Jump to content

Ф. М. Достојевски

Оцени ову тему


Препоручена порука

Сир Оливере Јеротић којег иначе познајем лично годинама,није тако рекао о епилепсији Дост.Мислио је на следеће.Достојевски није имао хистеро епилепсију како је тврдио Фројд ,већ генуину која је узгред узроковала, након напада,раздражљивост и свадљивост карактера код Достојевског,Што се тиче стваралаштва,важи да није болест узрок генијалности код Достојевског већ његова генијалност као таква. Болест је послужила само за инспирацију за неке ликове у романима. О томе заиста постоји литература на српском и много се већ зна.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 405
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

РТС ће, од 30. јануара (понедељак) у 21.час на другом програму кренути са приказивањем серије "Достојевски", која има осам епизода.Серија ће се емитовати свако вече, у исто време.

Postavićemo kad se serija završi sve linkove ka epizodama u jednoj poruci, radi lakšeg pregleda, a dotle za nestrpljive i prijatelje Lepog Siće... 2. epizoda Эпизод второй

1. epizoda... do večeras i 2.

Постоване слике

Poznato mi je to što tvrdi Jerotić, ali takođe i ono o atipičnosti genuine epilepsije kod Dostojevskog a tiče se postepene demencije koju ona uzrokuje - koja je kako tvrdi Jerotić kod Dostojevskog izostala. Naime, Dostojevski nije imao tako česte napade kao dobar broj pacijenata. Svaki napad uzrokuje oštećenje. Kakva je oštećenja imao Dostojevski mi to ne znamo. I dalje je pitanje zašto mu se tako kasno javila (ako se ne varam to je bilo tek posle robije). 

Nego ako ste pogledali video koji sam postavio. Radi se o zajedničkoj osobini koju imaju neki epileptičari (a svakako je to imao i Dostojevski) a to je snažan doživljaj božanskog. Imao je to isto i prorok Muhamed itd... i jadnik iz snimka koji sam postavio. Sve je to vrlo interesantno.

U antici epilepsiju su nazivali sveta bolest. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Odgledacu ponovo prvu epizodu, i cuveni skup kod starca Zosime,

interesantno je da Aljosu uvek predstave nekako tunjavo pateticno,

ovde je Dimitrije slican kao u ranijim verzijama Karamazovih,

nego na mene je najjaci utisak ostavio glumac koji igra ulogu upravo Ivana.

ne znam zasto ali verovatno nekako na samog Ivana bacamo osudu ali ovde je sasvim uklopljen,

doduse sa svojim prepoznatljivim ateistickim pogledima,

ali bez obzira kao savest i kritika svega postojeceg Dostojevski je i kroz Ivana progovorio u jednom trenutku.

Uzivajmo u neprolaznom i uve aktuelnom filosofu i proroku Fjodoru Mihajlovicu i njegovim delima.

 

p.s. takodje je i otac svih Karamazovih prikazan standardno dobro.

Sjajno su odigrani svi ključni likovi,Mićka i naravno Ivan, stari K. je čak simpatičniji nego u knjizi, meni jedino Katja nije dovoljno uvjerljiva, valjda je glumica nježnija po prirodi i nije baš dočarala njenu plahovitost i oholost. Uglavnom su ključni momenti i dijalozi tu; ja ovog Aljošu nikako ne doživjeh kao sladunjavog i patetičnog,nnego kao čvrstog i pravičnog i savjest sviju njih bez osuđivanja i kroz čistu ljubav koju je davao i izazivao. I sam Dost.je pisao da mu je najteže bilo da osmisli savršenog Aljošu, a da ne bude smiješan kao Miškin.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Stvaralastvo i ime Dostojevskog  vremenom je postalo sinonim za duboku psiholosku analizu.
Dugo su psiholoska analiza i kontradiktornost njegovih likova cinile da  cak  sistematske psiholoske teorije znacajnih psihologa postanu nistavne.

Knjizevni svetovi Dostojevskog  su tvorevine u kome su svi prikazani celovito,dovrseno i 
potpuno.On visedimenzionalno ocrtava drustvo i sve njegove aspekte i time oslikava vise svetova tako uverljivo.

Mnogi teoreticari psihologije , u kljucujuci i samog Sigmunda Frojda ,smatrali su Dostojevskog  zacetnikom psiholoske teorije i analize.
Osecaj za zlo i ljubav prema slobodi  ucinili su njegovo delo vrlo relevantnim za 20.vek.
Njegove ideje i inovacije u formi knjizevnog dela duboko su uticale na mnoge filozofe i pisce,Nicea,Kamija i mnogih drugih.

Dela sklopljena od kombinacije obicnih i svakodnevnih tema sa univerzalnim pitanjima
kao sto su vera,patnja i znacenje zivota.
Pored konstantnog interesovanja citalacke publike sirom sveta,Dostojevski privlaci paznju
i izucavalaca knjizevnosti,knjizevnih kriticara , istoricara i teoreticara knjizevnosti kao i mnogih drugih strucnjaka iz razlicitih oblasti.

Dostojevski se smatra ruskim knjizevnikom o kome se najvise pisalo ,a samo biografija radova o njemu  na ruskom jeziku do polovine 20. veka, objavljena je u vise tomova.
Njegova dela ostvarila su znacajnog uticaja i u srpskoj knjizevnosti.

Neki od najznacajnijih srpskih intelektualaca  pisali su o Dostojevskom ili bili pod uticajem 
njegovog knjizevnog stvaralastva:Sv.Ava Justin Popovic,napisao je studiju o filozofskim shvatanjima  Dostojevskog sa pozicija pravoslavne teoloske misli,Isidora Sekulic mu je posvetila vise eseja .
Smatra se da je ostvario uticaj na  literalno stvaralastvo Milovana Djilasa,a Nikola Milosevic mu je posvetio vise filozofskih i knjizevnoistorijskih studija.

Posebno je veliki uticaj Dostojevski imao na rusku religioznu filozofiju.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Dostojevski je daleko od sveca u moralističkom smislu, ja sam bila vrlo raz-očarana kad sam pročitala njegovu biografiju. Dostojevski je jedan od najizrazitijih primjera genija koji je vođen i nošen duhom koji je u njemu, (daimonion, kako bi rekao Sokrat) nad kojim on nema vlast, koji naprotiv njega posjeduje. Taj genij je imao dar proroka, ali to nije prorok u religijskom smislu. On je progovorio o zlu i tami u ljudima i u društvu na način na koji to nikad niko nije. Psihološka je imao intuitivna otkrića gdje psiholozi samo treba da smisle kako da naučno obrazlože to što je on vidio (što je Frojd i uradio). "Bog me je mučio cijelog života i nema strašnije patnje od patnje zbog Boga", rekao je o sebi onaj koji je proglasio da "Ako Boga nema, onda je sve dozvoljeno", "da mu se može vratiti ulaznica", i da će ateizam na ličnom i na društvenom planu dovesti do potonuća u zlo i destrukciju. (Zli dusi, koji je kako je sam rekao trebalo da bude politički pamflet, pa je postao ogled o vječnim pitanjima kao i Karam.). Ja sam uvijek mislila kako neko može ostati ateista nakon čitanja D., mada mi je jedna ateistkinja odgovorila da je D.samo potvrdio njen ateizam. (Mislim da ga ipak nije razumjela dovoljno).

 

Čini mi se da je postavljeno pitanje o neizraslosti ženskih likova u romanima D, ako sam dobro shvatila. Njegovi glavni junaci i nosioci glavnih ideja su muškarci, a ženski likovi imajju samo pomoćnu ulogu u kreiranju tih likova i fabule. (Sonja u funkciji Raskoljnikova, LIza i Marja -Stavrogina, Katja i G.-Micke i Ivana, Nastasja - Miškina itd.) I drugo, D., iako genije, ipak je čovjek, uslovljen svojom ličnom psihologijom - a bio je veliki emotivac i strasnik i užasno patio zbog žena dok se nije smirio sa Anom, i na više mjesta se u njegovim djelima može pročitati ta zlovolja prema ženi. Junakinja D. je bludnica i žrtva, ili gorda svetica ili preumljena bludnica i opet žrtva. A oni se spajaju i kroz izrastanje i ljubav postaju tek potpune ličnosti - Raskoljnikov i Sonja postaju to savršeno jedno, Mićka i Gruša,  Nastasja i Miškin, itd. Ako ne mogu da izrastu i spoje se - oni tragično postradaju ili izazovu stradanje drugog (Nastasja, Stavrogin).

 

Zanimljivo je - gdje je D. u svojim likovima? Definitivno su i Miškin i Rogožin - D. (i prvobitno je to i bio jedan lik, ali kako se ideja razvvijala, raspolutio se), i sva trojica braće K., a možda i stari K. i Smerdjakov. (Starome je čak dao svoje ime). 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

lepo Dijana, ako si ovo samo napisala lepo...  :)

Ima tu nešto oko tih ženskih likova, ja to u stvari nisam ni primetio nego mi je u toj knjizi Sokolava srenuta pažnja.

Oduvek sam mislio da su kod njega ženski likovi dovoljno jaki i samostalni. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

I ovo mi je isto privuklo pažnju:

 

 

 

 (из Пекићеве "Рађање Атлантиде"; део где Пекић доноси цео цитат Берђајева који опет говори о идејама Достојевског)

 

 

"  (...)  У генијалној по снази сагледавања утопији будућности о којој говори Версилов", у роману Младић"људи се воле и блиско држе један уз другог, баш због тога што нема велике идеје Бога и бесмртности.

 

Драги мој - поче он замишљено и с осмехом - "то Берђајев цитира Достојевског." Замишљам да је битка готова и да се борба стишала. После клетви, бацања блатом и буке, настало је затишје, и људи су остали сами као што су и желели: остали су без раније велике идеје: велики извор снеге који их је хранио и грејао, нестао је као оно величанствено, примамљиво сунце на слици Клода Лорана, али то је било већ као последњи дах човечанства.

 

Тада одједном људи увидеше да су остали потпуно сами, и одједном осетише да су велика сирочад. Драги мој мали, никада нисам могао да замислим људе да су незахвални и глупи. Осиротели људи одмах би почели да се тешње и с већом љубављу збијају једни уз друге; ухватиће се за руке, увиђајући да су сада један другоме све! Исчезла би велика идеја бесмртности, и морала би се нечим заменити; сав онај велики сувишак љубави према ономе који је значио бесмртност, окренуће се код сви људи према природи, свету, људима, сваком живом створу.

 

Заволеће земљу и живот неисказано, уколико више буду постепено били свесни своје пролазности и коначности; волеће неком нарочитом, не пређашњом љубављу. У природи ће открити појаве и тајне какве пре нису ни слутили, јер су сад узели да посматрају природу другим очима, погледом љубавника на љубљену жену. Кад се пробуде, потрчаће да се међусобно изљубе, пошто ће бити свесни да су дани њихови кратки, да је то све што им остаје.

 

Радиће један за другога, и свако ће своје делити с другим, и тим самим ће бити срећан. Свако дете ће знати да су му сви на земљи као отац и мајка. Нека сутра буде мој последњи дан - мислиће људи посматрајући залазак сунца -  ме мари што ћу ја умрети, кад, остају сви остали, а после њих њихова деца..."

 

Берђајев наставља: " и та мисао да ће остати сами, волећи један другога и бринући се један о другоме, требало би да замени мисао о сусрету у загробном животу. Они би хитали у љубав само да би угушили велику тугу у срцима. Они би били одважни и смели за себе, али би били робови један другоме. Свако би дрхтао за живот и за срећу другога. Постали би нежни један према другоме и не би се тога стидели као сада, "како каже Достојевски, " и миловали би један другога као деца.

 

При сусрету гледали би један другога дубоким и промишљеним погледом, и у њиховим погледима била би љубав и туга.

 

Овим заносним речима Версилов нам приказује слику безбожне љубави. То је љубав супротна хришћанској љубави; она која не проистиче из смисла Бића, него из бесмислености постојања, љубав која не афирмише вечни живот, него живи ради користи од пролазног тренутка живота (...)

1484276_575436232549907_258907500_n.jpg

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Sir Olivere  ne mogu da se složim sa tobom u sledećem.Naime,Dostojevski je imao česte napade bolesti i nije je dobio kako kažeš posle robije,postoje biografije koje govore suprotno od tvojih tvrdjenja.Sir Olivere nisam pogledao video nisam ni znao da ga ima,  pogledaću.Još jedna predrasuda je o čuvenoj auri koju imaju epileptičari pred napad,ona nema veze ni sa čim božanskim,već je nagoveštaj napada,često veoma prijatan,kao zatišje pred buru. Imao ju je i Dost.ali imao je i nešto drugo pred napad,za koje Jerotić kaže da je sadržaj iz arhetipa celine,koji je imao samo Dost.Teza da je epilepsija sveta bolest je prevazidjena,jer je ipak samo bolest.Postoje ozbiljne studije o svemu što sam ti napisao.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 3 weeks later...

Sir Olivere  ne mogu da se složim sa tobom u sledećem.Naime,Dostojevski je imao česte napade bolesti i nije je dobio kako kažeš posle robije,postoje biografije koje govore suprotno od tvojih tvrdjenja.Sir Olivere nisam pogledao video nisam ni znao da ga ima,  pogledaću.Još jedna predrasuda je o čuvenoj auri koju imaju epileptičari pred napad,ona nema veze ni sa čim božanskim,već je nagoveštaj napada,često veoma prijatan,kao zatišje pred buru. Imao ju je i Dost.ali imao je i nešto drugo pred napad,za koje Jerotić kaže da je sadržaj iz arhetipa celine,koji je imao samo Dost.Teza da je epilepsija sveta bolest je prevazidjena,jer je ipak samo bolest.Postoje ozbiljne studije o svemu što sam ti napisao.

Cezar, Bonaparta, Lenjin, Van Gog, Dostojevski i stotine drugih poznatih i manje poznatih umetnika, genija , vojskovodja

imali su epilepsiju. Izraz "sveta bolest" koristi  Hipokrit u svojoj knjizi o epilepsiji staroj 2500 godina, ali je taj izraz

bio ironican jer za tu bolest nije bilo leka pa se trazio savet od svestenstva. Epilepsija je starija od coveka jer od

epilepsije mogu da boiuju i sve vrste zivotinja ( sisara)..

Morbus sacer - Sveta bolest

vekovima se nazivala bozanskom bolescu , pri cemu izraz  sacer na latinskom znaci i sveta ali i prokleta.

Dramatika bolesti je vekovima ljude inspirisala da tvrde da se radi o nekim bozanskim ili sotoninim nadahnucima.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

hvala hvala hvala!!! :)

Ma znam da ima još zaluđenika Dostojevskim poput mene :)! Imaju i Zli dusi ali nisam našla naš prevod, a sad kad sam kopala, nisam našla ni ruski original; prije godinu-dvije sam gledala na ruskom to iako ne znam ruski, malo nagađanje, malo po sjećanju na knjigu, opet dobro!

Ova verzija Karamazova je super, serija bolje nego film jer duže traje!, ali seriju Idiot ko nije pogledao preporučujem da pogleda, fascinantno je urađena, a kao što rekoh Miškina maestralno igra glumac koji je igrao i samog Dostojevskog!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Odgledah za vikend svih 11 epizoda. :) odlicno uradjen posao.

I ja tako, glava zaboli, ali vrijedi! Pogledaj Idiota,postavila sam tu, još je bolji! Ja sam inače fascinirana baš tim romanom, mada su naravno Karamazovi najveće i najznačajnije djelo D.
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...