Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Recommended Posts

пре 22 минута, ИгорМ рече

Тешко је опростити прељубу али није немогуће.  Друго је питање шта после и има ли више смисла... наставити заједно или измирити се и свако својим путем. Можда нека трећа најгора опција "објавити рат" себи и другима... тешко је посматрати то кроз неку хришћанску етику, бар мени. Лично мислим да тамо где има прељуба ионако онда нема заједнице (смислене, оне суштинске која  даје плод искрене љубави) тако да нема смисла било шта настављати и градити ако нема обостраонг поштовања и љубави. То је и одраз незрелости, лицемерства и злоупотребе покренуте углавном телесним пожудама. Постоје ситуације када су и емоције укључене у акцију прељубе али свакако неискрен однос према другом у заједници/вези/браку.

Да ли је у питању само веза двоје који још нису ступили у брак или брак не правим разлику код двоје одраслих и "зрелих" личности јер је у оба случаја у питању однос два људска бића, осим можда у колатералној штети која може бити огромна ако је брак на тапети...

Егоизам на делу, прво ја и моја хтења, задовољавање потреба (телесних) па онда други, као да ми нису ни битни толико.

Љубав је и одговорност, јер је слобода одговорност. Прељуба унакажава и смисао заједнице и човекову душу. Другог које је субјекат у том чину доживљава као предмет за задовољавање егоистичних потреба (да не кажем примитивних), деградира љубав (ако је уопште и постојала) и обесмишљава било какву заједницу. Ако неко није способан да се одупре томе незрео је и слаб као личност. 

То је по мени и један од тежих "испитних задатака" у животу јер све већ почиње у мислима и жељи за односом са другом/другим. А да притом не забоавимо да већ тада у срцу чинимо грех...  а биологија ради ли ради... Да не спомињем лето... плажа... :0205_whistling: Довољно је чак и по неки маснији коментар на мушко-женским темама и оде све до... треба у корену сасећи :D 

Хејт према прељуби

 

пре 17 минута, Danijel Petrovic рече

Може да се опрости и треба али нема сврхе ићи даље, нема више поверења, кад нема поверења нема ни брака, везе- :dobro:

Море... хм што ми је то нешто познато. :ok:

Za obojicu: svidja mi se kako razmisljate ali pitanje oprastanja. Vidite kada bi Bog posmatrao na taj nacin tesko bi nama bilo. Bracna zajednica postoji da bi se uoblicili i suoblicili Hristu. Eto tu se nalazi osnova za oprastanje i nastavak zivota. Kao sto se prekinuta zajednica sa Bogom moze obnoviti moze i sa zenom. Ponavljam da to nije obavezno! Svakako da bi tu odluku trebalo doneti sa Bogom a ne po nasim osecanjima! 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, ИгорМ рече

Тешко је опростити прељубу али није немогуће.  Друго је питање шта после и има ли више смисла... наставити заједно или измирити се и свако својим путем

Шта је опроштај ако свако настави својим путем? Мислим, лингвистички је tricky кад се каже да неко опрашта (као да се овај други уопште ту не пита и да овај има "власт"), али на страну то, уопштено те питам (значи оффтопик :D )- шта (за тебе) значи опростити некоме?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Џуманџи рече

Шта је опроштај ако свако настави својим путем? Мислим, лингвистички је tricky кад се каже да неко опрашта (као да се овај други уопште ту не пита и да овај има "власт"), али на страну то, уопштено те питам (значи оффтопик :D )- шта (за тебе) значи опростити некоме?

Није проблем да свако настави својим путем, онако растерећени, када су "ратне секире" закопане, када опростимо скинемо тај терет са срца. Зашто би био? Мислиш да то није искрено опраштање? Или можда треба непромишљено срљати и бити наиван и спреман за нека будућа опраштања због истих грешака? Оно као опраштам 77 пута 7? Мислим да овде треба бити мудрији мада зависи од ситуације. Конкретно дотакли смо се преваре у коментарима. У чему је сврха и будућност у таквој папазјанији ако не наставити свако својим путем? :)

Доста зависи од ситуације до ситуације како и на који начин превазићи то а и нема исту тежину вербална увреда и превара (веза/брак). Једна страна нанесе бол другој (постаје на неки начин дужник) и да ли ће се због тога кајати или можда осетити грижу савест то је све до те особе и њеног унутрашњег стања и зрелости. Тај терет може носити до краја живота или не али очигледно и у мени постоји одбојност ка тој особи изазвана сагршењем. Постоји нека повезаност, терет, мисли које се враћају изнова и проживљавање исте ситуације због које смо доведени у то стање... патња. Ако се тога не ослободимо, може нас "јести" изнутра као црв, избијати љутња и преносити се на друге. Ослобођен те агоније, од заточености, негативних емоцијама, изимирен са свима па и са собом, могу наставити даље - опраштањем.

Није ми потребно увек сести очи у очи са неким ко ми је нанео патњу, зло или се огрешаио... за мене, праштање пре свега извире из одлуке да не размишљам више о томе, без љутње, без освете... и то је израз моје слободе, па чак могу рећи и љубави. Ово не значи нужно да треба наставити тамо где смо стали као да се ништа није десило, осим евентуално ако би се обе стране сложиле око тога у зависности од ситуације и учешћа у насталом проблему. Издићи се изнад нечије грешке и наставити од те тачке (а не пре ње) јер је преломна за даље је кључно за мене.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 часа, Trifke рече

 

Za obojicu: svidja mi se kako razmisljate ali pitanje oprastanja. Vidite kada bi Bog posmatrao na taj nacin tesko bi nama bilo. Bracna zajednica postoji da bi se uoblicili i suoblicili Hristu. Eto tu se nalazi osnova za oprastanje i nastavak zivota. Kao sto se prekinuta zajednica sa Bogom moze obnoviti moze i sa zenom. Ponavljam da to nije obavezno! Svakako da bi tu odluku trebalo doneti sa Bogom a ne po nasim osecanjima! 

Ја увек полазим од онага, а шта би де десило да ја њу преварим, да ли би мени она опростила и какав би нам брак после био? Да ли би она могла да живи самном, а знајући да сам ја он нсесталног материјала,или да лако подлегнем страстима? Шта је то што би нас одржавало у браку у будуће? :(

 

пре 10 минута, ИгорМ рече

Није проблем да свако настави својим путем, онако растерећени, када су "ратне секире" закопане, када опростимо скинемо тај терет са срца. Зашто би био? Мислиш да то није искрено опраштање? Или можда треба непромишљено срљати и бити наиван и спреман за нека будућа опраштања због истих грешака? Оно као опраштам 77 пута 7? Мислим да овде треба бити мудрији мада зависи од ситуације. Конкретно дотакли смо се преваре у коментарима. У чему је сврха и будућност у таквој папазјанији ако не наставити свако својим путем? :)

Доста зависи од ситуације до ситуације како и на који начин превазићи то а и нема исту тежину вербална увреда и превара (веза/брак). Једна страна нанесе бол другој (постаје на неки начин дужник) и да ли ће се због тога кајати или можда осетити грижу савест то је све до те особе и њеног унутрашњег стања и зрелости. Тај терет може носити до краја живота или не али очигледно и у мени постоји одбојност ка тој особи изазвана сагршењем. Постоји нека повезаност, терет, мисли које се враћају изнова и проживљавање исте ситуације због које смо доведени у то стање... патња. Ако се тога не ослободимо, може нас "јести" изнутра као црв, избијати љутња и преносити се на друге. Ослобођен те агоније, од заточености, негативних емоцијама, изимирен са свима па и са собом, могу наставити даље - опраштањем.

Није ми потребно увек сести очи у очи са неким ко ми је нанео патњу, зло или се огрешаио... за мене, праштање пре свега извире из одлуке да не размишљам више о томе, без љутње, без освете... и то је израз моје слободе, па чак могу рећи и љубави. Ово не значи нужно да треба наставити тамо где смо стали као да се ништа није десило, осим евентуално ако би се обе стране сложиле око тога у зависности од ситуације и учешћа у насталом проблему. Издићи се изнад нечије грешке и наставити од те тачке (а не пре ње) јер је преломна за даље је кључно за мене.

 Друже, свижа ми се како размишљаш. Ако желиш добордошао си у групу, џентлмена и дама, придружи се.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, ИгорМ рече

. . .

Морам да признам да уопште не сконтах из написаног шта за тебе конкретно значи опростити некоме нешто, из овога што си написао.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Џуманџи рече

Морам да признам да уопште не сконтах из написаног шта за тебе конкретно значи опростити некоме нешто, из овога што си написао.

:D невер мајнд

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...