Jump to content

Црквењак :)))

Оцени ову тему


Guest свештеник Иван

Препоручена порука

ima jedan svestenik u hercegovini sto mnogo voli casicu t1007

i dodje njemu vladika,i malo mu odrzi predavanje 1127_battle

a ovaj  pocne da se vadi kako eto piju i neki drugi... tamo,negdje... ljut

a vladika ce njemu na to-"tako je...ali niko od njih ne koristi taj  krst oko vrata k'o vadicep kad treba da otvori novu flasu"  0110_hahaha

          Па  човек  је сналажљив,... 0110_hahaha

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 235
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • 3 weeks later...
  • Гости

С ракијом кроз апокалипсу !

ovca.jpg

- Ја бих узо неку њиву или неку кућу на неком брду и нешто оваца и ту би живео.

- Па да то је баш нако идилично , овчице и шума и планина , милина једна , имаш дрва, меса , млека , их шта ти више треба.

- Ма какве бре овце теби би овце поцркале а њиву ни не знаш да радиш.

- Без пијаће воде џаба ти и овце и све , мора се наћи неко место где ће бити пијаће воде.

- Шта ти вреди вода ако немаш  оружје да браниш извор?

- А шта мислите да се рецимо направи једна мања заједница , оно наоружамо се до зуба скупимо свега шта имамо и теко некако прегурамо те три и по године?

- Ко каже да је то само три и по године, шта ако је 350 година, ко ће то преживети...

- Свети оци лепо кажу три и по године , што си ти увек најпаметнији.

- А ја мислим  да тога неће ни бити , то су неке руске приче о крају света , ја у то неверујем , ваљда би попови и владике нешто казали о томе.

- Ма да казали би , како да јок, казали би кад би и они знали , видиш да немају појма ни о чему.

- Ево кажу да је пуко евро , нешто Кинези дотурају капитала европљанима да изгурају ал шипак нема ништа од њих.

- Супер и нек пукне ко их шиша , нек се и они мало пате.

- Шта ти мислиш бураз ако пукне евро да ће нама бити добро ?

- Како год да нам буде , биће нам боље нег њима.

- Чобане бре ! Ако евро пукне и наше девизне резерве су пукле онда ни динар неће ништа вредети , која си ти бре будала , па ако евро пукне ми нећемо имати леба бре да једемо.

- А шта овако га као имамо?

- Е ајде не шукетајте превише сви, озбиљно је уздрман евро , ево чујем да Јевреји купују злато већ увелико, значи заборавите на девизе, новац неће више ништа вредети.

- Јели црквењак шта ти мислиш о томе, ти си вако из цркве ваљда имаш боље информације?

- Пази немам појма , ако евро пукне пући ће и динар то је јасно, кажу да је евро на почетку имао око 7% покрића у злату а сад има око 1%, ако пукне динар чиме ћемо трговати , то је питање? Него ајде ти Маре наручи по још једну ракиицу свакоме идем ја до клозета.

Враћам се назад у кафану , видим дошо и стари прота ( онај мрачајски-достојевски) , саватали га ови моји клошари па сео с њима.Прота се нешто разгаламио а они се ућутали:

- Оооо црквењак ђе си ти болан ?

- А ево ме прото , ош попити нешто?

- Ајде реци оној малој да ми скува један чај.

- Што да ниси болестан  , ајд попи ракију.

- Ма немогу ти ја вако рано ракију , нисам болестан, е какви сте ви Срби , чим неко тражи чај одма мислите да је болестан.Него шта је рећи , видим да си сав народ овде заразио тијем твојим причама са инетрната, какав болан антихрист какви бакрачи , имали смо ми два антихриста оног ћопавог и онаг са ћубицом, нама Србима не треба више ни један , а тај неки нови ако дође нек иде мало у Америку.

- Нису то заразе оче прото , то су ти чињенице, то што сте ви сви ретро па не знате ни да упалите комп , нисам вам ја крив, читате само оно што се у новинама сервира...

- Ма не читам ја болан ништа , ту сам , жив са, имам и ја очи да видим...

- Јес а ди су ти очи да видиш шта се дешава у Кини?

- А шта ће ми очи да видим Кину кад Кинеза има и ође, да им је добро било тамо они би остали тамо , не би дошли вамо, и ето ти шта мени моје очи говоре а теби ти твоји интернати да их имаш стотину то неби никад казали.

- Уф ал ти је философија , не би дошли да им није било добро, па ето што си ти дошо , вазда вичеш како ти је у Босни било боље?

- Ајде мучи лало , мене су оћерали пушком а Кинез је сам дошо с комбијем и још доћеро робу. Него шта чујем овај би бјежо у шуму а овај би купово овце, хехехе , е дјецо ал сте  ви докони , немате паметнија посла него о атихристу размишљати.

- Попе боље да ми сад мислимо него кад он дође - Јави се Чеда .

- Јесте , боље је бити спреман , и нешто смислити унапред... - Додаје Маре.

- Ма шта болан спреман , шта знати унапред? Шта ви мислите да је нолки народ за време Итлера био манит па ништа није знао ? Јес вала ви сте сада паметнији од ваших ђедова имате те интернате и те нокије само чукате у то типке и мислите да све знате а не знате ништа. Ђаво кад дође по своје он не долази са најавом , нити труби пред собом. Шта год ви сад смислили џаба вам, јер не можете ни наслутити како ће то изгледати, зато вам је боље манте се ћорава посла. -Рече прота .

- Па како онда да се сремимо оче? - Упита Квиско.

- Чуј болан Квиско , како год се спремо прво поспреми душу, иди се ти лепо исповједи зато што си зеленаш , па онда врати свима шта си им узо , па остави ону твоју женицу на миру кад си се већ развео нек иде она својијем путем, па  лепо дођи на литургију , одпости посте и причести се, па и ако умреш тог момента знај да си се спасо.

- Еееее знам ја вас попове, јес остави се свог посла а дођи мени донирај ми аудија- Рече Квиско . На чега се сви насмејаше.

- А ето како оћеш , ја сам своје реко- Вели прота.

- Ма добро бре људи , није сад то питање, већ евро стварно има изгледа да пукне, мислим шта ћемо радити кад пукне, мораш имати неки капитал иначе ћеш црћи од глади- Рекох ја на то све.

- А какав би ти имао капитал ако паре ништа не вреде?- Пита Квиско.

- Шта знам , ето кажу да Јевреји купују злато , значи треба куповати неко злато , сребро , тако нешто...-рекох

- Ма какво злато болан, мислиш да ће ти неко примити злато за храну , неће ни то проћи , знам ја из рата , ако ниси имо нешто корисно за компензацију џаба ти и злато- Виче прота.

- Па шта људи онда да користимо као  платежно средство ако нема новаца, злато не вреди , чиме ћемо трговати ? - Пита Маре.

- Бем ли га ја више нисам паметан... - Вели Квиско и остали слегоше раменима, што ће рећи да ни они нису паметни.

- Ајде прото ти ионако све знаш и ако те нико не пита , ајде ти сад реци, чиме ћемо трговати ? - Рекох ја.

- Људи и дјецо , ајте ви мени реците шта код Срба има навећу цијену? Шта се најбоље цијени?- Упита прота .

Једни вичу кола, други кућа, трећи жене, четврти оружје, чварци , сланина, кисели купус...

- Ништа од тога нема толику цијену све то може некоме требати али и немора, ал кад дође мука само једна ствар има цијену , која је то ствар? - упита прота опет.

После неколико тренутака ћутања ја рекох : Ма немамо бре појма , ајде реци нам.

- РАКИЈА! Ракија болан , она може дуго да стоји, не квари се, свима треба , с њом можеш трговати, знам човјека сад у рату који се је на ракији обогатијо, узо је читав капитал .Ето то вам је решење , за овде , е сад за Њемачку не знам ... - Рече прота

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А шта ће ми очи да видим Кину кад Кинеза има и ође, да им је добро било тамо они би остали тамо ,

--------------------------------------------------------------------------------------------------

319.gif 0102_laugh 0102_laugh

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Sedimo za Ivanjdan kod nasheg prote u kancelariji posle sluzhbe i zazvoni mu telefon...prota zausti da kaze neshto, pa se zaceni...s druge strane je bio jedan nash Ciga koji je razgovor pocheo sa:

"Ochenash, je's to ti???"

ochenash je namerno zajedno napisano, jer ga je tako i otegao.... smej.gif

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Sedimo za Ivanjdan kod nasheg prote u kancelariji posle sluzhbe i zazvoni mu telefon...prota zausti da kaze neshto, pa se zaceni...s druge strane je bio jedan nash Ciga koji je razgovor pocheo sa:

"Ochenash, je's to ti???"

ochenash je namerno zajedno napisano, jer ga je tako i otegao.... smej.gif

smej.gif
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

А у манастиру - ЧУДЕСА !

- Е овде мајсторе , ево ту  , може ?

- Може . Идеш у Манастир ?

- Аха.

- Ајд пријатан ти боравак.

-Хвала мајсторе , него кад бус поново овуда пролази ?

-Сутра у ово доба ,  тако пре вече, увек у ово доба...

-Збогом !

-Ђееењаааа...

...

- Помаже Бог бако !

-Ееее , Бог ти помогао мали.

- Јел овуда право за манастир?

- Јесте, ево и ја идем .

-Аха , па онда могу с вама?

- А ко ти брани ?

- Видиш кад сам прошли пут био није било овог пута.

-То ти је онај лопов направио.

- Који лопов бако ?

- Онај из општине.

- Значи имате лопове у општини , јел?

- Немамо лопове, имамо само њега.

- А какав је то он лопов , јел велики или мањи?

- Велики, велики, али се не види , па је онда мали...

- Како то?

- Лако, није освано у новине па је мали, ал краде на велико. Ми смо имали фабрику овде, сад је нема, он је купио. Имали смо малињаке, сад их нема , он их купио. Имали смо задругу , ни ње нема јер је лопов купио...

- Па није он мајко онда лопов него добра муштерија. А што сте му продали то све?

- Ко је смео да му не прода ? Мислиш ти мали да је он то поштено платио? Не знаш ти, ниси ти одавде па не знаш.

- Ма знам , исто је тако то свугде, и код нас купују шећеране за један динар.Све је то исто. Него што је он ово асфалтирао , да се искупи за грехе , јел ?

- А! Какве грехе ,  тај се не каје ни да убије?! Направио је пут зато што шурује са поповима.

- Е сад ћеш бако рећи како су и попови лопови ! Хехехехе !

-  Нису сви. Они главни јесу , а они мали нису.

- Па ту су бако калуђери , шта ће њима паре?

- Дете ти си стварно будала! Ето сад си бабу наћеро да лаје. Ако је посто калуђер , није престо бити човек. Сви воле паре.

Него мали код кога ти идеш ?

- Па идем нако на конак и да се видим са оцем Макаријем , и тако ...

- Макаријем ?! Оним маторим коњем, шта ћеш код њега , он је излапео скроз?

- Добро је бако , ајд сад стварно ми је доста  информација за данас...

...

Прилазимо манастиру , али бабиним путем , значи не идемо на главну капију него около с леђа... неко у двришту цепа дрва  , видим отац Макарије . Огроман човек, дуге седе браде, плавих продорних очију којима не можеш ништа сакрити. Енергично удара секиром по дрвима, као да је младић . Нешто гунђа , прекида повремено , па опет наставља , то одзвањање секире је једини звук који допире из манастира који лежи у овој котлини обраслој у џунглу дрвећа . Природа набујала од многе кише, све шљашти колико је зелено, али нема много влаге као код мене у равници, иако је и овај дан кишни , те повремено сипа нека кишица , чисто да те подсети да неће скоро да се разведри.

Отац Макарије нас је запазио , па застао.

Баба му прилази и почиње да се дере на њега:

-Удри , удри , кад ниси тео школу да гулиш а ти гули кору с  дрвета. Мого си бити владика а вако си обичан калуђер , потрчко по старе дане! Будало једна матора! Тако ти и треба.

Отац Макарије је гледа незаинтересовано , мислио сам да је игнорише у потпуности. Баба наставља да виче све гласније, ситуација постаје све блесавија.Мени сад незгодно стојим ту пред оцем Макаријем , нит прићи нит ићи, ова баба никако да завеже...

Утом Макарије удари у смех.

А баба се ућута и престаде да галами и џангриза.

Затим се и она насмеја, а отац проговори:

- Е баба зато сам те и оставио и отишао у манастир ! Да сам остао с тобом још коју годину , сад би ми ови моји калуђери служили помен , а овако сам газда иако немам жену над главом.

Обоје се насмејаше на то.

Затим се окрену баба према мени и вели оцу :

- Ево и овај мали је дошо код тебе, сигурно и он оће да побегне од своје жене.

Отац Макарије се рукова са мном , уместо да ми да благослов, некако све народски се понаша, и рече ми да га сачекам у гостопримници.

Затим њих двоје нешто наставише да причају , више млатарају рукама и гестикулирају него што говоре. Некако ко двоје мале деце се разговарају простодушно и бучно.Отац Макарије је ту из суседног села , дошао у манастир кад је манастир опустео, договорио се са бабом и она остала кући а он у манастир , после десет година око њега се окупило братство , невелико али вредно, десет људи , мало ли је...

Питам се како би ове српске зезанције доживели неки други православни народи, рецимо Грци или Руси, можда би се саблазнили...

...

У гостопримници.

Улазим у гостопримницу , нека џгољава девојка седи , намргођена, у некој ге-16 "побожној" пози , ћути .

- Помаже Бог - кажем.

- Добар дан - одговори она.

- Добар дан - поновим , реко боље да јој не контрирам ко зна кака је.

Седимо тако ћутимо , глупа атмосфера, мислим се боље да ништа не говорим.

Утом она:

- А ти си богослов , јел ?

- Не , нисам.

- Богослови су веома горди !

- Не знам... како који... шта знам.

- Јесу , јесу , мисле да све знају, и да свима могу делити савете.

Тајац , ћутимо, не знам шта би јој рекао.Да с њом нешто није уреду , јасно је , ал како се поставити нејасно је...мало касније опет она почиње:

- Јел знаш игумана?

- Па упознали смо се , једаред...

- Он је просто свет човек! Он тако зрачи позитивном енергијом као да је Дух Свети на њему.

О реко у себи - почело је - сад ће да ми прича неке небулозе...

Срећом у том моменту долази један искушеник и зовне ме именом да пођем са њим, уф реко спас у задњи час, већ се почело смркавати, ко зна како би се завршлио са овом рибом до краја...

Одем код оца Макарија , направимо дил за мој мали посо , и попијемо по једну ракицу, попричамо тако по мало о свему , утом клепало за вечерње, идемо на службу, а после на вечеру па у креветац...барем сам ја тако мислио.

На вечерње у Цркву видим дошло баш доста људи .Појма немам , реко ,можда је неки локални празник за који не знам.

Никакав локални празник , него се тако потрефило.

Дошли разни ликови и после вечере се заподену дискусија од Кулина бана па на овамо. Те ко је новотарац , те ко је старотарац. Ко је први почео , иначе ово је старо српско питање , то - ко је први почео, а на то питање обично нема одговора.Да ли су екуменисти унијати или су ревнитељи етнофилетисти , и све тако и томе слично.

Видим ја нема томе краја , устанем , поздравим се са свима и на пајкење...

Таман уђем у гостинску собу  и наместим креветац , кад ето ти једног од полемичара, наводно и њему се досадило а био је најгласнији , мора да су га ови други испокопавали. Одмах је почео како то ето њему све дојадило , али засигурно су екуменисти криви за све , па Боже његов , они су први почели да шурују са папом...

- Не знам ти ја то брате , мени сте ви сви исти .

- Који ми ?

- Па мислим богослови, сви ви причате неке речи које слабо ко разуме.

- А не , грешиш брате , нисмо ми богослови , знаш има ту разних људи , нису сви богослови, али истина се не сме сакрити , мора се знати , то је права вера- истина.

- Шта знам , не знам ти ја шта је истина, ко ће то знати...

- Па добро , Христос је истина брате, то је наша вера, а не папа , како ови екуменисти уче.

- Не знам ти ја то , лепо ти кажем , ја се не дружим са тим комунистима , нисам се никад ни дружио, и те политичке приче мене смарају.

- А брате видим ја да си ти неупућен, то нису комунисти , него екуменисти , то је једно ново зло у Цркви , они хоће да нас све продају папи...

- Е бураз , нисам ја овде дошо због тијех екомуниста , уморан сам од пута , па ако може да ћутиш мало ...тако до ујутро , важи !

Ништа брате док не подвикнеш , ови нови православци сви ко да су из јеховиста прешли, само мељу безвезе.

...

Прво клепало ... једва га чујем ... ал тандрче мајко моја, уши ми проби ... недавно сам био у манастиру ал никако да се навикнем ...

Друго клепало ... шта да радим, можда да устанем сад, не знам ... ево га иде овамо... ал одзвања овај ходник , требали су неку изолацију да ураде , уши ми одзвањају ... ево га стао је пред врата, неки безобразан калуђер , баш се намерачио да нас пробуди ...аааа ништа , устаћу , шта ћу...

Устајем полако, видим други се у соби мешкоље на креветима , сви су чули друго клепало , није било могуће не чути га. Облачим се  , јутро је свеже, хладно је , тишина, чује се понегде шкрипа врата низ манастирски ходник ... то калуђери излазе из келија на јутарње . Излазим из собе и низ двориште па у Цркву . Још је мрак , скоро да се ништа не види . Улазим у Цркву , слабо светло свећа и кандила осветљава иконостас и олтарски део Цркве. Калуђери су већ за певницом и у олтару , а један део стоји у броду Цркве, једва се назиру у мраку .

Треће клепало . Почиње јутрење . Калуђери поју тихо , поспано . Свештеник се креће тихо по олтару , готово неприменто.Улазе у цркву нови , који су тек устали.

Свеже је у Цркви , мирис тамјана је јак на чистом ваздуху.

Јутрење се ближи крају , почиње литургија . Први зраци светлости пролазе кроз Црквени прозор и слабо обасјавају брод Цркве и олтар. Чују се прве птичице . Још није свануо  , али се већ све види у Цркви.

"Тјело Христово" - се поје , најрадоснији тренутак литургије. Прво се причешћују калуђери а затим мирјани такво је правило , међутим само један калуђер приђе и причести се, а ја пожурих па стадох испред свештеника да се и ја причестим, шта ћу тако сам научио код нас по парохијама ако не дотрчиш на време оде путир...јеромонах ме гледа бело па вели:"Немош ти , иди..." у реко брате ша је ово...прилази ми један од калуђера па вели "Е брате немој да се збуњујеш овај што се причестио њему је данас имендан а ми служимо сваки дан ал не причешћујемо сваки дан , такав је типик али сутра се можеш причестити ако останеш на конаку."

- Аха , па добро , нисам знао...- рекох.

Већ је свануло , осам је сати , а у четри смо устали.

...

После јутрарње службе и литургије , доручак , заправо то је ручак.

Манастирска трпеза , ма колико да је богата или сиромашна , увек је екстра укусна.

Испред цркве стоји она џгољава девојка од јуче из гостопримнице. Рекох јој - Добар дан!

- Добар дан  !- вели она . - Ти си још у манастиру ?

- Да  , још сам овде.  - кажем - А ти ?

- А ја данас идем, било ми је тако дивно , исповедила сам се и била на конаку код мати Ирине а сад идем да узмем благослов па идем кући.-Рече џгоњава

- Ето баш лепо ( и патетично мислим се у себи) , а где живиш? - Упитах, онако ради реда  и градске чистоће, ништа немислећи( а то је баш проблем).

- У Београду живим , ја сам прво била код јеховиста а онда код Акакија , а после сам ишла ...

- Добро , добро - прекинем је ја - не мораш се мени исповедати , океј сад си ту где си ето хвала Богу  , добро је испало.

- А јел имаш ти телефон брате па да се чујемо- пита џгољава.

- Мааа неее , ма јок , ја ти живим на салашу , тамо нема ни фиксни ни мобилни , ништа , оно пустиња -  А онда завучем руку у џеп и искључим звук на мобилном .

- Јао па то је баш дивно , ти живиш као пустињак, а где је твој салаш ?

Ето ти сад, никако да се искобељам од ове удаваче, срећом зовну ме игуман и ја јој руком даде знак да журим те побегох.

- Брате - вели игуман - ајде иди до моје бабе јуче си је упознао , даће ти у кујни адресу , треба  хитно неко да оде , јел знаш да возиш ?

- Знам , али ...

- Одлично , ево ти кључеви , тамо су код бабе неке свеће од воска па ми их дотерај , нема нико овде од мојих ( тако зове калуђере) ко зна да вози , ови су једни отишли у град а ови други још нису дошли од владике- рече Макарије

Ништа прихватим се ја кључева , иако му нисам стигао рећи да нисам возио последњих 7 година, одем до кујне узмем адресу и ајде.Седнем у кола , убацим кључеве уватим мењач убацим прву , гас , кад пук у неке кутије срећом картонске које су биле иза мене . Па што иде у рикверц кад сам убацио у прву? Гледам онај мењач и онда сконтам да је залепљен из два дела с тим што је горњи део залепљен наопако тако да су збрчкани и рикверц и брзине. Брате ко ће се сад снаћи и са оваквим мењачем отићи до села...Ништа најбоље је да не гледам у њега, идем кроз село полако , несигурно , људи се склањају, неки вичу :"Види будалу не зна да вози" други вичу "склањајте се људи овај ће убити некога" и некако једва дођох до бабе.

Утоваримо свеће , једва се ја некако вратим , и правац на конак мало да се одморим од стреса.

А у конаку лудница , опет она екипа од синоћ ту се развила полемика , сви се зајапурили и чуди ме баш како се до сад нису потукли с обзиром да су сви Срби.

Завучем се у једну празну келију и одремам мало...

...

- А ти брате који си ? -Прилази ми неки калуђер

- Ма ја сам ту послом, мислим нисам од ових пацијената...

- Како мислиш пацијената?

- Ма ових разних ликова што смарају.

- Аха , ти значи само послом, ништа молитва, исповест , брига за душу?

- Ма јок! А ти како си ти доспео у овај манастир?

- Право да ти кажем био сам нешто болестан, и доктор ме пошаље у бању овде у близини.Једном тако сам шето од бање у овом правцу и видим манастир.И тако ... упознам се са игуманом и ето ме сад овде.

- Значи упецо те Макарије ?

- Па јесте упецао ме је.

- Упецао те ко сома !

- Ето кад ти кажеш ко сома...

- А видим смирен си оно баш поштено?

- А ја видим да си ти неки панкер.

- Па ето калуђеру шта да радиш , нисмо сви сомови.

- Ето брате шта ћеш , имао сам доброг рибара.

- Е јес вала баш је добар.Него држ се ти  свога рибара ,нисам ја на далеко видо тако доброг рибара.

- Па да знаш брате панкеру ниси ти баш ни луд.

- Па и нисам. Него где се овде може скувати кава , нешто ме глава боле?

- Иди горе имаш на крају ходника једну малу кухињу , имаш тамо и кафу и решо , и чај ако баш хоћеш.

- Е хвала ти бураз , одо ја сад , кад ће игуман бити слободан тео би мало са њим да диваним?

- Види после вечерњег.

- Важи , ајд,помени.

- Хоћу.

...

Попењем се у ту малу кујну кад тамо већ седе нак двојица  коју сам очигледно прекинуо у њиховом неком дивану. Видим да ме гледају испод ока , вероватно чекају да одем па да наставе, али ја решио да кувам кафицу. Што су они дуже ћутали ја све спорије и на тенане припремам. На крају да прекинем глупу атмосферу понудим их кафом. Чим сам их понудио кафом и они пристали , одмах су се распричали и са мном и међусобом.Видиш ти колико кафа спаја , исто ко и ракија.Нема заједничарења без кафе и ракије.

- Јели брате - Проговара онај риђи  - Јеси и ти на конаку?

- А ево још вечерас и бегам.

- Што јел нешто неваља?

- Ма каки све је потаман.

- Па што бегаш , несвиђати се?

- Не , велим све је потаман.

- Онда остани још мало.

Видим ја да овај неће да сјаши па се окренем погледам га значајно :

- Јел а што би осто , знаш неки разлог ?

- Разлог ти је брате то што си овде на благословеном месту.

- Аха а кад одем кући бићу на опогањеном месту јел?

- Нисам то рекао , него ипак је ово манастир.

- Па шта ако је манастир, значи не треба да идем кући?

- Немој брате да се љутиш , него овде је добро за душу, благодат , чувају нас молитве светих отаца и искушења су мања.

- А и саблазни ...- Укључује се други .

- Е сад ко ће то знати, искушења има свугде и у манастиру и кући - Велим ја.

- Јесте брате , тако је , али свет је начисто пропао , свугде су саблазни и искушења- додаје риђи.

- Такав је свет, од кад ја знам за њега- Велим.

- А није брате , грешиш, сад су друга времена, тешко је сад у свету .- Каже риђи - Ево баш смо сад причали ја и брат како су одасвуд кренуле саблазни и искушења, рецимо ти педери што праве параде, па онда какав нам је народ, па ни попови нису ништа бољи.

- Јесте брате , баш то сам почео причати , код мене поп вози неког аудија , неки најновији брате са затамњеним стаклима, само прозуји кроз село, ни са ким није у добрим односима, дружи се са неким мафијашима.

- А ни попадије ништа неваљају јел? - Упадам ја.

- Аууу брате да ти знаш какве су тек ове данашње попадије , а одакле си ти ?

- Ја ,  ја сам ти пао с марса , видиш да ништа од свега тога не знам.- Рекох

- Озбиљно те брате питам , није нико рекао да ти не знаш , мислим причамо онако , јели немој одмах да се љутиш... - Каже риђи.

- Та шта би се љутио, идем ја да закувам кафу , саћу ја. - и одем а одшкринем врата да чујем шта диване ова два балвана.

- Шта ће човек , нису му се отвориле духовне очи- Каже риђи

-  Јесте ,а  види се да није лош човек , само је мало збуњен - додаје његов саблажњени колега

- Брате , улазим ти ја тако код оног нашег попа требао сам с њим нешто да видим, а матора попадија дигла ноге увис и тамо нека жена је нешто маже по ногама , знаш шта ради ?- Пита риђи сав унешен у свој доживљај

- Шта брате?- Упио се овај други уз њега да чује.

- Д Е П И Л И Р А    Н О Г Е ! Брате ... кад нисам пао низ онај степеник, еј замисли матора попадија депилира ноге, звала ону педикирку код себе кући , еј у парохијски дом је звала , да се не брука тамо у граду пред светом.

- Ма није то ништа , знаш да мој парох има брата такође свештеника, пази он је био јако дебео човек имао је преко 200 кила, тај његов брат , и долази пре неки дан ја га нисам познао, смршао једно 80 кила. Питам ја нашег свештеника како је смршао његов брат а овај каже да је узео неког нутриционисту , еј замисли поп узео нутриционисту уместо да пости ко сав свет и овај му одредио неку дијету, еј замисли дијету уместо да пости ко сав свет и тако пола године је држао ту дијету , и преполовио се. Замисли ти брате докле је то дошло поп узео нутриционисту.

- О Боже ово су стварно последња времена- Додаје риђи.

- Јесу брате , а кажу биће још горе - вели овај његов саблажњени компањон.

Утом ја изађем са кафицом , послужим их , правим се глув , више луд него глув јербо "таква су времена", мора се...

...

Са игуманом сам се видео после вечерњег , он је нешто петљо на компу , реко да су она двојица сад овде у његовој келији ал би се саблазнили да виде овај лапитопи.

- Е брате па причај шта има код тебе ново, оћел бити рата тамо код вас скоро?

- Та иди оче каквог рата  , само ми још то фали на ову кризу.

- Ма шта знам, нешто ми се чини да ми ко народ никако да дођемо себи док не запуцају на нас.

- Таман посла оче да је тако да се мора пуцати на нас да би се спасили.

- А изгледа да је тако.

- Јели оче који су ти ово ликови по манастиру , ди си их покупио?

- А дошли јадни сами, неки по препоруци , неки набасали и тако.

- А што су вако шутнути?

- Хм - Насмеши се игуман - А ко данас није шутнут, шта је, као да ти немаш додира са таквима тамо код тебе , сви су данас шутнути, наш народ је изашао из себе и сад је ван себе. А тешко га је сабрати. А кад човек изађе из себе , онда више не види себе, него само види друге .Циљ брате наше мисије поповске данас јесте да сабирамо људе и да се онда они сами саберу Божјом помоћу .А знаћеш да је народ почео долазити себи , кад комшија поново почне да примећује комшију и кад буде све мање породичних свађа и трагедија.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од uomo del Ve.Te.,
      Цар Путин званично/официјално објавио да је Русиjа регистровала првa вакцину у свету протви Covid 19 ....
      ...вакцинација није обавезна....једна од Путнови ћерки је вакцинисана.... и на Западу раде на вакцини.... највећи проблем су side effects, ово Руси као и Запад исто потврђују.....
       
       
       
       
    • Од JESSY,
      ovog leta , moj apsolutni favorit je
       

       
      na žalost , sada ne mogu da ga jedem....
      posne sladolede (tj.vodene) ne volim, iako oni možda bolje osvežavaju...
      da li vi jedete posne sladolede...?
    • Од Дијана.,
      Ima potrebe i za ovakvom ultra-ozbiljnom neozbiljnom temom. Nadasve vaspitno-dušekorisnom!
      Udrimo po sujeti i gordosti!   
      PINNED           
      Почећу ја:
      a inače

      (kradem jer je odlično  )
    • Од александар живаљев,
      Извор:http://www.eparhija-backa.rs/sr/novosti/u-bacu-proslavlen-patron-eparhije-backe  
      У БАЧУ ПРОСЛАВЉЕН ПАТРОН ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ
         
       
      У древном граду Бачу по којем је регија Бачка добила име, прослављен је литургијски спомен Чуда које је Свети архистратиг Михаило учинио у граду Хони (Колоси), у Фригији.
      Заједничка молитва све пуноте наше Епархије, 19. септембра 2017. године, служена је у храму светог апостола и јеванђелиста Јована Богослова. Светом архијерејском Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ будимски г. Лукијан, уз саслужење Преосвећене господе Епископа: банатског Никанора, бачког Иринеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована и умировљеног Филарета, архимандрита Исихија, настојатеља Светоархангелске обитељи, свештенства наше и других епархија Српске Православне Цркве.
      После прочитаног одељка из светог Јеванђеља, присутнима се обратио Владика Никанор, честитавши Патрон домаћину, Епископу Иринеју, монаштву, свештенству и верном народу свих парохија Епархије бачке. Свето Писмо нам говори о многим примерима где су свети анђели Божји учествовали у домостроју спасења рода људског. Свети анђели су, саопштавајући вољу Божју, ослобађали нас од онога што је најопасније за човека, од греха, навео је Епископ банатски. Истакавши да нема веће радости за Бога него кад љубав и благодат подели са народом Његовим, Владика је казао да се зато морамо потрудити да будемо са Богом, у Царству Божјем. Нарочито данас, када народ у Србији и у целом свету трпи искушења која је могуће победити једино молитвом. Ми, браћо и сестре, да учинимо оно што можемо и колико можемо, а све остало што нам буде требало и ако нам буде требало, надоместиће Бог, поручио је Епископ Никанор на сабрању у Бачу. 
      По завршетку евхаристијског славља, присутнима се обратио и Владика Иринеј, поздравивши све Архијереје, захваливши им што су дошли да учествују у прослави, и честитајући славу својој браћи и саслужитељима свештеницима, ђаконима и целокупном народу Божјем у Епархији бачкој.
      Сви ми и ви као верници, као народ Божји, јесмо саслужитељи једни са другима, али и много више од тога ˗ саслужитељи једином и вечном Првосвештенику Цркве, Господу Христу, Богочовеку. Нико ту није пасивни посматрач или потрошач нечега што му се са стране даје, а у чему он није учествовао. Сви заједно смо једно тело, богочовечанско тело Христово, једна душа коју оживљава Дух Свети, који и установљује читаво устројство Цркве на земљи, и један Дом Оца Небескога у којем смо сви деца Божја, а међусобно браћа и сестре, рекао је Епископ Иринеј, нагласивши да свако има свој дар, своје дужности и своје место у Цркви.
      Владика је позвао да увек активно и одговорно учествујемо у животу Цркве, да свугде и у свакој прилици сведочимо своју веру, која је данас изложена клеветама, нападима и другим искушењима. Ако имамо љубав према Богу и искрену веру у Господа, и ако једни друге доживљавамо као живе удове једног, недељивог Тела, онда никаква искушења и олујни ветрови споља, нити икаква напаст изнутра, не може нас поколебати, поручио је Епископ бачки Иринеј.
      Владика је поменуо и трагични догађај у селу Вајска, у општини Бач, где је троје малолетне деце страдало у пожару, и позвао све који су у прилици, да преживелима из те породице помогну како молитвено, тако и на делу.
      На дан прославе Патрона Епархије бачке, господину Мирку Новковићу, црквењаку из Руменке, уручено је високо одликовање – орден Светога Саве трећег степена, за животом показану љубав према светој Цркви, истрајно сведочење Христа, као и за вишедеценијско ревносно обављање црквењачке службе при храму Божјем.
      Данашњу молитвену радост одржану у Бачу увеличао је својим појањем хор Свети Јован Дамаскин, предвођен јерођаконом Јеротејем, сабратом манастира Светих архангела у Ковиљу.
      Оваквим саборовањем Архијереја, свештенства и вернога народа, свети архангел Михаило – заступник наше епархије пред Богом, прославља се, у овај дан, од 1971. године.
      ФОТО АЛБУМ

      View full Странице
    • Од александар живаљев,
      У БАЧУ ПРОСЛАВЉЕН ПАТРОН ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ
         
       
      У древном граду Бачу по којем је регија Бачка добила име, прослављен је литургијски спомен Чуда које је Свети архистратиг Михаило учинио у граду Хони (Колоси), у Фригији.
      Заједничка молитва све пуноте наше Епархије, 19. септембра 2017. године, служена је у храму светог апостола и јеванђелиста Јована Богослова. Светом архијерејском Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ будимски г. Лукијан, уз саслужење Преосвећене господе Епископа: банатског Никанора, бачког Иринеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована и умировљеног Филарета, архимандрита Исихија, настојатеља Светоархангелске обитељи, свештенства наше и других епархија Српске Православне Цркве.
      После прочитаног одељка из светог Јеванђеља, присутнима се обратио Владика Никанор, честитавши Патрон домаћину, Епископу Иринеју, монаштву, свештенству и верном народу свих парохија Епархије бачке. Свето Писмо нам говори о многим примерима где су свети анђели Божји учествовали у домостроју спасења рода људског. Свети анђели су, саопштавајући вољу Божју, ослобађали нас од онога што је најопасније за човека, од греха, навео је Епископ банатски. Истакавши да нема веће радости за Бога него кад љубав и благодат подели са народом Његовим, Владика је казао да се зато морамо потрудити да будемо са Богом, у Царству Божјем. Нарочито данас, када народ у Србији и у целом свету трпи искушења која је могуће победити једино молитвом. Ми, браћо и сестре, да учинимо оно што можемо и колико можемо, а све остало што нам буде требало и ако нам буде требало, надоместиће Бог, поручио је Епископ Никанор на сабрању у Бачу. 
      По завршетку евхаристијског славља, присутнима се обратио и Владика Иринеј, поздравивши све Архијереје, захваливши им што су дошли да учествују у прослави, и честитајући славу својој браћи и саслужитељима свештеницима, ђаконима и целокупном народу Божјем у Епархији бачкој.
      Сви ми и ви као верници, као народ Божји, јесмо саслужитељи једни са другима, али и много више од тога ˗ саслужитељи једином и вечном Првосвештенику Цркве, Господу Христу, Богочовеку. Нико ту није пасивни посматрач или потрошач нечега што му се са стране даје, а у чему он није учествовао. Сви заједно смо једно тело, богочовечанско тело Христово, једна душа коју оживљава Дух Свети, који и установљује читаво устројство Цркве на земљи, и један Дом Оца Небескога у којем смо сви деца Божја, а међусобно браћа и сестре, рекао је Епископ Иринеј, нагласивши да свако има свој дар, своје дужности и своје место у Цркви.
      Владика је позвао да увек активно и одговорно учествујемо у животу Цркве, да свугде и у свакој прилици сведочимо своју веру, која је данас изложена клеветама, нападима и другим искушењима. Ако имамо љубав према Богу и искрену веру у Господа, и ако једни друге доживљавамо као живе удове једног, недељивог Тела, онда никаква искушења и олујни ветрови споља, нити икаква напаст изнутра, не може нас поколебати, поручио је Епископ бачки Иринеј.
      Владика је поменуо и трагични догађај у селу Вајска, у општини Бач, где је троје малолетне деце страдало у пожару, и позвао све који су у прилици, да преживелима из те породице помогну како молитвено, тако и на делу.
      На дан прославе Патрона Епархије бачке, господину Мирку Новковићу, црквењаку из Руменке, уручено је високо одликовање – орден Светога Саве трећег степена, за животом показану љубав према светој Цркви, истрајно сведочење Христа, као и за вишедеценијско ревносно обављање црквењачке службе при храму Божјем.
      Данашњу молитвену радост одржану у Бачу увеличао је својим појањем хор Свети Јован Дамаскин, предвођен јерођаконом Јеротејем, сабратом манастира Светих архангела у Ковиљу.
      Оваквим саборовањем Архијереја, свештенства и вернога народа, свети архангел Михаило – заступник наше епархије пред Богом, прославља се, у овај дан, од 1971. године.
      ФОТО АЛБУМ
×
×
  • Креирај ново...