Jump to content

Црквењак :)))

Оцени ову тему


Guest свештеник Иван

Препоручена порука

  • Одговори 235
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Причао нам је владика да је један Швабо био на љетовању у Грчкој, обилазио радње и нашао на једну гдје се продају црквене ствари и утвари. Свиде му се једне владичанске одежде и он их купи, понесе за

Агонија - Де си брате, помаже Бог ! - Бог ти помогао, ааа видим послушао си ме. - Ето шта ћу , врућине су велике , а и шта ми то сад значи. - Па оно по правилу требао би да је носиш , али

ПОПАДИЈА Најважнија личност у међусобним пословним односима између попа и црквењака је попадија. Ако се црквењак од почетка свиди попадији има загарантовану будућност код тог попа и на тој парокији.

Сад сам сазнао од Црквењака да је ово потпуно истинит догађај, али су имена измењена.

зар је неко сумњао да није истинит, свака част том човјеку?! facenew22222222 0110_hahaha 0110_hahaha

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Mene juce zaustavlja majka jednog narkomana i trazi mi novac,kao treba joj da kupi nesto da spremi rucak dosao joj sin iz zatvora...a svi znamo da ona prosi za njegovu dozu... facenew22222222

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Milostivi i Svemogući Gospode,molim ti se, podaj snage i prosvijetli um svima koji pomisle da izlaz iz životnih poteškoća mogu naći u porocima.Kad prepoznaju ljubav i utjehu Tvoju,pomozi da istraju u namjeri da ti se predaju i tako ih povedi putem spasenja! 1405_love 0442_feel 1000000001010

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Imao sam mogućnost da u "Zemlji Živih" držim neka predavanja .

Nije baš sve kako je crkvenjak opisao ,malo je gore .

Inače znam sveštenika sa dvojicom sinova oba narkkomani i kriminalci i oba bogoslovi to je tek tuga

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 months later...

1270459105_ea5e49c6f55ad513593b7a08da20bf64_459events.jpg

Достојевски на босански начин

Или стари мрачајски прота II

crkvenjak | 14 Јун, 2011 22:59

- Ало црквењак, добро јутро, извини што зовем вако рано ал треба би ми итно господин !

- Није туј господин.

- Та ди је како није туј ?

- Ошо на годишњи.

- Ајде црквењак шали се с неким другим , мени итно треба господин.

- Лепо ти кажем да није туј , ошо је на годишњи.

- Та од кад попови иду на годишњи?

- Па од кад имају и радне књижице , ето отад.

- Па шта сад да радим , мени итно треба попа.

- А шта ће ти попа ?

- Треба да ми крсти кућу.

- Реци кад оћеш да ти се свети кућа , зваћу ја доћиће други господин.

- Та ја сам мислила данас ал ето мож и сутра да ми крсти кућу.

- А што јел толко итно?

- Та јесте да итније неможе бити, греда ми је што пре ...

- Мора да су вас неки дуови спопали...

- А од куд ти знадеш?

- Па и не знадем, шта би друго било...

Ништа, спакујем се ја па на бицикл онај стари швабски , надувам му гуме, и кренем до суседне парокије, код старог проте.

Таман долазим а прота служи литургију, станем тамо устрану , ко и сви нови кад дођу у туђу парокију и чкиљим да видим ко шта ради, јел , тако ми црквењаци обично чкиљимо кад дођемо у другу парокију ди је непознат свет.

А прота развезо беседу , па беседи ли беседи , а народ по обичају зева ли зева.

А било је нако народа осредње иако је црвено слово , само што нигде не видим њиовог појца.

Приђем ја полако певници тамо стоји једна баба , једва стоји, држи се за певницу, па је питам ди је црквењак Милутин. А баба вели да је он болестан па није дошо.Ондак се ућутимо јер се прота избечио у нас што диванимо за време беседе.Па наставља прота да беседи:

- И као што рекох , кад су њега објесили накрст , онда онај један разбојник с једне стране вели њему , ето кад си ти сад тако неки а ти сад сиђи с крста и спаси и нас, а онај други што је исто бијо разбојник објешен вели оно разбојнику  ћути болан како си тако брезобразан , срам те било , овај је чоек праведан и поштен и честит а ми смо овдје по заслузи, и онда се он окрене Господу и вели му ај ти  лебати кад дођеш у то твоје царство сјети се и мене. А њему вели Господ још данас ћеш самном сједети у царству небеском. А што је неко пито за свету Петку јели она прави светац, иако је женско. А што ћу вам рећи , ето она је јадна отишла у ту неку пустињу нако јадно женско тамо брез иђе иког свог и туне је живјела дуго година и мучила се у тој пустињи , како је то она успјела Бог свети зна ( овде прота мало застане , видим ни њему није баш најјасније како је то она успела) и онда кад се повратила из пустиње Бог јој је дао велику силу и благодат а иначе је она нашег рода српскога из једне честите породице. И шта још да вам причам дјецо, човјек се роди - мука, живи - мука, ни умријети брез муке немере, и шта - ништа!

Кажу ови нови теолози чека га ладан гроб и ништа не зна за себе до васкрсења мртвих.

Ето и то вам је то.

Окрене се прота и уђе на царске двери  , затим почне јектенију а мене зовне да уђем у олтар.Ја уђем унутри а он ми нешто показује рукама.

- Та ништа ја вас господине не разумем .

- Ма велим ти иди тамо за пјевницу , макни ону бабу па ти пјевај , ти знаш шта и како треба а она баба само натуца.

- Аха , добро .

Одслужимо ми литургију , народ узме наору, причасника није било, сем једног детета, кажу други дан је црвено слово па се неваља. А код нас господин причешћује за сва три црвена слова.

Кад се све завршило приђем ја проти да се поздравимо и да узмем благослов, ја велим - Благослови оче- и пружим руку да узмем благослов а он ме зграби за руку и стисне рукујући се самом и каже :Ђе си ти болан , недаш се видети ко да си вампир, него ајмо попит нешто.

Одемо до протине куће. Протиница мештанка ома с врата натури нам неке папуче , а прота је само мрко погледа. Нешто јој рече и она се изгуби.Прота донесе две чашице, и сипа ракију.

- Е црквењак ово ти је моја домаћа крушка, ове сам ти године мало подбацијо, пеко сам само тону крушке, а прошле године сам три.Ал сам зато ове године пеко и дуњу, ал се већ попило. Де пробај , па ми реци ако ћеш још.

Ја пробам , а она крушковача гребе по грлу , пече ко жеравица.

- Него црквењак којим добром ?

- Ма ошо нам господин данас на годишњи у бању, ја сам свакако мислио да те зовнем ,тако ми је реко господин да тебе зовнем кад има нека чреда, али нисам очекиво  одма јутрос да ће ме звати . Та ето јутрос зове нека снаша оће да освешта кућу.

- Аха , па добро, а кад ома сад?

- Ма јок , сутра .

- Ех , па мого си ми и сутра то рећи, него си ти одма поито , мора да ти фали пара, хехехе...

- Та пара ти ја немам никада , тако да ми је то свеједно, него нисам ни имо нека посла па ко велим идем ти ја да видим шта ради прота како живи и ужива.

- Ех , јадно ти је моје уживање. Од како сам добиЈо оног несретника преполовили нам парокију на два дијела сад ни ја ни он немамо за леба.Куд је баш мени запо. Што га нису макли на неко дргуо мјесто.

- Та добро , велико је село , та није ваљда да немате за леба.

- Па инема , ево сад сам изашо из водица а ни чизмице себи не могу узети. Ти сад појац имаш више тамо нег ја ође .

Па онда наставља прота суморно , намрштио се , скупио се , одједном га нема пола , више себи у браду и полу гласно говори:

- Знаааам ја ко је то мени спаково, уф , земља му кости избацила, несретник један, није он само мени тако, знааам ја, и други су ми се жалили...

- Ајде оче ћути, та диш тако говорити  ...

- Ма ја говорим оно како је , шта ме брига, нек ме врате назад у Босну, лакше би ми било сад по старе дане тамо нег ође са овима душаминима...

- Та ајде оче, даће Бог ...

- Оће , даће , хахахаха , ономе ко има додаће а од онога који нема узеће и оно што има...

- Ама то се не односи на те ствари већ на дуовне...

- Ма шта ?! На све се односи, кад те једном ненадана закопаса нема назад, све иде низбрдо , мош ти бити и светац ко света Петка или неки други, има само још главу да ти скину и готово, нема туј живота.

- Ето кад тако свештеник говори , шта онда од народа очекивати ...

-  Ћути болан , не причам ти ја ово од своје маните памети , прошо сам ја сито и решето, и рат сам прошо , ал ме вако нико није зајебо...

Шта ћу сад већ видим да ми не вреди проти солити памет , па се ућутим, пијуцкам ону ракију а молим Бога да неко прекине ситуацију па да идем кући.

- Него ош ти самом данас у парокију, мени се разболео Милутин , био је на слави синоћ до касно , па сад ено га кући лечи се , хехехе , нолки Милутин јадна му мајка а немере попити мало ракије, ех каке сте ви лале, сви сте неки метиљави.

- А ето таки смо , ал зато нас не истераше ни Швабе ни Маџари а вас ваши тамо истераше.

- Који наши болан ?!!

- Па ваши Босанци .

- Ћути болан , ђе су они наши , нолко народа поклаше и побише , нолко благо попалише, враг их однијо, нису они наши они су вражији ! Ви метиљави лалоши ви сте наши и они доље пргави Србијанци и они су наши , мада кад видим ове у Беграду какви су питам се чији су.

- Е то се и ја питам...

- Него пушти сад то бијо рат непоновио се, ђаво га носијо, имам 40 кућа данас за водице, има то да потраје , ош нешто да једемо па да крећемо.

- Та може , а што не би могло.

Изнесе стари прота печенице и још ракије, и неких других ђаконија, лепо ми ту замезимо па се спакујемо и кренемо.

- Је ли , а јел и овди најављујете на телефон кад идете у водице?

- Што би најваљиво , ваљда знају кад им је слава ?

- Па питам само, ми најављујемо.

- Немам ти ја дијете времена још и да их зивкам, кад сам тек дошо онда сам свима игро како ко оће , сад кад смо се упознали шта има више да им се доказујем, Цркву сам им направио, туј сам већ годинама , сви ме знају и шта би ја још...да има шаљем честитке за славу.

Крећемо , седамо у кола , прота ми тутне неки мрљав списак , да му читам по реду , а он ће да вози од куће до куће. Ја читам , сваку другу разумем, ал он већ и пре него ја прочитам стаје испред кућа, зна их напамет.

Улазимо у прву кућу .

- Помаже Бог домаћини.

- Бог ти помогао попе!

- Срећна слава!

- Хвала.

Певамо тропаре , прота реже колач , прелива вином, окрећу сви колач , ломе , прота рецитује неку босанску песмицу нешто типа: Домаћине сретна ти слава, нека ти је фамилија жива и здрава, дабога ти снопови били волки ко попови ...и увек завршава са неким речима типа: Имао свега и свачега а и нама да претекне. На те речи обично домаћин одреши кесу и тутне мени или попу неку кинту.

Мени ово све симпатично и помало смешно, али видим да се народу допада.

Несрећа је код босанских попова и на парокијама где су босанци људи што у сваку кућу у коју уђеш мораш попити неко пиће.Тако смо ми у свих 40 кућа попили негде ракијицу, негде вино , негде пиво...

Улазимо у једно двориште , нигде никога нема.

- Домаћине ! - виче прота , али нико се не одазива, а ми већ посустали пола кућа смо прошли , значи 20 чашица ракијских. Оооо Домаћине ! - Опет виче прота, нико се не јавља.

- Је ли да немаш можда неку чакијицу?- пита ме прота , мислим се шта му је сад пало на ум.

- Имам , ево ти.

- Сачекај ме туне, саћу ја. - И оде негде у двориште, враћа се за два минута враћа ми чакијицу а у руци држи два парчета печенице.

- На ево ти једи нешто да ми се ту не извалиш.

- Ама , оче та нисам гладан.

- Ма знам ја да ти ниси гладан, ал пред нама је још 20 кућа , а ми немамо времена да седнемо да једемо, узми то и једи.

- А шта ако наиђе газда чија је ову шунка ?

- Па нек наиђе , ако му баш зафалило нек дође код мене ја ћу му дати целу печеницу и литро ракије.

Попнемо се ми на спрат те куће а тамо само једна бака , каже отишли су млађи да донесу печено прасе, ако оћемо да их сачекамо.

- Немам ти ја каде мајко да чекам, него метни ти колач овде па да га прережемо.- вели прота.Ми прережемо колач и оставимо га нако у тепсији.

- Реци ти њима мајко да је поп бијо а они кад запале свијећу онда нек ломе колач.

- Добро попе рећићу ја њима.

Идемо даље , долазимо у следеће двориште , кућа по свој прилици празна , али врата су откључана.Прота по обичају гази напред , ја му вичем да сачека да позвоним јер има звонце.

- Ма ајде јадан , кад би ја тако звони у сваку кућу не би обишли ни једну улицу задан.

Ми улазиму унутра кад чује се нека вриска, нека девојка огрнута само пешкиром протрчава ходником.

Прота се мало постидио , ал не много:

- Де шћери обуци се ти  , идемо ми напоље сачекати.

- Ето ти прото кад ниси хтео да звониш сад црвени.

- Ма што ћу црвенити , црвени ти ,ти си млађи, моје је вријеме прошло.- запуши ми уста стари мрачајски прота.

После те куће обишли смо још 10-ак кућа у свакој наредној ракијица.Већ се спорије крећемо, оријентација никаква .

Најзад улазимо у последњу кућу, једва улазимо , тетурамо се, вече већ почело да се спушта, домаћини очигледно су нас чекали цео дан, били весели а сад кисели.Прота поздравља све присутне , колач и кољиво стоје за трпезом, свећа упаљена , прота покушава да почне молитву ал не може да се сети, даје знак мени да ја почнем али ни ја не могу да се сетим... драмска пауза ...  утом се прота сети оченаша па почиње али ни он му не иде, ја се некако сетим оченаша и једва нако стондиран прочитам оченаш , чим сам ја причито оченаш прота се сети и тропара и некако ми и то завршимо.

- О попови ајде сад да нешто попијете ред је !- Виче домаћин.

- Немој Стојко леба ти. - Виче прота.

- Ма нема да неможе, а како сте могли у претходним кућама а код Стојка да не узмете ни капи , е вала неће моћи , нећете изаћи одавлен док не попијете нешто.

На то ја велим : Дај мени киселу.

- Е вала лало нећеш киселу него љуту- виче Стојко већ љут.

- Добро сипај нам по једну ал до пола само- вели порта.

- Е вала нећете до пола него до врха, иначе ћу се наљутити- дере се Стојко.

- Ајде болан сипај ако оћеш и бокал , ја се више немерем наћеривати с тобом- рече прота.

Те последње чашице се не сећам. Седамо у кола, прота отпањио музику , на радију се врти песма  од Митра Мирића :"С ђаволом куле градим , коцкам се свашта радим..." Прота понављајући стихове песме пева и вози , кочи на сваких 100 метара тако нагло да ја увек ударим главом од шофершајбну и ту настаје прекид филма.

*    *    *

Будим се ујутро рано, петлови се дерњају ко коњи. Устајем морам да нараним живину...глава као шифоњер...како сам уопште дошао кући...шта ли је са старим протом...стављам кафу...пијем воду...узимам телефон...зовем проту:

- Ало оче , жив ли си ?

- Ало ђе си ти , зовем те цијело јутро , што се не јавиш?

- Какво јутро сад је јутро.

- Сад је дијете подне , а јутро је прошло поодавно, него ђе си ти , имам нешто да ти испричам.

- Шта , реци .

- Ма знаш ону бабу што смо је оставили саму , што су њени отишли по прасе?

- Да , сећам се тога, али се осталога не сећам.

- Ма чуј, хахаха, кад нисам умро , хахаха, зову ме њени негде око поноћи, кажу попе помагај, ја велим шта је , а они вичу не можемо никако да сломимо колач, како болан не можете сломити колач, кажу они никако не можемо, ја кажем па исјеците га онда одозго, кад они после мало зову јопе, кажу не могу сломити колач, ма шта да није ово , није, да није оно није, ајд пробајте га обрнути па сломити...кад зову они јопе каже никако попе неможемо сломити колач... ја сад ћутим мислим, мислим, па се сјетим, а јесте ли га извадили из тефсије ? А они вичу нисмо и умријеше од смија, хахахахаха, ајд кад дођеш мало себи дођи на крушку па да идемо крстити ту кућу код тебе у парокији.

- Ајд збогом оче .

Уф , јадан сам ти ја, размишљам , ако и данас будем ишо вако ко јуче са овим старим протом завршићу у болници , сад ми је јасно како је Милутину са њим.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од uomo del Ve.Te.,
      Цар Путин званично/официјално објавио да је Русиjа регистровала првa вакцину у свету протви Covid 19 ....
      ...вакцинација није обавезна....једна од Путнови ћерки је вакцинисана.... и на Западу раде на вакцини.... највећи проблем су side effects, ово Руси као и Запад исто потврђују.....
       
       
       
       
    • Од JESSY,
      ovog leta , moj apsolutni favorit je
       

       
      na žalost , sada ne mogu da ga jedem....
      posne sladolede (tj.vodene) ne volim, iako oni možda bolje osvežavaju...
      da li vi jedete posne sladolede...?
    • Од Дијана.,
      Ima potrebe i za ovakvom ultra-ozbiljnom neozbiljnom temom. Nadasve vaspitno-dušekorisnom!
      Udrimo po sujeti i gordosti!   
      PINNED           
      Почећу ја:
      a inače

      (kradem jer je odlično  )
    • Од александар живаљев,
      Извор:http://www.eparhija-backa.rs/sr/novosti/u-bacu-proslavlen-patron-eparhije-backe  
      У БАЧУ ПРОСЛАВЉЕН ПАТРОН ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ
         
       
      У древном граду Бачу по којем је регија Бачка добила име, прослављен је литургијски спомен Чуда које је Свети архистратиг Михаило учинио у граду Хони (Колоси), у Фригији.
      Заједничка молитва све пуноте наше Епархије, 19. септембра 2017. године, служена је у храму светог апостола и јеванђелиста Јована Богослова. Светом архијерејском Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ будимски г. Лукијан, уз саслужење Преосвећене господе Епископа: банатског Никанора, бачког Иринеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована и умировљеног Филарета, архимандрита Исихија, настојатеља Светоархангелске обитељи, свештенства наше и других епархија Српске Православне Цркве.
      После прочитаног одељка из светог Јеванђеља, присутнима се обратио Владика Никанор, честитавши Патрон домаћину, Епископу Иринеју, монаштву, свештенству и верном народу свих парохија Епархије бачке. Свето Писмо нам говори о многим примерима где су свети анђели Божји учествовали у домостроју спасења рода људског. Свети анђели су, саопштавајући вољу Божју, ослобађали нас од онога што је најопасније за човека, од греха, навео је Епископ банатски. Истакавши да нема веће радости за Бога него кад љубав и благодат подели са народом Његовим, Владика је казао да се зато морамо потрудити да будемо са Богом, у Царству Божјем. Нарочито данас, када народ у Србији и у целом свету трпи искушења која је могуће победити једино молитвом. Ми, браћо и сестре, да учинимо оно што можемо и колико можемо, а све остало што нам буде требало и ако нам буде требало, надоместиће Бог, поручио је Епископ Никанор на сабрању у Бачу. 
      По завршетку евхаристијског славља, присутнима се обратио и Владика Иринеј, поздравивши све Архијереје, захваливши им што су дошли да учествују у прослави, и честитајући славу својој браћи и саслужитељима свештеницима, ђаконима и целокупном народу Божјем у Епархији бачкој.
      Сви ми и ви као верници, као народ Божји, јесмо саслужитељи једни са другима, али и много више од тога ˗ саслужитељи једином и вечном Првосвештенику Цркве, Господу Христу, Богочовеку. Нико ту није пасивни посматрач или потрошач нечега што му се са стране даје, а у чему он није учествовао. Сви заједно смо једно тело, богочовечанско тело Христово, једна душа коју оживљава Дух Свети, који и установљује читаво устројство Цркве на земљи, и један Дом Оца Небескога у којем смо сви деца Божја, а међусобно браћа и сестре, рекао је Епископ Иринеј, нагласивши да свако има свој дар, своје дужности и своје место у Цркви.
      Владика је позвао да увек активно и одговорно учествујемо у животу Цркве, да свугде и у свакој прилици сведочимо своју веру, која је данас изложена клеветама, нападима и другим искушењима. Ако имамо љубав према Богу и искрену веру у Господа, и ако једни друге доживљавамо као живе удове једног, недељивог Тела, онда никаква искушења и олујни ветрови споља, нити икаква напаст изнутра, не може нас поколебати, поручио је Епископ бачки Иринеј.
      Владика је поменуо и трагични догађај у селу Вајска, у општини Бач, где је троје малолетне деце страдало у пожару, и позвао све који су у прилици, да преживелима из те породице помогну како молитвено, тако и на делу.
      На дан прославе Патрона Епархије бачке, господину Мирку Новковићу, црквењаку из Руменке, уручено је високо одликовање – орден Светога Саве трећег степена, за животом показану љубав према светој Цркви, истрајно сведочење Христа, као и за вишедеценијско ревносно обављање црквењачке службе при храму Божјем.
      Данашњу молитвену радост одржану у Бачу увеличао је својим појањем хор Свети Јован Дамаскин, предвођен јерођаконом Јеротејем, сабратом манастира Светих архангела у Ковиљу.
      Оваквим саборовањем Архијереја, свештенства и вернога народа, свети архангел Михаило – заступник наше епархије пред Богом, прославља се, у овај дан, од 1971. године.
      ФОТО АЛБУМ

      View full Странице
    • Од александар живаљев,
      У БАЧУ ПРОСЛАВЉЕН ПАТРОН ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ
         
       
      У древном граду Бачу по којем је регија Бачка добила име, прослављен је литургијски спомен Чуда које је Свети архистратиг Михаило учинио у граду Хони (Колоси), у Фригији.
      Заједничка молитва све пуноте наше Епархије, 19. септембра 2017. године, служена је у храму светог апостола и јеванђелиста Јована Богослова. Светом архијерејском Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ будимски г. Лукијан, уз саслужење Преосвећене господе Епископа: банатског Никанора, бачког Иринеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована и умировљеног Филарета, архимандрита Исихија, настојатеља Светоархангелске обитељи, свештенства наше и других епархија Српске Православне Цркве.
      После прочитаног одељка из светог Јеванђеља, присутнима се обратио Владика Никанор, честитавши Патрон домаћину, Епископу Иринеју, монаштву, свештенству и верном народу свих парохија Епархије бачке. Свето Писмо нам говори о многим примерима где су свети анђели Божји учествовали у домостроју спасења рода људског. Свети анђели су, саопштавајући вољу Божју, ослобађали нас од онога што је најопасније за човека, од греха, навео је Епископ банатски. Истакавши да нема веће радости за Бога него кад љубав и благодат подели са народом Његовим, Владика је казао да се зато морамо потрудити да будемо са Богом, у Царству Божјем. Нарочито данас, када народ у Србији и у целом свету трпи искушења која је могуће победити једино молитвом. Ми, браћо и сестре, да учинимо оно што можемо и колико можемо, а све остало што нам буде требало и ако нам буде требало, надоместиће Бог, поручио је Епископ Никанор на сабрању у Бачу. 
      По завршетку евхаристијског славља, присутнима се обратио и Владика Иринеј, поздравивши све Архијереје, захваливши им што су дошли да учествују у прослави, и честитајући славу својој браћи и саслужитељима свештеницима, ђаконима и целокупном народу Божјем у Епархији бачкој.
      Сви ми и ви као верници, као народ Божји, јесмо саслужитељи једни са другима, али и много више од тога ˗ саслужитељи једином и вечном Првосвештенику Цркве, Господу Христу, Богочовеку. Нико ту није пасивни посматрач или потрошач нечега што му се са стране даје, а у чему он није учествовао. Сви заједно смо једно тело, богочовечанско тело Христово, једна душа коју оживљава Дух Свети, који и установљује читаво устројство Цркве на земљи, и један Дом Оца Небескога у којем смо сви деца Божја, а међусобно браћа и сестре, рекао је Епископ Иринеј, нагласивши да свако има свој дар, своје дужности и своје место у Цркви.
      Владика је позвао да увек активно и одговорно учествујемо у животу Цркве, да свугде и у свакој прилици сведочимо своју веру, која је данас изложена клеветама, нападима и другим искушењима. Ако имамо љубав према Богу и искрену веру у Господа, и ако једни друге доживљавамо као живе удове једног, недељивог Тела, онда никаква искушења и олујни ветрови споља, нити икаква напаст изнутра, не може нас поколебати, поручио је Епископ бачки Иринеј.
      Владика је поменуо и трагични догађај у селу Вајска, у општини Бач, где је троје малолетне деце страдало у пожару, и позвао све који су у прилици, да преживелима из те породице помогну како молитвено, тако и на делу.
      На дан прославе Патрона Епархије бачке, господину Мирку Новковићу, црквењаку из Руменке, уручено је високо одликовање – орден Светога Саве трећег степена, за животом показану љубав према светој Цркви, истрајно сведочење Христа, као и за вишедеценијско ревносно обављање црквењачке службе при храму Божјем.
      Данашњу молитвену радост одржану у Бачу увеличао је својим појањем хор Свети Јован Дамаскин, предвођен јерођаконом Јеротејем, сабратом манастира Светих архангела у Ковиљу.
      Оваквим саборовањем Архијереја, свештенства и вернога народа, свети архангел Михаило – заступник наше епархије пред Богом, прославља се, у овај дан, од 1971. године.
      ФОТО АЛБУМ
×
×
  • Креирај ново...