеног рада радника,Сада је то учешће сконцентрисано у сувише узан слој популације.Неопходно је направити нове начине преласка новостворених вредности од власника капитала у шире слојеве а који нису везани искључиво за уложени рад ,како физички тако и интелектуални, јер сам вам већ поменуо да ће то учешће рада бити све мање и мање.

Нема једноставног нити једнозначног одговора на ово питање. Можемо лагано рећи да одговор лежи у томе да се људи просто образују како би радили нове технолошки захтјевније послове, али ту већ долазимо до неких других друштвено осјетљивих питања. На примјер, чињеница је да постоје људи који просто немају или интелектуалне капацитете за образовање за захтјевније послове или просто немају средстава или чак животних услова да би се образовали. Шта радити са том чињеницом? Шта радити са опасношћу од рађања новог "IQ елитизма" (ако немаш образовање за послове нове ере, онда ти нема помоћи, јер ту си гдје јеси у складу са својим природним ограниењима)?

Можемо тражити насилну прерасподјелу власништва, промјену цјелокупног система, спрјечавање иновација итд, али све ће то са собом доносити неке нове специфичне проблеме које не можемо ни све предвидјети - па би било арогантно и опасно одговарати на предстојеће промјене из страха за сигурношћу - да не спомињем велике опасности од нових диктатура.

Наравно, увијек је ту одговор:"Тржиште ће то исплатити некако, снаћиће се људи", али такође је питање колико је такав одговор задовољавајући, јер не снађу се сви на тржишту.

пре 16 часа, Стаљиново унуче рече

Ако то успемо онда ће неминовно наступити златни еон

Наступиће као и сви златни еони које су разне месије обећавале. Од свјетске комунистичке револуције до Лебенсраума :sunce:

пре 16 часа, Стаљиново унуче рече

Сваку промену у друштву, су покретали антагонизми,а овај је огроман и немамо разрађене социолошке методе нити размишљања која би дала одговор како даље.

Између сталог, али не само антагонизми. Класично марксистичко поједностављивање приче.

Промјене у друштву се дешавају, између осталог, и због иновација, политике држава, непредвиђених појава (куга у Средњем вијеку нпр.), амбиција превише моћних појединаца (Александар Велики, Стаљин, Џингис Кан...)...

пре 16 часа, Стаљиново унуче рече

Нису власници капитала зли и охоли па да они то не знају и не схавтају где нас овово све води. Знају они то,и њима је у интересу да дође до прерасподеле јер ће и даље они бити ти који владају и даље ће они бити који су најмоћнији а ако дође до лома нема ни њих.

До прерасподјеле ће доћи на корист крупних, јер они имају и знања и средстава да покупе кајмак након русваја. Као и увијек.

Не бринем се ја за њих, нема њима зиме осим ако не дође до неког новог Совјетског Савеза гдје би остајали краћи за главу.

пре 16 часа, Стаљиново унуче рече

Али наравно да превазилажење антагонизама не иде једноставно и безболно. А ти процеси трају још од прве организоване Империје,Рима,и још пре, Изласком Јевреја из Египта, и у Риму је на челу био патриције Цезар који је вршио реформу прерасподеле капитала од патриција ка плебејцима а у Изласку је на челу био Принц Египта Мојсије.

Не мислим да ће антагонизми уопште нестати. Увијек ће испливати неки ужи круг људи који ће имати више пара или више моћи ил ивише било чега што се може сматрати "капиталом" у конкретној ери. Имали смо и ми тако "црвену буржоазију" као доказ.

Најбоље би било осврнути се како се ови друштвени и класни антагонизми могу упрегнути да буду што кориснији, како да класе међусобно сарађују умјесто да се сатиру.

пре 16 часа, Стаљиново унуче рече

У горе описаним процесима говорим кроз призму хуманистичког приступа, међутим постоји и други концепт, а то је депопулација.Концепт депопулације је концепт нацизма и дефинисања неких људи као више вредних а скоро цело човечанство дефинише као недовољно вредно да пренесе ген даље.

:0212_rolleyes:

Нацизам нема везе са депопулацијом. Чак напротив - Лебенсраум је замишљен као простор на коме ће евентуално Нијемци се намножити и постати већина. На штету Словена, али кога брига у Швабији за словенске унтерменшеве.

Задњих година сам се стварно увјерио да, иако се сви највише позивају на нацизам и фашизам, већина појма нема шта то двоје заиста значи. Чак и код нас.

пре 16 часа, Стаљиново унуче рече

Одговор на све изазове непрерасподељеног капитала и новог нацизма можемо наћи само у верском комунизму, Интернационализам, и плурализам вере даје једину шансу опстанку људског рода а без масовних злочина над целокупном популацијом. То је концепт који је код нас представљао режим 90тих на челу са Слободаном Милошевићем.

Милошевић је представљао систем који је могао радити без људских жртава?

Занемарићемо да је тај систем управо угњетавао Албанце и дао им изговор да се дигну на побуну, да је убио Србе који су се борили против тог система и да је тај систем радо производио или учествовао у производњи ратова преко Дрине, заједно са својим противницима.

Важи.

Уосталом, вјера и комунизам? Да се овдје не говори о тзв. национал-бољшевизму?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 часа, Стаљиново унуче рече
. То је концепт који је код нас представљао режим 90тих на челу са Слободаном Милошевићем.

Priznaj da si furao sa Goricom Gajević!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Срндаћ рече

Ово има толико грешки, па да кренемо редом.

Такав систем већ постоји и зове се капитализам. За капиталисту, послодавца, власника бизниса и сл. није битно колико његов радник ради, него колико он зарађује због тог радника. Наравно, увијек ће он гледати да му радници раде што више и дуже како би што више извукао из њиховог труда, али он њих неће плаћати на основу тога колико раде него колико му зараде доносе.

Просто, нпр. сат рада на прављењу глинене посуде коју нико не жели да купи и сат рада на пројекту за нову апликацију коју сви желе не вриједе исто.

Дакле, наведени систем већ имамо.

Потреба за физичким радом ће се смањивати, поготово за радом на шаблонским пословима. Али ће се компликованији послови још више цијенити јер ће у њима бити потребно знати и похватати све суптилне детаље који су потребни за обављање посла - што машине још дуго времена неће моћи урадити, ако икад и могну. Са ишчезавањем једних професија, створиће се нове.

Само остаје питање како ће се које друштво прилагодити промјенама и колико ће људи схватити да је глобализација неопходна и неизбјежна управо због оваквог развоја технологије који нас тјера да подјелу рада правимо на глобалном нивоу. Тако је могуће да ће једни народи, буквално, бити народи средње класе, а други народи ће бити буквално раднички народи (као нпр. Нијемци код којих влада строга сегрегација домаћих и "ауслендера", тј. средње и високе класе са једне стране и физичких радника а Балкана и Блиског истока са друге стране).

Нема једноставног нити једнозначног одговора на ово питање. Можемо лагано рећи да одговор лежи у томе да се људи просто образују како би радили нове технолошки захтјевније послове, али ту већ долазимо до неких других друштвено осјетљивих питања. На примјер, чињеница је да постоје људи који просто немају или интелектуалне капацитете за образовање за захтјевније послове или просто немају средстава или чак животних услова да би се образовали. Шта радити са том чињеницом? Шта радити са опасношћу од рађања новог "IQ елитизма" (ако немаш образовање за послове нове ере, онда ти нема помоћи, јер ту си гдје јеси у складу са својим природним ограниењима)?

Можемо тражити насилну прерасподјелу власништва, промјену цјелокупног система, спрјечавање иновација итд, али све ће то са собом доносити неке нове специфичне проблеме које не можемо ни све предвидјети - па би било арогантно и опасно одговарати на предстојеће промјене из страха за сигурношћу - да не спомињем велике опасности од нових диктатура.

Наравно, увијек је ту одговор:"Тржиште ће то исплатити некако, снаћиће се људи", али такође је питање колико је такав одговор задовољавајући, јер не снађу се сви на тржишту.

Наступиће као и сви златни еони које су разне месије обећавале. Од свјетске комунистичке револуције до Лебенсраума :sunce:

Између сталог, али не само антагонизми. Класично марксистичко поједностављивање приче.

Промјене у друштву се дешавају, између осталог, и због иновација, политике држава, непредвиђених појава (куга у Средњем вијеку нпр.), амбиција превише моћних појединаца (Александар Велики, Стаљин, Џингис Кан...)...

До прерасподјеле ће доћи на корист крупних, јер они имају и знања и средстава да покупе кајмак након русваја. Као и увијек.

Не бринем се ја за њих, нема њима зиме осим ако не дође до неког новог Совјетског Савеза гдје би остајали краћи за главу.

Не мислим да ће антагонизми уопште нестати. Увијек ће испливати неки ужи круг људи који ће имати више пара или више моћи ил ивише било чега што се може сматрати "капиталом" у конкретној ери. Имали смо и ми тако "црвену буржоазију" као доказ.

Најбоље би било осврнути се како се ови друштвени и класни антагонизми могу упрегнути да буду што кориснији, како да класе међусобно сарађују умјесто да се сатиру.

:0212_rolleyes:

Нацизам нема везе са депопулацијом. Чак напротив - Лебенсраум је замишљен као простор на коме ће евентуално Нијемци се намножити и постати већина. На штету Словена, али кога брига у Швабији за словенске унтерменшеве.

Задњих година сам се стварно увјерио да, иако се сви највише позивају на нацизам и фашизам, већина појма нема шта то двоје заиста значи. Чак и код нас.

Милошевић је представљао систем који је могао радити без људских жртава?

Занемарићемо да је тај систем управо угњетавао Албанце и дао им изговор да се дигну на побуну, да је убио Србе који су се борили против тог система и да је тај систем радо производио или учествовао у производњи ратова преко Дрине, заједно са својим противницима.

Важи.

Уосталом, вјера и комунизам? Да се овдје не говори о тзв. национал-бољшевизму?

Nisi ništa razumeo, ali sam namerno ostavio praznine da bi moglo da se priča, Nekada je vlasnik kapital bio zemljoposednik,pa potom industrijalac,namerno preskačem i rudarstvo i energetiku i finansije.Sada ti najbogatije kompanije imaju vlasništvo u pravima a ne u imovini,imovina majkrosofta ti je oko 4 milijarde a vrednost je 240 milijardi,On nema fizičku imovinu niti radnici imaju moć da ga uslove,pre si bunama ili štrajkovima to mogao.Da za sada još postoji potreba za odredenjim i mentalnim i fizikim radom,razvoji VI če to vrlo brzo ukinuti, Naprimer,it sketor,tj programiranje koje je sad kod nas toliko popularno, po mojoj proceni za 25 godina će da nestane kao zanimanje jer će VI preuzeti i to.Ozbiljne analzie daju još manji rok.

Ti pričaš o danas i sada  a ja o razvoju situacije za ubrzo.

Nije bezrazložna eksperiment koji se sprema u Finskoj i pokušaj koji je bio da se referendumom u Švici zavede primanje po GLAVI GRAĐANA bez obzira dal radi ili ne.Pre tri godine je u jednom govoru čak i Vučić o tome govori da će to morati i kod nas,

Prirodna ograničenja..eto to je taj oholi odnos gde pomišljaš "ja sam siguran",ne nisi. uopšte ,sigurna je samo ekstremno bogata elita. samo ona i par genija. Svetski anarhistički pokret je zove BANDA.

I kuga i osvajači,to su sve antagonizmi,nije kuga sama po sebi donela promene nego antagonizmi koji su nastali posle nje.

ps.kuga je bila depopulacija.

 

Što se tiče SSSR eugenički  projekti ne idu njega naprotiv idu iz SAD,pročitati Sem uištenja, dat tačan pregled razvoja eugeničkih instituta , ko ih je finansirao  i sl od sad preko britanije i naci nemačke

http://www.cps.org.rs/seme_unistenja.pdf

Da Slobodan je zastupao humansitilčki odnos,to se ogleda i u Balkna Balkanskim narodima, nažalost kao nionda to ni sada nemože da prođe.Ideja koja ga je pokretala, je ovde ,ali ope ti u to nećšverovati iz sopstvene oholosti ,da si ti potreban i da je ovo idološki sukob a ne sudbinski

Ako pobiješ crnce, slovene ,jevreje, kod sebe "slabe" da to jedepopulacija ali je bila samoprva faza srećom nije sprovedena,Mada kako se to dorazilo na Ruse i nas,...

Da bi razumeo odnos vera i komunizam..evo ti jedan pametniji od mene,čitaj istražuj uči,ako možeš

e da i ako se reši problem da svi imaju prihod bez obzira na rad, ima treći proble,m a to je da samo 5% populacije može da živi u dokolici ,tj da su spremni da se ne spuste na hedonističko bitisanje i da se posvete kreativnom životu. i to imamo već opisano u Vrlom novom svetu. Zbog toga BANDA i poseže za nacističkim rešenjima. Mi smo odabrani  a vi crknite i izumrite.

Share this post


Link to post
Share on other sites
WWW.BLIC.RS

Švajcarci su na današnjem referendumu masovno odbacili uvođenje osnovnog bezuslovnog prihoda za svakog, predlog koji je izazvao velike...

Zašto Švajcarci ne žele da od države svaki mesec primaju 2.500 franaka?

Švajcarska Foto: Tanjug/AP

Švajcarci su na današnjem referendumu masovno odbacili uvođenje osnovnog bezuslovnog prihoda za svakog, predlog koji je izazvao velike rasprave u zemlji.

 
flnk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b Foto: Tanjug/AP

Glasačka mesta zatvorena su u podne, a konačni rezultati referenduma očekuju se večeras. Međutim, prema nacionalnoj projekciji koju je objavila televizija, 78 odsto Švajcaraca odbacilo je predlog za obavezni osnovni prihod za sve.

 

Iako ideja zvuči utopistički, aktivisti su pre gotovo tri godine uspeli u Švajcarskoj da sakupe 116.000 potpisa kojima građani traže održavanje referenduma o tom pitanju.

Nakon svečanog primanja potpisa za uvođenje BTD-a, švajcarska vlada je u skladu sa obavezama, raspisala referenduma.

Švajcarski su građani tako prvi na svetu koji su referendumom odredili treba li da im država svaki mesec isplaćuje određenu sumu novca za pokrivanje osnovnih životnih troškova, bez obzira na to koliko su bogati ili koliko zarađuju, odnosno treba li u Ustavu da stoji takva obveza.

X49k9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b Foto: Tanjug/AP

Inicijatori referenduma, u skladu sa troškovima života u Švajcarskoj, predložili su da visina iznosa BTD-a za odraslu osobu bude 2.500 švajcarskih franaka mesečno i 625 franaka za dete. Predložili su takođe da tu naknadu dobija svaka osoba u Švajcarskoj, od rođenja do smrti, bez obzira na to radi li ili ne i bez obzira na to da li je švajcarski građanin.

Jedino na taj način, smatraju, država bi svakome omogućavala dostojanstven život, iskorenila bi bazično siromaštvo i omogućila svakom čoveku da iskoristi svoje potencijale.

Vrlo brzo nakon predanih potpisa švajcarska vlada je objavila preporuku kojom je građanima savetovala da odbiju takvu ideju na referendumu jer bi mogla da ima "značajne negativne posledice na švajcarsku ekonomiju i socijalni sistem".

U bazičnoj evaluaciji koju je objavila, naglasila je kako bi uvođenje BTD-a moglo dovesti do ozbiljnog pada broja zaposlenih, posebno u lošije plaćenim zanimanjima, među onima zaposlenima na skraćeno radno vreme kao i među ženama i majkama.

 

I taj okvirni iznos se odnosio na modifikovanu verziju BTD-a koji se ne bi isplaćivao svima, nego samo građanima Švajcarske sa najmanje tri godine boravka u zemlji (kako bi se sprečila navala migranata) i onima koji ne rade ili zarađuju mesečno manje od 2500 švajcarskih franaka.

Onima koji zarađuju više od tog iznosa, uvođenjem BTD-a samo bi se reklasifikovala postojeća primanja: prvih 2.500 franaka smatralo bi se podmirenim BTD-om, koji bi osoba nastavila da prima i ako ostane bez posla. Onima koji zarađuju manje od BTD-a, država bi doplaćivala razliku.

Od jeseni 2013., kad su uspeli da prikupe dovoljan broj potpisa, situacija se u Evropi bitno promenila: ideja je bila sve glasnija, organizovan je niz kongresa, sve veći broj država je ozbiljno ocenio ove ideje, Holandija je najavila da će krenuti sa pilot-projektom BTD-a u Utrehtu, a Finska, kao prva država na svetu, najavila je da će BTD uvesti 1. januara 2017. godine.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Artificial Intelligence: the impact on employment and the workforce

How is AI replacing jobs? Which roles and industries will be most impacted? How can societies get prepared?

George Krasadakis
Jan 18, 2018 · 6 min read
1*vU6CQaOXRfZKgmuzJpnGJg.jpeg?q=20
1*vU6CQaOXRfZKgmuzJpnGJg.jpeg
image: pixabay

Although Artificial Intelligence dramatically improves our world in many ways, there are notable concerns regarding the forthcoming impact of A.I. on employment and the workforce.

There are predictions talking about millions of unemployed people in the next decades — primarily due to the impact of Intelligent Automation and A.I. systems.

In any case, the entire socioeconomic system is entering a phase of accelerating transformation: markets, businesses, education, government, social welfare, and employment models will be severely impacted.

Tasks, Roles, and Jobs at risk

Tasks that are monotonous, can be easily automated; this can gradually make certain roles obsolete. For instance, tasks and activities related to customer care/call center operation, document classification, discovery and retrieval, content moderation are more and more based on technology and automation and less on human work. The same is true for roles related to operation and support of production lines and factories: humans are being replaced by smart robots that can safely navigate the space, find and move objects (such as products, parts or tools) or perform complex assembling operations.

A.I. proves to be very effective in handling even more complex activities — those requiring processing of multiple signals, data streams and accumulated knowledge in real-time. A characteristic case is the autonomous vehicles that can capture and ‘understand’ the environment and its dynamics; they can ‘see’, decide and act in real-time, towards well-defined optimization objectives.

Check also: A Universal Solution for Fake News

Sectors that will be impacted

Transportation is already in a transformation mode — fully autonomous cars will be soon a reality — and they will be safer, more efficient and more effective. Professional drivers (taxi, trucks and more) will see the demand for their skill set dropping rapidly.

Electronic commerce will also undergo a significant transformation: fulfillment centers will be fully automated, with robots navigating the space to collect products and execute customer orders; to be then sent or even delivered to customers, also automatically, with autonomous drones and/or cars. The importance of salespersons and networks of physical stores will shrink; we are close to scenarios where consumer A.I. agents negotiate with Retailer AI agents — based on different objectives, tactics, and strategies.

Even more traditional professions which are built on top of strong human relationships, such as legal professions, will be significantly impacted: typical support services in a legal context, have to do with document handling -classification, discovery, summarization, comparison, knowledge extraction and management — tasks where AI agents can do a great job already.

Financial Services, Insurance and any other sector requiring a significant amount of data processing and content handling will also benefit from A.I. And of course states, governance, and social mechanismsA.I. can have a great role in eliminating bureaucracy, improving the service to citizens, along with the design and performance of social programs.

1*bLU5BKcinGwmvSPOJE5PMA.png?q=20
1*bLU5BKcinGwmvSPOJE5PMA.png

How Artificial Intelligence can replace human work — an example

Imagine a typical customer care department: tens or even hundreds of specialized employees working with a shared mission: to handle customer requests, complaints, asks, etc. in the best possible way.

The workstream of ‘handling a customer request in the best possible way’ can be broken down in separated jobs which are repeated over time and across different types of requests, for instance: customer identification, customer history retrieval, request understanding and classification, problem identification and mapping to a solution space, forwarding or escalating to another team, customer document retrieval and finally the decisioning based on the suitable corporate policy.

All the above can be covered with increased effectiveness from A.I. algorithms — they prove to be faster, more accurate, reliable and cheaper than the corresponding team of humans. A properly trained A.I. system can understand customer requests in natural language, identify the mentioned or implied entities (for instance, which product or service the request refers to); it can estimate customer’s intent early enough (for example, to activate a service or ask for help); it can instantly process large volumes of data and apply the corporate policy in order to identify the best action/ decision for the particular case; the decision can then be communicated to the customer in natural language.

The system also knows early enough if it can handle the request with confidence or not; in the latter case, it knows where to redirect the request as an exception, for a human team to handle it. And all these, in milliseconds, as part of a chat or voice session between the customer and companies’ agent.

This technological solution requires just a small percentage of the human team that a traditional customer care department has. And while this hybrid system is in operation, the A.I. component learns from the exceptions it forwards to the human team to handle, leading to a continuous improvement of its performance. This feedback loop will eventually minimize the need for human intervention, making the AI system autonomous.

Getting ready

In the long run, we will witness certain roles and jobs becoming less and less relevant, and finally obsolete. But, in most of the cases, Artificial Intelligence will have a supportive role to humans — empowering the human factor to perform better in handling complex and critical situations which require judgment and creative thinking. In parallel, there would be numerous new roles and specialties with a focus on technology and science. For example, there will be needs for highly skilled professionals to oversee or manage or coordinate the training of complex Artificial Intelligence systems; to ensure their integrity, security, objectivity and proper use.

Under certain assumptions, and following the initial disruption due to technological unemployment, the AI revolution will lead to a new era of prosperity, creativeness, and well-being. Humans will no more need to perform routine, limited value, jobs. The workforce and the underlying employment models will move from long-term, full-time employment agreements, to flexible, selective premium services offerings.

There will be a stream of new business opportunities empowering a culture of entrepreneurship, creativeness and innovation.

The above positive scenario requires a common, shared understanding of the technology, its opportunities, and its risks. Societies need to adapt to the new technology landscape, become more flexible and also inherit an attitude of lifelong learning, collaboration, innovation, and entrepreneurship.

States need a new strategy with a focus on education; they need to rethink how markets, companies and employment agreements should work in the new era of intelligent automation; they need to redesign the social mechanisms to cover a range of new scenarios and situations.

At an even higher level, we need a solid framework to avoid the unbalanced concentration of technology power and control.


https://medium.com/ideachain/artificial-intelligence-3c6d80072416

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Сваком разумном човеку је јасно да став који заступа Епископ Иринеј није његов лични, већ званични став Српске Православне Цркве. Тужно је, при томе, што он своју част мора да брани на суду.
       
      Роман Анатоливич Силантјев је руски верски аналитичар, историчар религије и исламолог. Доктор је историјских наука, професор Московског државног лингвистичког универзитета. Аутор је више од стотину публикација, укључујући Велику руску енциклопедију, Православну енциклопедију и Енциклопедију народа и религија света. Аутор је више од 100 публикација и 10 књига о проучавању ислама, аутор је и састављач Интерактивне мапе свих верских заједница у Русији
      Извршни је директор Центра за људска права Светског руског народног савета који је под покровитељством Руске православне цркве. Заменик председавајућег Стручног већа за државну верску експертизу при Министарству правде Руске Федерације. Члан стручног већа Више комисије за сертификацију при Министарству просвете и науке Руске Федерације о теологији.
      За руски портал РЕГНУМ Силантјев је написао чланак о медијској хајци на епископа бачког Иринеја Буловића, који преносимо у целости:
      Суд одбранио српског епископа од напада медија
      Роман Силантјев, REGNUM
      14. новембар 2019.
      Сваком разумном човеку је јасно да став који заступа Епископ Иринеј није његов лични, већ званични став Српске Православне Цркве. Тужно је, при томе, што он своју част мора да брани на суду.
      Недавно ми је бивши колега послао врло занимљив линк са црквеног интернет-портала из Србије о томе како је суд донео пресуду у корист тужбе епископа Српске Православне Цркве против новинара који су током прошле године ширили клевете против њега у разним издањима.
      Истраживши на интернету, са осећам емпатије сам схватио да је тај човек – Епископ бачки Иринеј Буловић – стално изложен нападима. Претраживач ме је одмах одвео до српског превода анонимног аутора црквеног блога из Турске „Светлост Фанара“ (Φως Φαναρίου) који садржи буквално бујицу негативних коментара у прилично увредљивом облику. Нисам могао да верујем да је аутор блога, по свему судећи, неки Грк из Турске – црквен човек.
      За шта то окривљују Епископа Иринеја? Да је „сателит Москвe“, да је „апсолутно на страни Москве“, приписују му неке закулисне изјаве…
      Као што се види и на званичном сајту Српске патријаршије, Епископ бачки Иринеј Буловић је портпарол Српског Синода, то јест лице које је пред целом јавношћу одговорно за извештавање о његовом раду. Већ само то показује колико је позиција Епископа Иринеја Буловића изложена притисцима. При томе, сваком разумном човеку је јасно да став који заступа Епископ Иринеј није његов лични, него званични став Српске Православне Цркве.
      Тужно је, при томе, што он своју част мора да брани на суду.
      Епископ Иринеј је веома учен човек, коме је Санктпетербуршка духовна академија недавно доделила почасни докторат. На интернету није тешко пронаћи његове текстове. Он брани поредак којим се Православна Црква вековима руководи и који је сада нарушен уплитањем Цариградске патријаршије у црквени живот Православне Украјине. Брине га раскол који је почео у целом Православљу, и издајнички став који су заузели поједини архијереји. То сада брине и сваког православног човека. Пошто сам прочитао његове текстове, у своје име могу рећи да бих био спреман да станем иза сваке његове речи. Одатле је и овај човек, који тако храбро и отворено брани традиције Православља, стално изложен нападима. А брани их „подигнутог визира“, не скривајући ни од кога своја гледишта.
      Атмосфера у Српској Православној Цркви је врло напета. О томе говори и саопштење Информативне службе Српске патријаршије.
      Српска Црква подржава канонску Цркву у Украјини. Српски епископи нису ради да им за анонимним критикама из Турске поново по главама падају бомбе, нити да им једног лепог дана, по препоруци Стејт дипартмента САД, дођу неки незвани „егзарси“ ради преуређења црквеног живота на Балкану. И управо у тој непоколебивости се састоји српски национални карактер, који је из историје тако добро познат. Док су многи народи покорно страдали под турским ропством, Срби су се борили и супротстављали се, што добро зна свако ко је учио историју. Чудно је да се то данас не узима у обзир у неким земљама на Западу и Истоку – изгледа да су лоше учили историју. Зато за сада и унајмљују новинаре у Русији.
      Наиме, неки Георгије Матвијенко – нисам могао да схватим ко је то, с обзиром да је његова ауторска биографија на сајту ИА REGNUM празна – написао је чланак у којем такође окривљује епископа Иринеја, овога пута читавим низом клевета. Не, не криви га зато што је он „апсолутно на страни Москве“, већ у стилу, буквално дословце истом: да Епископ Иринеј наводно жели да заоштри сукоб „на линији Београд – Фанар“ и да тако помогне Цариграду у решавању македонског питања.
      Као и увек – никаквих доказа.
      Г. Матвијенко пише да је Београд недавно посетила делегација архијереја Цариградске патријаршије – исти они Грци из Турске – а да су их Епископ Иринеј, заједно са Патријархом српским и другим митрополитима и епископима, топло примили. И у чему је ту кривица? Мислим да би им у овом тренутку и у Московској патријаршији пожелели топлу добродошлицу – нису обавезни да се моле и заједно служе – али је ствар у томе да они сами не желе да дођу. Сећам се како је прошле године цариградска делегација била у Кијеву и како ни са ким није желела да разговара, осим са локалним расколницима и председником П. А. Порошенком који је водио рат на Донбасу.
      Узгред, према истој страници Српске патријаршије, у сусрету није учествовао само епископ Иринеј, већ и митрополити из Хрватске и Црне Горе и низ других епископа – о којима Матвијенко из неког разлога не пише, него своје спекулације приписује управо Епископу бачком Иринеју. Да ли стога што је Епископ Иринеј портпарол Синода? Или пак зато што, за разлику од сабраће, храбро износи свој став, не улепшавајући изразе и схватања?
      Г. Матвијенко се, узгред буди речено, користио информацијама, према сопственом признању, из „провладиних новина Курир“ (sic!). Уколико неко жели да схвати о каквој врсти новина је реч, довољно је да на претраживачу укуца адресу овог издања, па да се својим очима увери да термин „провладин“ не би пао на памет никоме ко иоле нешто зна о српским медијима.
      Уколико се пак погледа садржај других извора, који су пригоднији за доношење одговорнијих увида, постаје јасно да је током сусрета српске и делегације из Истамбула дневни ред чинио читав низ питања, а да су српски јерарси по питању Украјине остали непоколебиви и верни свом начелном ставу. Гости из Истамбула су обећали да се неће уплитати ни у питање Северне Македоније где већ пола века траје раскол. Зато нам остаје да се радујемо за српску браћу. А ауторима, који желе да осветле црквене новости, упутио бих савет – да не испуњавају нечије задатке у клеветању јерараха и распаљивању ватре у међуцрквеним односима, него да пажљиво проучавају тему о којој пишу.
       
      Детаљније: https://regnum.ru/news/polit/2778356.html
    • Од Логос,
      Koји смисао за хришћане доноси појам Сион? Шта је то Евхаристија? Ко је хришћански Бог? Колико заиста знамо о вери својих предака? Циљ емисије је у што мање речи указати на суштину. Програм суфинансиран од Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницам. Екипа емисије: Мирјана Босић – презентер, Зоран Пурешић – тонски реализатор, Мирослав Крсмановић – уредник, Драган Цакић (Ворки тим) – видео монтажа. У првој емисији било је речи о значају бројанице у молитвеном животу православних хришћана.        Извор: Радио Српски Сион
    • Од Логос,
      За Објектив Црна Гора говорио је Јован Маркуш, градоначелник пријестонице Црне Горе, 80-их година прошлог вијека.     У опширном интервјуу, Маркуш је објаснио улогу, значај и снагу Митрополије, како је Цетиње уништено, и кад ће Црној Гори да сване рујна зора, по мјери свих њених грађана…   Да ли сте, као високи функционер, градоначелник Цетиња с краја 80-их година могли наслутити овакав развој догађаја у наредне три деценије? Прије свега мислим на стварање малих, на свјетској мапи безначајних држава, статус цркве, национални кőд грађана Црне Горе.   Искрено говорећи ни на крај памети ми није био овакав развој догађаја а не вјерујем ни да су други у мојој околини то могли наслутити. Тачно је да смо ми у Црној Гори жељели да се наша земља даље развија као парламентарна демократија али умјесто дотадашњег комунистичког  добили смо ,,нашминкани неокомунистички“ систем.   Тешко је било предвидјети овакво ,,дробљење“ дотадашњих држава у мале и безначајне државе јер да би се видјело мјесто коцкице човјек мора имати слику читавог мозаика.   Ту слику или читаву ,, шаховску таблу“ има само мали број људи који руководи свјетским процесима. Данас је јасно што се жели промјеном статуса православне цркве као и актуелним инжењерингом кода грађана Црне Горе.   У ком периоду своје историје је, по Вама, Црна Гора достигла највећи степен своје независности?   Да би се на ово питање коректно одговорило требало би имати прије свега вјеродостојне економско – финансијске показатеље књажевине и краљевине Црне Горе, Зетске бановине у краљевини Југославији, Црне Горе у југословенској федерацији, Црне Горе у државној заједници са Србијом и данашње самосталне Црне Горе.   Бојим се да је салдо у свим овим периодима негативан, односно да је Црна Гора увјек била економски зависна а онда је веома тешко без овог параметра говорити о укупном степену независности.   Које су, за Вас, три највеће мане данашње црногорске власти – а које опозиције, која не успијева, а како ствари стоје неће ни успјети да дође на власт?   Највећа мана народа у Црној Гори је што никада од првих парламентарних избора 1906.г. до данас никада није промијенила власт на изборима. Промјене власти су биле послије Првог и Другог свјетског рата као њихова посљедица. До промјене власти није дошло ни 1989.г. већ је унутар комунистичке власти дошло до промјене само на њеном врху, омладинци су само сјели на мјеста својих старијих другова који су већ били зрели за пензију.   Тадашњи врх комунистичке власти је уствари бунт народа смијенио али не из идеолошких разлога, већ због њиховог односа према тадашњим дешавањима на Косову и Метохији, Као најдиректнији учесник тих догађања то вјеродостојно могу посвједочити. Данас је нажалост Црна Гора једина држава у Европи гдје се власт није промијенила већ 30 година. То је жалосно јер и у сусједној Енвер Хоџиној Албанији она се мијењала неколико пута. Уствари у Црној Гори је на дјелу механизам одржавања власти тј. избора који се суштински није мијењао од 1945.године до данас. Овакав систем мијења форму али не и садржину.   Другим ријечима механизам није,,поломљен” нити је замијењен неким другим напреднијим, тако да је то препрека да би се могло говорити што је власт а што је опозиција, јер механизам одреди пожељну опозицију. Што су мане не треба много приче јер то свако нормалан види а то је свеопшти хаос који се дешава послије великих ,,поплава” и јасно је што послије њих остаје на земљи.   Цетиње, кад сте се родили, кад сте били градоначелник, и данас?   Ја сам рођен за вријеме Информбироа ,, демократске“ 1949.године а суноврат грађанског Цетиња отпочео је његовим ослобођењем на крају Другог светског рата, 13. новембра 1944.   У ноћи „дугих ножева” без икаквог суђења побијено је, да се зна, 28 грађана Цетиња. Међу њима су били професори: Илија и Михаило Зорић, Јоко Грујичић, др Јован Петровић-Његош и Николај Дориамедов, управник позоришта Марко Драговић, предсједник општине Томо Милошевић… Свих ових година једино је ген. пуковник ЈНА и народни херој, инг. Блажо Јанковић о овоме проговорио и објаснио разлог ликвидације сљедећим ријечима: „Њих су убили ђаци-понављачи“. Овакви поступци су упрљали ослобођење земље од непријатеља и предодредили нашу садашњост, јер земља у којој убијају угледне и паметне мора пропасти и доћи на дно цивилизацијског прогреса.   Довољно је погледати чињенице да би се схватио однос милитантног бољшевизма према грађанском Цетињу. Одлука да више не буде престоница никада није донесена, већ је ова отимачина „провучена” кроз члан Устава гдје се констатује „главни град НР ЦГ је Титоград”.   Убијање тзв. грађанског и монархистичког духа Цетиња не очитава се само кроз пресељење државних и културних институција, већ и кроз пљачку музејских експоната. Цетиње почиње да тавори, други му кроје капу, други, често и полуписмени, одлучивали су му о судбини.   Деградирано је чак и од стране многих Цетињана који се нешто питаху. Некада сједиште многих владика и владара црногорских, престоница једне мале, али храброшћу и духом велике државе, дика Црне Горе и свеколиког Српства, Цетиње се нашло у ритама, идеолошки осуђено да постане резерват. У том резервату сам рођен и провео дјетињство.   Вријеме када сам био градоначелник Цетиња поклапа се са временом обнове читавог Историјског језгра Цетиња и културно историјских споменика у општини Цетиња послије земљотреса (1984-1989) тако да су и резултати лако видљиви. Послије седамдесетих година прошло вијека Цетиње се захваљујући прије свега електроиндустрији ,, Обод“ убрзано развијало као један од привредних центара на пољу индустријске прераде и трговине тако да сам као градоначелник наслиједио повољне услове за даљи развој ових дјелатности. На крају мог мандата 1990.године Цетиње практично није имало незапосљених и у тадашњем економском систему је имало позитиван салдо.   Послије деведесетих година прошлог вијека дошло је до ратова и распада тадаше Југославије. Свјестан да ће се Цетиње у новим околностима тешко моћи и даље развијати као привредни центар ја сам тада покренуо иницијативу да му се врати оно што му је отето послије 1945.г. тј да му се врати статус престонице Црне Горе. То је и усвојено 1992.г. али умјесто стварне оно је данас само остало као ,, папирната“  престоница Црне Горе.   Нажалост неокомунистичка власт са новим идеолошким пројекцијама од Цетиња су створили полицијско-политичку ,,позорницу“ чије конце и даље повлаче из Титограда (Подгорице), а младе и недовољно информисане усмјеравају против своје браће и своје Цркве. Не знам да ли добро виде моји Цетињани да им је додијељена улога политичке и „вјерске” позорнице од које личне користи убирају властодршци ван Цетиња.   У граду практично ништа не ради јер је привреда потпуно уништена , новца нема и град тавори, ,док се рискантне политичке и „вјерске” авантуре великодушно препуштају цетињанима. Између посљедња два пописа оно је изгубило 20% становништва са тенденцијом даљег исељавања посебно младих школованих људи.   Једна објективна анализа сигурно би показала да је комунизам и нео-комунизам, који је данас на сцени, уништио Цетиње. Није тешко доказати да је Цетиње, док се држало српства и православља, напредовало као административни, културни и вјерски центар Књажевине, Краљевине и Зетске Бановине. Када је преведено, или боље рећи, силом власти преведено на атеизам и антисрпство, када се одвојило од своје природне матице, оно у сваком погледу назадује.   Колика је снага Митрополије црногорске-приморске, кроз народ који је подржава? Везано за изазове са којима се у данашњој Црној Гори суочава.   Сама чињеница да је преко 100.000 људи потписало петицију која је и даље актуелна  а односи се на противљење  покушају да се кроз ,, Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница” отме имовина Митрополије и других православних епархија у Црној Гори, сама за себе довољно говори. Само слијепи данас не види да је на дјелу кроз покушај стварања наводних самосталних цркава у оквиру новостворених држава у Европи, уствари  да се разори цјелокупна Православна црква као јако ,, везивно ткиво” свих ових држава.   Није тешко доказати да аутокефалне цркве у православном свијету нијесу без изузетака „устројене као националне”, као ни да није тачно да „нема народа или државе без своје самосталне Цркве”, како то тумаче атеистички „реформатори православне цркве” из дукљанско монтенегринских  магли. Да се ради само о дукљанским маглама довољно говоре следећи примјери:   Александријска Црква, у диптиху Православних Цркава прва послије Царградске,  има јурисдикцију над читавим афричким континентом који данас има 56 држава и ко зна колико нација. Дакле над  не само над једном државом или над неком од нација  . Александријска Патријаршија има епархије у Египту и 9 епархија широм цијеле Африке; у Судану, у сјеверној и Јужној Африци, у Родезији, Етиопији и Камеруну. Православна Црква највише се шири у Кенији, Уганди, Заиру, Таназанији и Гани. Језик у Литургији је грчки, арапски као и разни афрички језици.   Антиохијску Цркву чине Арапи из Сирије (6 епархија), Либана (6 епархија), Ирана, Ирака, Кувајта и Саудијске Арабије, као и неких предјела Турске. Ова патри- јаршија под својом јурисдикцијом има арапске православне епархије у Америци и Аустралији, са око 800.000 вјерника. Сједиште се налази у Дамаску, а синод у Бејруту. Језици Литургије су грчки и арапски.   Јерусалимска Црква обухвата, поред православних Грка, православне Арапе у Израелу и Јордану(подаци о црквама из књиге римокатоличког теолога др Јурија Ко- ларића „Православни’, Загреб 1985. ст. 111).   Јасно је да се из ових лако доказивих чињеница може уочити да аутокефалне цркве не морају бити ни националне нити омеђене границама државе. Потпуно је јасно да има много народа, нација и држава које немају своје самосталне цркве. Не треба заборавити да су аутокефалне цркве не морају бити ни националне нити омеђене границама државе. Не треба заборавити да су аутокефалне цркве, Александријска, Атиохијска и Јерусалимска, једне од најстаријих Православних цркава, и нијесу их створиле партијске организације и удружење грађана – атеиста.   Наум слуганске власти у Црној Гори која извршава туђе налоге је потпуно јасан, посебно ако се има у виду да је потпуно другачији однос када је у питању Римокатоличка црква и Исламска вјерска заједница.   Када ће у Црној Гори да сване рујна зора, по мјери свих њених грађана?   Не бих желио да будем песимиста, јер сам по природи оптимиста, али тешко је очекивати да у овако подијељеној Црној Гори ускоро ,, сване рујна зора по мјери свих њених грађана”.  Све док се не промијени ова клептократска власт, која опстаје на перманентним подједала које вјештачки ствара газећи елементарна људска права православног и српског народа тешко да се може нешто промијенити, јер ,, вук длаку мијења али ћуд никада”. Другим ријечима, треба размонтирати механизам који је на дјелу у Црној Гори од 1945. г. до данас да би могли очекивати да ,, сване рујна зора по мјери свих њених грађана”.Само слијепи не види да је у Црној Гори на дјелу неокомунистичка диктатура а не демократија, коју нажалост толеришу инострани центри моћи којима оваква ситуација одговара.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Бранко Авдагић,
      Чланак из првог издања Енциклопедије Југославије. Показатељ тадашњег времена.
    • Од Бранко Авдагић,
      Као препорука за читање штампаног издања.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...