Jump to content

Црквењак :)))

Оцени ову тему


Guest свештеник Иван

Препоручена порука

  • Одговори 235
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • 3 weeks later...

Легални финансијски токови у СПЦ

Дошо господин попа с годишњег, треба поправити црквењачки буџет некако а никакви дешавања на видику у скорије време нема у тефтеру прибележених. Дође ми понекад да измишљам требе и упишем у тефтер , па тако размишљам како би то било да рецимо упишем рецимо Јанко Јанков слави завет свету Петку , те му ондак ја и господин банемо кући а он човек ни не зна да слави ... ал неиде тако, све је у Божијим рукама па чак и ми црквењаци.

Седим тако кући и бавим се нишчим, кад после пар дана зове госн попа вели имамо једну сарану. Штоно реко народ док неком не смркне црквењаку не сване. Сав хепи отрчим на мом тротинету до господина спремимо се и одемо те обавимо сарану. Муштерије задовољне , баба је ионако имала преко 90 година , али да плате ни говора.Обећали попи да ћеду доћи сутра. Од тог обећања прође тако једно недељу дана дође на ред и друга сарана а они први се не појављују. Кад и ови други дадоше обећање господин већ нервозан а немож ништа .

Тако две саране обавимо о свом грошу, а после недељу дана имадосмо једно крштење , међутим ни ту се нешто не овајдисмо, но то нам не би жао пошто је нека сиротиња у питању. Две недеље тако прођоше од попиног повраћаја из туризма а белог динара не видех. Потом прође и једно венчање где једва неку цркавицу напабирчисмо а и то је сазнало цело село ко да смо добили на лутрији иако искрено да кажем вако у поверењу кум је једва одрешио кесу а младожења чим се исликово одма је шмугно из Цркве ни довиђења није реко. Видим ја да господин није у елементу па реко да му предложим за следећи догађај да ја преговарам око плаћања. Он се мало вајко те оће-неће и на крају пристане. Ајде - вели он мени- овај пут ти преговарај па ако буде неке вајде онда ћеш ти вазда преговарати.

Иначе венчања се састоје из три дела , први део је сам чин венчања који траје од 20 минута до пола сата све зависи од попа,а други део је фотографисање са младенцима који траје исто толико у зависности од фотографа, и трећи део је вијање по цркви кумова и младенаца да плате венчање. Овај први део венчања никада ми није тешко падаo, други део ми је увек најтежи а трећи ми је занимљив јербо тад најбоље сазнам каки су ми мештани.

bestezinskovencanje1.jpg

Тако једног лепог дана дође у порту један чича , паор , нако један од имућнијих, сав се нацифро тражи господина.

- Шта вам треба господин? - питам ја.

- Тео би нешто с њим да диваним.

- Јел да се исповедиш или да заказиваш нешто?

- Та шта имам ја да се исповедам кад нисам ништа згрешио, нормално оћу сину да закажем венчање.

- Аха значи венчање ?

- Та да.

- Па ево саћемо да га закажемо , ајд замном.

Отворим ја тефтере припремим једно пет оловака да изгледам важнији , узмем књигу венчаних као да ћу нешто да пишем тамо и узмем онај лист што се попуњава ко је ко и одаклен је и ди је крштен и да ли је, и ко је кум а ко младожења а ко су им родитељи и тако то.Све ја по реду али на тенане питам чичу а он одговара још полаганије све некако достојанствено ко да жени принца од Монака а не сина паорскога.

Е кад дођосмо до плаћања видим ја он би одма да му ја кажем колико то стоји па да се мало ценка , али нећемо се играти више тако по старим правилима.

-Јели чича то ће бити нако мање венчање како чујем у селу да се дивани?

- Ма ко то вели , да му ја *** ?!!

- Та шта знам , био сам јуче код Милета у кафани па чујем тако људи диване ...

- Е вала нека они *** колико год оће , али ја мом сину нећу правити сиротињску свадбу.

- Та добро шта се ома једиш , нисам те ја мислио вређати , него ко велим ако је тако...

- Ништа није тако да знаш , лажу кере сеоске , имаћу госте и из Америке а са њине стране (тј.младине) доћићеду њих 200 гостију а са наше још више...-излете се чича

- Уф па то мора да пуно кошта ?

- Нека кошта шта кошта!

- Онда вам неће бити пуно да дате и нама за Цркву неку цркавицу?

- Реци ти мени колико треба и немој ми ту сад увијати. - дрекну чича.

- Та шта знам , немамо ти ми ценовник зате ствари , то је ваша добра воља , ако немате сад , можете ви ...

- Шта бре немам сад , ево - И извади чича све црвене које је имо код себе и метну на астал .

- Полако бре чича , биће то пуно.

- Е вала неће бити пуно. Толико ја дајем за венчање мог сина , и немој да чујем по селу после да си причо како за Цркву нисам дао ни пребијене банке , ко што умеш да причаш.

-Не брини чича нећу , ја само причам онако како јесте , а сад јесте да није тако.

И тако оде чича сав пун себе и нарогушен .

Следеће венчање дођоше ми млада и младожења и младожењин отац.

- Помаже Бог - веле они мени.

- Бог помогао.

- Ево ми би да закажемо венчање .

- Ево саћу ја да припремим тефтере.- И отворим ја све књиге које су се нашле на столу као нешто треба у њима да видим , па гледам , гледам. - А извинте за кад је то венчање планирато?

- Та ми би сад у суботу у 14 сати.

-Ууууууу не знам како ћемо сад то , то је црвено слово , знате господин ујутро служи литургију а после подне му долази нека делегација , та стварно не зна да ли ће то моћи.

- Ајде црквењак види , немој сад да нас стављаш на муке, па све смо заказали и ресторан и госте , све живо , како сад да отказивамо ?

- Хм, не знам стварно шта ћемо сад, а велите и ресторан сте заказали?

- Па да већ смо и капарисали унапред и узели смо и конобаре све је заказано , како сад људима да откажемо они нам нећеду вратити новце.

- Е па јесте то је баш нако незгодно.

- А јел може та делегација да дође неки други дан ? -Улеће отац Младожење.

- А то неће моћи, знате то је једна врло важна државна делегација и они су се најавили још пре пола године.Ето да сте се ви најавили пре њих , ми би сигурно њих ондак померили.

- Па ко је знао пре пола године да ће бити свадба . - Излете се младожења, што ће рећи да је греда да се свадба што пре обави.

- Знате како неке ствари ипак треба млого раније заказивати.-Отежем га ја.

- Хм , та не знам шта сад да радимо црквењак.- Вели отац.

- Па не знам , мислим не би да вас уцењивам , али можда ако бисте оставили и господину неку капару , знате каки су попови , можда он ондак то не би одбио.

- Ајде , ајде молим те црквењак узми ти ево ти капара и реци господину да си ти узо паре унапред па сад немош да вратиш.- Вели отац и извади повећи бунт новаца.

- Јао па немојте молим вас , та како ћу ја сад то , мислим мож господин да ме најури .

- А ево црквењак узми ову ракију па му однеси кажи ти њему да се ми ето извињавамо , али тако је искрсло.

- Ајд , видећу некако да то изведем, али немојте се млого надати , а ако све буде како треба јавићу ја вама за сат или два , јел у реду ?

- У реду је црквењак , у реду је.

И одоше, ја прошетам мало око Цркве , одем попијем кафу, седнем запалим једну и позовем их :

- Ало, црквењак је овди.

- Реци брате шта си урадио ?

- Пази , попа је реко да може , али само да скратите сликовање , јер то обично најдуже траје како би он мого да стигне да се види са делегацијом.

- Ма нећемо ни довести фотографа у Цркву , нема никаквих проблема, фала ти брате црквењак, рачунај да смо ти дужни за ово.

- Та нема на чему, и ништа ми нисте дужни.

После пар недеља долазе ми неки гастарбајтери, сви наши гастоши су наоко побожни углавном честити људи , али у суштини више сујеверни него верни, исто оћеду да закажу венчање, али пошто су људи у годинама јасно је и мени и њима да цркви нећеду дати ни цвоњка.

- Јели црквењак колико то кошта ? - Среза матори младожења у старту.

- Знате то је вако како да вам кажем Божја воља.

- Како мислиш Божија воља? - Збуни се старожења.

- Па ето тако.

- Ма колико је то новаца?

- А немамо ми цену за то.

- Па ти реци оквирно.

- Оквирно је етооо.... колико Бог хоће.

- А колико је то колико Бог хоће?

- Бог зна.

- Уф цквењак , ти си мало звекнут човек, ево теби 200 евра , ја сад стварно не знам колико то Бог хоће , и ево ти још 50 евра да узмеш свеће за жртвеник , па ако сам погрешио колико то Бог хоће , макар да прислужим овим свећама, ето јел то доста?

- Доста , Божја воља!

Одоше .Тотално збуњени.

Још једно сам венчање заказиво и ондак је господин реко да је доста, да то не чиним више јербо су људи почели свашта да причају по селу а највише како је црквењак потпуно луд а попа му дао књиге да уписива, па вели ако дође до владике биће свашта.А то венчање сам вако заказиво:

- Ви сте отац младин?

- Да .

- Аха , а где је младожењин отац?

- Нема га , умро је.

- Аха, добро , значи неће то бити велика свадба?

- А што питаш?

- Знаш , ми имамо одма после венчања молебан за здравље , па ће ту доћи доста болесних људи па реко да не чекају.

- Неће бити велика свадба , биће нас тако око 40 све укупно.

- Аха , а јесте ли ви већ све заказали у општини и ресторану?

- Јесмо .

- А реци ми ако није тајна , колико вас је изашао ресторан , наиме мој сестрић би требо сад за који месец да се венчава па се распитује тако оквирно да зна?

- Па види 15 евра по особи , али све са салом и аранжманима .

- Па није то много , а ?

- Па и није, мислим да је већа свадба било би али вако за мању није много.

- А реци ми колико сте плаћали конобаре?

- 60 евра .

- Све конобаре 60 евра?

- Неее , сваки конобар је по 60 евра. - насмеја се отац младе.

- Хм, то ми је некако много.

- Па јесте али шта да радиш.

- Па ништа, него ево овако сад смо пописали све податке , и остаје још само да се договоримо око даривања Цркве тј. попа, ајде да не подцењујемо попа , ипак рецимо није за поредити један поп и један конобар, мислим немојте ме погрешно схватити не подцењујем ја конобарско звање, сваки частан посо је за похвалу но ипак свештеник је свештеник. Тако да ако сте за конобаре издвојили 60 евра ето ви се равнајте наспрам тога, мислим да не подцењујемо свештеника, јел.

- Пази мајку му црквењак , видиш никад нисам на овај начин размишљо , а у праву си , стварно ако смо конобаре платили 60 евра како онда попу да дамо три иљаде што смо мислили испада да је поп јефтинији и мање вредан од конобара , а без попа ни нема венчања.

- Па да, у праву си .

traziodstetunevjestekoj.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 months later...
  • Гости

Опљувано село I

- Ајде дижи се! Ајде устај чујеш ли !

- Ма пусти ме, бре.

- Тражи те полиција !

- Каква полиција ?

- Рале пандур и још један с њим.

- Па шта оћеду?

- Да устанеш!

...

- Добар дан , којим добром ?

- Добар дан црквењак , треба да пођеш с нама у станицу.

- А што?

- Да даш изјаву.

- Какву изјаву ?

- Само се ти спреми , тамо ће ти све објаснити.

- А о чему се ради ?

- Не знамо ми ништа, тамо ће ти рећи...

...

Дан раније

- Које је он ђубре, еј бре, какaв је то човек !!!

- Јеси ти Боле њега видео како се он кези , а она ћурка као жали га нешто ?!!

- Ма да , ма знао сам ја ...

- Ја нисам знао , мајке ми , увек ми је нако делово пристојно.

- Е таки су најгори , вамо све нешто меде а иза леђа нож у срце.

- Мислиш нож у леђа ?

- А исто ти је то...

- Како нас наружи битанга једна!!!

- Ма ја ћу њему главу разбити , помињо ме је тамо на телевизији сад ме све комшије гледају попреко.

- Видиш ти ово мој црквењак , ово су ти брате последња времена , лепо је тамо реко неки поп да је тај телевизор један ђаво , каже унели сте ђавола у кућу а рогови му остали на бандери.

- Па јес , реко је поп... мислим није баш тако реко ... ал је реко...

- И мене је опљуво , а ја све ове године мислим ето нема никог свог , помаго му ... и њиву сам му оро за џабе ни за чорбу нисам кинту тражио...

Лале који је са Мирчетом био најбољи френд , заједно по кафанама , заједно у друштву , који му је дао паре да среди кућу која му се рушила на главу , скупио обрве , намргођен , ћути.

- Ајде Лале што му нико "није помого" , него вели да су му комшије загорчавале живот , како може тако да лаже, а ди су му комшије с једне стране ћошак од шора а с друге стране пуста кућа од оног маџара што се обесио пре двајес година, а она глупача клима главом јес видо ти то Лале , глупача што није ошла код њега кући да види ди је и да пита нас мало вако о свему...

- Ја мајке ми нисам мого да верујем кад је реко да су му и оца због вере малтретирали , још ћемо сви испасти неки верски лудаци.

- Каже оће своја права. Каква права болан , он је једна ленчуга, оће он да се слика на телевизији ко они у великом брату , па да лежи по цео дан и да га неко плати зато , ето зато је он направио тај спектакал.

- Маре ајде наручи још једну туру- проговори Лале па се окрену мени:

- Реци ти мени Црквењак ти би требо знати , кад он то нас тако пљује, да смо комунисти и безбожници и да у цркву не идемо и да се Богу немолимо, реци ти мени колко је он често ишо у цркву ?

- Ја га нисам видо никад.- Рекох.

- Па ни ја га нисам видо. - Вели Маре.

- Маре да се не лажемо , ни тебе нико није видо близу цркве а камоли у цркви.- Рекох.

Остали се насмејаше.

- А што онда лаже на телевизији како је он пример да су му угрожена верска права и слободе?

- Од куд га ја знам.

- Можда је муслиман ?- Јави се Дуле .

- Ајде Дуле , који се то муслиман зове Мирче ?Шта га и ти сада петљаш.-Разгневи се Лале.

- Шта ти кажеш црквењак?

- А што сте за мене запели, ја знам ове наше бабе и снаше што долазе у цркву , мушки слабо долазе , а Мирче није никад.- Рекох.

- Значи није?!!- Продера се Лале - Е па кад га ја уватим убићу га мајке ми , онако да опљује село и мене ,а ко брат ми је био.

- Јесте , био ти је ко брат док му ниси узајмио паре , а онда си га и ти отписо.-Излете Маре.

- Нисам ја њега отписо , него је он мени отписо свој дуг , а ја сам само тражио своје и то после пет година, еј пет година а и онда не би тражио да ми није требало. А и тад се ја нисам посвађо са њим , зашто да лажем и онда... и после тога смо се обилазили.-Вели Лале, мало постиђен.

- Значи није долазјо уцркву ?- Упита босанац.

- Ето није. Јел треба да вам цртам?!!- Рекох.

- Е јесте једаред- Јави се Бата.

- А кад то молићу ?- Упитах .

- Ономад кад се дрогиро.-Рече Бата.

- Не сећам се ни да је долазио , ни да се дрогиро.- Рекох.

- Јесте , јесте, дрогиро се, ето питај Лалета , зато му и дугује паре.-Опет ће Бата.

- И? -Рекох.

- Па ондак је долазио у цркву. Пито је попа да му чита молитву против дроге. А поп побего од њега и реко му да му више не долази да му не би децу заразио тијем дрогама.-Развезе Бата.

- Јели ? А како ја за тај случај не знам, кад село нешто измисли онда је измишљено, а ја и дањивам и ноћивам код попа па још не чу тако нешто.-Рекох.

- А ти вајек брани те твоје попове , па и они су људи, што ако се поп уплашио за своју дјецу, и ја би га оћеро .-Вели босанац.

- Ма нека само ви петљајте , и онако ништа друго не знате, треба још до владике да дође тако нешто и оде попу брада, због ваше језичине.-Рекох, више вако уплашен за себе него за попа.

А босанцу изгледа није била јасна та моја бојазан па се настави:

- А што би владика бријо попа што чува своју дјецу?Е црквењак која с ти будалетна!

- Можда зато што му није чито молитву против дроге?-Рече Маре.

- Та така молитва и не постоји, ваљда ја знам.-Рекох.

- Е баш ти знаш , мора да постоји, чим постоји дрога мора и молитва.-Рече босанац самоуверено.

На то све Лале улеће невезано: - И шта он сад оће коју П.М. ? Нико му ништа лоше није урадио, нико му на жуљ није стао, нико му није реко ни тамо се даље , ШТА ОЋЕ?!!!

- Нас је узо на зуб , све нас је попљуво, ја кад га видим ...- Рече Маре.

- Знам ја шта је њему!- Улеће пијана пијачарка Дара.

- Ајде ти ћути , туко, лај за својим столом!-Одбруси јој Лале.

- Јесте знам !У секту је он ошо .Ето вам Панта питајте њега- Виче пијачарка.

Сви погледаше у Панту који је тек ушо , а Панта неко изгледа ко Ташко Начић , буљав и сметен.

- Панто долаз вамо!-Продера се Лале.

Панта се окреће око себе, Лале се поново дере, Панта полако прилази асталу.

- Јели Панто , јел истина да је Мирче у некој секти?- Пита Лале.

- А што то мене питате? - Нађе се Панта увређен.

- Мa, није то... нема то везе с тобом.. нисмо ми ништа мислили... знамо ми да си ти суботар, ви сте наши људи... него пијачарка нам каза да те питамо - Једва срочи Лале.

Панта ћути.

- Ајде Панто , ош попити нешто, мислим кафу или чај...знамо ми за те твоје обичаје , нећемо те терати да пијеш с нама ракију?-Рече Маре да га мало раскрави , мада која вајда од кафе или чаја кад једино ракија отвара душу.Али Панта је суботар , рођен је у суботарској фамилији, а они "зна се" не пију.

Панта нако преко воље да нас не увреди , прифати да попије чај .Остали с одобравањем ко да за славу наздравља с најбољом ракијом уозбиљише се да се не спрдају с Пантом што пије чај.

- А ето ... то што ме питате...ја вам могу касти...али да не будем ја после крив ако ви њега нападнете ...-Поче Панта да тегли.

- Ма ко... ?!

- Ми... ?!

-Таман посла... !

- Што би ми ...?!

- Ајде , свашта, та немислиш ваљда ...

Сви одједном почеше да се правдају. А Панта онда полако настави:

- Та и није нека тајна... Мирче је био на лечењу од дроге у оној организацији ... у граду , имаду они неко своје име, али се ја не могу сетити сада... - Развлачи Панта и даље.

- То је код оних калуђера у манастиру!- Повика Дуле.

- Е није у манастиру, него у граду , то су неки фини људи, и није код калуђера.-Рече Панта озлојеђено на помен калуђера , ко да је неко помено ђаволе.

- Па где је онда мајку му ?- Прогрме Лале , који је тад скочио и нако крупан учинио се још крупнији , тако да је Панта побелео.

- Полако људи , ајде да не плашимо Панту .-Рекох: - Јели Панто јел то у оној организацији где се изучава библија ?

- Е јесте , тамо је , код њих био на лечењу- рече Панта.

- Значи опет неки попови !-Одвали Лале.

- Ниисууу поопоовии , већ сам казо да нису.-Просикта Панта сад већ јако озлојеђен.

- Полако , бре , Лале , полако, нису то попови, лепо ти Панта говори.-Велим ја: - А јели Панто, а кад се излечио од дроге јел осто код њих?

- Није , онда је Мирче дошо код мене и пито ме да му будем кум на крштењу.-Рече Панта, тријумфално.

- КУМ?!!! ( сви у глас загрмеше)

- А како ти да му будеш кум...кад ти ниси Србин, овај јеси Србин него мислим ниси православац овај оћу рећи јеси ти наш човек али си бре суботар брате па то сви знамо , јел?!- Збуни се Лале у дефинисању Пантиног статуса у нашем српском тј. православном друштву.

- А ђе би се он крстијо болан ондак?- Улете босанац :- Знам ја прешо је у шокце , то све они кувају и ово на телевизији је њиово масло!-Разјари се босанац.

-Ајде босанац ћути мало!- продера се Лале :-Ајде Панто настави ти.

- Мирче се крстио у граду , нисам му ја био кум јер се није крстио код нас адвентиста него у другој цркви.-Вели Панта.

- Ето јесам реко !- Продера се босанац.

- Ето ти сад !

- У којој цркви?

- Да није у џамији?

- Можда је сатаниста?

- Можда је код оних других попа?

Поче комешање у кафани.

- Ама људи тишина!- продера се Лале опет : - У којој цркви се крстио Мирче , кажи нам брате већ једном !Како се зове та црква?!!

Панта се сад уплашио , па ни да бекне , а сви чекају са великим нестрпљењем, на крају једва некако промуца:

-Хришћанска црквена заједница, ето тако се зову.

Тад Сале мртав пијан улете у целу причу :

- Ееетоооо ! Знао сам ја ! Ти хришћани су побили све оне научнике и ложили су људе на ватри , знате ли ви да би се ми сада возили у свемирским бродовима да није било тих хришћана!

Сви погледаше Салета онако мало зачуђено као да су замислили над судбином научника и поново се окренуше Панти .

Лале устаде и рече:

- Ко је за то да идемо у ту заједницу да нађемо Мирчета ?!!

Већина се сложи да је то најбоље , да одемо лепо тамо , да га извучемо да он нама ко човек у очи објасни шта има а не нако преко телевизије ко неки педер.

Таман се почеше сви спремати а Панта по први пут јави се самостално:

- Ал они нераду сад ујутро , него је код њих служба навече око шес сати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Опљувано село II

Извињавам се што наставак касни месец дана , наиме баба је узела свеску мојих сочињенија мислећи да су новине , па је потпаљивала ватру с њом, једва сам сачувао два-три листа па ћу морати на основу њих да реконструишем запис догађаја.

moja-baba-jelena.jpg

Наиме како свеска(бележница) каже а тако је и било , увече око пет сати , већ беше пао мрак , дођоше колима по мене Лале и Цига Јоца .

У кафани се окупило друштванце , сви оћеду да иду у ту хришћанску заједницу , нас једно петнестак на броју.

Док је свако завршио своје пиће , спремимо се и кренемо.Кад смо стигли у град , а оно све окићено , чека се нова година , троши се државна струја , крадуцкају се паре на све стране, нећу сад да кажем да је онај двојац што га у граду зову Родни и Дел Бој ( Јовановић/Павличић) крив баш за све има ту и кумова и родбине и разних других , али то свакако није писало у бележници па ћу да прескочим те детаље, избори ћеду ускоро па нек сваки види шта ће и како ће.

Никољдан још није био прошо( барем у бележници тако пише) .Наиђосмо ми на ту улицу, али од цркве ни трага ни гласа , има нека нова зграда и видимо ми тамо се окупља много људи, сигурно је то сложимо се сви у глас.

Неке две девојке , лепо скоцкане ко код нас у селу на свадби , иду у том правцу , Дуле их је пито , нисам ја (ово ако чита моја жена да зна ) , кад је чуо да ће и њи две тамо Дуле се одједном промени за 180 степеница те поче причати нако грађански , ко да никад села видо није , Лале га одалами по леђима и затвори прозор.

Паркирамо се ми испред и изађемо.

Е , ал како сад ући унутра ?

Тамо се окупила све нека младеж , од наших вршњака слабо ко има, сви лепо обучени и културни.

Кад смо се сви скупили , стојимо тако пред улазом а не улазимо. Лале који је највише био за то да дођемо овде и видимо каква је то банда што је Мирчета окренула наопако сад је већ оладио и био је готов окренути се назад.

Утом Дуле дотрчава , каже видео је Мирчета кад је диванио унутри с оним девојкама и прошо је поред њега ко поред гробља , ни добро вече ни помоз Бог.

Е Лале се опет зацрвенео у лицу , даде руком команду ко партизанима пред јуриш и ми сви за њим , одлучно уђосмо нако партизански.

На улазу нас дочекаше неки момци и девојке , све са кезом од ува до ува , лепи па млади па дотерани, па пристојни, па све нешто меде , ко кад идеш на онај мултилевел што продају оне усисиваче и остале скупе ствари .

Рекоше нам да ће служба почети за 15 минута и да идемо право па десно у салу и да поискључујемо телефоне.

На уласку у салу још једном нас опомену да искључимо телефоне , а то је ко нека биоскопска сала , већа од наше сеоске за три пута и има бину онако мало подигнуту.

Ови што нас дочекаше на улазу распоредише нас тако да нас одма раздвојише на три групе, мене , цигу и Лалета у једну групу а остале нисам баш све ни видо како. Спроведоше нас у редове и ми седосмо, дође и остали народ што се туј скупио.

Лалету не би баш право што нас раздвојише .

Ја сео па размишљам , е да је нама вако у цркви омладине... па да дочекују људе ... па да се смешкају... па да има макар неко да каже да се искључе телефони не би пола литургије зврцкали... или да вако имамо младих па да чтецирају што кажу новине црквено обезбеђење у белим одорама или мантијама , а ми једва попиног млађег наговоримо да обуче стихар. Ал нема тога брате код нас , све је то код нас другачије и ма колико да ми се ово свиђало и да видим колико је практичније некако сам навико на оне наше намргођене бабе које те на улазу дочекају ко одред за стрељање и право да ти кажем кад би вако нешто видео код нас у цркви ја би се уплашио.

Овде сад нема текста , нешто је мрљаво и не могу да прочитам , баба је одрадила свој део посла.

Кад у једном затворише врата. Попалише се неки рефлектори ( ту би сад наш попа да се то десило код нас одма пито ко ће да плати толку струју) , сва она дворана засија од осветљења. Изиђе неки момак на бину , нако као мало проћелав , колико сам ја видо с мог места, са брадицом , а Лале скочи :

- Види нашег малог Николице !!!-Продера се, а около га сви гледају ко будалу, али се ипак сви кезе.

- Ко ти је тај !- Викнем и ја , а ови около и даље се кезе али некако се и криве .

- Ма то је од једног мог пајташа син , он ти је завршио оне велике поповске школе па сад у школи држи веронауку ! - продера се Лале опет, а ови около се сад већ не кезе него нас само стрељају очима ко и оне наше задушне бабе, само што наше бабе то раде ома на почетку и не кезе се уопште.

- Лале , мајке ти шта лупеташ , па ово је секта ! - Продерем се ја, а сад нас већ сви из нашег реда и оног иза гледају као да смо у најмању руку усташе.

Лале се баш узнемирио , па још кад сам му реко да је ово секта ,као да је тек тад сватио где је дошо, седе доле , и умири се.

Овде опет фали текст...

Проповедник " дечко који обећава" , држи неко слово , прича о неким друштвима о неким наукама о религији и рату и тако нешто све млого паметно тако да га пола нисам разумо.

А затим најављује неке госте , Енглезе. Они се пењу на бину, смеју се ко неке будале,диване на енглеском , а она омладина их помно прати ко да сви знају енглески , а можда и знају ...

После Енглеза сви устају , преко платна на бини иде неки текст , имају и живу музику неке тамбураше на гитарама, и сви певају и тапшу рукама .Затим опет сви седају, ја видим и оне наше сеоске будале из друге групе исто устале и тапшу рукама.

Појављује се нека женска , нако ружњикава , и крештавог гласа , прича нешто о Богу , али има чудан акценат ко да је Маџарка .

Поново се на бини појављује "Николица" , "дечко који обећава" (само не знам коме)...

Затим чита неки пасус из Светог Писма , па га тумачи и могу ти рећи да није омано.Види се да момак добро капира Писмо.Примети се да га публика симпатише, мора да им је он неки главни или барем јако значајан.

И за крај "наш Николица" поручује свима:

- Ви знате да ваше комшије , ваши познаници и рођаци који су католици или православци сада прослављају Божић, Нову Годину, св.Николу и друге сличне празнике.Укажите им поштовање. Честитајте им празнике. Пожелите им срећне празнике.Реците им Христос се роди.

А сви са одобравањем прихватају ове речи и смејуље се , никакав отпор овим речима не видех, сви се слажу да је то нешто јако добро и битно и примети се да публика није ово први пут сад чула из уста проповедника , а он "наш Николица" наставља даље:

- Ми знамо да су то сујеверја , и празноверице, пагански обичаји у част сунца , који немају везе са хришћанством, али ви немојте својим поступцима увредити ваше комшије и пријатеље, познанике или рођаке. Већ будите хришћани и пожелите им срећне празнике . Будите свима све не би ли како кога придобили за веру.

- Црквењак !!! Црквењак !!! Чујеш ли ти овога!!! Па ови нас зајебавају !!!- виче Лале

А ја се заблено па не могу да верујем шта се дешава. Лале се подиго па млатара рукама , на крају ме зграби под мишку и поче вући према излазу.Цига Јоца скочи за њим. скочише и остали сви сем Дулета који је остао са оним женскима.

И сви нагрнусмо на излаз, Лале бесан ко рис , седа у кола не гледа ко је сео ко није , пали кола , ја и цига улећемо у последњем моменту , ћутао је до села.

Кад смо дошли у кафану Лале се разгаламио , поцрвено у лицу , мислио сам пући ће.

Лалету је иначе мало фалило да полуди , прво га је Мирче испљуво код неких маџара паора од којих је лале узимо земљу у аренду па му ови одказали, Лале му је то опростио, затим му није вратио паре, а на крају га је поменуо и на телевизији , а сад још и овај проповедник који третира православце као неке будалетине , Лалету је прекипело.

Ми смо га смиривали у кафани али није вредело , потего је подоста ракије и ошо кући да спава.

Међутим ту ноћ Мирче је дошо код Лалета , а то ми нисмо знали , и чекао га је кући све док овај није стиго из кафане , а онда му је свашта псовао и био је киван на Лалета што је овај са свитом дошо у његову секту.

И наравно Лале га је одвалио од батина.

batine.jpg

________________________________________________________________

Добро и шта сад имамо ми с тим што је Лале у својој кући истуко секташа? - Пита Маре

Командир полиције некој женској:

- Пиши ! Изазивање националне и верске нетрпељивости, нарушавање јавног реда и мира, непријављено окупљање грађана с циљем нарушавања реда и мира...

- Стани мало - Прекинем га ја- Од куд сад националне нетрпељивости ? Бриши то , ако смо криви зато што је Мирче продо веру за вечеру , по питању нације нисмо криви.

- Е неће моћи !- Виче полицајац.

- А што молићу ?! - Вичем ја.

- Неће моћи ! Зато ! Што ! је сам Мирче изјавио јутрос да сте му ви тамо у секти псовали матер бугарску- Виче полицајац.

- Друг милицајац- јави се цига Јоца за реч- Ми сад први пут чујемо да је Мирче Бугарин...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Бајка у снегу

- Ало црквењак!

- Реци.

- Ај се спремај имамо неку сарану , па дођи до гробља око три , ја не могу упалити кола .

- Добро ми ниси јавио у 15 до 3 да се спремам, знаш да морам да пешачим по овом кијамету.

- Ајде , видећу ако буде мого доћи по тебе отац Мирко , јавићу му ја.

- А шта ће отац Мирко сад?

- Ма биће нас четворо , ја и ти и још два свештеника.

- Та кака је то сарана кад требају три попа и црквењак?

- Ма од онога Милета , што има фирму , знаш онога, њему је неко умро па су долазили малопре , ето толко знам и ја, само су узели свеће и рекли кад је сарана.

- Аха , од Милета, е па добро , ја реко да не идем на овај кијамет пешке и још за џаба, ал ако је од Милета...

- Видећу ја да дође по тебе отац Мирко , саћу га ја звати.

- Добро , ај видимо се...

...

После сат времена зове ме отац Мирко, каже стиже да се спремим. Спремим се ја , шал, рукавице, пинклице ( кад иду попови у овим количинама обично појац ипак носи све потребне пинклице) , чизме, и дебелу капу. Изађем на улицу, снег веје ли веје, пола метра нападо и још му није доста , пичи ко блесав. Мајко моја ово ће нас побити, сад на ову кризу народ нема ни за леба, још нам је само фалио овај снег.А и ови метролози појма немају , гледо сам дугорочну прогнозу на маџарима у јануару веле зима се завршава крајем фебруара , а сад је питање кад ће се завршити можда негде у јулу.

Иде комшија Лацика , једва се пробија, носи леба и још нешто у кесама .

- Ооо комшо , де си ти изашла по овај време овакав?

- Ево мало , комшо , да се нагледам ове лепоте од снега.

- Уууу комшо какав лепота од овај снега , ово је грооознооо комшо , видиш да нема некога на улици, сви се греју у кући. Немој се ти смрзавати , што не уђеш у кућу?

- Лепо ти кажем да сам изашо да гледам снег, што си досадан ?!

- Ја мислила комшо баш код тебе да дођем на кафу, да попијемо један мушки кафа.

- А који ћеш ми ти андрак?

- Немој тако комшо , морамо да будемо добри сомседи, видиш каква времена долазу, ово ће бити страааашниии суууд комшо , страааашниии...

- Ето ти сад ... сад сте и ви католици почели да се трипујете о "страаашнооом сууудууу" .

- Немој тако комшо , ми кришћани морамо да се држимо заједно , ти си неки божији човек , радиш у цркви као кантор( тако се код Маџара каже појац-помоћник од попа) ,знаш кришћански закон, није добро да се комшије не поштују.

- А јес , пише тамо свашта, а и нисте нам ви нека браћа , мало мало па пуцате на нас.

- Па добро сомсед, то није од Исусове вере , то је политика.

- А јес политика , а ваша вера је држава и бави се политиком, и онда се ти сад ту нешто измичеш од политике, ајд ти иди кући немој ме једити.

- Види комшо , да ти кажем , ја нисам неки шовиниста, јесам Маџар и ја поштујем своје, али мени Срби не сметају , ми смо заједно ратовали против Турака и овде смо бранили кришћанство и ја мислим да ће опет доћи време да ми бранимо кришћанство од муслимана . Ето видиш шта се дешава доле на Косову , то су муџахедуини , они ће нама на крају направити велика проблеми , зато ми морамо да се не свађамо, разумеш ?

- Е Лаци , знаш ти онај фазон кад су комунисти били код лале да га питају да ли у његовом селу има шовиниста?

- Хехе, пааа не знам...кажи.

-Па дођу они тако код лале и питају га " Је ли лало имал у овом селу шовиниста?" , а лала каже " Нема господине , ми толико мрзимо те шовинисте да смо их све истерали из села, ма толико их мрзимо , више их мрзимо него Маџаре!" , ето , хахахаха!

- Е комшо па ти мене зафркаваш .

- Ма иди , ди би ја...

- Добро комшо , ајд лепо смо диванили идем ја сад...

- Ајд у здрављу Лаци .

...

Снег ми нападо на главу толико да сам сав бео , ко снешко белић , иде неки бели голфић од снега се ни не види, видим да је то попа Мирко , па изађем на пут да свати да сам ја, он стане полако , све кола клижу по снегу .

-Помаже Бог оче Мирко, шта има код тебе на салашу ?

- О црквењак , доклеш бити блесав? Код мене је на "салашу" боље него код вас у "граду" , сам сам па ме брига.

- Него јел знаш ко је умро?

- Е немам појма, јавише ми малопре да је од онога Милета буржуја неки род...

- И мени исто тако ... ништа видећемо на гробљу, само треба се пробити сад до тамо, Миле ће добро да плати , чим је позвао три попа.

- Па наравно што мислиш да сам потего из своје парохије , него да зарадим кинту.

- Шта мислиш оче Мирко , а има свако да добије по 100 јерви ?

- Паааа, сад , можда ми попови а ти ћеш можда 20 , ахахахаха!

- Их који си баксуз , а што ја 20 , па ја на крају певам скоро све , ви само гунђате нешто...

- Е па ко ти је крив , што ниси посто поп.

- Значи тако? Протекција, класно раслојавање, шта ви мислите да сте ви нека виша раса?!

- Хахаха , ајде црквењак , немој ме засмејавати, вероватно ћемо сви исто добити, у сваком случају по овом невремену , и с обзиром да је у питању Миле , немој да бринеш...

136928.jpg

Дођосмо на гробље, друга два попа дошли су заједно, мој попа и "мрачајски прота" (онај поп из Бонсе). Изађемо из кола , кренемо полако до капеле , полако се уз пут сви испозрављамо, оно класика, попови се обично навикну на овакве ситуације и на невреме и на изненадне доласке на гробља , тако да се понашамо опуштено.

Прилазимо капели , видим ја нешто ми чудно још из далека , уочим бели крст.

- Људи и попови , ово неће бити уобичајена сахрана, ено бели крст- рекох.

Отац Мирко се сложи, рече - Изгледа да је неко млад.

- Уф , биће кукњаве -Рече "Мрачајски прота" .

Дођосмо сасвим близу капеле, призор да се заледиш.

У отвореној капели на белом малом постољу , стоји бели мали сандук у њему детенце које као да је сад заспало . Око њега млади родитељи имају туј око тридесетак година, више немају.Од туге не могу ни да плачу ни да наричу само цвиле .

Снег пола метра, све је у белом. Рекао би човек идила на гробљу ...

О Боже како снег може да буде црн.

Призор као из бајке , као трнова ружица, мало детенце лежи као да спава , на отвореном , на минус тридесет, све око њега у белилу , некако нестварно , толико нестварно да сам се уплашио. Узимам пинклице, постављам све , палим тамјан, руке ми дрхте, случајно ставим груменчић неког руског тамјана , ни сам не знам како се ту нашао, а он мирише предивно на овом оштром ваздуху на свежу боровину, атмосфера бајке употпуњена.Отварам требник, гледам опело .Не , неможе ово опело, ово уобичајено , где се помиње грех човеков, налазим страницу за дечије опело. Број странице 222 . Све ми постаје мистично , па и ови бројеви. Свештеници прилазе породици , изјављују саучешће.

Атмосфера и даље нестварна.

Све очекујем кад груну попови са басовима да певају да ће се некако слика променити.

Али они никако да почну.Нису то свештеници од јуче, сви имају више од 10 година стажа. Али они почели да се врпоље , окрећу се, гледају у мене, ни сами не знају како да се поставе и понашају.Сва тројица имају и малу децу и мало већу а "мрачајски прота" има и унучад.

Крећемо с опелом.

Певамо први тропар:

"Једини Творче који дубоком мудрошћу све човекољубиво уређујеш , и свима дајеш оно што је корисно , упокој, Господе , душу детета твога, јер у Тебе наду положи, Творца и Саздатеља и Бога нашега."

Тропар сам мање више сам отпевао пошто је поповима стала кнедла у грлу, кад је стари прота чуо у тропару речи детета твога, затетура се и ухвати се за зид.

Приђе му отац Мирко - Шта је оче прото?

- Ма ништа, ништа.-рече прота побелео. Приђе ми прота и вели - Чуј црквењак ја ћу произности прозбе а ти певај и моје тропаре, не могу да певам, први пут у животу држим опело детету.

- Ма о.ц. оче прото , саааамооо пооолаакоо. - рекох

Настављамо даље , људи окупљени ћуте у немоћи својој , некима само немо лију сузе, неки ни то не могу...

Дођемо до пола , прочита се некако апостол и јеванђеље а затим, прота узме отпуст:

" Господе , Ти чуваш децу у овом животу, и у будућем веку спремио си им ширину, Авраамово наручје, и према чистоти анђелска светозарна места , у којима бораве духови Праведних, Ти сам , Господе Христе , прими с миром душу слуге твога детета овога.Јер си Ти рекао : Пустите децу нека долазе к мени, јер је таквих царство небеско. Јер Теби приличи свака слава , част и обожавање, са Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова.Амин."

Тада , на речи "Пустите децу нека долазе к мени..." мајка детета и сама скоро дете, поче бесомучно да плаче и нариче да је то било страшно слушати.

Стари порта у грчу лица једва је суздржавао сузе, а ми остали нисмо били у ништа бољем стању.

После укопа детета , сви кренусмо према својим колима у тишини. Заборависмо и на "свакоме по 100 јерви" и на "Милета буржуја", и на све остале животне ствари и глупости.

Стари прота само рече - Ех шта ти је живот ! Кад видиш вако нешто, схватиш да смо ми остали који имамо волко година, криви што смо живи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Антиекуменистички екуменизам

3649186804ed377d76fcf5373504695_v4%20big.jpg

Враћам се са гробља после сахране. Ноге ми мокре , џаба дубоке цокуле кад пропуштају...

Долазим пред кућу звони ми телефон.

- Ej stari gdje si ?

- Ко је то ? – Питам.

- Ma ja sam stari , kaj me ne prepoznaješ?

- Оооо ти си Хрвоје, па како си ме се сетио ?

- Ćuj stari , ja sjedim kod tebe doma, gdje si ti ?

- Па ево ја стојим пред мојом кућом , само што нисам ушао.

- E pa dobro stari , ajd ...

Улазим у кућу , питам се ди су му кола, не верујем да је из Загреба дошао пешке. Баш ме изненадио, видим обућу , нема брате кад дођеш код Србина има да се изујеш , улазим у кућу , Хрвоје седи и пије кафу, кез од ува до ува, устаје поздрављамо се.Нисмо се дуго видели , обрадовао ме је, али ја се увек правим да није, шта знам Хрват је то, боље да не зна ништа.

- А чек, чек, Хрвоје , три пута се ми љубимо , даклем још једаред.

- Ma kaj ne, hahaha. Nego nemam puno vremena za te vaše srpske ceremonije, došao sam na kratko , tu sam ovoga tejdna , sad imam nekakvih obaveza , treba nešto da pozavršavam da obiđem neku rodbinu pa idem.

- Брате Хрвоје , изненадио си ме, како си ти, делујеш ми да си још луђи него пре?

- Pa ćuj , hehehe, dobro je , radim , u nekim sam kreditima, ali gura se , ne.

- Како су ти жена и клинче?

- Dobro su , hvala dragom Bogu, žena nema posla, sjedi doma sa djetetom. Evo donio sam ti knjige , tu ti je dobrotoljublje , i ove dvije , da ti vratim i donio sam ti jedno proroćanstvo tu su ti sva ukazanja Gospina, imaš tu zanimljivih stvari . Evo ti i ove krunice, donio sam tebi i ženi po jednu , ova je za tebe , ova kamena, i evo ti još dvije knjige . Bio sam jućer na liturgiji kog grko-katolika i prićestio sam se ono na kašićicu , kao kod vas...

- А каки је поп , јел неки дебо?

- Eh , ma poguzija neka, samo gleda svoj džep.

- Па таки су ти попови , хахаха, поготово кад имају жену, хахаха.

- Je , sad je kler na svaka četri dođe ti jedan Božiji čovjek a ostalo su đavolji.

- Та иди , није ваљда и код вас шокаца тако ?

- Ma je , dugo sam bio kod jednog ispovjednika , i kad god se ispovjedim posle me muči demon bluda, posle saznam da je on peder, sad sam kod jednog starog patera , on je dugo bio u Beogradu , nekako mi je lakše zbog mentaliteta.

- Ма да код вас шокаца вазда неки педери , хахахаха...

- Znaš i ti kakvo je ovo vrijeme, i znaš da je kraj , samo se praviš blesav, to je ono kako vi kažete jurodiviš se, jeli , pa vidi sve ošlo u mp3 , sad poslije ovoga pape doće onaj papa koji će postaviti antikrista na vlast , bit će rasulo ...

- Јао брате , е немој ме сад смарати со тијем причама доста ми је ових наших талибана, само су ми фалиле ваше талибанске приче... какав антихрист какви бакрачи, сад ће лепо јевропа да дође овди код нас, их има да буде прави рај на земљи , јешћемо из златних кашика и имаћемо златне ве-це шоље, јер чека нас светла будућност , хахахаха.

- A da vi ste Srbi još u tim komunističkim zabludama, hehehe, ma kakva europa, evo prošlog sam mjeseca ostao bez posla , jedva sam našao ponovo posao, kredit otplaćujem , za djete svaki dan treba nešto , za ženu, o sebi ni ne stignem da brinem.

- А осим тих свакодневних животних дешавања , како си вако , ко човек и хришћанин?

- Vidi stari , baš sam ti to htjeо reći, idem sad na gregorijane, imam još 33 mise da izguram, čistim se od grijeha , molim se srcu Isusovu i teško mi je , kajem se , razmišljam i molim se , htjedoh, baš sam razmišljao kad dođem sad kod tebe , ako hoćeš da se pomolimo zajedno , možda osjetiš ...

- Мани ме тога шокац! Ми јесмо френдови , али нисмо исте вере, постоје баријере, твоје двориште је твоје, моје је моје, нема заједничке молитве, нама је то забрањено, ја могу да се помолим за тебе, друг си ми , као брат си ми, али неможемо заједно ја и ти да се молимо, то сад ови нови попови нешто измишљају тај екомунизам и те неке ствари , ал ја се држим оног старог, свако своје мило моје...

- A ne brate , nisi me razumio, nisam to mislio...

- Ма шта ниси, дошо си ми ту и ома с врата ваташ ме у то екомунистичко коло, е нећу па таман да ми даш иљаду јевра , значи нема шансе !

- Brate , doista me nisi razumio, nisam ti ja nikakav ekumenista, naprotiv.

- Ма шта бре ниси! Ја те дочеко ко брата, ко старог френда, то јест ти си мене дочеко у мојој кући а ти мени одма неке молитве ово оно , ма иди бре...

- Slušaj stari, ne mislim ti se pravdati za ono što nisam.

- Па шта си ?

- Ja sam običan vjernik i Hrvat , katolik , ništa drugo.

- Ош попити нешто ?

- Daj mi još malo kave, ne bi ništa drugo, zbilja žurim.

- Значи тако, хладно у Загребу , ал стандар , јел , хехехе ...

- Ma je standar , kako da ne, kužiš ti bolje neg većina, sve je prodato, propali smo, isto kao i vi ovdje u Srbiji.

- Е па то је нама наша борба дала... ал ваљда ће бити боље, сад кад се ми ујединимо ви усташе и ми четници па кад Хришћанство процвета ди ће нам бити крај , хахахаха!

- Nema stari ništa od toga, iskrenih vjernika i kod nas i kod vas ima manje od 10% , a taj ekumenizam je lažni ekumenizam, to su znaš i sam neozbiljne priče, iza toga stoji podzemlje, i zato ni kod nas ni kod vas to nije naišlo kod naroda na neki odjek, niti će, narod prosto zna da to nije iskreno .

- Ма знам , ал таки је тренд.

- što god , nema kod nas puno simpatizera tog ekumenizma .

- Ма нема ни код нас, така је прича , оно неке интеграције, јевропа, НАТО, Црква, фрка, ово оно ...

- Znaš doći će do ujedinjenja, ali kad to bude iskreno , a bit će iskreno onda kad dođe antikrist i kad nas počne sve progoniti i ubijati i vas i nas, tek kad budemo bježali u nekakve katakombe , tek tada će doći do istinskog ujedinjenja, zato sam ti donio ovu knjigu Gospina ukazanja , pod lažnim papom propovjedat će se krivovjerje , on taj lažni papa će biti kriv za sve , on će dovesti antikrista na prijetol u Jeruzalemu .

- Е па то пише и код нас, неки светац етолски је реко да тог папу треба крвити за све.

- Mi sad ne možemo da se ujedinimo , jer to Bog neće , to bi bila obostrana laž, a ja bi volio zbilja bi volio da smo ja i ti u istoj Crkvi, vjerujem da bi i ti volio.

- А шта ме брига за тебе , хахаха ти си само шокац.

- Hehehe , ma znam te buraz , samo tako pričaš, nije sad vrijeme za ujedinjenje, sad na tome radi podzemlje , masonerija, i drugi, oni su preuzeli pod svoje dobar dio klera, i preko njih sprovode svoje namjere.

- Е стани мало , јел то званична прича код вас шокаца ? Мислим јел вас тако уче у цркви ваши попови или си ти застранио?

- Tako svi misle, većina vjernika i klera kod nas tako misli, a zvanična priča je nešto drugo.

- А и ја мислим да би то сад била лаж , ми се ионако гледамо кроз нишан , не прође ни 30-40 година а да не пуцамо једни на друге. Па и овај рат између вас усташа и нас четника се буквално јуче завршио.Сад причати ту причу може само неко ко је или луд или наиван или добио добре паре за то.

- Buraz nisam znao da se ne možemo moliti zajedno, izvini, nisam te namjeravao iskušavati .

- Ма нема фрке мало се зезам, али заиста не можемо, ми једноставно немамо дозволу за тако нешто, немамо благослов. Али нико ми не може забранити да се помолим за тебе и твоју породицу, уосталом ти си ми као брат. Знаш оно брат, брат , па нож под врат , хахахаха.

- Ajde ne ke**aj , ti znaš da sam ja uvjek tu za tebe što god ti treba, i znaš da mi tvoje mišljenje puno znači, nemoj me rastuživati.

- Морам брате , јаче је то од мене, доста ми је лажи и лажног братства и у држави и у цркви, треба се погледати искрено вако очи у очи ко ја и ти сад и рећи шта имаш , и мислим да само на таквим основама можемо нешто учинити.

- Buraz , sad stvarno moram da idem, čeka ma tu jedan odvjetnik treba da idem sa njim još u neku firmu .

Устајемо ,Хрвоје се облачи креће према вратима, дуго га нисам видео , добри смо , није патетика, али заиста смо као браћа, више пута сам му помогао и он мени, и то онда кад није нико хтео , а то се памти.

- Е брате Хрвоје , изненадио си ме, ви усташе нас Србе увек изненадите , баш ми је драго што сам те видео , поздрави жену и дете и пургере по Загребу , пуно их поздрави , кажи им кад им ми дођемо тамо да нас не чекају, хахахаха.

- Moli za mene stari i za moju obitelj, znam da tvoje pravoslavne molitve idu daleko u visinu, božji blagoslov na tebe i tvoju obitelj. Neka traje raskol dok Bog ne odluči drugačije. Da Bog to hoće već bi rešio, i da narod hoće već bi bilo rešeno i da kler hoće bilo bi rešeno. Do tad ostaje nam da budemo razdovjeni ali ipak moli za mene.

- Хоћу бураз. Немаш бриге, нисам ни престао да мислим на тебе. Ајд у здравље.

(Ништа немојте да помишљате, Драгојевић је плегијатор, уосталом у овом истинитом догађају нема педера, сем оног једног попа , хахахахахаха! )

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...
  • Гости

Нема се, шта ћеш...

- Попе ја би нешто да питам !

- Питај ћери.

- А шта ја да радим са оном свећом од прошле године, јел се ваља да је запалим поново или да је бацим?

- ... хм, па запалите је , мислим намените је неком покојнику и запалите је...

- Али то је свећа од славе , јел смем ја то тако?

- Па што не би смела, само је запали и намени је некоме.

- Аха , е још нешто би да питам , мени је остала водица од прошле године, нисам је потрошила шта са њом да радим ?

- Па потрошите је .

- Како да је потрошим имам буренце од 5 литара ?

- 5 литара ? ? !

- Па да, ја сам вазда досипала и сад имам 5 литара .

- Па немојте више досипати.

- Аха , значи ваља се да се то ове године троши или могу ја то да помешам са новом водицом?

- Па немојте, имајте ову сад што смо освештаи за ову годину , а ту стару узмите и залијте башту , свих 5 литара, тако ће бити најбоље.

- Аха , јаој како сте ви духовни , све знате да ми одговорите...

- Ето , ми сад морамо да идемо даље ... чекају нас људи ... мислим ... ајд збогом !

Следећа кућа. Исто освећење водице за васкрс. Снаша исто има да пита...

- Ја би оче нешто да питам.

- Питај.

- Ја би постила ову недељу јел има причешће у цркви ?

- Па има , имате средом и петком ујутро око 9 и имате суботом у 8 и недељом редовно у 9 .

- Е , а ја јел могу онда да постим до среде па да се причестим ?

- Па било би лепо да постите кад сте решили макар ту једну седмицу.

- А , да , него кад се причестим , како онда поново да постим ?

- Хм, па ви се онда причестите у суботу, јел може тако ?

- Па добро , ето тако ћу онда . Него хтела сам још нешто да питам, ја сад немам пара да вам платим , па сад незнам ...мислим ...

- Ма добро то, нема везе ...други пут ће бити .- Процеди господи себи у браду.

- А ми смо јуче кад смо почели да постимо побацали све месо што смо имали у фриждеру и саламе, видите како ми то строго постимо.

- Молим ?!

- Па да ми смо то што се може укварити све бацили на ђубар.

Господин је гледа у чуду , није му баш јасно о каквој је строгоћи ту реч.

Следећа кућа. Исто освећење васкршње водице.

- Оче , ми се стварно извињавамо , ево овај пут само толико немамо више( 200 динџи) , али доћиће муж до цркве донеће још.

- Нема потребе, разумем, криза је.

Следећа кућа, заправо трећа кућа од оне где се бацају саламе на ђубар.Исто се свешта водица, деца у дроњцима, у кући нема струје , хладно је нема ни огрева, а нема изгледа ни хране. Жена и муж око 40 година, суви ко грана , деца жгољава, кућа оскудна , намештаја скоро и да нема, свукуда су некакве крпе на вратима на прозорима нагуране ваљда да им не буде превише хладно.Жена на крају вади неку сићу да да господину , он одбија , она се још мало снебива па враћа назад у џеп, муж погнуо главу, сиротиња је данас бити срамота, убица и лопов изгледа није.

Следећа кућа . Једна од оних имућнијих, али ове године утањили нешто са кинтом, нуде нас соковима, неким посним колачима, ракијом виљамовком, свим и свачим али пара нема.

- Јао господине како је криза ударила , ето ми баш тако размишљамо како ове године нећемо моћи ни на море отићи, а муж каже да би могли макар у неку бању, а ја баш неволем те бање. Поједе нас ова криза , сад смо за гас платили ове године преко 100 иљада, а како се ви грејете?

- Имамо централно у парохијском , шта знам није много , тако око 8 иљада месечно.- Каже господин .

- Па дааа ал скупи се то , видите ви како су сад и зиме некако дуже , никад краајааа , никад . ( ово последње "никад" рече некако одсечно као да ће тиме убрзати тај крај зиме)

- А тешко је ето , кризна времена. - Додаје господин

- Јесте , ми смо баш неки дан сину платили генералку на колима , па то је скупо ко црни ђаво , а мораш због регистрације, ал скуууупооо , ужас.

- Ето , шта ћеш ...

Следећа кућа , а то је код Милета шибицара. Миле шибицар је попалио пола бивше Југе , и одлежо у ћорки неких 10 година сад се скрасио , нашо неку рускињу и рускиња инсистирала да попа долази у кућу.

- Помози Бог.- Каже рускиња , нако меко , како они говореду.

- Бог помого.

Освештамо водицу , рускиња и Миле стоје лепо мирно , а потом рускиња тутне мени неку кинту , а Миле се керебечи. А рускиња се љути на њега, ал га чини ми се ипак воле таквог какав је, а можда га и неволе ал нема бољег.Некако ми се чини да се те рускиње очас посла удају, па и ове друге рецимо албанке или румунке, а ове наше све ко неке фрајле , ако није Шваба ил Енглез неће да се удаду.

- А је ли попе .- Оте се Милету-идел посо ?

- Ево полако приводимо крају за данас .-Вели господин.

А Миле се опет керебечи, господин не зна Милета ни ко је ни шта је , па га се ни не дотиче питање. Ал мене се дотиче, јер га знам.

- Шта је Миле , ти више немаш посла.-Велим.

- Немам , криза је, док је народ имо пара и ја сам имо , сад више нема нико.-Рече Миле и умре од смеха.

Идемо даље. Следећа кућа. Опет иста прича , шта се ради са свећама од прошле године, ваља ли да се поново запале...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Панта реи, ал ништа ново у Румунији

Све се мења, али неке ствари се понављају, рецимо ова криза. Ми ко да никад нисмо ни изашли из 90-их, таман мало уватимо ваздуха а оно рецесија, сад опет ко деведестреће , само фали она луда инфлација.Мада она ни не треба , сви су у кредитима, има да грцају наредних 10 година најмање.

Народ се устего, ко има - има , ко нема Бога моли да му поп не уђе у кућу. Кад зовем на телефон пола њих сутра обавезно "иде негде", истина има заиста много болесних људи, то је туга, сваки пети иде у Каменицу на институт, не питам се зашто.

"Ништа ново под капом небеском, што је било то ће опет бити" - каже књига проповедника, значи можемо по тој логици да очекујемо неки рат, криза је већ ту, режим опет снобовски, народ озлојеђен и у дроњцима.

У кафани седимо Лале , Циле , Мики и ја. Ја пијем кафу по обичају, Лале цуга неку ракијештину, ова двојица цевче обичну воду. Сви сложили неке киселе фаце . Листамо новине , ја покушавам да нађем неку будалаштину у новинама па да мало распалим диван, али новине су толико досадне да нема ни будалаштина, ови политичари само се сликују те отварају неке фабрике , те питају сељаке јесули се кокоши смрзле , те најављују велкачке промене само да се домогнемо те јевропе. Све у свему значи це витамин.

Кад улази Маки у кафану.

- Ди си Маки сунце те огрејало , та нема те месецима?

- А ево јуче сам стиго.

- Де си био , на Тајвану јопет , а?

- Ма не овај пут сам ишо у Румунију.

- Тхе , па и ниси био тако далеко, зар те те твоје Швабе плаћају да идеш и у Румунију, штас тамо радио?

- Па исто ко и у Кини и на Тајвану и у Русији.

- Значи и Румунима требају те нове технолозије.

- Хм , право да ти кажем , неезнааам.

- Како не знаш јадан ?! - Улете Циле .

- Па ето .

- Ма добро , а шта иначе има у Румунији, ајд седи причај нам, нама је сад и Румунија преко света.- Пита Лале.

- Био сам тамо неких недељу ипо. У Трансилванији.

- У је , а јес видо Дракулу?

- Хахаха, нема Дракуле. Само Румуни.

- И шта раде Румуни, како је њима у Јевропи?

- Пази , ја сам њима подесио погон , који у сат времена обради 60 оваца , а они имају капацитет за 16 оваца недељно.

- Па који ће им онда те швапске справе, мислим што те Шваба тамо слао?

- Па ето , тутнули им европљани паре и они сад отварају погоне и траже људе за посао, а немају људи, значи запошљавају било кога.

- Дааај не сеее*иии .

- Озбиљно- Наставља Маки у свом уобичајеном лежерном и опуштеном тону своју причу- Добили су огромне новце од европе , покренули су фабрике, немају довољно радника, немају стручно оспособљен кадар, на крају немају ни потребу за тим фабрикама , јер они ни немају толику производњу.

- Па што су им онда дали те паре, боље да су их дали нама- Виче Циле.

- Шта знам , ваљда због Руса.

- Па и то што кажеш , има логике- Каже Лале.

- Ма какве логике - Дере се Мики - Нема логике, каквих Руса , Румуни су већ у НАТО-у , дали бре будалама кинту а ови немају појма бре !

- Добро и шта још има у Румунији , јес био код њијех у цркви? - Питам.

- Е јесам црквењак, ја ошо у 8 ујутро , видим пише литургија у 9 , ја мало прошетам ко велим има каде, дођем 15 до 9 дошле неке бабице и већ седе, а они имају оне клупе нако ко код шокаца, а ја стао тако на средину негде цркве, реко нећу ја да седим , ја сам Србин, шта знају Румуни шта је подвижништво. И стојим ја тако, стојим , а Румуни почели литургију, а народ само пристиже, прво сви поседаше по клупама који су дошли затим се попуни део цркве до олтара , затим средина где сам ја стајао , затим улаз тако да више нисам могао ни да изађем да сам хтео. Онда почеше Румуни да певају иљаду пута "Домње милујеште" (Господе помилуј) , брате никад краја , отегну се та литургија до подне једва изађох тако око дванес.

- Ма то мора да је била архијерејска - Велим.

- Е па није, служила нека два сеоска попа- Вели Маки.

- Ма дај , бре, ди бре два попа да служе од 9 до 12, па и код нас је сад недељом у току поста Василијева литургија, мало дужа , неких 15-20 минута , ал није до 12- рекох.

- Није мајке ми, до 12 су служили , два обична попа , једва сам одстојао, видим ја онда шта ће њима све оне клупе по цркви.

- Добро , добро , ман се тих црквењачких прича, него вако како живе , како се веселе- Пита Лале.

- Види имали смо неку тамо прославу , поводом отварања те фабрике, и кад чујем ја иде мелодија "играле се делије на сред земље Србије" , реко ево и ови су почели да нас краду, и дође ми један Румун и почне да ми прича на лошем енглеском о тој песми, а ја плано, шта сад ти ту мени објашњаваш , то је бре наша музика ово оно. А каже Румун "Па да ја сам хтео да ти кажем како је то ваша музика, и како ми ту песму јако овде волимо, и видиш сви играмо уз њу, а зовемо је СРБА", ето а ја се био наједио сад ће реко да ми соли памет ко и сви ови остали суседи како је то њихово а не наше.И стварно сви играју уз СРБУ и јако се веселе.

- Хм Срба , добро је , макар нас Румуни поштују и воле.

- Ма ди бре, они нас воле, па њиова власт је сад кочила нашу кандидатуру , еј бре кандидатуру за јевропу ,знаш ти шта је бре кандидатура бре, тражили су бре нека права за оне доле индијанце , оне Влахе што гатају на катанац.- Виче Циле.

- Циле зачепи, разбићу ти њушку! Моја баба је Влајна и нису ти то индијанци то је све наш народ- Издера се Лале- Него то су ови политичари нешто мували да изгледа како је ето тешко да се добије та глупа кандидатура, има дил овај наш са тим Румунима, кад год је у Србији густо он бега у Румунију.

- Е јес Лале потпуно си у праву и ја сам тако нешто мислио- Каже Циле , ко бајаги слажући се да не би добио по њоњи због индијанаца.

- И како те отправише Румуни , јесу те зезали ко Руси да нису браћа са нама? - упитах.

- Баш напротив, оно сам у Русији налетео на неке анархисте , па кад сам реко ди сте браћо они ме после зезали , ал овде нисам ништа казиво, него су сами Румуни мени викали да смо ми браћа и да смо увек били у добрим односима и да је најбоље тако и да остане.

- АХА , а што онда задиру у нашу цркву и крајину , шта бре , као браћа а овамо и они ко и остали!- Дере се Мики.

- Па незнам ,то је нека политика, можда их ови са запада хушкају, али народ је баш како да кажем онако ко наш председник просрпски оријентисан.-Рече Маки

- Човече можда је наш просрпски председник уствари Румун !- Смеје се Лале.

- Пре ће бити да је индијанац, хахахаха. - Додаје Циле да би се ушлихто Лалету и наравно опет је забрљави.Лале се намршти и ућута. А Маки да прекине њихову чарку настави са диваном.

- Отправили су ме Румуни , нако срдачно, ја их питам кад сам одлазио, оћете ли ви знати да укључите ове машине кад ја одем, а они слежу раменима, каже ми њихов директор а колико тебе Шваба плаћа, ја му кажем , а он каже ево ми ћемо ти дати дупло да останеш код нас...

- И?

- И ?!!

- И , шта ти ?!! - повикасмо сви.

- Па што би ја остајо тамо , кад ми је овде најбоље.

Ми га сви забезекнуто гледамо , ја мислим да смо сви мислили "КОЈА БУДАЛЕТИНА ОВАЈ МАКИ" .

iCjVeCKQJ9u5l.png

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 5 weeks later...
  • Гости

Оде поп

Васкршње водице су у току.Млого кућа а малена снага, сирак тужни међ напаћет народ.

- Црквењак , шта радиш у суботу ?- Пита ме господин .

- Ништа , шта би радио, ватам зјале.-рекох грубо , наиме устао сам мамуран и није ми данас до посла , имо сам неке госте до касно синоћ а нигде не пише јел ракија посна или мрсна, па смо се убили ко звечке.

- Па добро како хоћеш.

- А шта хоћу, молићу лепо?

- Моли , моли и треба да молиш , грешна ти душа црквењачка.-Смеје се господин и задиркује ме .

- Реци шта ти треба.

- Ех какав си ти, кад год ти се обратим , ти питаш шта ми треба.

- Па таки сте ви попови , ви се не обраћате никоме ако вам нешто не треба.

- Е па не треба ми ништа, али мого би самном на пецање, па да имамо за Благовести рибе .

- Па не знам ти ја пецати , то је досадно, а и могу купити себи рибе колико ми треба, мада је ја нешто ни не љубим.

- Како оћеш , мислио сам мало да одморимо мозак , поред реке , од свих ових обавеза и послова, мени баш треба мало да се опустим, а ти оћеш оћеш , нећеш немораш, од воље ти .

- Ај видећу , добро би ми дошло мало да изађем из куће, ова зима ме је сморила начисто, ал не обећавам ти ништа.

Ал џаба , господин се већ смеши , зна да ми то значи да оћу.

- Значи у суботу ујутро , ти се спреми тако око шес пола седам. -Вели господин .

Пре него кренусмо у походе од куће до куће , господин рече да идемо још код оног тајфуна што је обећо ономад неку кинту за цркву па никад. Успут пролази његов брат колима , затим кад нас је видо у ком правцу идемо застаје. Ми прилазимо кући , кад на задњи улаз излеће тајфун ко тајфун.

- Кидно је ! - велим.

- Немам , појма.- Каже господин.-Ајмо у кућу да видимо.

- Ма кидно је , јасно је бураз му је сад јавио да долазимо! -рекох.

- Па шта сад... ништа... ајмо у кућу ипак.

- Џаба идемо , само ћемо се бламирати фор фри.

Ништа, излазимо из кола невољно, звонимо , нико се не јавља, чујем ипак неки жамор у кући, види се да се спремају да отворе и приде смишљају шта ће рећи.

- Ооо добар дан , тј. помаже Бог , очеее.- Отеже снајка , нако мало с цинизмом, брк јој се смеши истина нема брк ал се смеши.

- Бог помогао, ево ми дошли ... реко ако је Миле ту ... мислим звали смо га неколико пута,ал изгледа му је телефон покварен. -Саплиће господин.

- Па није покварен , променио је број .- Оте се снаши , па се онда досети .-Изгубио је стари број , деца се нешто играла па затурила...

- Аха , а јел можете да нам дате тај нови број , треба нешто да се чујемо.-Питам ја.

- Јој , ја сад немам тај број а тата је управо изишо , ошо је до Београда, неким тако послом, па ето нисам још регистровала број.

- Аха, хм, па добро , реците му ето да смо га тражили , па доћемо тако прекосутра , сад имамо неких обавеза па ето ...- Прича њојзи господин , а њу баш заболе шта он прича .

Ништа , окренемо се и у кола.

- Ето јесам ти реко да џаба идемо, они су бре ники људи, џаба ђонове трошимо, а ти ми попе сигурно неш купити нове ципеле.

- Ајде молим те немој ми стајати на муку, стварно си ти луд неки човек, кратки су ми рокови, а те паре би баш пуно значиле.Знаш у каквој сам габули са том црквом.Сад ме већ и прозивају шта сам до сад урадио.

- Које бре паре! Од овог тајфуна неш ти видети ни белу банку, тај ни пекару не плаћа леба, а не теби да да за цркву, ма иди...

- Па морамо досађивати, тешка су времена , ако не тражимо нећемо ни добити, како се каже "куцајте и отвориће вам се" .

- Јес ал не на свака врата, рецимо да си ти неки Јевреј и закуцаш на врата неког есесовца, која сврха да ти се отворе врата, боље да ти не отвара .

- Молим, какав Јевреј ? Јес ти пијо нешто одјутрос ?

- Ма само два пелинковца, ал мислим да је од притиска...( и пукох од смеха у себи)

Настављамо путешествије. Долазимо тако код једне баке , има сигурно око 90 лета.Сама у кући, кућа мало запуштена, баба је види се већ ван своје снаге , а нема изгледа никога сем ње у кући.

- Помаже Бог мајко .Ево ми стигли за водице.

- Ајте, ајте, овамо, ево овде ћемо.

Баба поставља неки мањи лаворчић, наточи једно три литре воде, мени то мало смешно, шта ће јој толка вода.Мало уклони ствари са стола, неки бели лук, и два тањирчића.Побриса мрве са стола својом кецељом.Баба онако гурава стаде ко војник, мирно.

Ми отпочесмо молитву, баба се крсти све прописно, ништа на празно. Стоји и даље ко војник, мало се исправила у односу на своју грбу колико је могла. На њој све неки стари дроњци , али чисти, опеглани и опрани.Погледам мало боље а баби повремено из ока изађе по једна мала суза, вероватно има неких проблема са очима, не делује ми да плаче. На крају молитве целива попу руку и крст.

Баба вади 500 динџи и пружа их господину.

- Нека мајко, не треба, хвала вам.

- Па нема баба више , заиста немам, немам ни пемзију, а и немам никога, дала би ја више , ал немам.

- Ма не кажем ја то бако зато што је мало, него не треба, имамо ми довољно , сачувајте то за себе.Купите унуцима бомобоне или тако нешто.

- Е сине ја моје унуке нисам дочекала. Мужа сам давно изгубила , а син јединац ми је таман завршио факултет, био је одличан ђак, све је велике оцене добијо, кад је избио онај рат, мобилисан је и погино је.Отад сам ти ја сама на овоме свету.

И опет баби изађе једна мала суза, али лице јој се не мења, некако благо лице, мало снуждено али ипак благо, није то плач, не знам како бих то описо, нисам то до сад видо.

- Јел баба , а што ће ти лавор освећене воде? - Рекох а још увек мамуран од синоћ, а господин ме цакну ногом .Умал му не рекох "што се цакаш ", ал онда сконтам да није уреду.

- Е па дете мени је црква далеко , нисам у стању да дођем ни да се причестим, па ја онда свако јутро попијем мало освећене воде, и кад потрошим чекам да ви опет дођете.

- Па мајко што нисте поручили по некоме дошао бих ја да вас причестим.-Вели господин.

- Хм , по коме да поручим , у овој улици су све безбожници , нит иду у цркву нит славе славу нити би ми дали телефон да вас назовнем, ја од њих ионако ништа не тражим, они мисле да сам луда и мени је тако боље.Могла сам по једној девојчици , она криомице иде у цркву , али нисам хтела дете да оптерећујем.

- Ево доћемо ми прекосутра ујутро ви се припремите и ми ћемо доћи да вас причестимо, сад се свакако служи сваке среде и петка служба у цркви , па ћемо одма после литургије доћи, јел може тако? - Рече господин.

- О хвала вам оче до неба , много вам хвала, спремићу се ја , ако оћете испећићу кромпира да доручкујете .

- Нека , неморате ви ништа спремати, ми ћемо свакако доћи.

Одосмо, ја бележим у тефтер , причешће та и та улица прекосутра, код тајфуна прекосутра, пецање можда, тачка.

Идемо у следећу улицу јер како каже баба у овој су безбожници , заиста нико нас ни не прима у овој улици.Улазимо код неке лујке, никад нисам провалио јели је луда или је на некој дроги.

- Помаажеее Бог поопее.-Виче лујка с прага, а иза ње чопор мачака.Ко у неком хорору с вештицом.Оно као Ивица и Марица, ал не мислим на овога министра него на бајку.

- Бог помогао, ево стигли ми.-Каже господин.

- А оче , оћемо да светимо водииицууу. -И лујка се смејуљи , шта то њој значи Бог свети зна.

- Па ми смо зато и дошли.

- А у коју ћемо собу пооопее. - Лујка се опет смејуљи а сад мислим да знам и зашто , чуј у коју ћемо собу , ма да она нас неснима будала, после ће да нас пушћа на радион или на интернет , има сад таквих неких будала па све снимају и пушћају на медијуме и изврћу.Уплаших се ја гадно јер никако не волим те медијуме.

- Где год ви кажете . -Вели господин , он ко да је оперисан од памети , уопште не види ово што ја видим, а ако нас снима угасили смо.

- Па ево може овде на кујну.-Вели лујка, а све мачке једнако трче за њом, ужас.

Освештамо ми водицу , она се бог зна како зафаљује, узма неку чудну флашицу сипа нешто у освећену воду ту пред нама. Затим све сасу у једну већу флашу.Испрати нас до врата са све оним чопором мачкетина.

Ми одосмо право у кола.

- Ова је нека вештица.- Рекох.

- Од куд ти то?- Пита господин.

- Па видиш није нормална, гарант ће сад да гата у водицу .

- Шта лупаш ти , ти си изгледа још увек мамуран ?!!

- Ма кеве ми , бре ова је вештица , видиш колико има мачака, шта ће јој те мачке , шта је сипала у водицу, што се тако клибери, шта јој је значило оно " у коју ћемо собу " , нису ту чиста посла !!!- рекох

- Е ти си стварно пуко, брате, теби треба одмор један озбиљан, мого би рецимо да ти дам отказ .-Наљути се господин.- Ако је у овом селу ико шашав то си ти црквењак.-Заједљиво ће поп.

- Е па добро ако је тако, стани овде да изађем па ти настави даље сам, ајд!- продерем се ја.

Ал шипак поп само додаде гас.

- Лепо ти кажем стани овде, или ћу излетети при овој брзини, доста ми те је више и твог Зизиуласа и твоје филозофије, и твог отказа, кад год ти се ћефне претиш ми отказом, ајд сад ево теби ја дајем отказ , досадио си ми .-Издерем се ја на господина.

Видим није му право што сам му то све реко, али брате он је претеро, па жена је бре лујка види се из авиона, а и да није шта има да ми прети отказом, ех попови, на вр главе су ми се попели.

- Полааакооо брате црквењак, што си на вр срца , шалио сам се а и нервозан сам мало, немој одма да замераш, поолааакооо.-Вели господин помирљивим тоном.

- Ма знаш бре шта ?! Стварно си ми се попео на главу, стао не стао с колима ја од сутра тражим други посо , увек си ти најпаметнији, најпоштенији, најхришћанскији, најнајнији, мислим и да си докторирао на 6 факултета џаба ти, ниси бре ништа бољи од других попова, само се трипујеш.

- Црквењак, пооолааакооо, нисам никад ни тврдио да сам најбољи , нити ме то занима, нервозан сам исто као и ти, ајде се смири.

Он вози кола , ћутимо тако једно 5 минута обојица, али тензија је остала ту.Идемо на следећу адресу , обојица смо се мало смирили.Истина је и он је на ивици живаца, црквена администрација га притиска, доста је незавршених послова остало, и други проблеми су ту, а и мени је кратак фитиљ, све се сакупило а и ђаво не спава и ето.

Обишли смо још једно 15 кућа, у некима се добро живи у другима лоше, у некима је сиротиња али ведрог духа у некима сиротиња чемерног духа, у некима буржуји ведрог духа, у некима буржуји чемерног духа и све тако.Нема правила за скалдан живот и срећу , све једно је имо немо пара , ако си намћор џаба ти паре.

Скрећемо у једну улицу већ је пао мрак , остала нам је та још једна кућа где се једна девојка пре неколико убила .Ту сам кућу оставио за крај , јер је мучна атмосфера у кући, родитељи су очајни и вероватно би им поп мого рећи коју да их утеши , мада ту нема утехе. А судити није тешко , ал која би будала сад судила тим људима , суд им је већ свакако у кући и у души.

Идемо полако колима , покушавам да у мраку потрефим број куће, кад утом звони телефон господину.

- Хало, помаже Бог оче. - Јавља се господин, одједном промени глас, знам кад вако промени глас да га зове неки од тијех поповских шефова, исто ти је то сине ко и у свакој фирми, имаш шефа над собом па кад те тај зове никад не знаш...

- Ко је то ?- питам радознало, он ми даје руком знак да ћутим.

- Да оче , ево сад завршавам водице за данас. Да, да, па остало је још две недеље да се иде.Аха, да,да. Чуо сам то, да знам , уреду. Е да баш сам вас слушао на радију, предивно сте говорили, јесте да, тешка је то тематика, па да, народ ко народ, јесте .Да , да, не , предао сам ја ту документацију. Ко ? Шта ? Не , није било тога.Не знам. Не, не знам. Никако, сачувај Боже , ма какви. Да разумем. Шта нисам чуо... МОЛИМ !

Затим тајац, видим господин променио изглед , вози кола по средини пута, омашили смо и кућу у коју треба да идемо и то смо прошли једно двајес кућа, он још држи телефон на увету, видим ја нешто се гадно десило али ми није јасно шта.Вичем му да успори , један човек претрчава пут умал га не ударисмо, он успорава кола, мрак је свакако се слабо види , а поп је потпуно изгубио контролу и над собом и над колима, вичем му да стане , он не стаје, пар пута понављам му да стане , он не капира потпуно је изгубљен , изгледа да ме чује али не разуме шта му говорим, млатарам рукама да се заустави , он једва на крају укапира и стаје некако.И даље држи слушалицу на увету, с друге стране се чује читав реферат , али нејасно ми је о чему се ради.Господин потпуно утањеног гласа наставља да прича.

- Да оче . Разумео сам. Кад је то? Па ето шта ћу.Добро оче, збогом, збогом.

Тајац.

Гледам у попа , он уватио волан обема рукама саго главу на волан и ћути.Ћутим и ја, сад већ наслућујем шта би могло бити.Та нисам толко глуп.

Окреће се према мени , некако има чудан израз лица, нешто између блажен и збуњен.

- Брате црквењак од сутра си слободан, премештају ме на другу парохију.

- Значи ипак је то.-Рекох.

- То је.-уздахну дубоко господин - Дали су ми пар дана да се спакујем и преселим.

- Па где те шаљу ?

- На једну мању парохију у то и то село.

- Хм, а зашто?

- Не знам, мислим да знам али не могу да схватим.

- Значи игумане путујеш - Оте ми се цинизам.

- Путујем брате . Шта да ти кажем. Ти припреми сву документацију парохије да предаш новом свештенику кад дође , па ћете ви наставити водице.Не знам тачно кад ће он доћи , не знам ни ко ће доћи.Вероватно нас ротирају.А можда дође и неко други, заиста не знам.

- Хм, нови господин...

- Да нови...

Седим сад и ја и ћутим, мислим какав је такав је, овога господина попу сам ипак добро познаво , јес да ми је ишо на живац , да је био досадан са том неком новом теологијом , да је вазда нешто филозофирао теоретисо и доказиво ко да је неки Ајнштајн а не поп , али не могу да грешим душу да кажем да је био лош поп .Значи ништа од причешћивања бабе, од виђења са тајфуном, од пецања у суботу ...

Боже мој какав ли ће сад господин доћи ...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

До бола, као кад сма после 4 месеца на парохији , у децембру добио премештај на 100 км удаљену парохију.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

http://crkvenjak.blog.rs/blog/crkvenjak/generalna/2012/06/08/pomaze-bog-drugari

Помаже Бог, другари

crkvenjak | 08 Јун, 2012 13:58

Онај мој терет наговара ме да пишем нешто у овој његовој рубрици. Мисли ваљда да од тога има неке вајде. Гарант вам на нос излазе његове догодовштине, мада, ја њему не верујем да ово ико и чита. Сад кад скочи популарност биће му криво, знам га ја, ал' шта да му радим, сам је тражио. 'Оће ваљда да ми брже прође време док њега чекам. Зна да мрзим интернет, а тера ме да кварим очи на ово сокоћало и шврљам, к'о да црквењакова жена нема паметнија посла нег' да чука у слова. К'о да свака жена нема паметнија посла, а камол' ја. Срећа па није сад кући, к'о што никад није, јелте, да ми ту не стоји над главом и не асистира к'о да је зубар, а ја зубна сестра, ил' како се већ зову те што додају оне зујалице и што нешто к'о малтер мешају на стакленцу. Тако он вазда свима нешто мудрује, приметим ја то ал' немам кад да му кажем кад га никад нема. Откад је дош'о нови оца у село, нема га никад у кући. Не знам лепо дал' волем кад скита, ил' не волем. Заједно су њих двојица и у кафани и на литургији, а после литургије возају се некуд колима, ко ће их знати куд иду и шта раде. Нит' знам кад одлази, нит' кад долази. Оно јес', имамо сад више пара, ал' опет, њега нема. И кад је у кући, к'о да није. Поваздан виси на том интернету па уз њега и руча и вечерава, а некад богме и заспе тако.

Све је то због новог оце, знам да јесте. Кренуло му, види се. Мислим, мом црквењаку, не оци. Па је сав срећан, па је сав фин, па му свет наједаред неки бољи. Кад се само сетим шта је раније прич'о, дође ми да плачем од муке. До јуче је говорио да сваку ноћ сања ове нове утериваче дугова како му траже годишњи порез на бројанице. Као, уведен неки нови закон и одједаред сад мора да плати порез на плетиво. Будио се јадничак сав презнојан и унезверен. Требало ми пола сата да га вратим међ' јаву. Сад се све променило. Чини ми се, цео свет се променио и некако к'о да су у вези тај свет и мој црквењак. Он то јадничак можда и не примети јер је његов цео свет тастатура и миш. Хвали се да не чита новине и не гледа телевизију, а ја некад мислим да би ми боље било сто пута да гледа Сулејмана к'о сваки нормалан човек, и да не зна шта зна. Каже он тако мени да само на интернету још можеш да чујеш понеку истину, јербо су сви медији запоседнути неким санђамама. Брига мене за велике истине кад ја немам каде с' њим на миру кафу да попијем. И таман кад мислим да сам све видела, јуче ми мој црквењак каз'о да сад треба да плетемо свилене бројанице, јербо тако сад траже калуђери. Неће више обичне, 'тели би од свиле. Изгледа да су збиља дошла последња времена - свилени калуђери па свилене и бројанице. А пита ли ико мене како ја са Кинезом да изађем на крај кад ми место свиле донесе памук, а паре неће да ми врати. Снаћ'у се ја, није да нећу. Кад могу мог црквењака да трпим, све могу.

Добро, није он тако лош, не могу да кажем, тај мој црквењак. И оца нам је, истина добар. Сналажљив је, па како се он сналази, и нама је боље. Онај претходни, знао је тако да заседне па до ујутру би, чини ми се прич'о, не зна кад је доста. Много је тај био начитан и све је знао, ма на чем небеса стоје, ал' од тог знања ми смо слабе вајде имали. Овај нови не зна, часна реч, ко је Зизјулас, ал' изгледа да то и није много важно. Све је то мени мало блесаво око тог њиховог знања. Ево, на пример, за мог црквењака једни кажу да је екумениста, једни да је левичар и комуниста (што му дође на исто као и екумениста), а други веле да је затуцан и клерофашиста. А како то може да буде? Па не може никако кад је он исти откад га знам. Е, то ти је то њихово знање.

Ено посл'о терет сад поруку да стиже. Са'ћу ово да пошаљем, пре нег' што стигне да прочита. Питање је дал' ће он ово и умети и да прочита јер он је навик'о да кад пише нема ни тачке ни запете ни никог Бога, нег' све тера у један ред, па како испадне. А овамо се прави паметан и мудрује. Волим што му после овог нико неће веровати кад закука да нема ништа и да је гољо, па ће доћи опет мени да кукумаче каки је свет и како су сви наопаки. Нека, само нек он мени дође.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од uomo del Ve.Te.,
      Цар Путин званично/официјално објавио да је Русиjа регистровала првa вакцину у свету протви Covid 19 ....
      ...вакцинација није обавезна....једна од Путнови ћерки је вакцинисана.... и на Западу раде на вакцини.... највећи проблем су side effects, ово Руси као и Запад исто потврђују.....
       
       
       
       
    • Од JESSY,
      ovog leta , moj apsolutni favorit je
       

       
      na žalost , sada ne mogu da ga jedem....
      posne sladolede (tj.vodene) ne volim, iako oni možda bolje osvežavaju...
      da li vi jedete posne sladolede...?
    • Од Дијана.,
      Ima potrebe i za ovakvom ultra-ozbiljnom neozbiljnom temom. Nadasve vaspitno-dušekorisnom!
      Udrimo po sujeti i gordosti!   
      PINNED           
      Почећу ја:
      a inače

      (kradem jer je odlično  )
    • Од александар живаљев,
      Извор:http://www.eparhija-backa.rs/sr/novosti/u-bacu-proslavlen-patron-eparhije-backe  
      У БАЧУ ПРОСЛАВЉЕН ПАТРОН ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ
         
       
      У древном граду Бачу по којем је регија Бачка добила име, прослављен је литургијски спомен Чуда које је Свети архистратиг Михаило учинио у граду Хони (Колоси), у Фригији.
      Заједничка молитва све пуноте наше Епархије, 19. септембра 2017. године, служена је у храму светог апостола и јеванђелиста Јована Богослова. Светом архијерејском Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ будимски г. Лукијан, уз саслужење Преосвећене господе Епископа: банатског Никанора, бачког Иринеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована и умировљеног Филарета, архимандрита Исихија, настојатеља Светоархангелске обитељи, свештенства наше и других епархија Српске Православне Цркве.
      После прочитаног одељка из светог Јеванђеља, присутнима се обратио Владика Никанор, честитавши Патрон домаћину, Епископу Иринеју, монаштву, свештенству и верном народу свих парохија Епархије бачке. Свето Писмо нам говори о многим примерима где су свети анђели Божји учествовали у домостроју спасења рода људског. Свети анђели су, саопштавајући вољу Божју, ослобађали нас од онога што је најопасније за човека, од греха, навео је Епископ банатски. Истакавши да нема веће радости за Бога него кад љубав и благодат подели са народом Његовим, Владика је казао да се зато морамо потрудити да будемо са Богом, у Царству Божјем. Нарочито данас, када народ у Србији и у целом свету трпи искушења која је могуће победити једино молитвом. Ми, браћо и сестре, да учинимо оно што можемо и колико можемо, а све остало што нам буде требало и ако нам буде требало, надоместиће Бог, поручио је Епископ Никанор на сабрању у Бачу. 
      По завршетку евхаристијског славља, присутнима се обратио и Владика Иринеј, поздравивши све Архијереје, захваливши им што су дошли да учествују у прослави, и честитајући славу својој браћи и саслужитељима свештеницима, ђаконима и целокупном народу Божјем у Епархији бачкој.
      Сви ми и ви као верници, као народ Божји, јесмо саслужитељи једни са другима, али и много више од тога ˗ саслужитељи једином и вечном Првосвештенику Цркве, Господу Христу, Богочовеку. Нико ту није пасивни посматрач или потрошач нечега што му се са стране даје, а у чему он није учествовао. Сви заједно смо једно тело, богочовечанско тело Христово, једна душа коју оживљава Дух Свети, који и установљује читаво устројство Цркве на земљи, и један Дом Оца Небескога у којем смо сви деца Божја, а међусобно браћа и сестре, рекао је Епископ Иринеј, нагласивши да свако има свој дар, своје дужности и своје место у Цркви.
      Владика је позвао да увек активно и одговорно учествујемо у животу Цркве, да свугде и у свакој прилици сведочимо своју веру, која је данас изложена клеветама, нападима и другим искушењима. Ако имамо љубав према Богу и искрену веру у Господа, и ако једни друге доживљавамо као живе удове једног, недељивог Тела, онда никаква искушења и олујни ветрови споља, нити икаква напаст изнутра, не може нас поколебати, поручио је Епископ бачки Иринеј.
      Владика је поменуо и трагични догађај у селу Вајска, у општини Бач, где је троје малолетне деце страдало у пожару, и позвао све који су у прилици, да преживелима из те породице помогну како молитвено, тако и на делу.
      На дан прославе Патрона Епархије бачке, господину Мирку Новковићу, црквењаку из Руменке, уручено је високо одликовање – орден Светога Саве трећег степена, за животом показану љубав према светој Цркви, истрајно сведочење Христа, као и за вишедеценијско ревносно обављање црквењачке службе при храму Божјем.
      Данашњу молитвену радост одржану у Бачу увеличао је својим појањем хор Свети Јован Дамаскин, предвођен јерођаконом Јеротејем, сабратом манастира Светих архангела у Ковиљу.
      Оваквим саборовањем Архијереја, свештенства и вернога народа, свети архангел Михаило – заступник наше епархије пред Богом, прославља се, у овај дан, од 1971. године.
      ФОТО АЛБУМ

      View full Странице
    • Од александар живаљев,
      У БАЧУ ПРОСЛАВЉЕН ПАТРОН ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ
         
       
      У древном граду Бачу по којем је регија Бачка добила име, прослављен је литургијски спомен Чуда које је Свети архистратиг Михаило учинио у граду Хони (Колоси), у Фригији.
      Заједничка молитва све пуноте наше Епархије, 19. септембра 2017. године, служена је у храму светог апостола и јеванђелиста Јована Богослова. Светом архијерејском Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ будимски г. Лукијан, уз саслужење Преосвећене господе Епископа: банатског Никанора, бачког Иринеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована и умировљеног Филарета, архимандрита Исихија, настојатеља Светоархангелске обитељи, свештенства наше и других епархија Српске Православне Цркве.
      После прочитаног одељка из светог Јеванђеља, присутнима се обратио Владика Никанор, честитавши Патрон домаћину, Епископу Иринеју, монаштву, свештенству и верном народу свих парохија Епархије бачке. Свето Писмо нам говори о многим примерима где су свети анђели Божји учествовали у домостроју спасења рода људског. Свети анђели су, саопштавајући вољу Божју, ослобађали нас од онога што је најопасније за човека, од греха, навео је Епископ банатски. Истакавши да нема веће радости за Бога него кад љубав и благодат подели са народом Његовим, Владика је казао да се зато морамо потрудити да будемо са Богом, у Царству Божјем. Нарочито данас, када народ у Србији и у целом свету трпи искушења која је могуће победити једино молитвом. Ми, браћо и сестре, да учинимо оно што можемо и колико можемо, а све остало што нам буде требало и ако нам буде требало, надоместиће Бог, поручио је Епископ Никанор на сабрању у Бачу. 
      По завршетку евхаристијског славља, присутнима се обратио и Владика Иринеј, поздравивши све Архијереје, захваливши им што су дошли да учествују у прослави, и честитајући славу својој браћи и саслужитељима свештеницима, ђаконима и целокупном народу Божјем у Епархији бачкој.
      Сви ми и ви као верници, као народ Божји, јесмо саслужитељи једни са другима, али и много више од тога ˗ саслужитељи једином и вечном Првосвештенику Цркве, Господу Христу, Богочовеку. Нико ту није пасивни посматрач или потрошач нечега што му се са стране даје, а у чему он није учествовао. Сви заједно смо једно тело, богочовечанско тело Христово, једна душа коју оживљава Дух Свети, који и установљује читаво устројство Цркве на земљи, и један Дом Оца Небескога у којем смо сви деца Божја, а међусобно браћа и сестре, рекао је Епископ Иринеј, нагласивши да свако има свој дар, своје дужности и своје место у Цркви.
      Владика је позвао да увек активно и одговорно учествујемо у животу Цркве, да свугде и у свакој прилици сведочимо своју веру, која је данас изложена клеветама, нападима и другим искушењима. Ако имамо љубав према Богу и искрену веру у Господа, и ако једни друге доживљавамо као живе удове једног, недељивог Тела, онда никаква искушења и олујни ветрови споља, нити икаква напаст изнутра, не може нас поколебати, поручио је Епископ бачки Иринеј.
      Владика је поменуо и трагични догађај у селу Вајска, у општини Бач, где је троје малолетне деце страдало у пожару, и позвао све који су у прилици, да преживелима из те породице помогну како молитвено, тако и на делу.
      На дан прославе Патрона Епархије бачке, господину Мирку Новковићу, црквењаку из Руменке, уручено је високо одликовање – орден Светога Саве трећег степена, за животом показану љубав према светој Цркви, истрајно сведочење Христа, као и за вишедеценијско ревносно обављање црквењачке службе при храму Божјем.
      Данашњу молитвену радост одржану у Бачу увеличао је својим појањем хор Свети Јован Дамаскин, предвођен јерођаконом Јеротејем, сабратом манастира Светих архангела у Ковиљу.
      Оваквим саборовањем Архијереја, свештенства и вернога народа, свети архангел Михаило – заступник наше епархије пред Богом, прославља се, у овај дан, од 1971. године.
      ФОТО АЛБУМ
×
×
  • Креирај ново...