Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Guest свештеник Иван

Црквењак :)))

Оцени ову тему

Recommended Posts

Guest свештеник Иван

- Ало , оче , е остала је још само она баба за водице и Јоца циган и онај тајфун , знаш онај приватник што ти није тео дати донацију за цркву, ајд леба ти да то сад обавимо јербо после имам нека посла па нећу моћи.

- Ајд , видимо се за по сата.

Код бабе

- Помаже Бог мајко !

- Бог помогао. А нисте ме заборавили, ево а ја већ скувала жито.

- Па добро , ајд стави то жито па да прелијемо.

- А оче , могу и колач ставити?

- ?

- Ено ми га тамо у соби саће баба.

- Хехе , оче , преварила нас баба , пар кућа од Цркве а неће да донесе колач у Цркву , него да га овде сечемо, хехехе...

- Ајд , добро , шта ћеш...

- А ја ништа , ал ће баба после ићи и причати ...

- Па шта сад , нек прича.

- Ево и колача , ево оче овде ћу ја колач а имам и тамјана, сад ћу ја.

- Нека мајко имамо ми тамјан.

- Е добро онда, ево баба нема више ево двеста динара , тешко се живи мала пемзија.Него нема баба чиме да вас понуди .

- Нека , не треба ништа пили смо већ и сокова и свега,него  јесте ли сами мајко , јел вам дође ко , јел вам помогне ?

- Дође ми комшиница, она ми помаже , шта ћу, сама сам овде.

- Немате никога?

- Имам ја сина у Аустрији једнога а другога у Енглеској.

-?  Па јел дођу?

- Па дођу , овај из Аустрије дође чешће...

- Добро мајко ајд да обавимо ми то...

Певају се тропари , сече се колач и окреће , попа стоји наспрам бабе и ломе колач.

Поп : Христос је међу нама , мајко !

Баба : И јешће и пиће !

Поп се ућутао састави преломљен колач , спусти га, честита баби славу и излазимо из куће.

Код тајфуна

Улазимо у хацијенду , све бела фасадна цигла, шташ пате буржуји од белила. Испред нас огромна дневна соба величине моје куће, на истоку стоји један екран ко наш стари сеоски биоскоп , те величине, све у кући луксузно и неукусно , све мегаломанско , као да џинови живе у кући, кад упоредим са мојом кућом имам утисак да сам патуљак.

- Домаћине ! Домаћинеее !

- Ево , ево, овамо ...

- Где је то овамо ? Одакле се тај чује?

- Ево овамо .

- Оче , мислим да се чује из подрума.

Силазимо у подрум. У подруму све скоцкано за пријем многих гостију , много столова и столица, ко за свадбу.Обавимо водицу, тајфун са породицом стоји у ставу мирно.Питам се шта му то значи.

Тајфун: - Седите. Шта ћете попити?

Поп : - Може једну ракијицу.

Тајфун: - Момак , иди донеси ми онај виски. А ти Црквењак , шташ ти?

Ја: - Ја би воде.

Тајфун: - Ех воде, па воде имаш и код куће.

Ја: - Та имам , ал можда је твоја боља.

Поп ме шута ногом, јасно ми је шта то значи.Ућутим се.

Тајфун: - Па како напредује онај посо око нове Цркве?

Поп : - Па ето хвала Богу , добро иде, мало смо имали застој али котрља се.

Тајфун: - Па да, тешко то сад иде, криза је, ето и мени стоје многи послови, људи слабо шта наручују, мало је пара, сви се стисли.

Мислим се у себи : "А ти се стисо највише."

Поп: - Па иде није да се жалим , више смо имали застој због неке папирологије него због пара, хвала Богу дају људи , није да се жалим...

Тајфун: - Ма слабо људи да дају , криза је , а има већ доста цркава по Србији.

Поп: - Ипак дају људи , ето чак и они који су обични радници долазе и дају донације ко колико може...

Тајфун: - Ма то је све из нацијонализма , курче се , оће да буду велики Срби !

Ја: - Како то мислиш?

Тајфун: - Како ? Лако , био сам ја сад у Санџаку имам тамо једног пословног партнера, муслимана, он је дао силне паре за џамију, ишо сам ја код њих у џамију , ма све је то исто , кад мало то преведеш са арапског оне њиове суре, то ти је као код нас што имаш десет Божијих заповести, исто ти је то све брате мој...

Поп : - Па добро све религије имају универзалне идеје, али ипак постоје разлике, ми смо Хришћанска вера и сведочимо Христа, ислам ипак не сведочи Христа као Богочовека.

Тајфун: - Ма исто ти је то све попе , немој ти мени причати, био сам ја код њих , видим да је исто.

Ја: - Оче морамо ићи, закаснићемо на сарану...

Поп : - Да , извињавам се домаћину, стварно задржали смо се баш, видећемо се другом приликом , збогом.

Тајфун: - Ајд довиђења , него морам ли ја сад долазити у Цркву , мислим јесмо ли сад све обавили то што треба ?

Госн. попа није чуо већ је био на вратима, ја се повратим , тајфун ми тутне 500 динара , да поп не види , и понови ми питање.

Ја : - Шта да ти кажем брате , мајмун и човек су слични али нису исти , а теби ако је исто то а ти брате иди у џамију нек ти тамо прережу славски колач...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest свештеник Иван

Ко цига Јоце




- Помаже Бог !

- Бог вам помого попови ! Како сте попови ?!

- А добро је хвала Богу, а ви како сте ?

- А ми смо добро а и циганка је добро , а и деца су нам добро, сви смо добро...

- Ајде да обавимо ми водице.

- Ајде попови само ви радите своје.

Прочитасмо молитве , попа благослови кућу босиљкачом покропи све собе, мали циганчићи стоје по висини поредани , сви уредно љубе крст и крсте се , смеју се , сви мусави , али баш сви одреда мусави, и сви насмејани...

- Иначе , како се живи?

- Ударила криза брате попе , тешко се живи, није ко пре...

- А од чега живите , мислим шта радите?

- Па скупљамо гвожђе и возимо...

- Аха , па јел се може од тога живети  , како се сналазите?

- Хвала Богу попе добро се живи , него се не живи као пре, то ти ја кажем, имамо ми свега и добро се заради на гвожђу, прераним дечицу и нас двоје и још ми и остане.Него оћете попови да седете мало да замезимо , да попијемо једну домаћу цигањску , хехе, добру имам ракију попови само да видите.

- Е вала оче ја оћу , ајд Јоцо сипај мени једну .

- Оћу и ја брате , дај и свештенику једну.

- Е тако вас волем попови моји , а ево и једна црвена за вас да нисте џаба долазили...

Црквењак

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest свештеник Иван

Избламираше човека и на земљи и на небу


Ајд сад није баш лепо време, ал шта да се ради , мора се обавити та сарана.

А дошло света , баш нако млого.

Млад човек , кажу бабе, а њима је свако млад, па јес оно човек од 60 лета , ето мого је још барем 10 , тако се увек каже...

А киша лије , ветар дува, млого досадна ова зима, никад није била вако дугачка, у кости ми се увукла ладноћа, само ми је фалила ова сарана по овом кијамету.

Обавимо господин попа и ја  опело, кад ето ти неког чиче, вели он би да прочита говор.

Ајд шташ сад, кад је тако , нек чита.

Народ таман спреман да крене , кад чича почиње беседу:



"Драги наш (тај и тај). Друже наш , школски!"

Хе, пази школски, кад ли је то било...

"Сећамо се наших школских дана, и како си био вредан и марљив ученик..."

Е још само учитељица фали ...

"Сви смо остали од тебе преписивали, био си најбољи ученик, а ето отишо си пре нас..."

Значи не исплати се бити добар ученик.

"Кад се сетим само како си вешто радио вежбе на разбоју, као чигра, сви смо остајали без даха, увек си био физички активан и добар спортиста..."

Стварно чудно како је уопште и умро , с обзиром да је био тако , јел , спортиста, зар спортисти умиру ?

" И девојке су те волеле као правог спортисту, а и умео си са девојкама..."

Е још само фали да наброји колико их је имао.

"Сећамо се како си нас учио како треба са девојкама..."

Уууууу, ако вако настави , ово ће бити еротска сахрана.

"Сви смо се угледали на тебе, био си нам пример, добар друг , председник разреда, друг члан..."

Ма да, знам , био је матора комуњара...

"Сећамо се како си био вредан на радним акцијама, био си први до командира..."

Значи његов потрчко...

"Али вреднији од свих, колико си само ашова земље пребацио тим твојим рукама, када смо радили Аду Циганлију..."

О како је глупо у овом моменту помињати ашове земље.

" Друже наш  најбољи , сети се само наше прве пијанке..."

Мислим да се управо сетио, ево читају му на другом митарству...

"Ишли смо као омладинци у кафану ( ту и ту)  , почињали смо са крушковцем, како ли нам је тада био сладак..."

Могу мислити до чега сте сад догурали, вероватно једно гајбу пива и литар раџе...

"Ево руке ми се тресу док ово читам..."

А знамо и зашто, нема везе саће даћа па ћеш се окрепити крушковцем или већ чиме...

"Кад се само сетим наших првих игранки и девојака..."

Ево га опет о девојкама...

"...подвезица и најлон чарапа... а све су лепе ... онда смо ишли код Галета и Јоце на викендицу... три дана се нисмо трезнили... све те девојке... ех ... "

Боже овај није нормалан, што му неко не отме овај текст, сад га је баш закењо...

"Можда ће ово што читам некоме звучати чудно..."

Веруј ми овакву беседу још нисам чуо на гробљу , сем ако се изузму филмови.





Одлазимо са гробља .

-Оче , што ниси одржао неку беседу  ?

- Дај мани ме , кад нисам пуко од смеха, онај лик дефинитивно није нормалан...

- Јес вала , обрука покојника и на овом и на оном свету...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest свештеник Иван

Никољдан


Велика слава код Србаља.

Заиста пола слави а пола у госте долази.

А још снег нападо, па клизаво , страшно...



Ал народ као и увек расположен за славу и празнике, једни кољу прасиће а други рибе, истина ових са прасићима је више.Господин попа се бунио првих година , а после ућуто.

Код попова иначе постоје два стања, једно је да волу да попују, а друго да су незаинетресовани.Кад попују углавном их нико не слуша, а кад су незаинтересовани углавном некоме нешто пропусте да кажу.



Крећемо у акцију.

Прва кућа. Улазимо у двориште. Велико економско двориште .Много помоћних објеката, механизација, све по пеесу. Кућерда на лакат, огормна, два спрата.

Прилазимо вратима, интерфон са камером, звонимо, чује се женски глас:

- Изволте .   

- Свештеник је овде , дошли смо за славу да светимо водицу.

- Идите около куће , први улаз.

Одлазимо по упутству, около куће , јелте, нека шокара, полушупа-полукућа, врата висе на шаркама, умазана , прљаво све , ко да не припада истом дворишту, столарија стара , трула, прозори неки цели неки полупани , излепљени селотејп траком( оном браон) .

Отварамо врата , улазимо.Мало смо збуњени.

-          Помаже Бог !

-          Бог вам помогао, децо.

Појављују се у мрачној соби стари дека и бака, на асталу хрпа лекова, суђе , теписи стари похабани, сав намештај има година колко и они.

Господин наравно изваљује по обичају:

-          А ви сте подстанари?

-          Не, ми смо родитељи.

Родитељи? Боже свашта мислим се у себи , господин попа такође збуњен, видим да му је непријатно, поред нолке кућерде, родитељи живе у страћари , иза куће ко пашчад нека.

Осветимо ми водицу. Баба даје 200 динара, вели нема више мала јој пемзија, и почиње да плаче.

Ми ћутимо, шта ћемо.

Деда смирује бабу, држи је за раме.Баба се ућутала.Господин нема живаца, пита:

-          А ко живи у овој кући напред?

-          А то су нам синови и снаје- Каже деда.

-          Аха , добро, а они не примају свештеника?

-          Не, то само ми славимо, а они не.

-          Добро.



Одлазимо.



Друга кућа. Огромна капија , испред куће паркирана два џипа, и још неки афтомобили велики. На капији интерфон.Звонимо.Отвара се капија.

Два добермана у боксовима скачу ко блесави.Излази један средовечан човек.

-          Помаже Бог- вели Господин попа.

-          Добар дан – Одговара ладно човек.

-          Ми дошли за водице.

-          Аха, сачекајте ту мало.

Одлази негде, враћа се после пар минута, ајте за мном.Опет око куће, улазимо опет у неку страћару, тамо баба лежи у кревету и нико више нема.Човек стоји с нама.Баба јадна покушава да устане , да целива попу руку, ал не може .Свештеник јој прилази , она ипак некако узима његову руку у своје руке и целива је.Свештеник чини знак благослова над њеном главом.Баба плаче , без гласа, само јој сузе иду.Каже да је у кревету већ 10 година, желела би да се причести.Свештеник обећава да ће још колико сутра ујутро доћи да је причести.Бака пита како да пости данас.Свештеник каже да не мора, свакако је већ болесна.Каже бака на то да ће ипак постити, на лебу и води.Човек који је ушао са нама , а који јој је очигледно син, све посматра немо и незаинтересовано, као да се дешава нешто у 19-ом столећу а не сад , овог момента.

Освештамо водицу, баба каже како не може доћи у Цркву , жао јој је, а волела би, мислим се у себи „не брини ти баба ништа ти ћеш ускоро у небеску Цркву гарант, а шта ћу ја јадан.“

Баба даје знак руком , свом безосећајном сину , на паре , које стоје на столу , да нам их да.Свештеник неће да узме, баби опет лију сузе низ образе,говори:

-Узми сине , нису то никакве паре.

-Нека , мајко , не треба – Каже Госн.попа.

-Само ти узми, то је мени за благослов, за мене и ово моје потомство , да их Бог погледа.

Њен син гледа подсмешљиво на целу ситуацију, јасно је да он ни у какве благослове и богове не верује.

Одлазимо.Туга у срцу, кнедла у грлу.

Трећа кућа. Огромно двориште , кућерда на лакат, све као и код претходних кућа.Не знамо више где да идемо, одмах крећемо около куће.Међутим нема никаквог објекта, враћамо се на улаз, улазимо.

Затичемо једну бабу како седи за компом и кликће мишем. Ја почињем да се смејем , а господин попа се још није опоравио од претходних кућа , није му смешно.

-          Помаже Бог мајко- вели он.

-          Бог вам помогао децо, стигли сте.

-          А ево, мало је клизаво , ал иде се полако.

-          Јесте ли се уморили?

-          Јесмо мало, ал није страшно, млади смо.

-          Оћете да ставим кафу , да попијете да се загрејете, док ви завршите водицу , утом ће кафа?

-          Може мајко-Вели попа(оте ми реч из уста, е таког га волем).

Баба нас води у једну собу , где је све већ постављено, и тањир са водом и босиљкача и кадионица са брикетом и тамјаном и крст , само да још има и требник па да не отварам торбу.

Испред нас неуобичајена сцена, на зиду испод мале иконе св.Николе стоје с лева на десно три велике фотографије, Тито, Дража и Хендрикс( са све оном микрофон фризуром).

Реко сад ћу да умрем од смеха, прво баба на компу а сад ове слике испод светог Николе, јаоооо, бахахаха.Једва се суздржавам, брк ми се смеје, ал ћутим јуначки, ма само да изађем из ове собе...

Изађосмо некако , одужило ми се ово , баш нако гадно...

Седнемо да попијемо кафу.

Не да ми ђаво мира , питам:

-          Јел баба морам нешто да те питам ( а попа ме значајно погледа, јасно му је шта ћу да питам, ал ја намерно променим смер приче да не реагује).

-Ето кад смо улазили у кућу ви сте нешто радили на компу ?

- А јесам , срећо, то се ја дописивам са ћерком, она је у Аустралији, па вако можемо сваки дан да разменимо коју реч, није ко да је овде, ал ми пуно значи.

- Аха ( и онда збрзам) а оне слике испод св.Николе , мислим какву сиболику имају?

Попа се нарогушио , зезно сам га, ипак сам пито.

Баба се снуждила, јеби га , зајебо сам се , нисам требо питати, па каже:

-          Знаш сине, мој муж бог душу да му прости је био комуниста и он је ту слику ту метно кад смо ми купили ову кућу, а ја сам ставила икону наше славе, то је и моја девојачка слава и његова слава, па већ кад он није тео да слави , ето ја сам славила. А Дражину слику је метно мој покојни син, он је био на ратишту као добровољац и тамо је погино, а ова последња слика од оног чупоње, то је мој покојни унук ставио , он је јадан после очеве смрти кад га је матер напустила почо да се дрогира и ето умро је од тога, плака ла сам и молила га да то не ради, ал није вредело. И тако су баби остале те три слике као успомена на њих тројицу , и нећу сине да их скидам, то ме на њих подсећа док сам жива .



Знао сам да нисам требо питати.Ништа идемо даље.

Следећа кућа.

-Помаже Бог.

-Бог вам помогао.

- Ето ми дошли да светимо водицу за славу.

- Добро , а шта треба , ми смо тек почели славити славу па не знамо.

- Треба један тањир са водом и парче свеће ако имате, ако немате , није проблем.

- Ево имамо ове украсне за јелку, може ли то?

- Ма може само ставите ту на сто.

Белај, што мрзим округле столове , зашто их уопште и праве.

Господин попа иначе има гадан обичај да сваку ствар коју користи стави било где , те тако стави требник на један крај стола , а кадионицу на други.И овај пут то учини а ја у журби кренем да купим то све за њим.Но не би био проблем да он у исто време није крено да им даје крст да пољубе и да их куцне босиљкачом по глави.Тако он крене према њима , ја кренем за њим да покупим ствари са стола, а они сви замном,мислећи да је то некакав ритуал који јелте треба да се испоштује, а сто округао. Господин попа стаде на сред собе , очигледно изгубљен, не капира шта се десило, утом и они стадоше, ал брзо се досети , те даде мени да пољубим крст, и онда сви по реду учинише исто.

Боже ови стварно ништа не знају.

Утом домаћица каже :

-Попе , имамо ми и једну бабу болесну , ено је лежи у соби , па ако оћете да одете и до ње да је окадите.

- Добро , оћемо.

Вратимо се ми. А Господин попа пита :

-          Је ли се мајка , што лежи у соби , икада причешћивала?

-          Јесте- вели домаћица.

-          А јел може она сад да се причести.

-          Па може – Каже домаћица.

-          Аха , па добро ето доћићу ја сутра ујутро да је причестим – каже попа.

-          Па дођи – вели домаћица- ми смо ти овде дошли са новог насеља , а тамо кад смо били исто смо звали попа да нам причести кућу.

...

Седамо у кола , идемо у другу улицу.Поп ћути, а ја заједљиво:

-          Ајд идемо господине да причестимо и остале куће са списка.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest свештеник Иван

Велики попа


Целу ноћ сам чеко у реду испред саборне цркве у Београду да целивам нашег Пају , да се опростим од њега како доликује.

Дођох кући ујутро рано , ајд реко да видим преносе ли ови штогод на телевизијама о свему томе, и видим преносе.

Истина није исто отићи и видети блаженог патријарха на одру , боје воска , као да је заспао а не умро, видети нолки народ како у сред Београда иде у непрегледној колони, нисам навико на таки Београд , све досад што видех да је више од 10 000 људи увек је био неки лом и куршлус , а ово сад... баш ме је изненадило.

Видим даклем има и нека друга и другачија Србија коју не видех до сад.

И тако прилегнем мало да одморим од 6 сати ноћног стајања , и гледам у тај телевизор , ајд реко баш да видим шта диване на б92 .

Кад тамо неки професор у јутарњем програму , прича којешта, све оно што нормалном човеку на ум не дође ни после литре ракије, те како је законом забрањено да сандук мртвачки буде отворен а ето овај патријархов је већ 4 дана тако отворен , те како то нема нигде у свету , те како је држава заузела неки подређен однос према цркви , те ово те оно, те опасност од грипа, те нехигијена, те како је то све масло Коштунице(ајд све некако ал какве сад везе има килави Коштуница који и није на власти са свим овим дешавањима? ) ...

Мислим се "Боже имал овај човек памети и коме је он уопште професор".

Давно нисам видо већу мржњу на цркву , све нешто кипи ко бесан пас а некако ко везан па не може ништа.

Заспим тако и све неке кошмаре сањам, како  тај професор води неку црну полицију  са собом а сви полицајци имају на руци црвену траку и у белом кругу пише б92. Па та полиција салеће народ по улици и виче " Аха и ти си био у саборној !" , "Аха и ти се крстиш са три прста!" , "Аха знамо ми и ти идеш у цркву и ти си затуцани верник!" , и све тако , и апси , па апси , па апси , сав народ поапсише и у неке возове мећу па терају негде на Сибир.

Пробудим се тако никакав , па размишљам , шта ми је требало да уопште гледам ту телевизију.

Ајд реко идем у дућан да купим неки бакалук за данас, требало би и нешто да се фруштукује.

Дођем ти тако у дућан , кад Божа комуњара вели :" А јел црквењак , су чим су то балзамовали попови оног вашег Павла?"

- Ко га је бре балзамово?

- Па они твоји попови.

- А кад су га то балзамовали молићу лепо?

- Па шта знам , у недељу .

- Е мајмуне комунистички, никад ти нећеш бити човек , што си уопште силазио с дрвета?

- Па што се љутиш , црквењак , само питам , видим да је отворен сандук а патријарх стоји ки уписан , и толики народ тамо је био а и врућине су , а кажу да не смрди , значи да је балзамован.

- Е стварно си кљусе Божо, шта да ти ја сад држим катихизис кад си ионако безбожник.Само ћу ти рећи да ни један светац није никада балзамован , него је светац и зато је то тако.

- Ех светац , ма каки светац...

Утом наиђе баба Зора па га истера из дућана , и најури га .А она два Маџара што су дежурни код дућана са пивом у рукама од ране зоре, веле да би Божу требало тући зато што је невоспитан.

- Ма ди ћу га тући , видите да му је Бог узо памет ,шта му сад вреде батине.

Одох кући , нећу данас да излазим нигде , ко зна колико ће ме још будала саватати.

Утом звони ми телефон, зове господин.

- Ало црквењак.

- Реци.

- Еј имамо неко освећење куће , оћеш моћи ?

- Ајд ићи ћу, а шта ћу.

- Добро ето ме за пола сата.

Долазимо у кућу , све је већ спремно, домаћин је нако полувесео, полуозбиљан, па каже:

- Ето нисмо ми то мислили баш данас , ал морамо ићи на пут , па реко пре славе да освештамо кућу , јер после знам да ви нећете моћи и тако то...

- Ма ,уреду је.- Вели господин попа.- него журимо и сам, па да почнемо.

Кад смо завршили домаћин се захваљује , каже да му је жао патријарха ко да му је брат умро , ни сам не зна зашто се тако осећа ал ето вели није једини , каже тако се сваки поштен човек осећа и мисли сад ових дана.

Изађемо ми из куће и ајд нешто до дућана да пазаримо, утом иде нека снаша са малим дететом тако од три можда четри године, поздрави се са нама , пита кад ће бити литургија за Аранђеловдан и тако.А мали клиња уватио попа за мантију па вели:

- Знаш попо да је умрео онај велики попа,знаш онај вееелиииики, а мени га је баш било жао.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest свештеник Иван

Смак света


-Помаже бог оче !

-Бог ти помогао, јеси све понео ?

-Јесам .

-Еј, само добро залупи врата , нешто ми се брава покварила.

-Добро.

-Јеси све звао?

- Ма све сам звао.

- Јел било проблема?

- Није.

- Шта, нико се није бунио?

- Није се нико бунио.

-Где идемо прво?

- Идемо ..., знаш ону бабу што ти је прошле године испирала мозак својом визијом у којој јој се јавио анђео Слоба Милошевић и најавио крај света 2012 године , знаш бре ону што је била просветни радник па мало шизнула?

- Ааа , знам. Како ти то говориш "мало шизнула" , какво ти је то хришћанство?Неможеш тако говорити о својим парохијанима.Жена је имала тежак живот , деда јој је био свештеник , па комунизам је то био брате мој , страдала је а ти тако.

- Ма јес страдала ко мој мачор ђоле , што је дебо преко сваке мере а неће да се креће па сад има висок притисак, какав бре комунизам , па она је у том комунизму била просветар, да није играла како они свирају била би надничар а не просветар.

- Ма да, ти све знаш, кад си тако паметан , што ти ниси просветар?

- Па ја нисам био комуњара...

-Добро доста је !Која је адреса?

- Ма, тамо, знаш, на крај села.

- Јеси понео брикет?

-Јесам.

- А тамјан?

- Јесам.

- А босиљкачу?

- Јесам.

- Ниси ваљда ону стару процветалу?

- Нисам.

- Јел ово та кућа?

- Јесте.

- Ајмо !

- Ај ти први .

- Хм , увек се ти нечега бојиш , шта је сад?

- Ма имају неку џукелу , никад је не вежу.

- Јао теби , па како би ти био поштар или тако нешто?

- Никако.

Улазимо у двориште , наравно господин попа иде први , ја за њим, он табана не обазире се , ја полако , ал џаба, излеће огромна џукела , није везан , скаче испред нас и режи ко бесан пас, господин оће да бега ал нема куд , капија се затворила за нама  а џукела режи и прежа кога да ћапи.Господин ћути ,није му свеједно, ја ћутим није ми свеједно.

- Попе стави руке у џепове и немој да млатараш рукама , иначе ће кера да те уједе.Сад ћу ја да се дерем а ти ћути.ГАЗДА, ГАЗДА БРЕ,ГАААЗДААААА , јеботе оћеш ли изађи већ једном, АЛО БРЕ ГАЗДА!!!

После неких 5 минута , излази баба, утерује кера у неку шупу , и долази насмејана ко да јој је неко поклонио пар иљада евра.

- Шта сте се децо уплашили , па то је моја кера.

- Јес баба твоја кера ал није наша, јесам лепо јуче кад сам звао реко да вежете керу?

- А баба заборавила, шта ћу , излапела сам , године...

Тресу ми се ноге , улећемо у кућу брзином светлости, обављамо чинодејство дрхтавим гласом , једва смо се мало смирили , господину се не излази баш напоље а ни мени брате.

- Баба , можемо ли ми сад изаћи лепо кроз прозор па директ на шор , да се опет не траумирамо , боље да се срамотимо, ако ме још једаред стартује кера прорадиће ми чир?



Баба се смеје , господин ме гледа  у чуду као да нисам нормалан, и мало затим баба почиње нову причу.

- Знате господине попо , ово што се саде дешава уопште не слути на добро, та видите како је ђаво узео шалу и шта се све дешава.

- Па јесте , тешка су времена, али ако имамо наду у Господа биће лакше.

- Та надам се ја господине , како се не би надала , ето ономад када ми је дошо био анђео Милошевић реко ми је како ће све вако да се деси и сада се све то дешава, а ево и 2012-а само што није дошла.А видите господине како овај вирус хара по свету , та ето и код наске је дошо, све умиру млади људи, а бог неће да узме нас старе да не сметамо , него коси све младе, та јесте ли чули колко је у Русији умрло тамо оних украјинаца , кажу милион.

- Милион!? Не знам баба ја сам чуо да је милијарда кинеза умрла , само нећеду да објављују да не би страшили народ.

Поп ме гледа значајно.А ја настављам.

- Ето нисам стиго ни да се вакцинишем , све се бојим да ја нећу дочекати ту 2012-у годину.

- Та није тако синко , нас ће чувати свети Слоба и света Петка , а кинези се хране право нездраво , па су зато ваљда помрли.

- Добро бако - вели господин- ми би сад требали да кренемо, ако можете да нас испратите због кера , да нас не плаши.

- Е сад ће баба. Само да видим ди је жућа.ЖУУУЋООО!

- Е јеби га сад га још и ваби.

- Дај брате какав си ти то појац , лајеш ко кочијаш.

- Ма шта ме брига , баба и онако не чује ништа сем св.Слобе .

Утом улази баба и даје знак руком , ко у партизанским филмовима да је пролаз слободан, крећемо а очи нам на вр главе.

- Ајд бако збогом.

- Збогом децо, и видимо се за васкрс.

Улазимо у кола, идемо на следећу адресу,ћутимо, мислим се какав бре васкрс , нећемо ти више ми долазити, има да те избришем из тефтера.

- Помаже бог домаћине- вели господин попа када смо стигли.

- Бог ти помого , и нико ти ништа не мого.

- Како је, како се живи?

- А ево фала богу добро је , код Миће је увек добро , ето...

- Как сте иначе?

- Ето оче све је добро , само овај млађи неће да се жени , уватио се неког друштва само се возају од села до села и пију ко волови, ја му кажем да то неваља ал неће да ме слуша, ај му ти лебати реци коју, нако паметну , ви сте попови учили те велике школе , ја знам да ви са вашом школом можете бити и правници и професори , еј није то мала школа.

- Добро рећу му , а где је ?

- Сад ћу да га доведем...Ево га . Ето Милоше реко сам ти да кад дође поп да ћу те рећи , и шта све радиш и каки си.

- Помаже бог Милоше, како је ?

- Ма добро је оче, него ме матори изува из ципела, види шта ми приређује ко да сам ретард, уопште бре не пијанчимо , него идем тако са друштвом у изласке , и то не свако вече ко што он говори , него тако једном двапут месечно.

- А што идете по другим селима, зар овде нема девојака?

- Ма има оче , али су све уфуране , све су бре неке спонзоруше , само гледају ко и колико има, зато и идемо тамо у оне селендре горе на север јер су тамо девојке нормалне и не џиксају се ко ове наше.

- Шта се раде?

- Ма , џиксају се бре , разумеш , штепају се у вене.Па ово ти је место познато по томе, сви су на белом, знам ти си скоро дошо , ал овде ти сваких три месеца неко умре од лоше дроге.

Господин благо рећи зачиђен , више имам утисак да се забрино за своју судбину него за право стање у селу, само ћути и исколачио очи.Утом Мића почиње своју стару причу , видимо и ја и поп да од беседе нема леба, па предложисмо да осветимо воду па да идемо, те тако и би, остависмо Мићу и  његовом паметног сина да ратују међусобом , шта да се ради.

Идемо даље.

- Помаже бог домаћине.

- Бог ти помога.

- Како је домаћине?

- А ето неваља.

- Шта не ваља.

- Неваља ова грипа, видиш како је притисло, немере човјек да дише од свих тијех проблема.Ето бијо сам јутрос да купим оне маске за нас све у кући али веле да немају , кажу све се распродало, ал имам ја оне гас-маске остало ми са ратишта па ћемо то носити неко вријеме док то не прође.

- Ма није то толико страшно, то је више онако извикано.

- Како болан извикано , видиш колко људи умире по свијету а и код нас, ето ми смо ти онај рат прошли и некако се остало живо , а сад оће да нас докусури ова грипа , мајку јој јебем, то су све они американци ђубрад она направили , да не може поштен свијет нормално да живи.Оће говна да побију све нас православне с ове стране и нас и русе и кинезе , видиш колко је руса умрло а колко их је болесно, све су то они американци католици закували, ђаво их однијо.

- Ма , да, тешко се живи , него да осветимо ми водицу , може?

- Па ајд , већ кад нећеш да дођеш на славу а спремијо сам јањетину прсте да полижеш и крме смо једно заклали, а веле ови наши педери да нам неће дати следеће године да кољемо, мајку им њиову, све због европе , кажу да неможе тако у европи , е дабогда никад не ушли у ту буђаву европу , ђе неможе чоек ни ракију пећи ни јање на ражањ метати.

Осветимо ми и ту водицу седнемо у кола и вози мишко, боже питам се-шта нас чека у следећој кући...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest свештеник Иван

Најаве


-Ало , појац јес ти?

- Да ја сам , ко је то ?

- Свештеник је .

- А , оче , благослови.

- Чуј треба да позовеш оне свечаре сутра за славу , ја нећу бити ту преко дана у селу па им јави да ћу доћи тако увече .

- Кад увече?

-Па шта знам , тако негде око седам , а, шта мислиш?

- Касно је то оче, галамићеду на мене.

-А шта има да галаме, колко има кућа?

-Па има једно десет кућа.

-А шта ти је десет кућа.

-Оче , знаш и сам да нико не воле да му се за славу долази увече , ем још дан раније.

-Па ти им објасни да је таква пракса и да је то древни обичај.

-Ма шта има ја да им објашњавам , ти си поп ти им објашњавај, мене ионако нећеду да слушају.

-Добро ајд онда тако око пет , може.

-Ајд пробаћу , па ћу ти јавити.

-Ај чујемо се.(ту-ту, ту-ту, ...)





-Ало , добро вече ,да ли то стан тај и тај...?

- Е , јесте.

-Овде је црквењак, гоподин попа ме је замолио да вас обавестим да ће за водице доћи сутра предвече тако између 16 и 17 сати.

- А јел би мого доћи прекосутра?

- Па , неће моћи.

- А што ми не дође за славу , шта ће ми дан раније?

- Не може господин , јер на дан славе служи се литургија, па би ви требали доћи за своју славу у цркву на литургију , таки је ред.

- А шта ме бриге за ред, мени гости долазе ...

-Та не долазе вам гости ваљда у 9 изјутра?

- Не долазе , тад печем прасе.

- Како печеш прасе кад је слава посна?

- Па не могу ја гостима одређивати да посте.

- Знам да не можеш , ваљда и сами знају.

- Јес ал ко ће неког натерати да пости.

- Добро , брате , стварно морам још и друге да зовем , ако вако наставим , нећу до ујутро завршити, него ето да знаш долази попа сутра да свети водицу , па ви ако сте кући кући сте ако нисте ником ништа.

- Биће неко кући, ето нек дође.(ту-ту, ту-ту , ...)





-Ало , добро вече ,да ли то стан тај и тај...?

- Добро вече , а ко је то?

- Овде црквењак , господин попа ме је замолио да вас обавестим да ће он доћи сутра да вам свети водицу за славу.

- Стани да зовем маму.(МАМА!...)

- ... Хало , ко је то?

- Црквењак је овде.

- Шта треба?

- Па ништа, да вас обавестим да  ће господин попа сутра доћи до вас да вам свети водицу за славу...

- Али нама је слава прекосутра, ево ти баба па види са њом.

- АЛО !?

- Помаже Бог бако , овде црквењак, господин попа ме је замолио да вас обавестим да ће сутра доћи до вас да вам свети водицу за славу.

-А који ћопа?!

- Не ћопа него поп , ПОП!!! Свештеник !!! Разумете ?!!

- А шта поп? Шта му треба?!!

- Треба да вам дође за славу да свети водицу!!!

- Па нек дође!!Али нама није сутра слава него прекосутра!!!

- Да али он оће да дође сутра да свети водицу!!!

- Ништа тебе баба не разуме, стан да зовнем газду!!!

- АЛО!Шта ош?!

-Овде црквењак као што рекох већ триред , поп треба да дође сутра до вас , да свети водицу , да ли ће ико бити кући око 16 сати?

- Биће баба и деца, нек дође , реци му да може слободно да дође , код Миће су увек врата отворена.

-Добро Мићо хвала  ти , довиђења.

-Довиђења...(ту-ту,ту-ту...)



- Ало добро вече јел то стан тај и тај?

- Добро вече , јесте изволте.

-Црквењак је овде...

-А ти би сад да најавиш попа?

-Да.

-Па ај најави.

-Па ето дошо би поп сутра тако имеђу 16 и 17 да свети водицу, наравно ако ће неко бити кући.

-Е па неће, мени тај лопов у кућу не треба.Ја сам с тим раскрстијо још 41, а и ти си вазда досадан сваке године зовеш у ово доба...(чује се бука) Ало , ко је то?

- Црквењак.

-Аааа доћи ће поп јел?

- Па сад не знам , како ви кажете.

-Ма пушти ђеда он је комуњара матора, а ја сам ти за вука.

- ???

- Мислим ја сам ти нацијоналиста у СПОЈу .

-Аха, па добро ето , шташ.

-А кад би дошо поп?

- Па господин попа би дошо тако између 16 и 17 сутра.

- Аааа шјутра, вече , добро , добро, нек дође , а ђеда ћемо да макнемо.

- Како год...

-А ђед је тако мало врнтав, немојте замјерит .

- Та нећемо и ја сам ти завука.Ајд...(ту-ту, ту-ту,...)



- Жено дај ми једну ракију наспи, леба ти.

-Шта је , опет су те возали?

- А, шта да радим.

-Па дај списак попу , па нек он зове.

-Ћути жено , не лупај.

-Јес кад би попа хтео да беседи с народом , него све теби будали ували па ти с њима кубури , а он се ил воза по селу у оном чамцу од аута ил је на пецању .

-Ћути и дај ми ту ракију , остало ми је још седам кућа да позовем.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest свештеник Иван

Таки нам посо


Дође нови поп у село, јел , стари ошо у пемзију, добијјјо три инфракта заредом , и то на гробљу у сред саране,па више није мого да ради.

Пошаље ти њега црква у пемзију , и сад ужива, што је пево пево је...



И тако , дође нови попа , неки млад , тек изашо из школе, нако пун елана, видим њему се баш ради нешто.

Мислим човек нако како је учио школу , па хоп ома у мантију јел, још није ни сватијјјо шта му се десило , а већ има парокију, и то не неку малу него нако велику, праву парокију, каку неки попови стекну тек после млого година службовања.

Умрла нека баба , то нам је био први сусрет мисим мени и попу( а не мени и баби), баба од скоро сто лета, и Господ Бог већ заборавио на њу , па су га ваљда ови њени што су је трпили јелте подсетили , а он је ондак узо.

А господин попа на сву ону кишу и блато распричо се ко на партинском састанку , држи тако беседу , а народ га гледа па гледа, оно истина онај претходни стари попа није никад ништа ни говорио на саранама, само одпоји и смакне се да не смета, ваљда тако човек научио за време комуниста, а комунисти би ондак држали беседе , е да тако је то било ономад.Ал овај нови попа , мисим није био ни рођен док је стари ћопа ходао по земљи, па ти он ни не зна за те "наше" комунистичке народне обичаје. И тако заврши он једаред, а народу као да је пао неки камен са срца.

Враћамо се ми у капелу , улазимо , зима Бога ми, руке се смрзле , а на ципелама глине колко оћеш , све нако колач од глине око ципела, попа тресе ципеле ал немож да скине, а ја ни не марим, отпашће само.

Видим није му право , што је баш толко заглибио у глину, а кој му је крив кад је баш тео да беседи па се испо на хумку, мого је лепо и да стоји са стране.

Ту се ми мало угрејемо, а гробари увек имају добре ракије, ома крене крв и заборавиш и на кишу и на ладноћу и на бабу и на глину, ал јок попа никако да се помири с тим што је тако лепе нове ципеле замазо.

Гробари га нако меркају испод ока , па се смејуље, ал ћуте, лупежи су то.

Кренемо ми тако до кола, а он једнако се једи на глину. Уђемо у кола и вози мишко, кад је дошло да се растајемо , ја му велим штас једиш господине "иловача ни ја је неволем , ал таки нам посо."

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest свештеник Иван

Шта ће поп...


- Слушај црквењак ја сам долазио три пута јуче у Цркву а тамо нема попа !

- Стварно ?! А кад си долазио, у колко сати ?

- Ја сам долазио у 12 , па сам долазио у 4 по подне па сам долазио у 8 увече , а попа нема ни за лека.

- Па што си долазио у 12 у 4 и у 8 , штас тражио у то доба?

- Како шта сам тражио ?! Попа сам тражио ! Чујеш ти мене , црквењак ! Поп ми требо !

- Та ајд штас дереш !! Прво у то доба нема нике службе уЦркви , а друго поп ти брате не живи у Цркви , него код куће.

- ?

- Штас чудиш ? Штас ти мислио да поп живи у Цркви, јел , а где мајке ти спава , а где иде у клозет, а где доручкује и руча? А где држи жену и децу ? Е стварно си чудан, и шта си радио у 8 увече, па ни да је фирма не би био овде у 8 увече.

- Па ето црквењак , немојте се ви љутити, ја сам мислио да је поп туј...

- Јел Пајо, ај реци ми мајке ти јесил уопште мислио? Ти знадеш да овде нема парохијског дома, и да је ово овди само Црква, зар си стварно у тој твојој главуџи помислио да је поп у Цркви по цео дан? А јел, леба ти, шта би то поп требо да ради у Цркви по цео дан а да не изађе макар ваздуха да увати мало?  Други пут кад ти будне поп требо ујутро је у Цркви око 8 и предвече је око шес , ако је црвено слово ондак је око 9 ујутро у цркви , ето јесил запамтио, и немој да измишљаш више где је поп и кад је поп у Цркви, ајд сад уздравље...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ово је просто генијално  0202_238

Јуродив себе ради !

- Оооочеееее а могу ли ја да постим овај пост на води и лебу ?

- Немој брате Мићо , што би то радио, пости ко и сви други , шта ти фали ...

- Али ооочеее , ја би мало да се подвизавам...

- Мани се ти подвизавања , буди ти прво нормалан а подвиг ће сам доћи.

- Али оче што не могу , па нисам ја инвалид?

- Чуј брате Мићо , није реч о томе да ли си инвалид или ниси , него није добро да човек сам на себе узима подвиг, дао сам ти благослов да постиш као и сви други, шта сад изводиш?

- Не изводим ја , ето како отац Марко увек пости строго?

- Отац Марко је монах и пости онако како има послушање, а ти ниси монах и пости онако како је твоје послушање.

- Оче али отац Марко ми је реко да ко не пости строго како треба тај ко и да не пости.

- ?

- Јесте и реко ми је да ви овде не радите све  како не треба !

- Добро брате Мићо , ако већ  слушаш оца Марка што си онда дошао мене да малтретираш ?

- А не оче , ја тебе поштујем , па оћу да  ми ти даш благослов за пост.

- Брате већ сам ти рекао да овај пост није строг и да не мораш тако да постиш, а и није за тебе тако да постиш.

- Ето ипак мислиш да сам инвалид!

- Човече божији ко је рекао да си ти инвалид, и престани да се гордиш!

- Ето сад си ми рекао и да сам ђубре!

- Ма ко ти је рекао да си Ђубре ?!!

- Па ти оче !

- Мићо шта хоћеш ти од мене?

- Оћу да те питам зашто не служите ви као код оца Марка, отац Марко је рекао да ви немате благодати и да џабе служите.

- Мићо , слушај, рекао сам ти већ за пост и за оца Марка и сад слушај шта ћу ти рећи. Не треба мени поштар да преноси шта је рекао отац Марко и да оцу Марку преноси шта сам рекао ја. Пошто знам да идеш код оца Марка и преносиш му шта сам рекао , поздрави га и реци му да те прими за своје духовно чедо и да ти забрани да долазиш код мене.

- Оче а зашто да ми забрани да долазим код тебе, мени је овде баш лепо?

- ...

- Уосталом кад ме неволиш нећу ти више долазити, а у светом писму лепо пише љуби ближњега свог а ти мене оче уопште не волиш!

- Ето шта ћеш...

После два дана стиже порука на попин телефон у току литургије.Узмем телефон и искључим звук , видим стигла порука од брата Миће.

После литургије зове ме попа :

- Види човече шта ми је послао јуродиви Мића.

Читам поруку:

Оче сад сам у манастиру код оца Марка , он је рекао да сте ви сви јеретици, рекао ми је да више не долазим овамо ни код маме ни код баке, рекао ми је да ћете ви сви ићиу пакао. Овде има пуно света, ево сад истерују ђаволе из људи, људи се бацају по патосу и пене, а некима иде крв на уста и уши, неке жене вриште јако, ту има и мале деце која плачу, овде је јако лепо и дивно се осећам.позззз...

http://crkvenjak.blog.rs/blog/crkvenjak

Share this post


Link to post
Share on other sites

Овде има пуно света, ево сад истерују ђаволе из људи, људи се бацају по патосу и пене, а некима иде крв на уста и уши, неке жене вриште јако, ту има и мале деце која плачу, овде је јако лепо и дивно се осећам.позззз...

:)    :)    ekstra

Одлична тема.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Дијана.,
      Ima potrebe i za ovakvom ultra-ozbiljnom neozbiljnom temom. Nadasve vaspitno-dušekorisnom!
      Udrimo po sujeti i gordosti!   
      PINNED           
      Почећу ја:
      a inače

      (kradem jer je odlično  )
    • Од александар живаљев,
      Извор:http://www.eparhija-backa.rs/sr/novosti/u-bacu-proslavlen-patron-eparhije-backe  
      У БАЧУ ПРОСЛАВЉЕН ПАТРОН ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ
         
       
      У древном граду Бачу по којем је регија Бачка добила име, прослављен је литургијски спомен Чуда које је Свети архистратиг Михаило учинио у граду Хони (Колоси), у Фригији.
      Заједничка молитва све пуноте наше Епархије, 19. септембра 2017. године, служена је у храму светог апостола и јеванђелиста Јована Богослова. Светом архијерејском Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ будимски г. Лукијан, уз саслужење Преосвећене господе Епископа: банатског Никанора, бачког Иринеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована и умировљеног Филарета, архимандрита Исихија, настојатеља Светоархангелске обитељи, свештенства наше и других епархија Српске Православне Цркве.
      После прочитаног одељка из светог Јеванђеља, присутнима се обратио Владика Никанор, честитавши Патрон домаћину, Епископу Иринеју, монаштву, свештенству и верном народу свих парохија Епархије бачке. Свето Писмо нам говори о многим примерима где су свети анђели Божји учествовали у домостроју спасења рода људског. Свети анђели су, саопштавајући вољу Божју, ослобађали нас од онога што је најопасније за човека, од греха, навео је Епископ банатски. Истакавши да нема веће радости за Бога него кад љубав и благодат подели са народом Његовим, Владика је казао да се зато морамо потрудити да будемо са Богом, у Царству Божјем. Нарочито данас, када народ у Србији и у целом свету трпи искушења која је могуће победити једино молитвом. Ми, браћо и сестре, да учинимо оно што можемо и колико можемо, а све остало што нам буде требало и ако нам буде требало, надоместиће Бог, поручио је Епископ Никанор на сабрању у Бачу. 
      По завршетку евхаристијског славља, присутнима се обратио и Владика Иринеј, поздравивши све Архијереје, захваливши им што су дошли да учествују у прослави, и честитајући славу својој браћи и саслужитељима свештеницима, ђаконима и целокупном народу Божјем у Епархији бачкој.
      Сви ми и ви као верници, као народ Божји, јесмо саслужитељи једни са другима, али и много више од тога ˗ саслужитељи једином и вечном Првосвештенику Цркве, Господу Христу, Богочовеку. Нико ту није пасивни посматрач или потрошач нечега што му се са стране даје, а у чему он није учествовао. Сви заједно смо једно тело, богочовечанско тело Христово, једна душа коју оживљава Дух Свети, који и установљује читаво устројство Цркве на земљи, и један Дом Оца Небескога у којем смо сви деца Божја, а међусобно браћа и сестре, рекао је Епископ Иринеј, нагласивши да свако има свој дар, своје дужности и своје место у Цркви.
      Владика је позвао да увек активно и одговорно учествујемо у животу Цркве, да свугде и у свакој прилици сведочимо своју веру, која је данас изложена клеветама, нападима и другим искушењима. Ако имамо љубав према Богу и искрену веру у Господа, и ако једни друге доживљавамо као живе удове једног, недељивог Тела, онда никаква искушења и олујни ветрови споља, нити икаква напаст изнутра, не може нас поколебати, поручио је Епископ бачки Иринеј.
      Владика је поменуо и трагични догађај у селу Вајска, у општини Бач, где је троје малолетне деце страдало у пожару, и позвао све који су у прилици, да преживелима из те породице помогну како молитвено, тако и на делу.
      На дан прославе Патрона Епархије бачке, господину Мирку Новковићу, црквењаку из Руменке, уручено је високо одликовање – орден Светога Саве трећег степена, за животом показану љубав према светој Цркви, истрајно сведочење Христа, као и за вишедеценијско ревносно обављање црквењачке службе при храму Божјем.
      Данашњу молитвену радост одржану у Бачу увеличао је својим појањем хор Свети Јован Дамаскин, предвођен јерођаконом Јеротејем, сабратом манастира Светих архангела у Ковиљу.
      Оваквим саборовањем Архијереја, свештенства и вернога народа, свети архангел Михаило – заступник наше епархије пред Богом, прославља се, у овај дан, од 1971. године.
      ФОТО АЛБУМ

      View full Странице
    • Од александар живаљев,
      У БАЧУ ПРОСЛАВЉЕН ПАТРОН ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ
         
       
      У древном граду Бачу по којем је регија Бачка добила име, прослављен је литургијски спомен Чуда које је Свети архистратиг Михаило учинио у граду Хони (Колоси), у Фригији.
      Заједничка молитва све пуноте наше Епархије, 19. септембра 2017. године, служена је у храму светог апостола и јеванђелиста Јована Богослова. Светом архијерејском Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ будимски г. Лукијан, уз саслужење Преосвећене господе Епископа: банатског Никанора, бачког Иринеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована и умировљеног Филарета, архимандрита Исихија, настојатеља Светоархангелске обитељи, свештенства наше и других епархија Српске Православне Цркве.
      После прочитаног одељка из светог Јеванђеља, присутнима се обратио Владика Никанор, честитавши Патрон домаћину, Епископу Иринеју, монаштву, свештенству и верном народу свих парохија Епархије бачке. Свето Писмо нам говори о многим примерима где су свети анђели Божји учествовали у домостроју спасења рода људског. Свети анђели су, саопштавајући вољу Божју, ослобађали нас од онога што је најопасније за човека, од греха, навео је Епископ банатски. Истакавши да нема веће радости за Бога него кад љубав и благодат подели са народом Његовим, Владика је казао да се зато морамо потрудити да будемо са Богом, у Царству Божјем. Нарочито данас, када народ у Србији и у целом свету трпи искушења која је могуће победити једино молитвом. Ми, браћо и сестре, да учинимо оно што можемо и колико можемо, а све остало што нам буде требало и ако нам буде требало, надоместиће Бог, поручио је Епископ Никанор на сабрању у Бачу. 
      По завршетку евхаристијског славља, присутнима се обратио и Владика Иринеј, поздравивши све Архијереје, захваливши им што су дошли да учествују у прослави, и честитајући славу својој браћи и саслужитељима свештеницима, ђаконима и целокупном народу Божјем у Епархији бачкој.
      Сви ми и ви као верници, као народ Божји, јесмо саслужитељи једни са другима, али и много више од тога ˗ саслужитељи једином и вечном Првосвештенику Цркве, Господу Христу, Богочовеку. Нико ту није пасивни посматрач или потрошач нечега што му се са стране даје, а у чему он није учествовао. Сви заједно смо једно тело, богочовечанско тело Христово, једна душа коју оживљава Дух Свети, који и установљује читаво устројство Цркве на земљи, и један Дом Оца Небескога у којем смо сви деца Божја, а међусобно браћа и сестре, рекао је Епископ Иринеј, нагласивши да свако има свој дар, своје дужности и своје место у Цркви.
      Владика је позвао да увек активно и одговорно учествујемо у животу Цркве, да свугде и у свакој прилици сведочимо своју веру, која је данас изложена клеветама, нападима и другим искушењима. Ако имамо љубав према Богу и искрену веру у Господа, и ако једни друге доживљавамо као живе удове једног, недељивог Тела, онда никаква искушења и олујни ветрови споља, нити икаква напаст изнутра, не може нас поколебати, поручио је Епископ бачки Иринеј.
      Владика је поменуо и трагични догађај у селу Вајска, у општини Бач, где је троје малолетне деце страдало у пожару, и позвао све који су у прилици, да преживелима из те породице помогну како молитвено, тако и на делу.
      На дан прославе Патрона Епархије бачке, господину Мирку Новковићу, црквењаку из Руменке, уручено је високо одликовање – орден Светога Саве трећег степена, за животом показану љубав према светој Цркви, истрајно сведочење Христа, као и за вишедеценијско ревносно обављање црквењачке службе при храму Божјем.
      Данашњу молитвену радост одржану у Бачу увеличао је својим појањем хор Свети Јован Дамаскин, предвођен јерођаконом Јеротејем, сабратом манастира Светих архангела у Ковиљу.
      Оваквим саборовањем Архијереја, свештенства и вернога народа, свети архангел Михаило – заступник наше епархије пред Богом, прославља се, у овај дан, од 1971. године.
      ФОТО АЛБУМ
×
×
  • Create New...