Jump to content
  1. александар живаљев
  2. Драшко

    Драшко

  • Сличан садржај

    • Од GeniusAtWork,
      Najava izmene Zakona o porezu na dohodak građana kojom se uvodi test samostalnosti preduzetnika, koju su pre nekoliko dana najavili premijerka i ministar finansija uzburkao je javno mnjenje, a pre svega programere pošto je jedan deo njih ovo osetio kao pokušaj države da im zavuče ruku u džep.
      12 Piše: M. Obradović 27. septembra 2019. 17.57 Izmenjeno: 17.58        Naime, radi se o tome da država želi da zaustavi praksu koju neke kompanije imaju da umesto da zaposle radnika da angažuju njihovu preduzetničku agenciju. Na taj način kompanija ne mora da plaća porez na dohodak i doprinose koji iznose oko 62 odsto na neto platu, već preduzetnici plaćaju paušalni porez koji zavisi od delatnosti i opštine u kojoj su registrovani, ali je uglavnom znatno niži od ukupnih nameta na platu koju bi plaćali da su zaposleni na osnovu ugovora o radu.
      Ovo posebno važi za neke delatnosti kao što je programiranje, gde mesečna primanja znaju da budu i nekoliko hiljada evra.
      Cilj testa koji se sastoji od devet kriterijuma jeste da se utvrdi da li je neko angažovan kao pravi preduzetnik ili kao zamena za zaposlenog. Kriterijumi su da li poslodavac određuje radno vreme, odmor i odsustva paušalca. Da li paušalac koristi prostorije za rad klijenta i koristi njegov materijal za rad. Takođe, da li klijent određuje način rada paušalcu, da li je paušalac dobio angažovanje nakon javnog oglasa za posao koji je nalogodavac postavio, da li paušalac radi sam ili angažuje tim ljudi, da li 70 odsto prihoda dolazi od jednog klijenta, kao i ko snosi poslovni rizik, odnosno da li ga preuzima kompanija ili paušalac.
      Na kraju poslednja dva kriterijuma su da li paušalac ima zabranu rada sa drugima i da li paušalac ima 130 ili više radnih dana u toku 12 meseci za istog klijenta.
      Ako se ispostavi da preduzetnik ispunjava pet od devet kriterijuma, znači da nije prošao test samostalnosti i onda se oporezuje kao i ostali prihodi, ali bez priznavanja normiranih troškova. Ukoliko se ispostavi da je paušalac pravi preduzetnik, onda se na njega primenjuje režim paušalnog oporezivanja kao i do sada.
      Vlasti su pristale na predlog Digitalne Srbije i Vojvođanskog ICT (VOICT) klastera da se uvede trogodišnji prelazni period u kome će onima koji budu zaposleni umesto angažovani kao preduzetnici za 70 odsto biti umanjen porez i doprinosi na zaradu.
      Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog ICT klastera, ističe da je do sada bila neregulisana situacija.
      „Naš IT sektor se bori na inostranom tržištu sa konkurencijom koja uglavnom ima podsticaje svojih zemalja. Paušalno oporezivanje se pokazalo kao dobar mehanizam podsticanja našeg IT sektora. Treba reći da i u samom IT sektoru postoji podela. One kompanije koje zapošljavaju ljude na ugovor o radu smatraju da su oni drugi koji angažuju preduzetnike nelojalna konkurencija na tržištu rada. Opet ti drugi su bili pod pritiskom zaposlenih da ih tako angažuju jer tako ostvaruju veća primanja u neto iznosu. Kada je ta situacija počela da se širi i na druge sektore, država je odlučila da uvede ovaj test samostalnosti“, objašnjava Šolaja i dodaje da VOICT i Digitalna Srbija nisu inicijatori promena zakona, ali da su se izborili da se primene poreska oslobođenja u naredne tri godine. Šolaja ističe i da imaju otvorenu ponudu Vlade da od 1. januara nađu rešenje da se ove olakšice definišu na duži rok.
      U praksi, pravi „frilenseri“ odnosno preduzetnici nemaju razloga da brinu jer sasvim će sigurno proći test samostalnosti. Oni koji su angažovani kao preduzetnici, a faktički zaposleni u kompanijama imaće mogućnost da ih kompanija zaposli ili da promene model i nađu još klijenata.
      Najveći problem može biti za one koji rade za samo jednog inostranog klijenta. Šolaja kaže da će verovatno i većina njih proći test jer na primer ne koriste materijal i prostor poslodavca, ali ukoliko ne prođu test, imaju mogućnost ili da osnuju d.o.o firmu u kojoj bi se zaposlili i dobili oslobođenje od poreza i doprinosa ili da plate pun iznos poreza, što je najnepovoljnija mogućnost.
      „Neki smatraju da će mnogi preći u sivu zonu, vidim ostrašćenost na društvenim mrežama, ali bi IT preduzetnici trebalo da pročitaju do kraja taj predlog“, kaže Šolaja.
      Ekonomisti ističu da je ta rupa za izbegavanje poreza odavno otvorena i sada kada je treba zatvoriti nastaju problemi.
      Goran Radosavljević, profesor na FEFA, ističe da je paušalno oporezivanje postalo ozbiljan kanal, posebno zbog IT sektora koji raste i donosi ozbiljan novac.
      „Protiv toga sam i treba te kanale zatvoriti. Ali država je svesno otvorila tu rupu da bi podsticala IT sektor. Istina je da IT paušalci zarađuju velike pare i plaćaju mali porez. S druge strane, radnici iz tog sektora su jako mobilni i mogu da odu iz zemlje. Ovo mi izgleda kao paušalno rešavanje problema umesto da vidimo kako da svima smanjimo poreze i doprinose na rad“, smatra Radosavljević dodajući da su strane kompanije angažovale lokalne ljude zato što im se to isplatilo. U suprotnom mogli bi da potraže inženjere iz drugih zemalja. On ističe i da je katastrofa što advokati i dalje ostaju paušalci, s obzirom da je u početku sa njima ta rupa u poreskom sistemu i otvorena.
      Nikola Altiparmakov ocenjuje da je ovo nužno zlo što se rešava.
      „Rešenje je dobro, ali treba da pogledamo genezu problema. Mi smo iz čisto političkih razloga sredinom 1990-ih godina dozvolili advokatima i još nekim visokoobrazovanim profesijama poput lekara da dobiju paušalno oporezivanje. To je bila očigledna poreska koncesija, poreski poklon, poreska rupa, jer ni u jednom uređenom društvu ne dozvoljavate visokoobrazovanim profesijama paušalni porez. Ako piljari mogu da vode knjigovodstvo za više hiljada artikala, pa mogu i advokati i ostali za više desetina svojih klijenata.
      Kad otvorite rupu, to je poznato poresko pravilo, onda svi kreću da je koriste. I onda posle advokata tu su se pojavili konsultanti i taj poreski kancer je zahvatio i IT sektor. Ako vi imate mogućnost da umesto poreza i doprinosa od 62 odsto plaćate možda desetak, logično da ćete da je iskoristite, naročito u takvim propulzivnim granama kao što je IT sektor. Sad smo došli u ozbiljnu situaciju da velike firme koje legalno posluju u Srbiji, od Majkrosofta pa nadalje, trpe jednu nelojalnu poresku konkurenciju drugih firmi koje su spremne da angažuju radnike, ne u standardnom i legalnom ugovoru o radu već kao paušalce“, objašnjava Altiparmakov dodajući da je interesantno da će i dalje biti dozvoljeno advokatima da budu paušalci, samo u Srbiji od svih uređenih evropskih zemalja.
      Линк
    • Од Милан Ракић,
      Kako prenosi novi portal Balkanska bezbednosna mreža, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske ušlo je u proces nabavke tri višenamenska helikopterai opremanja borbenim oklopnim vozilima Despot kojih će za početak biti naručeno osam komada.

      Tango Six takođe saznaje, tragom istraživanja na ovogodišnjem vazduhoplovnom sajmu u Parizu, da će se Republika Srpska najverovatnije odlučiti za ruske helikoptere Ansat.
      – Plan da se nabave tri helikoptera namenski za potrebe policije Vlada Republike Srpske je već odobrila i predviđeno je da se za tu namenu potroši okvirno 42,163 miliona konvertibilnih maraka odnosno oko 21,56 miliona evra.
      Prema planu nabavke ugovor bi trebao da bude potpisan u trećem kvartalu ove godine.
      U medijima u Republici Srpskoj prošle godine pisalo se o tome da je planirana nabavka tri helikoptera Ansat ruske proizvodnje, ali za sada nema potvrde o konačnoj odluci. – piše Balkanska bezbednosna mreža.
      T9-AAB u bojama Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske / Foto: Aleksandar Radić, Balkanska bezbednosna mreža „Alpha Bravo“ ponovo u bojama Helikopterskog servisa u septembru 2018. godine / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Balkanska bezbednosna mreža podseća da policija Republike Srpske do sada nije imala svoje letelice iako je jedna Gazela letela sa oznakama Policije od 2005. do 2008. godine da bi kasnije postala deo Helikopterskog servisa, organizacije zadužene za podršku vlasti i stanovništva ovog entiteta Bosne i Hercegovine:
      – Za sada u okviru zadataka Helikopterskog servisa je podrška resoru unutrašnjih poslova, ali odlučeno je da se službe razdvoje i da policija ima vlastitu flotu. Gazela koja je nekada imala oznake policije Republike Srpske maja ove godine ponuđena je na prodaju sa još četiri Gazele koje su imovina Helikopterskog servisa. U floti će ostati jedan AgustaWestland A119 nabavljen 2018. godine i jedan Bell 206B Jet Ranger III proizveden 1980. godine.
      Gazele postaju sve skuplje za održavanje, Jet Renger ostaje / Foto: Petar Vojinović, Tango Six U planu obnove flote Helikopterskog servisa je nabavka još najmanje jedne letelice pogodne za rutinske zadatke službe kao što su medicinski prevoz i zadaci podrške Vladi u prevozu važnih ličnosti i službenih lica. Nova policijska flota biće namenjena za kontrolu granice i teritorija u zaustavljanju ilegalnih migracija, zatim protivpožarnoj zaštiti, službi traganja i spašavanja i podršci antiterorističkoj jedinici i drugim delovima policije. – navodi Balkanska bezbednosna mreža.
      Šta se nabavlja?
      Premijera Ansata na ovogodišnjem Buržeu i prva premijera nekog ruskog civilnog helikoptera u Parizu posle više godina / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Kako je Tango Six saznao prilikom ceremonije predstavljanja novog helikoptera AW119 u septembru prošle godine, Helikopterski servis će najverovatnije nabaviti najmanje još jednu Agustu i sredstva u budžetu Republike Srpske za ovu nabavku su već obezbeđena.
      Iako i dalje nema zvanične potvrde da Republika Srpska za svoju Policiju nabavlja helikoptere Ansat, Tango Six je na ovogodišnjem vazduhoplovnom sajmu u Parizu imao interesantnu interakciju sa predstavnicima kompanije Ruski Helikopteri povodom ove teme.
      Naime, predstavnik ruskog proizvođača prilikom jednog intervjua datog na sajmu pomenuo je da je među prvim mušterijama Ansata „Republika Srbija“ (08:57 na snimku). Kada smo saznali za video pitali smo ih za zvaničnu potvrdu izrečenog i dobili odgovor da je u pitanju permutacija i da su mislili na „Republiku Srpsku“. Za sva konkretnija pitanja uputili su nas kompaniji Rosoborono Export koja će biti zadužena za ovu prodaju.
      Petar VOJINOVIĆ

    • Од Милан Ракић,
      Bugarske vazduhoplovne snage organizovale su 29. juna manifestaciju Otvoreni dan na kojoj su obeležene tri godišnjice vazduhoplova koji se trenutno nalaze u operativnoj upotrebi: 20 godina od uvođenja u naoružanje jednomotornog lakog višenamenskog i trenažnog helikoptera Bell 206, 30 godina dvomotornog borbenog aviona MiG-29 Fulcrum i 40godina jurišnog helikoptera Mi-24 Hind. Proslava je održana u vazduhoplovnoj bazi Graf Ignjatijevo, koja se nalazi severno od grada Plovdiv u centralnom delu Bugarske, oko 125 km jugo-istočno od glavnog grada Sofije.

      Jedan od slavljenika, desantno-jurišni helikopter Mi-24, već 40 godina na nebu Bugarske / Foto: Igor Božinovski
      Dan otvorenih vrata bio je mešavina dinamičkog i statičkog prikaza skoro svih tipova vazduhoplova koji danas služe u RV Bugarske. Događaj je počeo u 10 časova preletom jedinog, nedavno obnovljenog dvomotornog transportnog helikoptera Mi-17 (taktičkog evidencijskog broja 419) koji je nosio trobojnu nacionalnu zastavu. Nakon toga usledio je nastup srednjeg dvomotornog višenamenskog helikoptera AS-532AL Cougar (ev. broj 710) iz koga su sa visine od oko 800 m iskočili padobranci što je bio samo uvod u predstojeću demonstraciju borbenog traganja i spasavanja (CSAR) za izvlačenje pilota koji se katapultirao i prizemljio na neprijateljskoj teritoriju.
      Avion L-39ZA Albatros u ulozi izviđača / Foto: Igor Božinovski Akcija CSAR započela je izviđanjem iz vazduha jednomotornog trenažnog i lakog borbenog aviona L-39ZA Albatros (ev. broj 147) koji je baziran na aerodromu Dolna Mitropolija, čija je posada koordinisala vazdušni udar koji je izvršio par dvomotornih jurišnih aviona Su-25KFrogfoot-A (ev. brojevi 195 i 240) baziranih u Bezmeru. Simulirani razarajući efekti dejstva Su-25 su potom provereni helikopterom Bell 206B-3 (ev. broja 01) koji je na zemlji locirao oborenog pilota, da bi zatim njegov bezbednosni perimetar bio osiguran iz vazduha helikopterom Mi-24V Hind-E (ev. broj 142)  dok je FLIR-om opremljen helikopter AS-532AL (ev. broj 712) rasporedio spasilačke timove koji su se iz helikoptera spustili tehnikama fast rope i rappel nakon čega je usledila uspešna evakuacija nesrećnog pilota.
      Transporter C-27J bio je uljez koga su presreli i prizemljili lovci MiG-29 / Foto: Igor Božinovski Obzirom da je Graf Ignjatijevo dom bugarske flote MiG-ova 29, Otvoreni dan je naravno bio događaj kojim je dominirao ovaj tip aviona. Njegova primarna misija – kontrola vazdušnog prostora Bugarske – efikasno je demonstrairana kada je par aviona (MiG-29A ev. broja 15 i MiG-29UB 33) na Graf Ignjatijevo prizemljio dvomotorni taktički transportni avion Leonardo C-27J Spartan (ev. broj 073) koji je za tu svrhu imao ulogu uljeza.
      Bliska manevarska vazdušna borba lovaca MiG-29 / Foto: Igor Božinovski Portret poručnika Nedelča Bončeva na unutrašnjoj strani vertikalnog stabilizatora MiG-a 29UB bort 33 / Foto: Igor Božinovski Dominacija MiG-ova 29 je bila sasvim očigledna jer su jednosedi MiG-29A 15 i dvosedi MiG-29UB 33 pokazali osnovne borbene manevre, taktička kretanja koje su izveli avioni tokom manevrisanja u vazdušnoj borbi, takođe poznatoj i kao „dogfighting“. Značajno je reći da se na unutrašnjoj strani levog vertikalnog stabilizatora dvoseda mogao uočiti portret poručnika Nedelča Bončeva, bugarskog vojnog pilota koga je oborila nemačka protivavionska baterija u Stracinu, na putu Kriva Palanka-Kumanovo, u Makedoniji 8. oktobra 1944. godine, mesec dana nakon komunističkog puča izvedenog 9. septembra 1944. koji je Bugarsku učinio antifašističkom državom, u završnim danima Drugog svetskog rata ona  više nije bila sa silama Osovine.
      Solo nastup pilota MiG-a 29 / Foto: Igor Božinovski Dežurna para u sistemu PVO Bugarske / Foto: Igor Božinovski Dinamički program je takođe pokazao letačku demonstraciju kompeksnih manevara na maloj visini koji je izveo pilot u avionu MiG-29A ev. broja 37. Na Graf Ignjatijevu su bila uočena još 4 MiG-a 29 – na statici su bili izloženi jednosed “16“ i dvosed “12“ dok su na istočnom rubu piste, u režimu “spremni za poletanje na znak uzbune“ (dežurna para u sistemu PVO) bili jednosedi “23“ i “32“.
      Vazduhoplovna ubojna sredstva na statičkoj izložbi / Foto: Igor Božinovski Turboventilatorski motor Klimov RD-33 / Foto: Igor Božinovski Povrh svega, statička izložba pokazala je veoma interesantne elemente aviona MiG-29: tuboventilatorski motor Klimov RD-33, izbacivo sedište Zvezda K-36DM, različito naoružanje, uključujući top GŠ-30-1 kalibra 30 mm, visoko eksplozivne fragmentacijske bombe OFAB-100HB, razorne bombe FAB-250M54 i FAB-250M62, lansere B-8M1 i nevođena raketna zrna S-8KOM kalibra 80 mm, nevođene rakete S-24 kalibra 240 mm, infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh malog dometa R-60MK (AA-8 Aphid) i njena školska verzija UZR-60, infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh malog dometa R-73E (AA-11 Archer) i njena školska verzija UZR-73 i rakete vazduh-vazduh srednjeg dometa Vympel R-27R1 (AA-10 Alamo).
      Letački prikaz nedavno remontovanog školskog aviona PC-9M / Foto: Igor Božinovski Nastup školsko-bobenog aviona Albatros / Foto: Igor Božinovski Bugarska već 20 godina koristi američke lake višenamenske helikoptere Bell-206B-3. 1999. godine nabavljeno ih je šest / Foto: Igor Božinovski Prikaz gašenja vatre iz vazduha protivpožarnim vedrom koje je nosio nedavno remontovani helikopter Mi-17 / Foto: Igor Božinovski Dinamički program koji je završen u 15 časova bio je značajno obogaćen letačkim prikazom složenih manevara na maloj visini, učestvovali su jednomotorni turboelisni PC-9M i to primerak “665“ koji je nedavno obnovljen nakon udesa, potom školsko-borbeni L-39ZA „147“, helikopteri Bell 206B-3 „01“ i Mi-24V „142“, kao i izvođenje gašenja požara iz vazduha protivpožarnim vedrom helikoptera Mi-17 “419“ koji je baziran na aerodromu Krumovo. Aeromiting je zatvoren preletom slavljenika – MiG-a 29A „37“, Bell-a 206B-3 „01“ i helikoptera Mi-24V „142“, poslednji je generatorima dima koji su bili montirani ispod krila, oslikao nebo u narandžasto.
      Na statici je bio izložen i veteran RV Bugarske, lovac-presretač MiG-21 / Foto: Igor Božinovski AS-532AL opremljen FLIR-om namenjen za borbeno traganje i spasavanje / Foto: Igor Božinovski Na statičkoj izložbi u Graf Ignjatijevu takođe je prikazan i par aviona MiG-21 koji su povučeni iz upotrebe: jednosed MiG-21bis Fishbed-L „243“ i dvosed MiG-21UM Mongol-B „28“. Takođe su bili izloženi turbomlazni motor R11F2S-300 i izbacivo sedište KM-1M. Pored toga, na aerodromu su bili parkirani helikopteri AS-532AL „707“ u transportnoj konfiguraciji i AS-532AL „711“ opremljen FLIR-om namenjenog za borbeno traganje i spasavanje. U vazduhoplovnoj bazi takođe je primećen i avion Aero L-39ZA Albatros „205“.
      Izložba protivvazduhoplovne odbrane pružila je gostima neposredan pristup elementima raketnim sistemima zemlja-vazduh S-200 (SA-5 Gammon), 2K12 Kub (SA-6 Gainful) i 9K32 Strela-2 (SA-7 Grail).
      Jedan od eksponata izloženih u krugu baze, lovac-presretač MiG-19PM / Foto: Igor Božinovski Jurišnik MiG-23BN / Foto: Igor Božinovski Iako još uvek u aktivnoj upotrebi, deo jurišnika Su-25 su već izloženi kao deo istorije RV Bugarske / Foto: Igor Božinovski Kao najveći aeromiting koji se ove godine održava u Bugarskoj, Otvoreni dan u Graf Ignjatijevu bio je izvanredna prilika da oko 10-15 hiljadadomaćih i stranih posetilaca vidi neke vrlo zanimljive, istorijske vazduhoplove koji su postavljeni širom prostrane vazduhoplovne baze: Antonov An-2 „026“, Aero L-29 Delfin „85“, MiG-15UTI „199“, MiG-17F „56“, MiG-19P „96“, gate-guard MiG-19S „04“, MiG-21PFM „66“, MiG-21bis „502“, MiG-23BN „63“, Su-25K „205“ i Jak-23 „51“.
      I pored toga što su lokalni mediji kao i avijacijski forum predstavili ovaj događaj kao “najveći“ (na bugarskom “strahotno“), ne može se izbeći primetiti da je, iako su aktivnosti u bazi bile dobro organizovane i domaćini izuzetno prijateljski raspoloženi, organizacija zakazala što se tiče logistike. Naime, prilaz Graf Ignjatijevu je bila svojevrsna avantura pošto su se ujutru 29. juna između Plovdiva i Graf Ignjatijeva formirale veoma duge kolone vozila koja su se sporo kretala što je uzrokovalo da za svakog ko je hteo da poseti aeromiting, vožnja jedinim mogućim putem prosečno traje sat i po vremena. To je na žalost prouzrokovalo da mnogi odustanu kao i da autor ovog teksta propusti otvaranje aeromitinga i veoma interesantan prikaz borbenog traganja i spasavanja koja je uključivala i letenje aviona Su-25 čiji je dalji opstanak u RV Bugarske pod velikim znakom pitanja.
      Igor BOŽINOVSKI

    • Од Милан Ракић,
      Horde pobesnele dece izašle su na ulice, otišle do minitarstva, gađale jajima i ministarstvo i policiju, pokšali da upadnu unutra, napravivši pravi mali rat na ulicama - rat dece protiv matorih pokvarenih zlikovaca

      Početak završnog ispita za skoro sedamdeset hiljada srpskih osmaka delovao je idilično. Test iz srpskog, tvrdila su deca, bio je „baš lak“, a Informer je u opširnoj reportaži primetio kako je jedini problem nastao kod pesme Boj na Kosovu izvesnog Ljubomira Simovića, jer klinci nisu razumeli pitanje koje se odnosilo na dijalog Lazara i Milice. Količina teksta posvećena ovoj marginaliji valjda treba da nas podseti kako je pitanje Kosova toliko komplikovano da se, eto, i budućnost nemačkih medicinskih centara, to jest srpski mali maturanti, o njega sapliću i na svom poslednjem koraku u osnovnoj školi.
      To bi bilo to kad je reč o idili, pošto je već sledećeg dana, kada je trebalo polagati matematiku, pukla bruka, jer se ispostavilo da je fejsbukom kružio test iz matiša, koji je prema strogim prosvetnim pravilima do početka ispita morao ostati tajna. Verovatno je namera nekog dobronamernog naprednjačkog prosvetara bila da sinu svog stranačkog kolege malo pomogne prilikom upisa u srednju, budući da je tokom cele osnovne bio jedva dobar, pa mu je doturio ispit iz matematike, ne bi li ovome malo skočili izgledi za upis u srednju medicinsku.
      I tako ko zna koliko njih, ko zna koliko puta, u proteklih ko zna koliko dana, a deca kao deca, nekima od njih je drugarstvo važnije od svega, pa su podelili ispit iz matiša na društvenim mrežama, naivno pretpostavivši kako će to proći neprimećeno u društvu u kom je predsednik ludak, lažov i prevarant, premijerka bahata uličarka i profesionalni uterivač Dina kartica roditeljima učenika, ministar policije vlasnik sumnjivog doktorata, ministar finansija vlasnik dokazano plagiranog doktorata, predsednik opštine Novi Beograd isto, o guvernerki narodne banke da ne govorimo, a naročito je ova akcija deci delovala nekažnjivo pokraj ministra prosvete, kvarcovanog  nakurčenog privatnika, vlasnika srednje škole u koju idu izdanci onih sa vrha piramide, poput aktuelnog selektora fudbalske reprezentacije Srbije, Danila Vučića.
      Ministar šoferskog senzibiliteta, sklon bahatim javnim nastupima (kao kad se onomad opušteno popišao po profesorima i asistenatima koji su podržali građanske proteste), pre neki dan je demonstrativno napustio emisiju na N1 u kojoj su ga pitali šta će nam ostati od društva ako se ukida poslednje odeljenje društvenog smera u Prvoj beogradskoj. Preplanuo poput Tita na Brionima, odeven u laku belu košuljicu, bahati kočijaš skočio je sa stolice i neko vreme gunđajući mrdao buljom ispred kamere, u potrazi za izlazom iz studija, da bi napokon nestao iz programa, ostavivši gošći koja je bila direktno uključena iz Mostara otvoren prostor za rečenicu: „Svako od nas koji gostujemo u ovoj emisiji predstavlja svoju zemlju na pravi način“.
      Bilo je raznih ministara prosvete, koji su, svaki u nekom delu karijere, imali protiv sebe manji ili veći deo javnosti. Setite se Danila Ž Markovića, protesta maturanata 1994 zbog uvođenja maturskog ispita, onda Žarka Obradovića, koji je 2013. podneo ostavku na mesto ministra kad se desilo nešto slično ovome od juče, pa zatim one kako se zvaše iz DSS, koja je htela da ukine Darvinovu teoriju evolucije u školama, pa Gaše Kneževića, koji je iskorak u odnosu na Miloševićevo gotovo nepostojeće školstvo napravio tako što je u škole uveo veronauku. Svi redom, osim sa nerealnim zahtevima roditelja i učenika da u ovoj zemlji školstvo liči na nešto, borili su se i sa večito nezadovoljnim prosvetnim radnicima, ali niko kao kvarcovani Šarčević nije na sebe navukao ovoliki gnev za tako kratko vreme za samo jedan dan.
      Realno, mi nemamo pojma kakva su današnja deca. Šta su oni? Ovo neznanje je posledica sistemske nebrige društva za mlade, pa se oni stoga razvijaju anarhično, delom pod uticajem svojih roditelja, delom pod uticajem druge dece, a delom pod uticajem Jale Brata i Bube Korelija. Ono što može da se zaključi o mladima jeste da su studenti gola govna, od kojih se nikakva promena ne može očekivati. Da li se starosna granica onih koji su svesni svojih kapaciteta za promene snizila? Pre nekoliko nedelja, oko podneva, slušao sam jezive životinjske krike preživelih sa maturske večeri. Došli su kolima sa aftera na obližnji parking i jaukali uz džiberska autotjunovana sranja, razbijajuću flaše. Ali, već sledećeg dana za njih je počeo novi život. Neko na faks, neko u stranku, neko u kriminal, neko u prostituciju, neko preko. Dakle, svršeni srednjoškolci mu dođu isto što i studenti – društvenopolitičke propalice.
      Ako odemo ka malo mlađima, naletećemo na učenice i učenike Druge beogradske, koji su u jednom danu svojom odlučnošću i energijom posramili sve učesnike protesta „Jedan od pet miliona“, kada su stali u odbranu svog uhapšenog druga. Šaka srednjoškolki načela je tih dana sistem više nego svi mi koji smo šetali mesecima. Da li su srednjoškolci novi nosioci društvenih promena? Ili možda treba otići među još malo mlađe? Vest da su mali maturanti sa Karaburme, u znak slavlja zbog kraja škole, izmlatili školskog policajca, brzo je demantovana. Premlatili su ga navodno neki za nijansu stariji. Javnost nije ni stigla da poveruje u taj providni demanti, kada se desio test iz matematike.
      Odnosno nije se desio test, desili su se mali maturanti. Za samo nekoliko sati otkako je pukla bruka, horde pobesnele dece izašle su na ulice, otišle do minitarstva, gađale jajima i ministarstvo i policiju, pokšali da upadnu unutra, napravivši pravi mali rat na ulicama - rat dece (i pokojeg roditelja) protiv matorih pokvarenih zlikovaca, prema kojem štrajkovi ozloglašenih beogradskih taksista deluju kao gej parada, a o našim protestima bolje i da ne govorim. Deca traže da ne polažu maturu, deca traže ostavku Šarčevića i šta god sutra da bude, a najverovatnije će ipak biti novog maturskog, treba zapamtiti ovaj dan, kada su se deca, makar na kratko, naejebala majke pokvarenim drtinama, koji ih jebu otkako su se rodili.
      Šarčević ne mora ni da podnosi ostavku, njega su mali maturanti juče poništili i kao političara i kao ljudsko biće, a mi smo svojim očima videli kako je naprednjački sistem moguće razjebati u samo jednom danu. Potrebno je samo dovoljno besan, dovoljno mlad i da imaš dovoljno jaja.

    • Од Милан Ракић,
      Oduzimanje imovine Mitropolije crnogorsko-primorske SPC, a koje pokušava da sprovede vlast u Podgorici, presedan je koji treba da posluži i kao model Prištini za otimanje crkvene imovine na Kosovu i Metohiji.
      U Crnoj Gori se tokom vikenda doslovce dogodio narod. Ogromni plato ispred podgoričkog hrama Hristovog vaskrsenja ispunilo je nekoliko hiljada građana iz svih delova Crne Gore, sveštenstvo i monaštvo. Sa ovog sabora je jasno poručeno vlastima i tamošnjem predsedniku Milu Đukanoviću da povuku sporni zakon koji ima samo jedan cilj - oduzimanje imovine Srpske crkve, ali i da ukoliko odbiju, "narod neće dozvoliti otimanje i da će telima braniti crkve i hramove SPC".
      Sporni zakon o slobodi veroispovesti još nije usvojen u Skupštini, ali jeste predlog zakona koji je jednoglasno usvojio kabinet premijera Duška Markovića. Milo Đukanović prepoznat je kao svojevrsni pokrovitelj spornog propisa. Sabor - na koji je narod i sveštenstvo pozvao mitropolit Amfilohije zajedno sa trojicom vladika, čije se eparhije prostiru delom i na teritoriji Crne Gore - završen je, ali je u Podgorici ostala krajnje usijana atmosfera.

      FOTO: ANADOLIJA
      Odredba zakona o slobodi veroispovesti, a zbog koje je po svemu sudeći pisan ceo sporni zakon, glasi:
      "Svi verski objekti koji su bili imovina države Crne Gore pre gubitka njene nezavisnosti i pripajanja Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, a koji kasnije nisu na odgovarajući pravni način prešli u svojinu neke verske zajednice, biće prepoznati kao državna imovina".
      U zakon je utkana kao osnovna odredba ono što i jeste višegodišnje nastojanje crnogorskih vlasti, a to je prisvajanje hramova Srpske crkve.
      Sporni zakon nema samo taj cilj. O dvostrukoj opasnosti inicijative u Crnoj Gori za "Blic" govori protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, koji je i koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske. On kaže da ukoliko se ovakav vid prisile nametne u Crnoj Gori, gotovo sigurno biće sproveden i na Kosovu i Metohiji.

      FOTO: ANADOLIJA
      - Skandalozne i neprihvatljive odredbe koje su se našle u predlogu zakona, pored ostalih, otvorile su i pitanja o ciljevima koji se njime žele postići, kao i o aspektima koji izlaze izvan granica Crne Gore. Mora se znati da se u Crnoj Gori pokušava napraviti presedan sa oduzimanjem imovine crkava i verskih zajednica. Presedani obično služe da bi se ukoliko zatreba još negde primenili. Nije mali broj znavenih ljudi koji ovo što se danas pokušava sprovesti gledaju i izvan Crne Gore. I tu se, pre svega, misli na Kosovo i Metohiju - poručuje otac Velibor. On dodaje da ako se "ovo na ovakav način nametne i primeni u Crnoj Gori, onda možemo da budemo sigurni da će se to uraditi i na Kosovu i Metohiji".
      - Ima znatan broj gotovo identičnih odredbi u pokušaju prištinskih Albanaca da od 2012. godine na svaki način usvoje Izmene i dopune Zakona o verskim slobodama iz 2007. godine i da za početak kršenjem autonomnog verskog prava crkava i verskih zajednica stvore mehanizme državne kontrole njihovog unutrašnjeg verskog života u svakom segmentu. Čitam ovih dana i upoređujem ta dva teksta i u pojedinim delovima vidim isti rukopis - naglašava koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske.
      Otac Velibor kaže: "Ne bi me sutra čudilo da Tači ili Haradinaj prepišu ovaj predlog zakona iz Crne Gore". - I javno obznane svoje aktivnosti u pogledu daljeg gonjenja Eparhije raško-prizrenske SPC i stvaranja nekakve "kosovske pravoslavne crkve" ili da, zagovarajući objedinjavanje Albanaca i stvaranje jednog albanskog društva, zatraže bilo šta što bi značilo uništenje kanonskog crkvenog poretka. I zbog toga je važno da se stručno i argumentovano obrazloži neprihvatljivost ponuđenog akta u Crnoj Gori ne samo za našu Crkvu nego i za temeljne ljudske vrednosti i prava - poručuje otac Velibor.

      FOTO: ĐORĐE KOJADINOVIĆ / RAS SRBIJA
      Govoreći generalno o pitanju crkvene imovine, naš sagovornik kaže da se mora imati u vidu da je u svim bivšim jugoslovenskim republikama posle rata bilo na snazi isto zakonodavstvo o crkvama i verskim zajednicama i da ni u jednoj od novih država crkvena imovina nije proglašena za državnu.
      - Naprotiv, otvoren je zakonski proces restitucije i obeštećenja za oduzetu imovinu crkava i verskih zajednica. I poratno oduzimanje šuma, zgrada i obradive zemlje od manastira i hramova jasno pokazuje da u vreme socijalizma to nije bila državna ili društvena imovina. Jer, zašto bi država onda sama od sebe oduzimala? Imam pune kutije dokaza da crkvena imovina u Crnoj Gori do 1918. godine nije bila državna, ali intencija predloga zakona nije vezana za dokaze i postupke nego za jednostranu konfiskaciju manastira, crkava i njihove imovine i to bez dokaza - ističe Džomić.
      Već jednom pali pred Venecijanskom komisijom
      Vlast u Podgorici jednom je već imala pokušaj oduzimanja imovine SPC i to nacrtom iz 2015. godine. Ovaj dokument je zbog grube manjkavosti i pravno spornih odredbi povučen iz procedure pred Venecijanskom komisijom, a sve njegove nedostatke taksativno je obrazložio pravni tim Mitropolije. Sada je na stolu ponovo dokument, ovog puta u formi predloga zakona, a koji je u pojedinim delovima isti, a delom još spornije napisan nego nacrt iz 2015.
      Željka JEVTIĆ, BLIC
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...