Jump to content

Ф. М. Достојевски

Оцени ову тему


Препоручена порука

Za smijeh je, prije svega, potrebna iskrenost, a zar ima iskrenosti kod ljudi? Za smijeh je potrebna nezlobnost, a ljudi se najčešće smiju pakosno.

Iskren i nezloban smijeh znači veselost, a zar ima kod ljudi u današnje vrijeme veselosti i umiju li ljudi da budu veseli? Veselost čoveka je najvidnija crta njegova, koja ga najviše odaje. Jedan karakter dugo ne možete upoznati, ali čim se čovjek bar jedanput nasmije sasvim iskreno, pokazaće vam se njegov cijeli karakter odmah kao na dlanu.

Samo čovjek vrlo visokog i vrlo sretnog razvitka umije da bude veseo i da zarazi druge, to jest neodoljivo i dobrodušno veseo. Ne govorim o njegovom umnom razvitku, nego o karakteru, o cijelom čoveku. Na taj način, ako želite da prozrete čovjeka i da upoznate njegovu dušu, ne posmatrajte kako ćuti ili kako govori, ili kako plače, ili čak kako se uzbuđuje plemenitim idejama, nego bolje da pogledate kako se smije. Ako se dobro smije, znajte da je dobar čovek.

Ja zato dobro znam da je smijeh najsigurnija proba duše. Pogledajte dijete: jedino djeca umiju da se dobro smiju do savršenstva i zbog toga i jesu privlačna.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...

Voleti ljude takvi kakvu su, to je nemoguće. A ipak se mora. I zato, kad im činiš dobro, stegni srce, zapuši nos i zatvori oči (ovo poslednje je neophodno). Podnosi zlo od njih, ne ljuti se na njih ako možeš, "seti se da si i ti čovek". Naravno moraš s njima biti strog, ako ti je dato da budeš iole pametniji od osrednjeg. Ljudi su po prirodi niski i spremni su da vole iz straha; ne daj se takvoj ljubavi, i ne prestani da prezireš. Nauči da ljude prezireš čak i kad su dobri, jer su tada najčešće rđavi. Ko iole nije glup, taj ne može da živi a da sebe ne prezire, bio čestit ili ne bio, svejedno. Ljubiti bližnjeg svoga, a ne prezirati ga - to nije moguće. I "ljubav prema čovečanstvu" treba shvatiti jedino kao ljubav prema onome čovečanstvu koje si sam stvorio u svojoj duši; drugim rečima, sam sebe si stvorio, te i ljubav prema sebi samom - i koga, prema tome, nikad neće ni biti u stvari.

Fjodor Mihajlovič Dostojevski, "Mladić"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ako si se uputio prema cilju, i putem počeo da zastajkuješ i kamenjem gađaš svakog psa koja na tebe laje, nikada nećeš stići na cilj. 

Nikad ništa ne preduzimajte dok vas drži bes.

Svi ideali sveta ne vrede suze jednog deteta.

Ništa na svetu nije teže od iskrenosti, i nema ništa lakše od laskanja.

Lagati originalno je skoro bolje nego ponavljati tuđe istine.
U prvom slucaju ti si čovek, a u drugom samo papagaj.

Oni koji znaju da govore, govore kratko.

Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi darovao, već prodao.

 "Ne razumem zašto me ovde svi prikazuju kao bezbožnika. Ja u boga verujem kao u biće koje sebe tek u meni spoznaje. Pa ne mogu ja verovati kao moja Natasja, služavka, ili kao neki gospodin koji veruje "za svaki slučaj", ili kao Šapov - mada on prinudno veruje kao moskovski slovenofil."

"Ne možete zamisliti kakva tuga i srdžba obuzimaju dušu kada veliku ideju, koju odavno poštujete kao svetinju, dohvate nevešti ljudi i izvuku je na ulicu pred glupake kakvi su i sami, i najedanput je nadjete na tržnici stareži, u prljavštini, naopako nameštenu, bez proporcija, bez harmonije - kao igračku kod nerazumnog deteta, i ne možete je više prepoznati... Ne!"

"Ne može se voleti ono što se ne poznaje. Bilo da je reč o čoveku ili o narodu. Budite sigurni da svi oni koji svoj narod prestaju da razumeju i gube vezu sa njim, odmah i u istoj meri gube i veru očeva, postaju ili ateisti ili ravnodušni ljudi."

Ama, našto da se pozna to djavolsko dobro i zlo kad toliko staje? Pa vaskoliki svet poznanja ne vredi one suzice detenceta. I ako su patnje dečije otišle na popunjavanje one sume patnji koja je bila neophodna da se plati ta istina - onda tvrdim unapred da sva ta istina ne vredi te cene! Suviše skupo cene tu harmoniju, nije za naš džep da platimo toliku ulaznicu."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da li je neko čitao "Nepoznati Dostojevski" od Sokolova?

Tamo govori o tome kako Dostojevski u svojim romanima shvata žene, nešto kao iskušenje kroz koje prolazi muškarac...

Berđajev i Solovjoj navodno kritikuju to u nekim radovima, kako njegovi ženski likovi ne uspevaju da dostignu do onoga da postanu jedno sa muškarcem i u tome svi uzrastu ili nešto slično... sve ovo u duhu sofijanstva...

 

Zna li neko reći nešto više o tome?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

-“Šta vrijedi pakao kad su oni mučeni?


…osobitu nježnu sklonost prema svemu ugnjetenom i od prirode zapostavljenom, pogotovo kod djece.


- Razumijete li vi … šta to znači kad više nikuda ne možete… trebalo bi da svaki čovjek može nekuda otići…


- Suvišni ljudi ne bi trebalo da se radjaju. Prvo preuredite svet, da ne bude suvišnih ljudi, pa onda ih tek radjajte.


- Oni nisu dobri zato što ne znaju da su dobri. Kad to spoznaju neće zlostavljati djevojčicu. Treba da spoznaju koliko su dobri, i onda ce svi postati dobri, svi do jednoga.


- Čovjek je širok, previše širok, ja bih ga suzio.


- S ljudima treba isto tako postupati kao s djecom, a s nekima kao s bolesnicima u bolnici…


- Da pogledaš kakvog god čovjeka, moraš biti prema njemu pažljiv i oprezan da ne zapadneš u pogrešku i predrasudu, jer njih ti je kasnije teško ispraviti, izgladiti.


….Nasuprot današnjem gotovo paganskom i nehumanog odsecanju zaraženog člana kako se danas čini radi zaštite društva; preobraziti ali potpuno a ne lažno u ideju o ponovnom čovjekovom preporodu…


- Nisam se poklonio tebi, poklonio sam se svim ljudskim patnjama.


- Bijedu ćes vidjeti veliku i u toj bijedi bićes sretan.


- Znajte da je svaki od nas kriv za svakog i za sve na zemlji.


- Znate li da ima bez krivice krivih? Te se krivice ne mogu nikad oprostiti i gotovo uvijek donose kaznu.


- Svi na svijetu moraju ponajprije zavoljeti život – više nego njegov smisao. Zavoljeti prije logike jer samo onda će i smisao razumjeti.


- Život je divota, samo u patnji je smisao."


 


.....................


- Nikad ništa ne preduzimajte dok vas drži bes.


 - Oni koji znaju da govore, govore kratko.


 - Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi darovao, već prodao.


 - Onaj ko sam sebe laže najlakše se vredja.


- Jedna je pamet dobra, dve su još bolje.


 - Tajna čovečijeg bića nije u tome da živi, nego zašto živi.


 - Lepota će spasiti ovaj svet.


 - Ništa na svetu nije teže od iskrenosti, i nema ničeg lakšeg od laskanja.


 - Ako raj nije u samom tebi, nikada nećeš ući u njega.


  - Ako si se uputio prema cilju, i putem počeo da zastajkuješ i kamenjem gađaš svakog psa koji na tebe laje, nikada nećeš stići na cilj.


 


"Nema sreće u komforu, sreća se kupuje patnjom. Čovek se ne rađa radi sreće. Čovek zavređuje svoju sreću, i to uvek patnjom. Tu nema nikakve nepravde, jer se životni pokušaj i spoznaja stiču iskustvom koje treba poneti na sebi. Patnjom, takav je zakon naše planete, ali ta neposredna spoznaja do koje se dolazi životnim iskustvom tako je velika radost da se za nju može platiti godinama patnje."


Ako si se uputio prema cilju i putem počeo zastajkivati i kamenjem gađati svakog psa koji laje na tebe, nikad nećeš stići na cilj."


"Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi darovao, već prodao."


"Apstraktno čovjek nekako i može voljeti bližnjeg, ili čak neki put iz daleka, ali iz bliza skoro nikad."


"Da bi se postupalo razumno - malo je imati samo razum."


"Fantazija je prirodna snaga u čovjeku i ako joj se ne udovolji, ona će ili nestati ili obratno – razbuktat će se prekomjerno a to je i štetno."


"Glupan koji je postao svjestan da je glupan nije više glupan."


"Jedna je pamet dobra, dvije su još bolje."


"Jednoga se bojim: ne biti dostojan svojih patnji."


"Kada se djevojačko srce sažali, razumije se da je to najopasnije za samu djevojku."


"Kako god živio – samo da živiš."


"Koliko je ljudi koji ne misle sami, nego žive od misli koje su izmislili drugi."


"Ljubiti nekog čovjeka znači vidjeti ga tako kako ga je Bog zamislio."


"Mladost je čista već samim tim što je mladost."


"Nastojim voljeti život više od njegova smisla"


"Nekoga je bolje imati među neprijateljima nego među prijateljima."


"Ništa na svjetu nije teže od iskrenosti i nema ništa lakše od laskanja."


"Oni koji znaju da govore, govore kratko."


"Podla duša, oslobodivši se jarma, sama ugnjetava."


"Pohvala je uvijek čedna, laskanje zaudara na lakejstvo."


"Postoji srdačnost koja se povjerava svima i svakome, ne računajući na zlobne podsmjehe. Takvi su ljudi uvijek ograničeni jer su spremni da sve najvrijednije izvade iz srca i polože pred prvoga na kojeg naiđu."


"Prije nego što kažeš ljudima kako treba da žive, pokaži to na svom primjeru."


"Rad je zadovoljstvo razuma a nerad je naslada mašte."


"Razum i postoji zato da bi čovjek postigao ono što želi."


"Samo činjenica što mi je žena pružila ruku značila je čitavu epohu u mom životu."


"Srcu koje istinski ljubi ili ljubomora ubija ljubav, ili ljubav ubija ljubomoru. Sasvim suprotno biva sa strašću."


"Svaka ljubav prolazi, a neslaganje ostaje zauvijek."


"Svemu ima granica, koju je opasno prekoračiti, jer kad je prekoračiš, ne možeš više nazad."


"Svi ideali svijeta ne vrijede suze jednog djeteta."


"Što god je korisno čovječanstvu, to je i plemenito."


"Što je vlast veća, to je strašnija njena upotreba."


"Tajna čovječjeg života nije u tome da samo živi, već u tome zašto živi."


"U srcu koje iskreno ljubi ili ljubomora ubija ljubav, ili ljubav ubija ljubomoru. Sasvim suprotno biva sa strašću."


"Uništite moje želje, izbrišite moje ideale, pokažite mi nešto bolje i ja cu poći za vama."


"Velikodušno srce može se zavoljeti iz samilosti."


"Voljeti znači moći drugog čovjeka vidjeti onakvim kakvim ga je bog stvorio."


"Za čovjeka nema ništa primamljivije od slobode njegove savjesti, ali ni nista teže."


"Zaljubiti se ne znači voljeti. Čovjek se može zaljubiti i mrzeći." (Braća Karamazovi)


 


DOSTOJEVSKI


 


Glupan koji je postao svjestan da je glupan, nije više glupan.


Oni koji znaju govoriti – govore kratko.


Nikad ništa ne preduzimajte dok vas drži bijes.


Čovjek je nesrećan zato što ne zna da je srećan.


Ako hoćeš da te drugi poštuju, poštuj samoga sebe.


Bolje je ostati na cjedilu nego biti procijeđen.


Tvrdim vam da je pretjerana svjesnost bolest. Prava, potpuna bolest.


Tajna čovjekovog života nije u tome da samo živi,već u tome zašto živi.


Svi pravi radnici i trudbenici zato i jesu radni jer su tupi i ograničeni. Kako da se to objasni? Evo kako:


oni u svojoj ograničenosti drže najbliže i sporedne uzroke za glavne i tako se brže i lakše od drugih


uvjeravaju da su našli nepromjenljivu osnovu, snagu svog rada , pa se i smiruju.


Kod nekih ljudi, koji inače nježno i fino osjećaju javlja se katkad nekakvo uporstvo, nekakvo stidljivo ustezanje da se otkrivaju i da čak i svome najmilijem ukazuju nježnost, ne samo pred drugima no čak i nasamo; nasamo još više. Samo neki put izbija iz njih milošta, i izbija tim žešće i tim neobuzdanije što je duže bila zadržavana.


 


Ljepota je strašna, jeziva stvar! Strašna je jer je niko još nije dokučio niti će to ikada moći, zato što Bog stalno stavlja pred nas nove zagonetke. U ljepoti se susreću dvije obale i sve suprotnosti postoje uporedo. Ja nisam učen čovek, brate, ali sam mnogo o ovome razmišljao. Zaista, tajnama nema kraja! Mnogo je u životu nepoznanica za čovjekova nejaka pleća. Rješavamo ih kako znamo i umijemo i opet smo na suvom. Ljepota!


Nepodnošljiva mi je pomisao da čovjek plemenitog srca i uzvišenog uma, koji je krenuo u život za idealom Madone u srcu, završi u Sodomi. Još je strašnije što se čovjek kome je Sodoma u srcu, ne odriče lako ideala Madone i što u dubini duše može da izgara od istinske čežnje za ljepotom, kao u doba mladalačke naivnosti.


Da, široko je ljudsko srce, preširoko. Volio bih da nije tako. Sam đavo zna šta sve to znači. Ono što je razumu mrsko i sramotno, često je srcu milo i drago. Ima li ljepote u Sodomi? Vjeruj mi, mnogim je ljudima Sodoma lijepa. Da li si znao za tu tajnu? Ono što me užasava je da ljepota nije samo zastrašujuća, već i puna tajni. Bog i đavo se tu bore, a bojno polje im je ljudsko srce. Ali, ljudsko srce hoće da priča samo o sopstvenom bolu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У ЧОВЕКУ ЖИВИ БОГ

У многим сценама својих романа Достојевски је свом силом свога талента покушавао да покаже да у човеку живи Бог и да живи добро, без обзира на сву ону нечистоту која је нанета и која га сакрива. Достојевски никад не осуђује грешника - он у њему види искру Божију као залог његовог устајања и спасења. Погледајмо Димитрија Карамазова: то је хировит, раскалашан човек, плаховите и необуздане нарави. Свет је изговорио свој коначан суд о њему - он је злочинац. И у таквој души, међутим, у њеној дубини, гори кандило: „И кад ми се догађало да се задубљујем у најдубљи срам разврата... у тој срамоти наједаред започињем химну. Нека сам и проклет, нека сам и низак и подао, али нека и ја љубим крај оне одеће у коју се облачи Бог мој; нека идем у исто време ђавољим трагом, али ја сам ипак и Твој син, Господе, и волим Те, и осећам радост, без које свет не може да постоји, ни да буде!"

Због тога је Достојевски толико веровао у руски народ, без обзира на сва његова прегрешења: „Немојте о нашем народу судити по ономе што он јесте“, писао је он, „него по ономе што би желео да буде, а његови идеали су снажни и свети, и управо су га они и спасли у вековима патњи“. Достојевски је желео да покаже ту лепоту очишћене душе, онај непроцењиви брилијант који је у већини случајева затрпан, закрчен и загађен нечистотом лажи, гордости и телољубља, али који почиње да блиста када се опере сузама страдања, сузама покајања. Достојевски је био убеђен да човек зато и греши, да је зато зао и рђав, што не види своју стварну лепоту, не види своју истинску душу. Тако Кирилов у Злим дусима каже: „Нису добри зато, што не знају да су добри. Требало би да сазнају да су добри, и истог тренутка ће постати добри, сви до једнога“. Управо је о тој лепоти, која ће се појавити пред човековим очишћеним погледом, говорио Достојевски када је тврдио да ће ‘’ лепота спасти свет“ (Идиот). Испоставља се, међутим, да се ова лепота, која спасава свет, као по правилу, човеку открива у страдањима, када он одважно понесе свој крст. Није случајно што у стваралаштву Достојевског патње заузимају доминантно место, тако да га многи називају „уметником патње“. Душа се патњом прочишћује као што се злато прочишћује ватром. Када се патња претвори у покајање, она препорађа душу за нови живот и значи оно искупљење за којим жуди сваки човек када постане дубоко свестан својих грехова и своје гнусобе. Кроз страдања, којима понекад воде и страшни злочини, човек се ослобађа свог унутрашњег зла и његових саблазни и поново се обраћа Богу у свом срцу, једном речју - спасава се. Ово спасење Достојевски види само у Христу, у Православљу, у Цркви. Христос за Достојевског није апстрактни морални идеал, није апстрактна философска истина, него апсолутно, узвишено и личносно Добро и савршена Лепота. Због тога пише Фонвизиној: „Ако би ми неко доказао да је Христос изван истине и ако би се заиста догодило да је истина изван Христа, ја бих радије остао са Христом, него са истином“.

Према дубоком убеђењу Достојевског, Христос се целовито сачувао само у Православљу, код словенских народа, а посебно у руском народу. Отуда потиче и онај посебан поглед Достојевског на руски народ као на богоносни, на народ који може и мора да спасе Европу, а са њом и цео свет. „Све, што тражи руски народ“, пише он, „садржи се у Православљу, једино је у Православљу и правда и спасење руског народа“. Достојевски одлучно инсистира на неопходности Православне Цркве у својству безусловног духовног начела живота и носиоца оне истинске културе, коју Русија треба да донесе свету. В. С. Соловјов је зато рекао: „Ако бисмо желели да једном речју означимо онај друштвени идеал којем је приступио Достојевски, онда ће та реч бити Црква“ (Прва беседа у помен Достојевском).

На овај начин, говорећи о стваралаштву Достојевског, несумњиво можемо да кажемо да су његово главно усмерење и његов дух - јеванђелски (иако се, са богословског становишта, код њега појављују и неке погрешне идеје). Јеванђелски дух покајања, нужности да човек постане свестан своје грешности и неопходности смирења - једном речју, дух цариника, блуднице или разбојника, присутан је и у стваралаштву Достојевског. Чини се да он и пише само о „бедним људима“, о „пониженима и увређенима“, о „Карамазовима“, о „злочинима и казнама“ који препорађају човека...

Последњи минути Достојевског јасно откривају његово духовно расположење: када му се стање погоршало, позвао је к себи децу, а жену замолио да прочита јеванђелску причу о блудном сину. Било је то последње покајање, које је крунисало живот Достојевског и показало да је дух његовог стваралаштва остао веран Јеванђељу. На гробу Достојевског, В. С. Соловјов изговорио је знамените речи: „Њему се стварност Бога и Христа открила у унутрашњој сили љубави и свепраштања, и ову свепраштајућу благодатну силу проповедао је као основу и за спољашње остварење оног царства правде на земљи за којим је жудео и којем је тежио читавог живота“.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Шта ће бити у будуће, знају Јевреји: ближи се њихово царство, њихово потпуно царство! Ближи се коначна победа оне идеје, пред којом ће се уклонити осећања човекољубља, жеђ за истином, хришћанска осећања, национални па чак расни понос европских народа. Ближи се материјализам, слепа, животињска жуд за личним материјалним обезбеђењем, жуд за личним нагомилавањем новца помоћу свих средстава; то ће се сматрати као виши циљ, као разумно, као слобода, уместо хришћанске идеје спасења с помоћу што тешњег моралног и братског јединства људи."

"Јеврејско питање" Достојевски

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"О МОЛИТВИ, О ЉУБАВИ, И О ДОТИЦАЈУ СА OНИМ СВЕТОВИМА


 


Младићу, не заборављај молитву. Сваки пут у молитви твојој, ако је искрена, сине ново осећање, а у њему и нова мисао, коју раније ниси знао, и која ће те изнова охрабрити, и разумећеш да је молитва васпитање. Још запамти: свакога дана, и кад год само можеш понављај себи: "Господе, смилуј се на све који су данас пред Тебе изишли", Јер сваког сата и сваког тренутка хiљаде људи остављају живот свој на овој земљи, и душе њихове долазе пред Господа - а колико се много њих са земљом растало усамљених, никоме незнаних, у тузи и терету душевном, за којима нико неће зажалити, неће чак ни знати за њих да ли су живели. И гле, можда ће се с другог краја земље уздићи твоја молитва ка Господу за покој душе његове, макар ти њега никако и не знао, нити он тебе. Како ли слатко и умилно мора бити души његовој, која је у страху стала pред Господом, да осети да се у тај час и за њега неко Богу моли, да је остао на земљи човечански створ који и њега воли. А сам Бог ће милостивије погледати на обоје вас, јер кад си већ ти онога толико пожалио, колико ли ће га више пожалити Он, који је бесконачно милосрднији и љубазнији, него ти, i опростиће му тебе ради.


Браћо, не бојте се грехова људских, волите човека и у греху његовом, јер кад ко воли човека и грешног, то је већ слика Божанске љубави, и врхунац је љубави на земљи. Волите све створење Божије, и целокупно, и сваку мрвицу. Сваки листић, сваку зраку Божију волите. Волите животиње, волите биље, волите сваку ствар. Будеш ли волео сваку ствар - и тајну ћеш Божију разумети у стварима А схватиш ли је једаред, ти ћеш је после неуморно почети познавати све даље и више, свакодневно. И заволећеш, најзад, сав свет васцелом и васионом љубављу. Животиње волите: њима је Бог дао клицу мисли и тиху радост. Немојте им је нарушавати и реметити, не мучите их, не одузимајте им радост, не противите се мисли Божијој. Човече, не узноси се, не мисли да си бољи од животиње: оне су безгрешне, а ти, са својим величанством, ти само гнојиш земљу својом појавом, на њој траг свој гнојни остављаш после себе, - и то, авај, скоро сваки, сваки између нас!


Децу волите нарочито, јер су она безгрешна као анђели, и живе да би нас раздрагала и усрећила; она живе зарад чишћења срдаца наших, као неки путоказ за нас. Тешко ономе ко увреди дете. Мене је отац Антим учио да децу волим: тај мили и ћутљиви човек, кад смо бивали на путу, он је за оне грошиће што нам их је свет делио куповао шећерлеме и колаче, и деци их раздавао. Он није могао проћи поред дечице без душевног потреса: такав је то човек био,


Пред понеком мишљу останеш у недоумици, нарочито гледајући грех људски, па се запиташ; "Да ли треба силом побеђивати, или смиреном љубављу?" Свагда одлучуј овако: победићу смиреном љубављу". Одлучиш ли се тако једаред за свагда, цео свет ћеш моћи покорити. Љубавна смиреност је страшна сила, од свих најјача, нема јој равне на свету! Сваког дана и часа, сваког тренутка надгледај самога себе и пази на себе, да ти изглед буде благо леп. Ето, прошао си поред малог детета, прошао си љут, са ружном речју, са озлојеђеном душом; и ниси можда ни приметио дете, али је оно тебе видело, и лик твој, ружан и зао, можда је остао у његовом слабачком и незаштићеном срдашцу. Ти то не знаш, међутим си можда већ тиме бацио рђаво семе у његову душу, а то семе ће можда и порасти, а све стога што се ниси уздражао пред дететом, јер у себи ниси одгајио пажљиву и делатну љубав.


Браћо, љубав је учитељка, али је треба знати стећи, јер се она тешко стиче, скупо се купује, дугим радом и после дугог времена; јер волети треба не само случајно и на један тренутак, него насвагда. Случајно може свако заволети. Младић, брат мој, птице је за опроштење молио: то изгледа скоро бесмислено, али је истина, јер је све као океан, све тече и додирује се: на једном месту додирнеш, на другом се крају света одазива и разлеже. Нека је безумље птице за опроштење молити! Али и птицама би било лакше, и детету, и свакој животињи око тебе, кад би ти сам био бољи но што си сад - макар једну мрвицу би им било лакше. Све је као океан, кажем вам. Тада би се и птицама почео молити, васионом љубављу мучен, као у неком одушевљењу - молио би их да ти и оне твој грех опросте. Цени и воли то одушевљење, ма како оно људима изгледало бесмислено.


Другови моји, молите радост од Бога. Будите радосни као деца, као птичице небеске. И нек вас у вашем делању не буни грех људски; не бојте се да ће он затрти дело ваше, и да му неће дати да се изврши. Не говорите: "Јак је грех, јако је непоштење, јака је гадна околина, а ми смо усамљени и немоћни, сатрће нас гадна околина и неће дати да се изврши добра ствар". Клоните се, децо, од те бојазни! Једини је ту спас: узми и учини себе одговорним за сав грех људски. А то, брате, збиља и јесте тако: јер чим ти себе искрено начиниш одговорним за све и свакога, онога часа ћеш увидети да тако и јесте у самој ствари, а да ти и јеси за све и за свакога крив. А збацујући и товарећи своју рођену леност и своју немоћ на људе, свршићеш тим да ћеш се сатанском гордошћу опасати, и на Бога узроптати.


А о гордости сатанској овако мислим: нама на земљи је тешко њу схватити, и стога је тако лако пасти у погрешку па се здружити са њом, па још при том држати да нешто велико и лепо радимо... И много шта од најјачих осећања и покрета природе наше, ми на земљи схватити не можемо; али ти се тиме не саблажњавај, нити помишљај да ти то ма у чем може служити као оправдање; јер ће вечни Судија од тебе тражити оно што си могао учинити, а не оно што ниси могао; сам ћеш се о том убедити, јер ћеш тада све правилно увидети и нећеш спорити и порицати. На земљи пак, збиља као да лутамо; и да нема драгоценог Христовог лика пред нама, ми бисмо пропали и залутали сасвим - као некада род људски пред потопом. Много је на земљи од нас скривено, али нам је наместо тога даровано тајно скривено осећање живе свезе наше са другим светом, са светом горњим и вишим; клице наших мисли и осећања нису овде, него у другим световима. И ето зашто кажу филозофи да се суштина ствари не може познати овде на земљи. Бог је узео семена из других светова и посејао их на овој земљи, и однеговао врт Свој, и никло је све што је могло никнути, и све што је збиља живо, живо је свешћу о додиру с другим тајанственим световима; ако то осећање у теби слаби и уништава се, онда умире и оно што је однеговано у теби. Тада ћеш постати према животу равнодушан, па ћеш га чак и омрзнути. Ја тако мислим."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Najvažnije je – izbjegavajte laž, svaku laž, naročito laganje samom sebi. Pazite na svoju laž i konrolišite je svaki čas, svaki trenutak. Izbjegavajte gadljivost i prema drugima i prema sebi: to što vam se čini gadnim u sebi čisti se već samim tim što ste to primijetili. Takođe izbjegavajte strah, iako je strah posljedica svake laži. Ne plašite se nikada svoje malodušnosti u postizanju ljubavi, ne plašite se mnogo čak ni rđavih svojih postupaka. Žalim što vam ne mogu reći ništa utješnije jer aktivna ljubav, u poređenju sa onom iz maštanja, predstavlja surovu i zastrašujuću stvar. Sanjalačka ljubav čeka brzi podvig, brzo zadovoljenje i da ga svi posmatraju. Tu zaista dolazi dotle da čak i život čovjek daje samo da ne bi dugo trajalo, da bi se što prije završilo, kao na sceni, da ga svi gledaju i hvale. A aktivna ljubav je – rad i istrajnost, za neke, možda, cijela nauka.

Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ako si se uputio prema cilju i putem počeo da zastajkuješ i kamenjem gađaš svakog psa koja na tebe laje, nikada nećeš stići na cilj.

Niko se nije vratio da živi u prošlosti. Zato ne misli na prošlost, gledaj samo u budućnost.

Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi darovao, već prodao.

Kada je bogatstvo izgubljeno ništa nije izgubljeno, kada je zdravlje izgubljeno skoro sve je izgubljeno.

Ako raj nije u tebi samom, nikad nećeš ući u njega.

Glupan koji je postao svestan da je glupan nije više glupan.

Onaj koji nikad ne promeni svoje mišljenje voli samog sebe više nego li istinu.

Mudar čovek čita i mudre knjige i samoga sebe.

Pre nego što kažeš ljudima kako treba da žive, pokaži to na svom primeru.

Oni koji umeju da govore, govore kratko.

Nekoga je bolje imati među neprijateljima nego među prijateljima.

Ako si uspešan u nečemu ili će te kopirati ili će ti zavideti ili će te mrzeti.

Ništa na svjetu nije teže od iskrenosti i nema ništa lakše od laskanja.

Koliko je ljudi koji ne misle sami, nego žive od misli koje su izmislili drugi.

Rad je zadovoljstvo razuma a nerad je naslada mašte.

Nastojim voleti život više od njegovog smisla.

Za čoveka nema nista primamljivije od slobode njegove savesti, ali ni ništa teže.

Voleti znači moći drugog čoveka videti onakvim kakvim ga je bog stvorio.

Ne može se voleti ono što se ne poznaje. Bilo da je reč o čoveku ili o narodu. Budite sigurni da svi oni koji svoj narod prestaju da razumeju i gube vezu sa njim, odmah i u istoj meri gube i veru očeva, postaju ili ateisti ili ravnodušni ljudi.

Srcu koje istinski ljubi ili ljubomora ubija ljubav ili ljubav ubija ljubomoru. Sasvim suprotno biva sa strašću.

Samo činjenica što mi je žena pružila ruku značila je čitavu epohu u mom životu.

Nema razlike između budale i mudrog čoveka kad su zaljubljeni.

Što je vlast veća, to je strašnija njena upotreba.

Bilo šta što je korisno čovečanstvu, to je i plemenito.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...